Jakšić, Đura - JELISAVETA
) PETA POJAVA Katunović, naslonjen na kamen, sâm, a malo posle Radoš Orlović. KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu? Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja.