Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Piju za pokoj duše. — He, moj Proko, moj Proko (ili kako već bude ime pokojniku) — uzdiše Gliša Sermijaš, pa pruži ispražnjenu čašu da mu se natoči, a ruka
Piju za pokoj duše. — He, moj Proko, moj Proko (ili kako već bude ime pokojniku) — uzdiše Gliša Sermijaš, pa pruži ispražnjenu čašu da mu se natoči, a ruka mu drhće.
— Moj Proko — nastavlja Gliša, a glava mu pala od žalosti na grudi, — da je sreće da ti menikana ovako piješ za spokoj duše, a ne
Ta i onaj bog, bože me prosti, uzima što je bolje! Eto ja i gospodin popa, mi ćemo još sto godina živiti i mučiti se! Proko, dobri druže, di si, da vidiš tvoga Glišu kako se zlopati! — uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Tako ti je to, moj Agatone! Danas jesmo, sutra nismo. VIDA: Šta ćeš; takav je zakon božji, prijatelj-Proko, pa ne biva drukče! PROKA: Ne biva, bome!
GINA (Proki): A, mi, zar, koji smo najpreči? PROKA: Pa ja mislim, Gino, i mi da se uselimo. GINA: Da se uselimo, Proko, dabome, da se uselimo. Biće mi nekako tuga i, što kažu, jednako ću se sećati pokojnika... (Zaplače.
Dok ti plačeš, Agaton će da zauzme sve sobe. GINA: Pravo kažeš! 'Ajde, Proko! (Pođe.) A ti, Sarka? SARKA: Ja neću da se naturam.
AGATON: Pravo kažeš! (Metne šake na usta i razdere se.) Oj narode! Proko, o, Proko, Trifune, Tanasije, Mićo! Oj! oj! (Javljaju se jedan po jedan iz svojih soba i pribiraju se.
AGATON: Pravo kažeš! (Metne šake na usta i razdere se.) Oj narode! Proko, o, Proko, Trifune, Tanasije, Mićo! Oj! oj! (Javljaju se jedan po jedan iz svojih soba i pribiraju se.
Nisi bliska; nisi bliska ti, nije blizak ni Proka, nije blizak ni... PROKA (plane): Šta je? SIMKA: Pa zato, Proko, što si ti rod po tvojoj prvoj ženi.
VIDA: Pa, pravo da ti kažem, Proko, mi se baš svi i čudimo što se tvoja Gina toliko ubi plačući. GINA: Zato, ako hoćeš da znaš, što iskreno žalim, a ne
PROKA: Eto, zar to nije jasno kao dan? To su dokumenta, brate! SARKA: Ako je po tome, Proko, visim i ja valjda na nekoj grani, a ne samo ti.
GINA: Sve, bome! VIDA: I zar može to po zakonu, prijatelj-Proko, da se ostavlja vanbračnoj deci? PROKA: E, vidiš, i tu nam je pokojnik podvalio.
SIMKA: Pa za čiji se ti račun, boga ti, toliko isplaka? GINA: Za Prokin račun. TRIFUN: Pa dobro, Proko, a stablo, a grane?