Obradović, Dositej - BASNE
Vladjetelj bez nužnoga vježestva i mudrosti nizrinjuje u propast pogibelji one kojima vlada i sebe s njima zajedno. 101 Zecovi i lisice Zecovi objave vojnu orlovom, pak pošlju zvati
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zatim, da je jošt veća propast i žalost, udari nekakva bolest u sav ovostranski narod te pomre. — Ne mogu reći da se polovina vratila ovamo, koliko
Naposletku bio se rešio potući se sa Aganlijom, a ne voditi blizu dve hiljade svoje braće u očevidnu propast, no o tom nije smeo nikome kazivati, nego je neprestano mislio, kako bi Aganliju od toga odvratio.
i na Suvodolu, gde je varošica, i ima kula, i da je preko 600 Turaka poginulo, ali je i naši̓ dosta, i dođe glas za propast na Kamenici, te se vratismo, a bili smo pošli da se sa Crnom Gorom sastanemo. Požarevačka nahija. Godine 1805.
Karađorđa, i naše vojske i narod gde je gode koji, svi bi nadeždu izgubili, a Turci se oslobodili, i posle konečna propast svima, kad glava strada”.
A kad vojsku Živan pobuni, ja vide̓ kakvo zlo i propast hoće da bude; stoga povičem: „Stoj, buljubaša, ja ću sad Manjenicu dovesti!
nismo mu hoteli govoriti, i čekali smo ne bi li se popravili, ali ne kteše se popraviti dotle dokle jadni narod u propast ne turiše. A ko vam je davao iznajpre barut, olovo, puške? Ko dobre sovete kako ćete postupati?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama šta hoćeš ti more! — podviknu Stevan i unese se preda nj. — Hoću, brate, da mi se potra oseče... Ono je propast! — Pa što ljucki ne kažeš, nego si se tu raspomamio kao besan!? Potra, potra, — dobro! Eto, oseći ćemo i tu potru.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nego, Ivo, brate, njih ne smemo slušati. Oni će nas odvući u propast!... I Marinko okrete pričati o drugim subašama, o pakostima što ih počiniše koje oni koje drugi Turci po njihnim
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
iskidanošću i jadom, koji unakažuju dušu, nosio one slutnje i sve ono tužno iskustvo u nekoj mutnoj nadi: da se mračna propast što je pred njim zjapila, ipak nekako može izbeći...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona onda ustade i reče da će otići. Došla je da mu kaže da on i Evdokija srljaju u propast. Pa dosta. A ako je on ne sluša, znači da njemu nije stalo ni do njene matere! Nije njemu stalo ni do Evdokije.
Silazak sa konja, u pehotu. Propast! Pri povratku sa manevara, sad, u Kijev, čestnjejši Isakovič bio je u mnogo različitijem raspoloženju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
rečima mitropolita Stevana Stratimirovića, Srbima ništa drugo nije preostalo »nego da sa suzama očekuju blisku potpunu propast svoje vere«. Prirodno je da se u takvim teškim prilikama Srbi nisu dobro osećali u svojoj novoj domovini.
Kostić, Laza - PESME
Na Olimpu je pirovanje, čast, međ bogovima njemu u propast; peharima se zlatnim kucaju, od otkucaja gore pucaju, a čovek beži neda'nimice u gudure, u mračne stanice; al' ne
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Zašto to ne zaroniš? Zmaj mu odgovori: — E, moj šura, ne mogu ti od sramote ni kazati šta je to.
drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Krakov, Požun: trgovina dobra... Što zveckalo radosnim praporcem, zamuklo je u šobotu groba. Lepu propast u stih smoren prima Sentandreja, Іrіѕ florentina.
Sỳdbina čili - vene joj mirta. (Zahvata svekrug plava osmoza.) Zavist zažuti zlatom od litra. Odmiče propast s jabukom - tiho. (Drži se lana, plavetna sliko!) Duševno mleko, s kljukom u padu, upija nagon fotosinteze.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Obali drugoj nad samom vodom jabuka raste sa zlatnim plodom, žari se, blista, dragulji sami, putnika tužnog u propast mami. I ja, i mačak, i kum sa bradom čarobno voće gledasmo kradom.
