Jakšić, Đura - PROZA
lica njenoga nikad ne mogu zaboraviti: pobledela bi kao list hartije i onako tek poluglasno govorila bi za sebe: „Prokleti! Ubiše mi muža, podmukli psi, a lomnu snagu brata moga izrešetaše kuršumima, opet iz potaje, opet podmuklo!
Obradović, Dositej - BASNE
A kad malo počas upazi i petlove gdi se počnu derati i tuđi, uteši se govoreći: „Međer su ovi zli i prokleti koji i sami sebi oči vadu”.
Pogani su, prokleti i večne sramote dostojni nekih mesta običaji gdi, za osve |titi krv jednoga, ode nečovek pak ubije drugoga koji tome
e”, a to će reći: ne mrzite i ne gonite druge, ako hoćete da niste mrženi i gonjeni; ne proklinjite, ako hoćete da niste prokleti; blagoslivljajte i ljubite, ako želite da ste blagosloveni i ljubimi; imajte mir moj i ljubov moju, ako ste radi da ste
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad Stojković i Francuz odoše, a Filipović kod nas ostade. Pitam ga ja: „Kako sme taj prokleti Francuz tako da govori?” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”.
A i starac malo je više valjao nego njegova puščica, ali prokleti ubi opakoga mudroga i preko mere hrabroga junaka, Katića Janka.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja šta ću? — Pa ti si bolan, lud. Ne daj! — Kako ne daj kad smo načinili onaj prokleti ugovor, pa moram. Kom sam se god požalio, svak mi veli: »E, bogami, kad je ugovor — to ti je!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!... Rano!... I stade se starica previjati nad njom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A šta vam je sad naspelo, gospoja-Sido?! — pita je gđa Persa, a sva pozelenela od pritajena jeda. — Prokleti ovi mlađi! Baš se čovek ni za časak ne može na njih osloniti!
vrućina mi je. Pa zapali malo omana... eno na’ćeš tamo na ormanu... pored štrikeraja, pa zapali... Ovi prokleti komarci ujedaju k’o kere... mora da su oni pravi ritski.
— Al’ ti mi ne reče: šta je to sve radila? — Otkad si se ti krenuo na taj prokleti put — otpoče gđa Persa pošto se namesti u staru fotelju — nisam ti ja, Ćiro, ni ja ni Melanija, imali ni mirna dana ni
— Ništa... — I vi baš ništa niste čuli? — Ni reči, slatka moja, ni reči! — Ta je l’ možno!? — Ta zadrž’o me ovaj prokleti paradajz kod kuće, i baš sam danas našla da ga kuvam!... Efi! O, Efika!
A kud bi’ znala od sramote da su me kakvi muškarci vid’li! Prokleti muškarci! — reče i ode kao vetar u kuću g. Gece kasira, gde je raširenim rukama dočeka gđa Marta, Gecina supruga.
Čim čuju da ko ovamo kod nas u Banatu ima lepe konje, — odma’ se ustumaraju ti prokleti Bačvani! — Što ti ljudi imaju tu prokletu pasiju da ukradu konje od Banaćanina, — to je jedno čudo!
E, fala, laku noć! E, ti si me sad, tako reći, po drugi put zapopio. Laku noć. Čekaj samo da uništim ovaj prokleti korpus delikti. Ako mi ostane u džepu, opet neću imati mirna sna, dok ga se ne kurtališem!
i... pružim ja prvi ruku, a on kao — obešenjak jedan! — ne zna bajagi di da metne onaj prokleti zub — a ja jednako držim pruženu ruku, a on meni zub u šaku pa se tu rukujemo i — izmirimo! — Izmirite! Uf, uf!
Zaborave gde šta ostave, pa često po pola sahata, a i više, traže na priliku naprstak. »Ta, di se samo deo taj prokleti naprstak? Sad je otoič tu bio, grom ga spalio! Još se sećam da sam ga na naročito mesto metla da ga samo ne zaboravim!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Oprostite, kod nas su ovi prokleti basamaci. Koliko puta sam moga molila da ih već jedanput kasira, pa mi sve obriče na proleće, no neću ni do posle
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ (stupi) MIŠIĆ: E, kir Janja, sad sam te uvatio! Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd! Pre bi, čini mi se, dušu ispustiti volio, nego ijednu krajcaru izdati. No dobar je moj genij.
