Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A ja mislim i kažem da se dijete vaspitava! — Šta to? — reče Mojsilo Prokić. — Mislim i kažem da se dijete dade u školu. — Kaku školu? Ko je još video da žensko čeljade ide u školu?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PRVI 3 ČIN DRUGI 38 ČIN TREĆI 74 NARODNI POSLANIK KOMEDIJA U TRI ČINA LICA Jevrem Prokić Pavka, njegova žena Danica, njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova
formalna tišina. A tek predsednik uzme zvonce pa: ziminimi, ziminimi, nimi, nimi, nim! Gospodin Jevrem Prokić ima reč! A?! SRETA: A ti ustaneš pa govoriš. JEVREM: Jest, govoriš, ali ti se stegne srce pa se napravi ovoličko...
) JEVREM (kao pre): Molim, gospodine predsedniče, za reč! (Sedne.) SRETA (dugo zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč! XIV PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (na vratima): Jevreme, crni Jevreme! SRETA (strogo): Pst!
JEVREM (sedajući). Jesu! SRETA (zvoni): Gospodo, gospodin Jevrem Prokić ima reč! JEVREM (sav se preneo u skupštinske klupe i celu stvar uzima ozbiljno i očajno.
JEVREM: Al' nemoj da me buniš! (Nešto hrabrije.) Molim za reč! SRETA (zvoni): Gospodin Jevrem Prokić ima reč. JEVREM (diže se, govori malo odvažnije): Poštovana gospodo i braćo predstavnici narodni, u našoj zemlji ima
Među njima je i Sreta. Još od ulaska na njegovu komandu viču): Živeo gazda Jevrem Prokić! Živeo narodni poslanik! SRETA (prilazi Jevremu): Jedan će govoriti, da odgovoriš!
U to ime kličem: živeo gazda Jevrem Prokić! SVI: Živeo narodni poslanik! JEVREM (za sve vreme bio je u velikom uzbuđenju i zabuni, gledajući netremice u tavan):
(Čita mu sam.) „Nevaljalstvo opozicione štampe prevršilo je meru. Podla je izmišljotina da je naš kandidat gazda Jevrem Prokić govorio protivu vlade. On stoji i sad čvrsto i nepokolebljivo uz vladu, a uz njega ceo narod.
JOVICA: Jeste, to priznajem. Da me sad ko zapita: bi li se poturčio kad bi znao da Jevrem Prokić neće biti poslanik, i to bih pristao. IVKOVIĆ: E, pa nije potrebno da se poturčiš, dovoljno je da potrčiš.
” (Gužva kaput, hartiju i sve što mu dođe pod ruku.) NAROD: Ua! Ua-a-a-a! Dole! Dole! Dole Prokić! Živeo narodni poslanik Ivković! Živeo Ivković! DANICA (žaleći oca, hoće da ga odvuče od prozora): Otac!
JEVREM (gurne je, pa bi ipak hteo da nastavi govor): Ovaj... vaše težnje... NAROD: Dole! Dole! Prokić! Tuš! Tuš! (Muzika svira, užasan džumbus, bubanj bije besomučno i diže se paklena dreka.