Dok vjetar vodom brazda i rije, nad malom barkom galeb se vije, poznaje burne dane, vidi Mačak u propast leti, pa, oštro viče: „Potop ti prijeti, vrati se, kapetane!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, ja Belmontehu nisam ni video. Ali ako ikad sretnem nekog derana odande, reći ću mu odakle im preti propast. Mališe sinuše od ponosa: — Učinićete nam zadovoljstvo, gospodine. — Dobra sreća, dakle!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o pobednici večni nad snegom do Urala prvi put bez podozrenja gledate
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se zamisli i ne dođe ni do kakva rešenja. Zna samo da je nekako zažmurila, zanela se, opila... i pala u propast. Posle je nastupila odvratnost prema svemu, gnušala se sama sebe i svega...
O, da znaš kako mi je teško što mi te otimaju, a ja... ja ne umem da te sačuvam. Samo gledam našu propast i stradam, gorko stradam... Dušice, čuješ li me, kaži samo jednu reč... Kaži da hoćeš, pa da se krenemo odmah...
Je li to izgubljena ljubav, ili je kakav duh sa onoga sveta došao da gleda njeno stradanje, propast?... Evo ga bliže... još bliže... Gojko!!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Uzeše nam čast, ali svetli slast, nebesna, kao ponos, na našem licu! Naša je strast gurnula u propast: laži, zakone, novac, i porodicu. Od poniženja nam je klonula glava, al nam se, u telu, proleće spasava!
Najluđe je bilo pri tome da posle jedne ludačke noći kojom proslavljamo pobedu i propast Austrije, i pomenuti major Kosta, i ja, pitamo se: kuda ćemo?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Gledahu rođenim očima svojim rođenu propast. Onaj govornik priđe vođi i poče govoriti iznemoglim, ustreptalim glasom, punim bola, očajanja i gorčine: — Kuda ćemo?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ranković PRIPOVETKE Sadržaj JESENjE SLIKE 2 STRAŠNA NOĆ 31 POTERA 40 PROPAST 52 ZVANIČNA ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE GODINE 92 STRAH 94 UČITELjEVA
i nastaju burne scene, otrovan život, — propast kuće... »Ne, nikada ja neću sebe dotle dovesti... Bilo je vreme, mišljaše on dalje, al' šta ću kad se nisam njime
Potera je svršena; ljudi se razilaze... PROPAST Danas je Pera ustao veoma rano. Nekakva neodređena zebnja beše ga obuzela još juče u podne, kad je opazio da su mu
Nema sunca, nema života, — propast!.... ZVANIČNA ISPRAVKA Sela naša palančica zinu od čuda. Svet se uzbrujao kao pčele u uljaniku, pa to sve trči
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
na okeanskoj pučini na kojima se topla struja sukobljava sa hladnom, nastaje, usled nagle promene temperature vode, propast sićušnih organizama u masi, jer se i jedna i druga struja odlikuju naročitim svojim planktonom, koji traži naročitu
Rakić, Milan - PESME
u očima strava — Razjapljena usta, ali grlo nemi — Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla...
Pandurović, Sima - PESME
Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole. Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da se mrači.
jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen!
Pri zalasku sunca i zora kad grane, Ostavljen, tužan, u istom je stavu; Jedino crne pohode ga vrane I grakću propast i srušenu slavu.
dani kad se naoblače, A s crnih se grana rone kapi vode, Oblaci i magle nebesima brode K’o simboli koji pašu propast znače.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
— Kako možeš u svome dvoru trpeti toliku propast? Za što to ne zaroniš?” Zmaj mu odgovori: „E moj šura, ne mogu ti od sramote ni kazati šta je to.
drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A kad ti nas počnu niz brdo terati, toga opet letenja i sijaseta nit’ sam čuo ni vidio. Šta je bezdna i propast? Ništa sprama onom kud smo mi propadali!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I on je muško! Zvižduće, ništa ne slugi. Gadan, prljav trapavko. Ništa bolje od Anđe i ne zaslužuje. A ja? U sramotu i propast sam se uputila... Lomila je prste. Učiniće to zbog Đorđa. Za njegov spas. Mora.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Bacajte sami u oganj dedu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo! junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nismo braća, mi Srbi nesmo!
i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! ...Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi, k'o da su od stakla...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Stoga smrtni najsjajni poete s vratah neba u propast padaju.“ II Kako sunce dana oblačnoga kada baci s vedroga zapada svoju hitru i plamenu str'jelu na kristalnu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pojava egipatske zemlje, željno iščekivana iz godine u godinu, jer pre svake takve poplave izgleda ona osuđena na glad i propast. Kudgod se tada pogleda, vidi se presušeno tlo, tvrdo kao kamen, nesposobno da ishrani ijednu travčicu.
biše zapaljene mnoge rimske lađe, a pri svetlećem plamenu tih lađa povuče se sva rimska flota da bi izbegla sigurnu propast.
