Radičević, Branko - PESME
Još od njega leže crepi, Ali de je onaj lepi? Kad bi sada opet došô, Ma i ovaj drugi prošô! (1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što
28. Na mesto već sam ja opredelno došô, Ja taki gleda njegovu okolinu, Na desno, levo nju sam taki prošô, Dikoju nađo gaja tu tišinu, I malo sam još dalje ošô, I otkrio sam vrela tu bistrinu; To srcu mome dopalo se je
Kostić, Laza - PESME
Il' usta ona možda medena što toliki ispričaše nam plam? Kroz usta ta je prošô poljubac što stare svoje njime celuje poštovalački mladi naraštaj; al' još ta usta, još to nije Vuk.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
s te ledine. Sad mu je već dotužilo, pa već ni ne mlati, samo tumara. Išô je sad od nemila do nedraga, prošô je i kuse i ruse dok nije stigô na jednu veliku planinu, a na toj planini jedan veliki kosati, bradati dida, a tom
Išô je sad, i tušta svita prošô, i tušta puta je tikve u uši zadivô, dok nije naišô na dva pijanca, koji su mislili da u tikvama vino nosi, pa su i̓
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
KOLEBAN: Ne reče ništ’, Nit’ sam ga hteo dalje pitati, Da ne bih kakvu sumnju budio. Tek, kad sam prošô pored prozora, Kô tanku frulu meke pesmice, Njezin sam glasić čuo moliti: „Nemoj da ideš, dušo, ostani!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
To ti je morao neko kazati, ili si od nekog čuo? David: Mlogo sam ja, gospodini moji, svijeta prošô, iz mlogo vuruna kruva io, sa mlogo vrela vode se napio.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Akademija nauka“ 1887. [MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi nisi rekô: „3bogom ostaj!“ kad si pošô. Ne znam kako živiš tamo, I da l' ti se svidi mesto?
“ „Ah, čuće se!“ abat na to, „Ne pitaj me više za to! Jer za četir' dana tek, Pa je prošô i moj vek. Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na pitanje želja zli' Odgovora moja tri.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali Marko vili progovara: „B’jela vilo, grlo te bolelo! Kako bih se sa Šarcem rastao — kad sam prošô zemlju i gradove, i obišô istok do zapada, ta od Šarca boljeg konja nema, nit’ nada mnom boljega junaka!