da vam dam i Rošildova obligacija od kir dimu, od hiljadu forinta strebro. MIŠIĆ: Gdi je? JANjA: Ona što su mi ukrali prokleti Čivuti. MIŠIĆ: Šta ću s njome? JANjA: Kad si nađi. Uzmite, gospodin notarius molim vas, vi ste jedno pametno muž.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dok se Srbi svađaju oko toga, u rosijskoj vojsci drugi položaje dobijaju. Srbi traže novu Serviju, a eto, gaj prokleti Horvat – koji se izdaje za Srbina – Šamu – a koji nije hteo, kad je prolazio kroz Tokaj, ni da mu učini vizitu, uspeo
Teodosije - ŽITIJA
najmilosrdnijega i dobroga sudiju Boga, da ni o jednom grehu nije tako gnevno govorio kao o nemilosrđu: „Idite od mene prokleti u oganj večni, spremljen đavolu i anđelima njegovim: jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem, nag bejah, i ne odenuste me!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zatim su podešavali instrumente tražeći nekakav zvuk — prokleti idioti koji šetaju po Bel Amijevim živcima poput pelivana — da bi čas kasnije izmislili nekakav blesavi vic, pa su se
Nije moguće da joj ti ljudi, koje je večeras prvi put videla u životu, žele naneti zlo? Prokleti, mlitavi intelektualac! — pomisli pogledavši ponovo proćelavog muškarca s naočarima.
— Dođi… — prošaputa. — Dođi! — Opustite se i spavajte... — kazao je. — Sve će biti u redu. Prokleti intelektualac, pomisli pre no što utonu u san. Probudila se oko deset sati i bosonoga pronašla kuhinju.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Zakrpa je lepa. ŠERBULIĆ: Kako da nije, osobito sad, gdi smo toliko stradali od prokleti Madžara. SMRDIĆ: Ajdete da saopštimo Žutilovu, da vidimo šta će on reći.
Radičević, Branko - PESME
, Ukraj mene Srba nijednoga, Sve prsnulo a od jada moga, Već priskoči prokleti Turčine, Već zamahnu da mi glavu skine, Već pomislih: zbogom, beli dane! Al' sva sreća ne hte da me mane.
STOJAN I Doline, brda i tutnje i ječe, I cikću puške i mačevi zveče, U meso biju ti prokleti topi. I rane jape, vrela krvc(a) lopi, I mozak klade, i škrguću kosti. A ovo sve je s madžarske pakosti.
Opet manu prokleti Turčine, Da mi glavu sa ramena skine; Već pomisli: tužan, nema ništa! — Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio! Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: Muziku neću da trpim, znaš li? ALEKSA: Pa čekaj, valjda se može pomoći. Evo ti koji tantuz. MITA: Prokleti tvoji tantuzi, i tu si mi izvarao forintu! ALEKSA: Al’ su nam dosta i pomogli. MITA: Vidim da moram skapati od gladi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da iziđe do svoje dece, i nešto je jako vuče, ali čim stane pred ogledalo, trgne se, jer vidi da se mora još sedeti. Prokleti nokti! ... Celo joj lice izbrazdano, pa to sad zarašćuje, ali je lice još grdno.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dao je njinoj duši oproštaj guslara seljački poj. U njivama mi je sahranjen lelek taj, u prokleti večan znoj. Nisam ja za srebro ni zlato plako, niti za Dušanov sjaj.
Drama je bila u stihovima (kao i La Princesse Lointaine) a zvala se Prokleti knjaz. Sadržaj je bio takozvano pravo prve noći (ius primae noctis). Nimalo mi toga nije žao.
iz stana mog brata, koji se bojao detektiva, sokolske medalje, lismo kojim mi je pozorište iz Beograda odbilo dramu Prokleti knjaz, i jediu trobojnu maramu, u belom polju sa slikom Skoplja, kakve su onda bile jako u modi. Sve je danas smešno.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car se zbuni i zabrinu. Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac... prosjak i odrpanac, zaludio je ovaj svet, odbio ga od mene, omrznuo me narodu pa će se ta fukara možda
— Ti si, starče, Božji čovek a ja prokleti zlikovac, koji će u pakao! — zavapi car. — Ne, brate! Ti si spasen! Ustani! Car ustade pa se odmah tu, pred
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
” A i oni bi sami čisto hteli da ceo taj prokleti kraj i one bedne kućice ponesu, da se može kako, sobom. Graja i galama kao u svakoj masi.
Rakić, Milan - PESME
I tako sve je prošlo, i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il̓, s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ne da je samo strepila, nego je bila sigurna da će Sofka, kad dođe i vidi je ovako prostu, uvučenu, suvu, čisto prokleti sudbu što joj dosudila da takvu svekrvu ima.
sobe, kuće, ženinog cviljenja iz- | gleda da sve je bilo svršeno i propalo: ceo život, detinjstvo, otac, mati, naročito prokleti otac.
