Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PROPAST SVETA Zločinci grešeći pogane ih: pogane vodu s umivanjem i s vozenjem po njoj, na svakojake putove zle prohodeći. Pogane vetar sa zlom duhom i s psovkom, sa sramotnom i ukornom besedom, pogane vatru s krvlju, s ubijanjem, s klanjem, s
Ama domaćin vrlo merka i sluša hoće li mu putnik kad prohodeći skinuti s drveta koju voćku da ga dovreba te izbije, ruži, psuje i oglobi toliko što ono stotinom nije onoliko vrsno.
Haj, haj unutričino, šupljan, dušman svome napretku i dugom životu! Prohodeći siromaš željni, nevoljni, bolestljivi, gledeći im žalostivo božji ganiluk nasporen, ne smi se blizu ni prikučiti a kamoli
A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda. s mirisa eda ti, liše obadvoje mlada struka, ne zatrepti li ti srdce i mnogo dobi ostane ti na misli?