Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Idite i tajno načinite svaki mizare (prošenija) na cara”, rekne mu Mustafa, „i udarite što više možete imena, i koji nema mura (pečata), neka prst pritisne.
On im reče: „Čekajte vi tu (u Beogra-. du), odgovor će odma doći.” Knezovi ostanu da čekaju odgovor na njina prošenija iz Stambola.
Pređe i neki Gaja (Nikolajević) s Čardaklijom (koga ćete dosta pisama međ mojim ̓artijama naći). Načinimo prošenija kako smo umeli, popišemo od svake nahije gdegode ima kakvi̓ zidina, razvalina ili gomila kamenja od crkve i monastira,
Tako i mi i Turci od boja prestanemo. Prošenija (za Rusiju) stoje gotova, no za nji̓ malo ljudi znade, jerbo mi krijući to sve radimo i čekamo dok dođe Bećir-paša, da
Ja najposle dođem onako ljutit našem čadoru, zovnem popa Simu iz Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom stricu Jakovu: „Zbogom ostaj!” „Zar — veli — doista ode?
— Zatim okrete se nama: „Jest u vas bumagi (artija)?” — „Jest” odgovorimo mi. — „Davajte”. Damo mu mi prošenija i on nam rekne: „Vi bumagi za granicom u karantinu Mogiljevlje budete polučit, sčastljiva doroga!
Zato je general-konzul od nas bumagi i uzeo, ako bi nas po̓vatali, da se prošenija spasu, i zato nam nije dao u Jašu noćiti no brže da begamo za granicu.
baš u Srbiji rodio i ponajbolje početak srpskog vostanija a i sadašnja opstojateljstva znam — ustanem i ona na cara naša prošenija izručim i sednem. Minister prošenije primi, vidi da je na imperatora i reče: „Horošo, ja ću doložiti gosudarju”.
— „Pročim Turkom vizir čto zdjelal?” — „On pročim Turkam vsja oprostil; a nam obješčal sva naša prošenija, u devjat punktov predložena mu, točno ispolnit, i od sultana na to potverždenije ishodatajstvovat i hatišerif.
000 frajkora da nam za ono dadu). No oni su nam pismeno na naša prošenija odgovorili: da su oni s otomanskoju Portoju u velikom prijateljstvu, i da oni nama ni vojske, ni oficira, ni oružja
tražiti Rusiju za pokrovitelja, da im smelo možemo kazati, da su oni nas ostavili a ne mi nji̓, i da vide naša u martu prošenija i nji̓ov odgovor u istom mesecu 1804. godine; kao što su mene neki velikaši u Cesariji, kad smo prebegli 1813.
U BEČU U vreme Bečkog kongresa Drugi red polaska moga s prošenijama u Vjenu (Onda sam poneo i pečate, ako se ona prošenija ne odobre da drugojačija mogu praviti.) 9. dekembra 1814.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ljudi kad čuju moje toliko „krivo pomisle naravno: „ovaj zna i šta je pravo“, pak navale da im pišem prošenija. MITA: Šta si tu mogao znati. ALEKSA: Alat čini zanat.