Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U četiri i petnaest pojaviše se najzad i zadihane ovce. — Kako je ovde romantično! — procvrkuta jedna mesečarka u bundi od sintetičkog astragana. Čudo jedno što je svet navikao na šablone.
— Ali, mila! procvrkuta istoričarka. — Tu senzitivni stimulans nije više jedini i samo epidermološki znak simbioze, već su, izgleda, potrebni
— dogodilo se da je čovek nasumice okrenuo dva broja, i to 95! U istom trenutku jedan milozvučni ženski glasić procvrkuta nežno, kao što samo on ume: Sada je tačno dvadeset tri časa, osamnaest minuta, trideset sekundi“.