Jakšić, Đura - PROZA
“ Ona baba što je preda mnom stajala, kad su joj usuli ono malo čorbe, posrnu, sirota, te joj se sva čorba iz lončića prosu...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
On ne vidi šta mu je u luli, a priča nam šta je za oblakom! On nas uči prosu i pepelu, on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I tako pođemo mi odma složno, i taman dođemo u polje pod Kličevcom (gde je sada kula ozidana), a od ljubostinjske ćuprije prosu se oko stotine pušaka. Na to mi se naniže odbijemo. Tu nam pogiboše dva vrlo dobra momka iz Vr̓ovina.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vetrić mu je hladio vrelu glavu... Ali neka nelagodnost pritisla mu telo, grlo mu se sušilo... On uze tikvu, prosu vodu iz nje pa se diže izvoru da se umije i napije... I, došav na izvor, umi se i napi, pa ga razgali ona hladna voda..
— reče Aleksa. I zaista! Ono plavetnilo beloga dana postajaše sve rumenije, dok najzad ne obasja jarko sunce, te prosu zrake koji zatreperiše po debeloj rosi... Vazduh beše svež, te prožmavaše snagu...
Dučić, Jovan - PESME
DUBROVAČKI KARNEVAL Ogroman karneval, kao more šumno, Prosu se na Stradun; i ni tren da mine, Siplju već u bitci što poče bezumno Konfeti, poljupci, cveće, serpentine.
Magarac lagano čupka travu, oko starih znamenja i plemićkih grbova. Tako ceo dan. Najzad sunce uđe među planine i prosu na reku svoj poslednji krvav zrak.
Teodosije - ŽITIJA
Ali toplim zastupstvom svetoga kod Boga, propade sa svojom praznoumnom zamisli, jer ne prosu tulac strela niti mač izvuče, već kada je došao do grada, Božjim sudom od nevidljive rane u srcu umre i naprasno skonča.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Siroti pas, dobro izbubetan, samo je cvilio: — Eto, nekom smijeh iziđe, kažu, na nos, a meni se, kako vidiš, prosu po leđima. U kukuruzima je šaputao povjetarac javljajući da se primiče zora.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
cara, i zamke kakvoga kneza i dužda, robovanja kod hana Nogaja, bitka kod Lima i Velbužda, krv ljudska što se u boju prosu, ostanu negde iza vrata, iza prozorskog smeha i sjaja, za čas dana kad budu sami kao zvuk izgubljen u kosmosu.
Ako ga prehrane šumski mravi semenom što se s bilja prosu, da mu se u oganj naredi bosu. Ako oganj plaha kiša omete, znači, nebo ga gleda bez ljutnje, jer je nekada spasao dete iz
Matavulj, Simo - USKOK
Ali iz zasjede prosu se nov grozd pušaka, te taj pade. Kao munja brz dopade Marko Jokašev, te pregrabi Mušovića glavu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjena, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja. (Sveti Rade Lopovski) Davna uzbuđenja,
Radičević, Branko - PESME
De cvet pao, tu se i primio, Ko je tako čudo još vidio? Pa ti dalje ja veseo gleda, Kako ode čovek unapreda, Kako prosu seme nekakovo, Dragi brate, opet čudo novo: Kako palo, seme izniknulo, Izniknulo, stablo podignulo, I još klasje
Sunce s' ote, uz nebesa ode, Sjajne luče prosu na sve strane, I obasja onu kosu divno — Ma zarašta, moje sunce jarko, Ti pokaza na kosi hajduke, I međ njima
Nad ovima se tade on savija; Tavnina jošte zatim od zaoda Zače se viti kano kaka zmija, Od više svoda dole ti se prosu I lepu divnu činila je kosu. 50.
