Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ljutice i garezljivi naleti! Viđ'te kako se rasiplju i preturaju se kosti. I možete li po kostiju proznati Tko je bio car, kralj, princ?
A posle po reči mu i sama će to proznati kako jest mnogo bolji i viši. Nego opet vodu lepšu joj ukazuje. »Ko god, reče, pije od ove vode pak iznova žedni, a od
Baš ja tim tvojim maznim i šaljivim rečma ne mogu verovati. Zato čemu je što udesno, to ištem s dobrom voljom proznati. S Bogom mučno mi je pačati se, toga se spletanja vrlo bojim, te i pamet mi se zavrće; dor me nesvestica iz toga hvata.
Gavril No velim ti da kad se izvrše moje ove reči što ti kažem u svoje im tome vreme, onda ćeš se setiti i proznati tome nedoznanom zapodelu ukaz... Raduj se obradovana gospod s toboju!
A ako ne veruješ mi što ti kazujem, to kade ti se zbude tadar ćeš proznati mojih reči dokonanje i višnjega Boga neizgovorno k tebi slazenje.
Gavril Sva si od svuda čista i bez mane, al' to ti se divim kako od toliko dobi se ne uveruješ ko sam, ni me pravo proznati [možeš] i moje mi besede ne primaš.
to, kako li, u kome su mestu, u kakvu li su sadar obrazu i nalici ti koji su pre nas otišli, — ako za to, brate, išteš proznati, od ovih živih ljudi to niko ne može saznano prokazati što je i kako je kome tamo, gde li koji borave, kakva li su koji
gde li što ima i nejma, a drugi bi pak otpirio se da je to njegovo znanje sve laža, i niko to od ljudi ne može sve svuda proznati, — i sad koga da držimo pametnijega? Onoga, što veli jer sve i za svašto zna, ili toga koji veli jer ništa ne zna?