— Sad ću, sad, Sofke! Nego nešto u štali imala sam posla, pa me ovaj prokleti smrad uhvati. XXX Beše praznik, sveta nedelja, i to davno posle službe božje, jer beše prestao jek zvona sa crkve.
Tiho, da Sofku ne uznemiri i probudi, ide po kući, kujni, i odjednom, zaboravivši se, svom dušom jaukne: — Oh, prokleti! I samo to. Ni ko proklet?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ne, Gospodaru, za krst časni! ne kuni nas!“ viknuše mnogi, jedan za drugijem. „Prokleti smo i bez toga“. „A da što pogaziste vjeru, gubala vas!“ „Nesreća, Gospodaru, zli udes!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
„A hoćeš” reče divljan „i na sramotu, ako ne ćeš na lijepo.” Tak šta će? već sjedne s njim, divljan prokleti jede, a đak meće u usta pa opet baca u kraj. „Jeđi” stane vikati divljan, „jer ću i tebe sjutra ovako.
„Podajte“ reče „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se
ovo je jedina šćer careva, koju sam ja iz malena gojila; pa po nesreći svojoj otide u bašču, podaleko od dvora. Prokleti Turci opaze je i uhvate, ona počne vikati, a ja opet po nesreći svojoj namjerim se blizu, pritrčim na glas, a oni
“ Kad car to čuje, povikne: „To je moja jedina šćer, koju su prokleti Turci zarobili; a ta starica, to je od moga dvora babica, koja je nju još izmalena gojila i čuvala; a ti — ti ćeš biti
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Janja kulundžija: „Gospodine, ako to čuju naši grečeski arhijereji da mudarstvuješ, [h]oće te prokleti.” Episkop: „Neće, Janjo moj, oni koji su pametni i koji pravdu ljube; ako li za ovo mudrovanje prokunu mene, moraju
” Episkop: „Neće, Janjo moj, oni koji su pametni i koji pravdu ljube; ako li za ovo mudrovanje prokunu mene, moraju prokleti i apostola Pavla.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potom, kako je Isus sakrušija bogoljubnu zmiju, tako je u svoja grka justa metnuja kitu cveća, a prokleti sotona prosuja otrov! Kâ što su vridni bili svi naši misnici, dvadeset i tri do tebe, tako će i nakon tebe!
— Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog! A platićete, platiti, ako živ bude Jere — govoraše Kušmelj.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ču samo njihov tupi pad i istog trena opazi kako su mu nogavice pantalona postale dugačke, predugačke. — Prokleti porub! — uzviknu gnevno i skoči na zemlju, ali se saplete i pade. Jedva je ušao u razred, toliko su mu nogavice smetale.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I tako sve je prošlo; i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il' s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegov naslednik će ih prokleti, a onaj koji iza njega dođe daće ih, u slepoj verskoj revnosti, baciti na lomaču. Zato priskočih da ih spasavam i
No on već sada razmišlja o tome da se opet vrati u taj prokleti Kembridž“. „To neće, draga majko, tako brzo biti”, reče joj sin. „Kuga besni onde još u punom jeku“. „Tim bolje!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pa kako, snajo, prođoste od Austrijanaca? — Ne pitaj. Kinjiše nas dušmani, prokleti da su; to ima da se priča, nije nam lako bilo. Nego, fala Bogu kad dođoste. — šta ćeš, dođosmo, Božja volja.
A, ovaj ... tvoj muž gde je, je l obveznik on? — meni jadnoj, zarobili su ga, prokleti da su. Ne znam, jadna, ni gde ni kad., niti je pis'o. — A teško čekati, je l'? — Teško, nije vajde, šta ćeš!
ma... mama. Da su dobri, oni bi me mogli spasti. Prokleti deda, šta mu je trebalo vitlo“... fii... fiii... kvr... fiii... fiii... kvr... „samo mene da ubije, više ništa“...
I upola ispravljena u krevetu, starica nastavi očajno i prekorno: — Opet su te slagali, prokleti da su. I prošle noći i koliko puta... Čuju se topovi?
