Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
RAČANSKI, DUNAVOM 90 I 91 PUT PANONIJE 92 KAO LAĐA PO PUČINI 99 II 103 VISARION RAČANIN: RAČOM O POSTU ČASNOM 104 PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA 105 KIRIJAK RAČANIN: SAN U ISPOSNICI 106 DOROTEJ RAČANIN: SLOVO U PČELINjAKU 107 TEODOR RAČANIN:
Okrepi, Bože, makar dušin podbel... U doba posta Hristos je maslačak. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak. PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA U crkvi lipe lipov bog se svetli, a družba pčela, prilježno, u srhu, imanje teče.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Krijem od njih istinu. Pribojavam se Prohorove zlobe. Kazaće: uplašio se starac smrti, suviše mu je stalo do života. Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već uveliko suton.
Nije hteo da pije rakiju. Reče kako mu rakija ne prija. Ne voli njen ukus. Prohor Izgleda da je Dorotej vidar iz ariljskog manastira i da je došao ovamo da izleči igumana.
Niko od nas ništa ne zna o ranama. Ova je osobito opasna, a činilo se, još samo pre tri dana, da se zamiruje. Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem životu.
Ti kaluđeri su učeni, poznaju svojstva bilja, iz trava izvlače sokove, isteruju bolest iz tela. Prohor Leči dodirom! Ta prostodušna svetina koja neprekidno ovuda mulja, zaista misli da je naš novi brat čudotvorac.
Znam da si ti u toj svetlosti, seme tvoje protiv beznađa, protiv greha. Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio stecište svakojakog truleža i otpadaka.
Ali, Gospode, tvoje ime se ovde pominje. Pominje se s ljubavlju i nadom. Dimitrije Opet taj Prohor. Opet taj skoreli stari opanak. Dugo se uzdržavao, a zatim je pakost iz njega grunula svom žestinom.
Nedeljne službe obavljaju se u praznoj crkvi. Prohor je lukav. Tačno pogađa ono oko čega se i Makrije dvoumi: da li manastir da pretvori u stecište kužnih i ubogaljenih,
Ponovo mi vaskrsava u sećanju onih nekoliko meseci po mom dolasku u Vratimlje. Kao i na Doroteja, Prohor je na mene ustremio svoje kandže. U početku je ćutao i pratio svaki moj pokret.
odjednom raspao u niz sitnih grčeva koji su u kratkim talasima, kao senke, prolazili njegovim licem kad bi me ugledao. Prohor je bio nepismen i gajio je prema knjigama podozrenje. Za sve pismene ljude govorio je da su sumnjivi.
Ruke su mi dve kvrgave motke s mlitvim mesom i smežuranom kožom. Ne znam kakav bi izgled Prohor tražio za pismena čoveka, znam toliko da ovaj prosto ne bi smeo da izgleda kao ja.
Čim su se vratili kući, razglasili su po selu da smerni Prohor pustoši šumu, jede žive ptiće, ta nevina božija stvorenja. Kida im glave i, još tople, pohlepno ih ždere.
Kida im glave i, još tople, pohlepno ih ždere. Kad je Prohor saznao šta se o njemu priča, besno je prosiktao da zna ko je izmislio tu laž. Pokazao je prstom na mene.