Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
novembra u četvrtak 1889. godine. Stigao je Sreten u mehanu i sede do Provira, bivšeg poljaka, za koga kažu da je prišipetlja onog starog propalog režima.
Dobio je jednu komotnu službu: postao, u znak narodnog priznanja, poljak u selu namesto Provira. I pre je bio naočit momak, bez »felera« i zamerke, ali sad da ga vidite šta je čudo drangulija navešao oko pasa.
— Gazda Đorđe, predsedniče! Mićo! Provire! Uživajte! — reče i polete pa zagrli Provira koji se ubezeknu i ukoči kao seoski šarov kad ga metnu na krilo da ga miluju! I Sreta se trže kad vide koga je zagrlio.
— zapita Sreta gledajući oštro u Provira. — Ko te je poslao ovamo? A? — A ko će da me pošlje?! — došao sam sâm. — Molim vas, braćo i građani, veli Sreta, da
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I pokućar Koce, šta će, nego zadrži na ručak i pudara Provira, da bude toga dana njegov gost. Priseli su za bogatu sofru, za one mnoge gospodske đakonije na onoj velikoj siniji, i