I tama beše i već beše kasno, Al' eto mesec ukaza se jasno, I prosu bledo to svoje videlo Na brdo, dolu, i u njojzi selo.
puška misli da je šala, Baš u glavu Turčin Srbu zgađa, Zgađa dobro, no loše pogađa: Opali mu tu divnu kićenku I prosu mu kite po zelenku, Ni ranice Srbinj ne dopade.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Prestadoše Đurine i samardžijine šale, splasnu razgovor. Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjenka, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zato sedoh za čokot, otkinuh grozd, on mi se prosu, zrna odleteše i razasuše se. Počeh da ih pribiram i da im zagledam onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se
Kostić, Laza - PESME
Đurđe zamahuje mačem, zamahuje ljuto sve žešćim mahom, a konjic mu diše ognjevitim dahom, ognjevitim dahom listove prosu starostavnih knjiga, na pevnici što su, a na jednom listu otvorenih knjiga pisana slova plamenog lika, gnjevita beljca
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A žena ti se, moj brate, sad razljuti, sve joj počeše iz očiju iskre iskakivati, pa ti opet prosu na kukavnog čovjeka čitav pljusak grdnja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu ti je vojska vrabaca bila, zakloni sunce milion krila, čitavom zemljom društvo se prosu da sakuplja zrnje za dobrog Ćosu.
Još trenut samo, pa urnebes, počeše divlji ratnički ples! Istoga trena zaigra munja, planula snagom svom, prosu se blesak, a za njim tresak, udari moćan grom. Legoše na pod od puste strave Žuća i Toša, glava do glave.
A sunce vrelu poplavu prosu, vrbama suši zelenu kosu. Iziđe Žuća, na sunce škilji, smeška se svakom zračku, pa onda veli: „Pitam se, je li,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Odjednom se sjajno rastopljeno srebro prosu po dalekoj vodi; i to tamo gde sam mislio da vode i nema već da je obala, duboko.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nastade pravi lom. Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše da založe svu svoju snagu za dobro i napredak orlovičke omladine.
Sad se sve promenilo. I kako to tako odjednom? Tek samo naleteše oblaci, natušti se nebo i prosu se strašna bura... Sad joj je i otac drukčiji, prostiji, ništavniji, a nekad je mislila da od njega nema važnijeg lica
Deca idu bosa, iscepana, a on kupuje svojoj... i opet se prosu pljusak grdnje, dok se u tom nastupu ne upletoše njene ruke u kosu svoga muža... Pisar se odbrani, a ona kidisa na Ljubicu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
malje u nosu zatreptaše žudno, kopita im rosu u mračne šume kad jurnuše dalje ludim trkom sa vaših pleća na kobile prosu, po travi bludno. Tvrđava zlatna gorela je i urlala.
Znam da mi u kosu, po zori rumenotamnoj, tuđa, umorna, ruka, bledi sumrak prosu. A da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim krikom baci po trešnjama, što
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?” Ponekad, kad vetar svoj večni pripev zagudi, Luda mi nada za tren ispuni grudi; Pomislim: možda on srećne
OKLOPNICI Jutros maglena se stušti jesen, I po stazama prosu se kesten. Pade, po zemlji, viteška vojska, Anžujska, bretonska i savojska, Poleže, duž jarka, ko duž opkopa; Sad
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Progrize joj sisu u posanje, rajsko piće prosu u njedrima. Stižê đecu roditeljska kletva! Staniša je obraz ocrnio, pohulio na vjeru Hristovu, na junačko pleme
Pandurović, Sima - PESME
O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz jutarnju rosu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Nijesu, no evo božije vrijeme udari“, odgovori Otaš. Otaš, ne izgovori još a oblak se prosu vrh njih, pljusak kao iz kabla. Momci se vrtijahu i saginjahu da strukama pokriju čarkove veljijeh pušaka.
Bješe uzela češalj. Kako sjede, poče raspletati kosu. Vijenac bujne vrane kose, prosu joj se niz pleći, po ramenima, na grudi. Sjajni bičevi bjehu, uzduž i na razmak, pomalo ulupljeni od uplitanja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Mesec) 253 — Iz doline izlazi, za brdo zalazi? (Sunce) 254 — Iziđe vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ručnika? (Sunce na izgrevu iza brda) 255 — Jedno momče u sobu uđe, a nikoga ne pita?
(Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi? (Zvezde) 270 — U noći svijetao, a u dne taman?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Opet car: „Što, more?” A čoban odgovori: „Pripeče sunce Ilijnsko, pa ce otopi oni kljuk i med pa se prosu po dolini vas.” Tada kralj reče: „Valaj i jest tu bilo zla.” A čoban prihvati: „Valaj nije zla, nego dobra.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta je to? Šta... — Evo šta je. Slagâ sam vam da nisam pušija, ali neću više — reče i razbi lulu o prag, a duvan prosu kroz prozor, pa sta raspremati stričevu sobu. Brne je u strahu posmatrao sinovca.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Živim crnje od manastirskog psa! pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih.