— Socijalisti — kaže Iketa. — Nisu je trpeli onde gde je bila — i uzdahne duboko. — Kuku, prokleti da su! Pa kako su mogli, antihristi nijedni, crkli da Bog da... svetinju... crkvu..., sa čim da premeste? — Sa čim?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma
Slušali ih vukovi, pa reku: — Dobre i prave živinice i lijepe naše posestrime! Zato vas mi i koljemo, da prokleti svijet vaše kože kao vragovi ne rasteže i komada; a đe biste milije i lasnije nego vašoj braći u vruću trbuhu!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Razvilo se crno vreme opadanja. Progledale sve jazbine i kanali, Na visoko podigli se sutereni, Svi podmukli, svi prokleti i svi mali Postali su danas naši suvereni. Progledale sve jazbine i kanali.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Il’ ćeš naći ovde ko će Da se duše svoje seti, Il’ ćeš otić’ višnjem ocu — A on će nas sve prokleti. »Neven« 1882. PRIMORKINjA (Uz sliku) Svakog jutra i večera, Posle sna i rada, Na obali morskoj čeka Primorkinja
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) FEMA: Uredću ja drugojače moju kuću, neće se meni takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.) Prokleti paorski rod, što je naučio, naučio; ne zna osećati kako je lep nobles. POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.
ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani. (Na prsi pokazujući.) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.
ANČA: Jedan šteher. FEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio glavu da sad upravo ne znam šta je to šteker. ANČA: Od beli kostiju, što se gledi
Krakov, Stanislav - KRILA
Već čitav sat ga vuku po mraku, a prokleti kuršumi još jednako ih stižu i zvižde. Trza se nesvesno. Njegovi ordonansi ga nose.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao! GLAVAŠ: Jest, ja sam bio! A s one strane od Deligrada S vojskom je stajô besni Sulejman; Pa kad je tvrde
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Otkud ti ovde, deda Stojane? — Izgoreše ne prokleti Turci, bog gi ubio. — Zar upališe Cerje? — Upališe, upališe, prokletnici prokleti! Na noć ga upališe.
— Izgoreše ne prokleti Turci, bog gi ubio. — Zar upališe Cerje? — Upališe, upališe, prokletnici prokleti! Na noć ga upališe. Izgibe narod, izgibe, izgibe.
Niko ne sluša, a svi rezoniraju. Prokleti rezoneri! proklet čas kad sam stupio na ovu zemlju, ja ću c yma sići, ja ću se ubiti...
— Da da, da, opili ga oni prokleti seizi, reknem mu ja, zacenjujući se od smeja. Uslužni ruski oficiri ubrzo »restoriraju« doktora, ordeni se opet
— Odlazite, odlazite, odlazite!... prodera se Černjajev. Ja opučih niz polje, a on za mnom praskaše: — Prokleti rezoneri; mesto da slušaju svi oni filosofiraju. Sve ih je to iskvario ovaj njin pogani ustav.
Namah ti ovo kobno iščekivanje postane tako dosadno, da čisto potrčiš napred, samo da što pre plane taj prokleti neprijateljski plotun, da se jedanput svrši, da te ne muči ovo ubistveno, strašno iščekivanje.
Posle klimnu glavom očajno i dodade: — No ja njih ne krivim, na svakoga ima po tri Turčina. Ali prokleti Karadžić! On se još ne čuje, još ne udara!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sav se duh moj u meni pregorko vazmuti, terzajući s', utroba srce mi prevrati. Vrazi moji prokleti mene prevariše, radost moju posljednju navjek zatočiše.
Kamo sreća da sam, kad sam ga podigao reč onu izreći, na dvoje pregrizao! Ah, prokleti jezik, vredan jest da strada koji god ne ume sa s njime da vlada!
Vredno da se zubi izbiju u usti, vredno da se obe sokruše čeljusti; Čas onaj prokleti — vi ostala pusta! — krošto dopustiste, bezakona usta?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— STANIŠA: Svi nevernici! Svi! Svi izdajnici! Prokleti, bog dao! (Staniša i još nekolicina odlaze.) SVI I CRNOGORCI I POTURICE: Živeo, oče, i blagoslovi!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
„Zar ja da idem putem kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo!“ Džibo, Džibovina, tako zove oca, a djeda zove Džibukardom.