„Tako? - Znači da su Grci bili putovođe Kolumbove“. „Ni manje, ni više!“ „Hulje proklete! Oni će nas odvesti u propast!“ „Kako to?“ „Evo kako. Nisam, sinko moj, tako učen kao ti, ali imam više iskustva.
raskoš u kojoj naše pape žive, gramzivost za zlatom što ga njihov bludni život iziskuje, sve to survaće ih u propast. Evo, nemački klerici, skolari i goliardi što dolaze ovamo u Rim govore javno po krčmama da je papa sušti Antihrist.
Njom nije vrdao. Kada je 17 decembra 1812 godine pročitao bilten objavljen u “Monitoru” koji je saopštio propast velike vojske Napoleonove u ruskoj zimi Monža je udarila kap.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kako je onda ludo srljao u propast, kako je lakomisleno stupao na kobnu stazu, koja ga dovede do ovoga stanja !... A kako se moglo lepo živeti, samo da
i posle toga nastaje tama... kraj sveta... opšta propast... — ili tako nešto... a on okupio o nekim sitnicama, koje posle toga nemaju, kako ona mišljaše, nikakva smisla ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
prolijeću, vatra se kroz pod prosiplje, mačke mauču i dreče, psi viju, i cijeli grad škripi, — rekao bi sad će sve u propast otići. Ali mali mirno sjedi i sve to sluša i gleda, a onaj krajcar trlja po stolu.
drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.
magare i uzme jednu tojagu te po magarcu doklen ga dogna dovrh one litice oklen će skočiti, no kad magarac viđe onu propast, udari na se, a on po magarcu s desne i s lijeve, no sve zaludu, neće pa neće da skoči; pa najposlje reče: — Evo,
Petković, Vladislav Dis - PESME
te mladost uvi tkaninom ljubavnih boja, Gde si uvek koračala ponosna, gorda i laka, Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja, Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.
Mračan i vedar ja idem životom Do starih, crnih i svetlih obala, Gde diše pustoš i mir sa lepotom, Gde propast živi i gde nema zala. Gde nema zala.
Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pak'o, Neku mutnu utvar da maše i kosi. U trenutku jednom ne znam šta se desi..
Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o... i želje se kriju; Tamne slike, blede kao snovi, Šušte propast, ko bi znao čiju! Spava mi se. Još da legne telo U taj sumor, mrtav, što se vije.
Osećam često, u satima mučnim, Jezivu sablast kako propast plete Za narod što je iz svoga stradanja Podig'o presto otadžbine svete, Oltar slobode i nebo nadanja.
Jeziva sablast propast njemu plete. Ja vidim danas, pri pojavi svake Nevolje, da se iz podzemnog mraka Zao duh diže, k'o mrtvac iz rake, Nad
Sad mi se čini da ja vidim sreću I da je imah i u bolu svome: Svi mi se dani sada u nju spleću, Ona se javlja, al' i propast s njome.
Ja vidim pravdu i svačiji trenutak pozni. Vidim i natpis: Nemačka i Viljem Grozni. III Al' propast tuđa nije moj san A ni osvete duša mi neće.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bila bi zaista propast, ako bi se u ovo vreme kada je veština radija još u povoju i kada velika većina ne izuzimajući čak ni stručnjake, nema
možda čak i veća, da određena oštećenja mozga koja manje ili više slabe vitalne kvalitete automata ubrzavaju njegovu propast.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i plemenitog, a nevinog čoveka, bila je po Bilharcevom mišljenju, nedostatak antičke demokratije, koji je i prouzrokovao propast grčke civilizacije. - I tako će - dodade on - nedostaci američke demokratije dovesti do propasti evropsku civilizaciju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vrlina i porok. Devičanstvo i razvrat. Najviša moć i najniže ropstvo, slava i propast, — sve to u jednoj noći. Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pejzažima Vladislava Petkovića Disa - u Nečistoj krvi počinju se javljati tek od H glave, od trenutka kada Sofkina propast započinje.
ostavljen ugao pod kojim je ranije (u prvoj verziji) već ostarela Sofka, sećajući se, unazad mogla videti svu svoju propast.
Pisac je, očigledno, i svoju junakinju osudio na propast čim ju je izveo iz književne varoši, iz onoga, naime, utopijskog prostora u kome ne žive stvarni ljudi, nego njegovi
Njihovo pak kršenje u svim slučajevima, bez izuzetka, donosi kaznu, ili prokletstvo, ili propast. Ali zato i njihovo strogo poštovanje za likove može biti - a najčešće i jeste - porazno budući da traži preveliku
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To je ono čega s’ podlost žaca: Svetlih žrtav’, sjajnih obrazaca, To je propast pustih pudljivaca, U koju ih ludost njina baca.