A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem? — Bog ti pomogao, Vukašine. Ljut je, prođe Vukašinu, nađe ocu ruku, prosu mu duvan, i dodirnu je usnama. — Mrak je kod tebe. — Vidi se i u mraku. — Vidi se.
— Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras... — očev pogled preseče mu reč. Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica. — Noću se razgovara samo o vampirima i zločinstvu.
— Odlučio. — Odlučio?! — Aćim prosu duvan. Brada mu se slomi na kožuhu. Đorđu se ponovi gušći, zajedljiv osmeh: to je tvoj Vukašin. Ima boga.
Oči su mu bile prazne. „Što stojiš? Mrak je! Plasti!“ Odjednom se sva snaga, s poslednjim rečima, prosu iz nje. Plakalo joj se. da ne bi zaridala pred njim, brzim korakom pošla je u kukuruze.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
kao od ogromna požara, pa mu se zraci razmicahu sve više i sve dalje, dok iza gore ne ispliva pun sjajan mesec, te prosu bledu svetlost najpre po vrhovima drveća i bregovima, a posle sve niže i šire, dok sa visine ne osvetli sav vidokrug.
« Pantovčevu glavu dohvatio plamen, zgoreo svu kosu i po kući se prosu zadah... Kako oseti smrad spaljene kose, Đurica htede da vrisne, osvrte se pažljivo po kući, ugleda još nekoga nad
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A žena ti se, moj brate, sad razljuti, sve joj počeše iz očiju iskre iskakivati, pa ti opet prosu na kukavnog čovjeka čitav pljusak grdnja.
Opet car: — Što, more? A čoban odgovori: — Pripeče sunce ilijnsko, pa se otopi oni kljuk i med, pa se prosu po dolini vas. Tada kralj reče: — Valaj, i jest tu bilo zla. A čoban prihvati: — Valaj, nije zla, nego dobra.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo i u nebo belo. Tad stavljahu jorgovane na se, Umivahu sa mirisom lice, Uviše se u bujne talase, Crne, kao i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ne branim ja! — progunđa u neprilici Pavle. I prelom prosu se smeh i žamor kao u roju pčela u košnici. Ilija se napreže da čuje koju reč, sumnja da se o njemu govori, ali ljudi
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Puče bruka kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne taji, Već se prosu brzo po zemlji malenoj Kao munjom nekom, stenam’ i odjekom.
Krakov, Stanislav - KRILA
Odjednom fijuk ubrza i čitava kiša čelika se prosu po njima. Čulo se kako gore u noći klokću mitraljezi. Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi začusmo gde naši viču: ura! ura! To puca bataljon kneginje Natalije — ali na koga? Ura! ura! pr.
Čim se ukazasmo na ivici šume, tresnu pred nas prva turska kartečna kutija, i karteč se prosu kao da bacaš punu šaku pšenice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sve mu razli pasulj po licu i odelu. Eto ga gore gde se jada: „Voleo bih da me je udario u leđa, nego što mi prosu večeru.“ I komandir se nasmeja. — Slušaj, večeras pojačana opreza.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— I Jablana jutros među silnim mrlinama nađoše mrtva u toru! — prosu se opet šapat, bolan i drhtav šapat od usta do usta, a iz polja od torova razlijegalo se žalobitno jadikovanje malog
— Ne šjedaj, Simeune, na tu klupu! — viknu Mićan i podmače mu svoj stolac da sjedne. — Maloprije nam se ne'otice prosu kom, pa je, prošćeš, mokra. — Nije ni on najsuvlji — promrmlja neko iza kace. — Šta vi to pričate o meni?
Bojić, Milutin - PESME
Od strasti su moja usahnula rebra. A danas mi oči ustreptaše besom I zazvoni duša ko harfa od srebra. Tvoje oko prosu drhtaj mojim mesom.
