Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Put je bio slobodan. Kao neke ogromne, crne i zgrčene ptičurine u noći, promicala su kola natovarena čamcima. Vojnici suvozemne vojske, nenaviknuti na ovakve prizore, načetili se pored puta i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
lipe, kaldrmu je zamenio asfalt a svetlosna granica, nevidljiva oku onih koji se nikad ne okreću prošlosti, jednako je promicala.
Bilo je hladno pretproleće, još su, pod zemljom, trajale zimske tišine, košava je promicala bez svetlosti, Vasa je nosio odsečenu glavu Marka Čarapića da je sahrani i, prvi put, primetio kako mu je korak otežao.
slušalaca odstojanje smanjivalo a praznine iščezavale jer su, svi zajedno i u isti mah, razaznavali korak smrti koja je promicala. Tada bi, samo za čas oslobođeni svakog straha, postajali, samo za taj čas, čistiji u sebi.
Tokom decenija, izgleda da se preobrazila u crnu svetlost što je, neopažena, promicala duž silnih drvenih dućančića, sa ćepencima, u Staroj čaršiji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako, još više oživljena onim svežim smehom gomile, ona je promicala kroz nju živo i brzo i žurila da se nađe što pre u kakvoj malenoj, mirnoj ulici, pa da tamo u tišini, sa ovom novom
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
su im razmetnički za šijom, u blaženom gavanskom ljuljuškanju, izdignute u sunce nad oznojenim i preplanulim licima. Promicala je od jutra do mraka neprekinuta čreda plećatih muških spodoba pod teretom, u košuljama od modrog izblijedjelog platna,
Krakov, Stanislav - KRILA
No ni starom komandiru nije do šale bilo, jer su mu drhtala mršava kolena. Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih.
Poslednja noć je bila hladna kao primicanje smrti, i pokoja nevidljiva pahuljica snega promicala je kao zalutali putnik kroz nju.
Ulicama su cikala veselo golišava deca, i lupale drvene nanule. Promicala je pokoja crna prilika hanume. Na trgu je pod platanom dostojanstveno šetao kritski žandarm.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ne postoji više — jedva izgovori i u očima mu se pojaviše suze. Vojska je promicala pored nas. Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se.
Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika. Čini mi se kao da svaki odnosi sobom pokoji živi deo domovine. Nepovratno?...
Ogromna kolona krstača kao da je nicala iz zemlje. Duga povorka teških ranjenika promicala je svakodnevno. Jauk se razlegao sa nosila uglavljenih na leđima mazgi.