Talasi se dižu, utoležu, Te brodara penom zapljuskuju, Sve to jače, sve strašnije duva; Propast zija, crna provalija.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Otac prota prvo je posmatrao ceo prizor, pa onda reče: »Propast tvoja od tebe, Sione! Propala generacija! Iskvario se naš svet, gospodine, omekšao, prolukavio se, prošeretio se,
u oči, što su ostali u šancu i onda, kad već sve beše diglo ruke od njega, kad su svi svakoga trenutka izgledali njegovu propast. Ako me pitate je li velika zasluga vojenih starešina, što Šumatovac nije pao?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Gora strepi na sve strane, Kâ da propast svetu sluti; Samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti! XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali smatram, pogrešno je verovanje nekih, koji misle da će posle ovoga rata nastati propast sveta. Bože sačuvaj! Evo, vidite šta kaže Živadin.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sve razdora sruši vlast; Leti Srbin, leti voljno Na Kosovo, polje bojno, Nagli svoju u propast. Sablje zveče, Brda ječe; Krv se lije, Srce bije. Konji vrište, Majke pište, A junaka rane tište.
Je li Trajanovog mosta ta celj? Ah, osveta jedna, Dekevalu propast porodi ovo delo. Užasni rate, tebe su zmije odojile jetke, S tebe crnog Trajan pomrači svoj slave zrak.
Da žertvuje kad vidi da će spasti Kroz samog sebe otečestvo drago; I lične borbe moraju da ćute Kad hidre opštu propast naglo slute.
Trudi puta, slaba hrana I daljina srodnog stana, Sećaj majke, muke njene, Propast brata — sve ga jede, Udvaja mu puta bede, Al’ on ide, al’ i vene!...
Bojić, Milutin - PESME
DEUS DEORUM Porđalih usta, povijena čela Pevaš smrtnu pesmu grobljem faraona Ili pišeš, dok se vrti tarantela, Propast iznad vrata bludnog Babilona.
Jakšić, Đura - PESME
Bacajte sami u oganj decu! Stresite s sebe ropstvo i sram! Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A ono ne samo da ne napreduje već ide u propast. To je za Mladena bilo najteže i najgore. Dućan, trgovina, celog dana tamo sedenje, prodavanje, nije mu ništa bilo.
Kao da se očekivalo nešto strašno, neka propast, nesreća, da se sve svrši, sruši i nestane. A opet svakog dana se kuća, naročito gornji sprat, sobe, balkon čistili,
Ćipiko, Ivo - Pauci
I masline nastradaše, kožica im se skorupila; sušile se, pa s reda otpadale. — Ča da gledamo našu propast! — reče napokon Jure. — Neće ništa ostati... Listom me tuga muči! — I on popođe pod maslinovo stablo.
Ljudi zanijeli se trudom i dobićem,. ne uviđajuć' da srću u propast. Prihodi rodnih obilnih godina padoše u ruke kamatnika.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne varajte se: Bog se ne da ismejavati. Šta ko seje to će i žeti: ko seje u svoje telo iz tela će žeti propast, a ko seje u duh, iz duha će žeti život večni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada. Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9. Pa šta me se tiče njihovo veselje, Ili njine nade ili njine želje?
Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast grozna ih stiže, Grad mnogoljudni sada, Benara, gordo se diže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Čovečanstvo, potrošivši na brzu ruku ovu očevinu, neće biti tim još osuđeno na propast. Buduća tehnika biće u stanju da plamen zameni elektricitetom, dobivenim iz atmosfere, iz vodene snage i snage vetrova
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Onaj se prekjuče razabira u razbojništvima i 'oće u Ameriku, a ova sad u Trst, i za majkom u nevaljalstvo i propast... O, Bože, znaš li ti šta će da bude — uzdahnu poluglasno, i trže se, jer se u taj mah stvorio kraj nje Švaba.
Julica nije otišla u Trst, jer bi to bila sigurna propast. Udala se za Milušića. Pričalo se da je uoči samog venčanja Srba bio neobično drzak prema Milušiću, i da je gospa Nola
Kad vas bestidno počnu varati i čerupati, to je siguran znak da mirišite na propast i lešinu. — Ali molim vas, gospođo Lazarić, tu je vaša crkvena opština, vaša, kojoj ste toliko činili, ona je u pitanju.