Bojić, Milutin - PESME
Za mene nema tajne. O, svetila noći, Jurite, da tok vam rešiti ne umem, Sve bešnje, sve bešnje, iznad moje moći. Prokleti predaci! Umom punim leda Sahraniste srce, što sav život znači.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Da se mrtvac ne bi povampirio, meće se vrh njega, kako nam u pripovetki Prokleti kam kaže Stjepan Mitrov Ljubiša, »red ploča, gomila kamenja i navile drača« (Prip., 202; upor. i Daničić, Posl.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Rekao je: gamad. Mnogo puta ranije govorio je kako se ti prokleti serbi i meropsi kote kao zečevi. Ne misle o državi, o ironiji, o ratu, nego svaki čas zaskaču žene gde god stignu, a
Kraljevi glasnici, uostalom, nikad i ne nose drukčije vesti nego loše. Ponovo nas čeka prokleti vojnički posao: duga putovanja preko nepoznatih predela, umor, spavanje na sedlima, neizvesnost, strah, klanje, odsecanje
Nije vredelo da se pravim kako ne shvatam o čemu je reč. Da, bio sam tu pred njom ono što jesam — prokleti nikogović, sebar. Bio sam ništak koji se zaboravio. Usudio se i prešao granicu svoga porekla.
Ona će to svakako da učini. Nema sumnje. Može li se Dadara, prokleti sebar i ništak, boriti protiv jedne fine gospe vlastelinskog roda a uz to još i tako krasne i čedne?
sve to ćoretanje u knjige i mudrovanja o neopipljivim stvarima kad su tako traljavo zgebani, kao što nije zgeban nijedan prokleti sebar. Odjednom me spopada malaksalost. Damari mi zaglušno buče, srce mi se uznemirilo.
Pitanje je odista bilo nezgrapno i nije ni čudo što se Nikanor tako razbesneo i izbezumljeno stao da viče da sam ja prokleti bezbožnik.
onog vižljavog skakavca što se vere uz strmine, strčava niz uzbrdice, vijuga između bukava, skakuće s kamena na kamen, prokleti kaskin.
zlatni nimbus i taman kad sam zastao, izdužio šiju i zaždrakao gore, iščekujući da se pomoli i tvoje žuto lice, moj prokleti jahač je graknuo, stegao mi butinama slabine i ja sam morao dalje da teglim svoju muku. Kažem: muku, jer muka je i bila.
bede smunđarenih, nedoživljenih očenaša i nekoliko kržljavih sveća pripaljenih na oltaru, dobiti isceljenje, a sad je ovaj prokleti mušičavi, svadljivi kopilan tražio debele ovce, svaku je opipao po krstima, trbuhu i nogama, svakoj pogledao zube.
Možda sam ja sam jedan nesrećan čovek, samo jedan prokleti grbavi posmatrač, izgnan iz života, a opet u njemu, begunac iz očaja i odvratnosti, tragalac za lepotom.
Šta li je taj prokleti vidar uobrazio? Da se tada uzdržao, ona sigurno ne bi ponovila. Mogao je obrisati šakom lice, polako utišati smejanje,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A svemu tome su krivi oni prokleti oblaci koji su obavili tu planetu. Zbog tih oblaka nije bilo moguće sagledati njenu površinu i dokučiti koliko vremena
Petrović, Rastko - PESME
Ni spustiti pogled svoj, premda strepi da ću prokleti: Ne poveri uzbuđenja jed pokretu providnom ni zvuku. Zna da verujem u halucinacije, krvotok, rane i u jad, U jednog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne, to ne može da bude slučajno, one se međusobno uslovljavaju kao prokleti tipovi, kao izdajnici. I Jerina je u stvari izdajnik: ona, na primer, u pesmi Oblak Radosav, ubija najbolje vojvode,
Nevjera ti sjedi uz koljeno, ispod skuta pije ladno vino: a prokleti Vuče Brankoviću! Sjutra jeste lijep Vidov danak, viđećemo u polju Kosovu ko je vjera, ko li je nevjera!
A besedi Kraljeviću Marko: „Ostan' me se, Turčine prokleti! Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Da mu miš potrči uz nogavicu, ne bi ni onda. Eh, kad baš on izmisli onaj prokleti nadimak?! — Ko je od vas dvojice ono kazao?
— uznemireno upita Stric. — Nekog je opazila! — objasni Nikolica uplašeno trepćući. — To je sigurno onaj prokleti uhoda, opet je došao — namršti se Jovanče. — Lazare, daj-der tu kuburu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od mene prokleti, u oganj večni!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
S njim igra. I ti se ljudi tako strasno zadube u taj prokleti šah da se oko njih mogu svi isklati, a oni ne bi primetili! (Onomad su se čak i slikali tako sa šahom kako, zadubljeni u
Čapkun-Mane, Đorđijin sin, krijumčarska stara krv, — on je i niko drugi pustio taj prokleti glas, koji Zamfirovima ne da spavati.