A kad se ponoć niz padine prosu, U senci venja jedan car Balkana, Rasturiv svoju pozlaćenu kosu, Odmarao se od noći i dana.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ima novaca, djede! — povika Petar i, izvadivši kesu iz njedara, prosu novac po stolu i, prije no što su starci i sestra mogli ga sagledati, pokupi ga brže—bolje, turi u kesu i, držeći je u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dve violine, dve tambure, brač. Milan će svojim dubokim strasnim glasom držati solo, a upadaće zbor u četiri glasa. Prosu se niz pesmica: pesme ljubavi, mladosti, rastanka, i najzad one tuge kojoj nema imena, koja podjednako guši mlado i
Izgledala je, onako bolesna, kao mumija, ali rezultat je ispao pozitivan. Prosu se glas po varošici da to sigurno dolaze u posetu sin i snaha, bogatašica jedna i velika gospođa, pa se svekrva sprema
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Car odluči da budalicu sjajem zadrži u svom podvodnom carstvu. Zablješta biser, prosu se sjaj sedefa. Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda!
— Ne sme čovek paru u džepu da ponese... — Dok ima prijatelja i novaca će se naći! — prosu Varalica tri dukata pred sebe, neka ne brine trgovac... Život je ovaj pun muka!
— Pih! Pa još moja baba imala je takvu metlu i bacila je kad smo nabavili usisivač.. — Gomilom okupljenih ljudi prosu se smeh, a dečak pocrvene. Njegova metlica izgledala je, zaista, jadno. Ali, čistila je. Čistila!
Šantić, Aleksa - PESME
1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa
'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...'' ''A što su ti mutne oči tako? Kô da nisi spavala nikako?
I u čas kad si na mom srcu bila, Čudesna svjetlost sva nebesa preli — Bijela vatra po granju se prosu, I kô da nebo razdrobi planetu, Sav Mostar dragim kamenjem se osu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po zelenoj travi, prosu po njoj burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje.
šura; ruke šire, u lica se ljube, za lako se upitaše zdravlje; a kad viđe stari Jug Bogdane obranjena zeta i čelenku, prosu suze niz gospodsko lice: „Vesela ti naša carevina!
Klobuk dade kneževoj vojvodi. Čim ga vide Musiću Stevane, čim ga vide, tim ga i poznade; prosu suze niz gospodsko lice, udari se po kolenu rukom, čisti skerlet na kolenu puče, zlatna kopča na desnom rukavu: „Teško
rujno vino služi: uze čašu Kraljeviću Marko, čašu uze, u san se zanese, i ispusti čašu na trpezu, čaša pade, vino se ne prosu.
Markov soko jogunica, kao što je i njegov gospodar: on ne dade utve zlatokrile, već sokola ščepa vezireva, pa mu prosu ono sivo perje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Svi za njim! Čitav razred, kao da je jedva dočekao tu komandu, veselo jurnu napolje i prosu se niz dvorište u pravcu gusta ljeskara kud je umakao bjegunac. — Drži ga! Drži gaaa! — Aha, ne daj tamo!
Odjednom, naglo, hodnik se završi kao da je odsječen, nestade zidova, a lepezast mlaz njegove lampe prosu se po ravnom patosu nekakve čudne podzemne prostorije. — Šta li je ovo sad?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pravedni se gnjev božji na nas prosu i zlo nam dođe na našu glavu, te popusti ljude, naše zlobnike na nas, da nas gaze i satiru, i jezičaska Luna sa svoji
jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče vodenična kamena i svu mu glavu rascupa, te mu se prosu mozak. VIZIJA PROROKA JEZEKILjA U jedno dobi izvede Bog proroka Jezekila na jedno široko polje, puno ljudskih kostiju.
A kad pred cara izneše, razabra kako su plaho hodili u velikom strahu. Promisli se o tom i ne napi se, nego prosu onu vodu. »Gde ću — reče — ja da lijem ljudsku krv! aratos bilo takvog pića!« Osta kod vode željan.
I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče. Na sve ljude prosu se gnjev božiji ka i kroz Jonu begunca ispred božije zapovedi mu, što kćaše da se u moru stopi pun korab ljudstva da
On se uplaši, pade mu iz ruku zdela na zemlju i prosu jedžek: iskaza se caru jer je otrovato. A car za to pravo nije znao, nego njegova svest sumnjena osudi ga te se od straha
Slovom ka bobom za duvar zalepljujući. Zabalja se o tuđem prosu čuvajući svoju heljdovicu. Ne gledaj mu poprhu nego obrhu. Smrt je svakom za vratom sikira. Kratko dobro, dugo zlo.
Zaludni im biše svi poslovi. Teško se smetoše i pobuncaše kano pijani u blatu. Sav im se razum prosu i rasu se niušto štono za to apostol piše: Ta gde je mudrica sad i lužnica? Gde li je književnik i rabadžija?