Obradović, Dositej - BASNE
A kad jedva izvuku mrežu, nađu u njoj namesto ribe velikačak panj i mrežu svu iskidatu. Onda počnu psovati i proklinjati taku sreću.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Do’će vreme, pa će vas dete proklinjati! Badava, što jest-jest; al’ za ljubazne stvari — samo je nemecki jezik stvoren, slatka!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
lepa, bujna, kao što ona beše, a ovako će i svršiti, ovako će za sve njih platiti glavom i nju, | Sofku, babu svoju, proklinjati i kosti joj u grobu na miru ne ostavljati. Tek što je ponoć prevalila.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
čevljak čivit — biljno plavilo, indigo čizmedži-baša — glavni predstavnik čizmarskog zanata u mestu činiti amine — proklinjati na svetom mestu krivca (kradljivca, palikuću i sl.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” U to jedna od one tri jegulje progovori I reče mu: „Nemoj tako, jadan čoeče, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego zakolji jednu od nas tri i prekini na četvero, pa
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U Tom oci imadu vrlo krivo; niti oni imadu | vlast proklinjati svet i ljude, niti će se nji[h]ova kletva ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna budući.
U ona vremena, to je nekakva moda bila, da narodi jedan drugog proklinju. Sad su ljudi mnogo pametniji, ne dadu se proklinjati. Ne zato ako bi se bojali da i[h] se kletva ne primi, no primaju kletvu za psovku.
Da je u ovom veku moda bila sabore kupiti i, ko svašto ne veruje, proklinjati, moj bi učitelj mnogo gore prošao nego isti Origen, koga su prokleli i anatemi predali, nimalo na to ne smatrajući što
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U to jedna od one tri jegulje progovori i reče mu: — Nemoj tako, jadan čoeče, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego zakolji jednu od nas tri i prekini načetvero, pa
Dodije se babi, te počne u plaču i u ijedu proklinjati sebe, i od jada zaviče: — O smrti, đe si, zaboga, uzmi me s ovoga svijeta!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
onako lepa, bujna, kao što ona beše, a ovako će i svršiti, ovako će za sve njih platiti glavom i nju, Sofku, babu svoju, proklinjati i kosti joj u grobu na miru ne ostavljati”.