A ovi pacovi sada ne spominju više Vlaoviće ktitore i dobrotvore, nego prepričavaju samo njihova čudaštva, njihov mrak i propast... I još nose budake i ašove da ih prekopavaju! Pfuj! pacovi, glodari, kepeci!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Od mene zavisi careve i kraljeve praviti, njima koliko oću zemlje davati, s njiovom sudbinom vladati i, kad mi je volja, u propast ji baciti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedva se dočepasmo druma i pođosmo žurno. Odstupali smo preko Babušnice, sve do Bele Palanke. Čuli smo tada i za propast severne vojske, koja nam se u odstupanju sve više približavala. Trebalo je štititi sada i odstupnicu njenu.
— Takvu mi, brate, daj artiljeriju, koju mogu da smestim u rov. A kad propadamo, onda je propast zajednička, a ne moram da mislim kako ću još i vas da spasavam smeje se komandant.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
CAR LAZAR I CARICA MILICA 253 15 KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) 262 17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA
Naprotiv, on ih je prikazao u potpunoj protivrečnosti. To se najbolje vidi iz pesme Propast carstva srpskoga. Dazar kaže ova pesma može da bira borbu i pobedu (tj. zemaljsko carstvo) ili poraz (tj.
Ako u tom pogledu uporedimo našu kosovsku epopeju sa Ilijadom, uočićemo sledeće: ovde su bogovi propast Troje odlučili u četvrtom pevanju, ali ta je odluka ostala mrtvo slovo sve do poslednjeg (dvadeset četvrtog) pevanja, jer
jednog veka, počev od poraza na Kosovu (1389), ostaci stare srpske države pružali su snažan otpor zavojevaču, ali se propast nije mogla izbeći — ona je iz decenije u deceniju bivala sve neminovnija.
To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu od Bogorodice... (Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje?
(Banović Strahinja) Sve je sveto i čestito bilo, i milome bogu pristupačno. (Propast carstva srpskoga) Spominje se Kraljeviću Marko kao dobar danak u godini.
U pesmi Propast carstva srpskoga ponavljaju se reči koje izražavaju sav heroizam i tragediju kosovskih junaka: „biše i ubiše“, „biti
Delimično ili u celini, u gradaciji su ispevane pesme: Ženidba Dušanova, Zidanje Skadra, Propast carstva srpskoga, Kosovka devojka, Smrt majke Jugovića, Marko Kraljević i Alil–aga, Marko Kraljević i Mina od Kostura,
analizom namučio više nego ijednu drugu, jeste pesma o usamljenom srpskom junaku, koji — u odsudnom času, pred samu propast države, kad je turska vojska oklopila sa svih strana — ne nalazi prijatelja ni u tazbini ni u ljubi koju spasava iz
17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA Poletio soko tica siva od svetinje — od Jerusalima, i on nosi ticu lastavicu. To ne bio soko tica
ovu pesmu u Šapcu i poslao je Vuku u Kragujevac 1859), Carica Milica i Vladeta vojvoda od slepice Stepanije iz Jadra, Propast carstva srpskoga, Kosovka devojka i Marko Kraljević ukida svadbarinu od neke slepice iz Grgurevaca (prepis pesama ove
Narod je mislio da se u tim spisima govori i o budućnosti. Izraz pošljednje vrijeme znači: propast sveta, a i propast srpske države i dolazak Turaka. 5 Povodom izraza sitna knjiga kaže V.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DOBRO PROMENA KOBNA 28 PROĆU DUŠEVNIH NAŠIH NEPRIJATELjA, K NAČELNIKOM, K VLASTEM, K MIRODRŽNIKOM MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA
ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći istrgnuće ti tvoju dušu. PROPAST SVETA Zločinci grešeći pogane ih: pogane vodu s umivanjem i s vozenjem po njoj, na svakojake putove zle prohodeći.
PROVALIJA IZMEĐU NAS Golema propast razsela se među nama i vama! Propast — to je golema, široka i sasma duboka provalija gde no prohodljiva ćuprija ni od
PROVALIJA IZMEĐU NAS Golema propast razsela se među nama i vama! Propast — to je golema, široka i sasma duboka provalija gde no prohodljiva ćuprija ni od kojih velikih mudaraca ni veštih
Al' golema je u tome eto ovde propast i sasma tvrda. A kako? U tome možemo se sami sećati i znati kako jest nam to neprohodljivo ni drug s drugom smešato
Gde se denuše svi samoizelice, samoživci, propalice i samovoljnici? Nije li sve to propast duboka proždrla? I onamo sebe videći neće li se za čuditi odašta se našto im život probrcnu?