Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹ U našem narodu detetu koje na vreme nije progovorilo, najčešće zamese kolač čeketalom i daju mu da ga pojede. Vuk u Srpskom rječniku (1852) piše: „Kad dijete ne može odmah
⁹ U vranjskom Pomoravlju dete bi, u ovom slučaju, polagano udarili drvenom kašikom (ložicom) po glavi, da bi progovorilo.¹⁰ U Skopskoj Crnoj Gori vračara malim hirurškim zahvatom — podsecajem ispod jezika — razrešava problem progovaranja.
Jedna osoba s tim džakom zađe tri puta oko kuće.“¹² U Crnoj Gori i u nekim drugim krajevima, da bi dete progovorilo, takođe se nosi oko kuće, a pri tome se izgovori određena magijska formula: „Kad dijete ne može da za dosta počen
Kad dete napuni pola godine, odreše ovaj čvor, pa će, misle, dete ubrzo progovoriti.¹⁵ Da bi dete progovorilo, u vranjskom Pomoravlju, pošto ga zapoje vodom iz zvona, zaljuljaju ga na ljuljašci zakačenoj na vratima sobe.
Dok još ne progovori, detetu se ne sme reći: „Muči!“ da ne bi teško progovorilo ili čak ostalo nemo, smatraju u Lici.¹⁹ Ne valja, takođe, pred detetom koje još nije progovorilo izgovoriti „žaba“, jer
“ da ne bi teško progovorilo ili čak ostalo nemo, smatraju u Lici.¹⁹ Ne valja, takođe, pred detetom koje još nije progovorilo izgovoriti „žaba“, jer bi moglo ostati nemo, veruju na Grudi.
i sasvim malo dete, a kada mu se pripisuju anđeoski atributi, tada se ima u vidu odraslije, kršteno dete, koje je već progovorilo, prohodalo i uvedeno u red ljudskih, ritualno čistih bića.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ja imam svoju nadu. je onaj osmejak. Samo kad sam živ, sve ću drugo lako“ — tako je zaista nešto progovorilo u ojađenoj ovoj duši.