Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zar ti mene nećeš voleti uvek, Rašida? - promucao sam trudeći se da me Baronica, koja je čučala na drugom kraju skele, ne čuje. Nije čula.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od tada svaki ko ga sretne, zaustavi ga, i, smejući se, pita: — Je li Dimitrijo? — A? — promucao bi on. Ali to a ne beše čisto, već neka sredina između a i i. — Zar istina, da ti voliš Todu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Vidiš li ovo?“ promucao je gledajući u žutu gomilicu. Njoj se izbrisa osmeh s lica, u čuđenju joj se zgrčiše usta, pa. se uplašeno, klonulo,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
To negledanje u njega kao deteta, već kao odraslog, predstavnika radnje, ravne njegovoj. Od radosti, stida, jedva bi promucao: — Pa... dedo... čini mi se, imaćemo. — E, pošlji mi po momku. Mladen, sav srećan, slao bi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
da, da, komandir mi je pričao da je Tanasije poginuo. I ja sumnjivo zavrteh glavom. — Ja sam Tasa... Nešto sam promucao, jer čisto ne verujem da je Tanasije živ. Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno.