Obradović, Dositej - BASNE
Kako došlo naopako, tako i prošlo! Pedeset štapa po tuđi butina, šta je to? Filip, njegov otac, u ovom što ću kazati, pametnije je postupio.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On uze oko stotine svoji̓ momaka i ode. Tek prošlo četiri — više li manje li — sati, dotrča meni u Valjevo momak: „Muštuluk, neli, Hadži-beg noćas uteče natrag na planinu”.
Ja prošu: „Čto delat budu, vremja našemu pašportu prošlo? Nas budu terat”. — „No podajte grofu Staklbergu, on vam dast rospisku na zdešnju policiju, i ne budut vas
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka. Prošlo je već dva-tri dana kako je osecana ona potra.
— Pa ne branim — reći će Nikola. — Ti već umeš da biraš nakite. To nek bude tvoj posao da nabaviš. I tako nije prošlo ni desetak dana, a advokat je već nabavio iglu iz Beograda.
Savka beše na prozoru. On duboko uzdahnu, ona se podrugljivo nasmeja. Tako je još prošlo dosta vremena. Bilo je nekako po Ilijinudne. Advokat otputovao svojim poslom čak u Čačak.
Simica nemade kad više pitati, nego poleti naniže u voćnjak... Prošlo je skoro pet meseci. Po selu se slabo govori o zveci i tutnjavi oko Simičine kuće; kašto samo na kakoj pijanci uveče,
— Batali, kmete, bogati! — dočeka ga čiča Mirko. — Bilo pa prošlo! Što to zapodireš? — Taja kažem samo... — poče kmet. — O kani se, more! — prihvati Đilas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!... Pravo vele: prošlo je vreme kad se ljudi rađaše!... Ovo je neki izmet... plače!... To beše što i nadraženom psu palica kroz plot...
Dugo je trajala ta molitva njegova; mnogo je prošlo dok starac učini poslednji poklon, metnuvši krst na se. Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva!
— Još ne znam... Hajdmo sudnici, pa ćemo se razgovarati. I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine.
— Dobro — reče. Pa se okrete, namesti ruke na usta i zalaja kao pas. Lavež se odazva. Nije mnogo prošlo, a dvojica oružanih ludi pojaviše se iza grma... — Vodite ovoga harambaši! — reče stražar.
Pa što me ovako mučiš, Gospode?... Što me ne rastaviš sa ovim crnim životom?... Nije mnogo prošlo, a popa dođe. Prekorači prag i nazva Boga. — Kome treba molitva? — upita on. — Evo, u sobi... dete...
Zar se tako od ramena odseca kazna?... Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!... Dve stotine godina je prošlo kako su moji stari udarili temelj onoj kući koju ste vi prokleli!...
— Sad će namestiti zasede i uhvatiti ga... Jest, jest... To će učiniti... A kad ga uhvate, onda je sve prošlo. Metnuće ga na muke... Bezdušni su Turci... Na grozne će ga muke metnuti...
I on sede naoružan novom snagom... Međutim, vreme je prolazilo. Njemu se učinilo da je prošlo dosta dana i noći, ali se njegova vrata ne otvoriše... Osećao je glad i žeđ... Grlo mu se sušilo...
I, pošto jedoše, on se prekrsti i ustade, pa, uzevši tikvu, ode na obalu. Nije mnogo prošlo a on se vrati noseći vode. — Hladna je kao led ledeni. Ama sam smesta našao izvor, nisam triput rukom zagrabio.
I pođe za njim lagano kao mačka, vukući se od grma do grma... Prošlo je nekoliko dana od dana onog okršaja... Stanko je bio u Parašnici. Družina mu je s dana u dan rasla...
Dučić, Jovan - PESME
U nogama sfinksa prespim svake noći, Sa srcem što nije ni srećno, ni plačno, Za sve što je prošlo i sve što će proći: Jer svaki je trenut nešto beskonačno.
Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane dugih stradanja i menâ: Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U oba mu pisaše da će doći čim se porodi i digne, ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda žena leži.
Sad me ništa više ne boli! To bješe pošljednja njegova riječ! Prošlo je od to doba dosad šest godina. Ja sam lutao po svijetu, dok me naš rat ne pozva kući.
To su, valjda, godine što čine čoveka „pametnijim”. Ja bih pljunuo na njih, pa ipak ne mogu da budem „lud”. Prošlo je sve. Sramota bi me bilo od berberina koji me sapuni triput nedeljno. Aman, pobratime!
— Al' ste tako bledi! — Nisam jeo ništa već osam dana. — Bogu hvala, samo kad je sve prošlo. Vi se ne čuvate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! I poče veselo da se smeje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Hm, hm! — vrteo je glavom pop Spira. Prošlo je nekoliko dana posle ovoga, a odnošaji se ne samo da nisu nimalo poboljšali, nego su se sve više i više zaplétali.
Nije prošlo ni koliko jedan dobar očenaš da se pročita, a iz pop-Spirine bašte začu se najpre (očevidno forme radi) neka starinska
« A on mi odgovori: »Prošlo je to mene, snago moja, nego ti uradi k’o što sam ti kaz’o; slušaj ti samo meneka, ja sam ti, kaže, uvek dobra želeo!
Di bi moj gazdašag bio! Al’ prošlo! — odmahnu Nića rukom. — A da je ostalo ono staro, ta ne bi’ mu bio bokter ni u samim Beču oko careve palate, a kamo
— Molim, molim — ustručava se gđa Gabriela — k’o što sam rekla, ja mogu i malo posle! Na mom duvarskom sátu već prošlo dva.
The, pa sve je prošlo! — No, al’ i vi morate priznati, slatka, da je imao i kome; im’o je, bo’me, i kome da šmajhluje! — veli gđa Gabriela.
— Ta... baš ne velim da nije; nije mi jedan to prizn’o... Bila sam mlada; a što je mlado, to je i lepo... Bilo pa prošlo! — uzdahnu gđa Soka. — He, gospoja, »prolaze godine k’o gođ mutna voda«, što kažu paori.
Ne zna čovek kad mu prođe dan, a ono se tek smrkne!« Prošlo i »sirotinjsko leto« i nastade pozna, vlažna i močarna jesen. I Mitrovdan je tu, tek što nije svan’o.
Nemoj da te buni štogođ što je ča-Nića »beamter«; prošlo je to posle »bune« i Klićana! Nego odfikari ti onako po pavorski komad jedan.
— Ne trideset, Ćiro, nego trideset puta trideset da je, pa neću da znam! Nema više ništ’; bilo pa prošlo! »Pokvareno prijateljstvo — pamtim kako mi je govorila uvek moja pokojna máma (bog da joj dušu ’prosti, bila je zdravo
— Prošlo je, vidim ja, bojtarsko i svinjarsko vreme, nit’ ima više oni’ vašara ni oni’ aldumaša, kad su išli u Peštu i vidili sve
— »Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada«, govorila je uvek moja pokojna mama! — Eh, manimo se toga! Bilo pa prošlo! — Pravo kažeš! Bože, kad preksutra sretnem u porti Persu, — no, ta će me, znam, pojesti od jeda i pakosti.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Taja je sve jeo. Ali više od varošanke, nego od svoga i Vejkinog. tom prošenje prošlo. Groblje se ispraznilo. Svi drugi prosjaci otišli, samo oni ne.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Molim vas, vi meni jako laskate. Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo! — odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka. Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako svađali se i mirili i u tome je prošlo sve ono vreme, a ona je nekad sve to drukče zamišljala. I što je glavno, nikakva pamet naročita, ni dubina, ni nežnost,
Od ove poslednje reči do onog momenta kad se Hristić iz druge sobe vratio s brovningom u ruci prošlo je manje od munjinog bleska. On naperi u sred čela, ali se ruka ukoči. — Pucaj! Pucaj!
Afrika
Da bih ih raspoložio a da bi mi prošlo vreme, delim svakome po šačicu koria i po parče šećera. Šećer ne jedu već ga upliću u svoju tvrdu grguravu kosu.
Jedino su nebo i svetlost savršeno sveži i novi; i utoliko pre to oštro rasvetljenje onoga što je prošlo izgleda još čudnije i neverovatnije. Doživljujem jednu malu paniku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Videlo se da, na čelu polka, idu kola Engelshofenova, a iza njih maršuje polk, u najvećem redu. Nije prošlo više od nekoliko minuta, a čelo puka izbi pred kapiju.
Nije prošlo mnogo vremena, a većina se poče da hvata u kolo i da igra. Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa.
Pavlovo venčanje, njegov brak, njegova kuća, sve je to prošlo, tako reći skriveno, u senci Petrovog venčanja, Petrovog braka, i kuće Varvare Stritceski.
” Grk je, međutim, otputovao, bez obzira na to Engelshofenovo pismo. Nije prošlo, posle toga, ni tri dana, a po Temišvaru se rašču da je Pavle pobegao iz dereglije na Begeju, već na prvom prenoćištu.
A za budućnost, rečeno mu je, da ne treba da ima ikakvu nadeždu. Vreme ratovima je prošlo. Drukčiji ljudi trebaju austrijskom carstvu.
Brzo bi se obogatio. Zašto priča sve o Kosovu? Što spominje cara Lazu? Čemu ta jadikovka o onom što je davno prošlo? Zar ne vidi da se neki čudan svetac napravio? A uobrazio da je na njemu ostanulo carstvo.
Taj čovek ne ume da sakrije svoju čežnju – ni za novac, ni za žene – iako ga je to davno prošlo. Ona zna da to svaki mora zapaziti, već prvog dana, kad upozna Božiča, i nju.
U želji da zaspi, Isakovič je govorio sebi da će sve to proći, da je sve to već i prošlo, ali da se približava Beču i da će uskoro, ipak, stići do Bestuševa.
Što, kaže, veruje da će i ubuduće, svagda, činiti! Ali je to bilo pa prošlo. Kad su poštanska kola, koja su vozila i Pavla, zadržana, kod kontumaca na Dunavu, na trgu Sv.
Ako ništa drugo, mogao je da čuje svoje ime, izgovoreno veselo. A sad je sve to zauvek prošlo. Utekao je od Garsulija, utekao, ali kuda je utekao?
A znao je da je sve to, što je, dotle, za njega, na svetu, bilo jasno, sigurno, poznato, zauvek prošlo. Da će se, odsad, kretati, kao u nekom snu i priviđenju. Kuća Kopšina, najzad, bila je tu, sedma, pored crkve, po redu.
Gospoža Huml će ga onda ostaviti na miru, a ni živa duša neće znati da se kod nje krije neki kapetan. Kroz njene salone prošlo je već nekoliko serbskih oficira. Ni jednog nije izdala. Ni jedan nije iz njene kuće otišao u arest. Ima ona veza.
Teodosije - ŽITIJA
Pošto je prošlo mnogo vremena otkako je prestala da pađa pomenuta blagočastiva Ana, jep je Bog zaključa kao u starini Liju Jakovljevu,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nacionalno osećanje je bilo uvek živo kod njih kao i kod Hercegovaca. Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
čiča i mačak znali po nepogrešivom satu — trbuhu, starac bi samo rekao: — Tošo, hajde da ručamo, jer je podne baš sad prošlo tamo preko onoga brda.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
nedela nađen daleko niz Dunav, razume se: deformisan, ali je utvrđeno da je šest nedelja u vodi, tačno toliko koliko je prošlo od nestanka vašega muža, zatim inicijali na košulji bili su inicijali vašega muža i mi smo ga svečano sahranili.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
I jesam skrenuo, tako mi Boga! Nije prošlo ni pola sata kako sedim posmatrajući starce koji pričaju o solunskim ratovima i činovnike kako istrčavaju iz
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kanda me munja porazila, tako mi je to „zbogom“ kroz srce prošlo. E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana
Otisnu li se lađari, dođe opet druga lađa, pa sve to tako ide svaki dan, svaku noć. Pa Peri nedavno prošlo tek sedamnaest godina. Već izgleda žut, preživeo, nikad ispavan. Mati vidi sve to, savetuje ga da se čuva.
Ma ko dobio frajla-Lenku, ali Profit nikad, baš zato što je Profit, — tako misli i Lenka i njena mati. XII Prošlo je deset godina, — u životu čoveka dugačak rok, koliko se za to vreme svet menja, koliko se rode, koliko umru, koliko
I na prvom sam štetovao; mlogo sam pripravio, pa nije prošlo. — A od purgerbala imate više hasne? — Taj puni džep. Kad se purgeri rašćepure ti troše; onda je moj džep pun; pa nisu
Sad je opet ženidba za godinu dana odgođena. Šamika će godinu dana crninu nositi. XX Prošlo je pet godina. Šamika još nije oženjen. Gospodara Sofru jedva čovek može poznati. Poguravljen, osušen starac.
bio. Ne može, već je sve prošlo. Pa kako će sad Šamika živeti? Svet se menja, ali Šamika u ženidbi ne. Već je umro i Krečar i Čamča. Čamča!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pred veče, ona se oseti iznemogla od iščekivanja da se nešto neobično dogodi. Prepodne joj beše prošlo u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda
Sve to prošlo je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše
Prazno je dakle bilo, pred njim, zanavek, i uzaludno, za njim, sve što beše prošlo. Ništa nije postigao, ni u ovom ratu, kao ni ostali, i sve to njegovo hodanje i seljakanje samo se jednako nastavljalo.
put kroz Austriju u kišovitom proleću, dolazak pod Osek, sve je to ipak, ma koliko da je bilo mučno i teško, prošlo Vuku Isakoviču kao san.
Prazno je bilo pred njim sve i uzaludno zanavek za njim, što beše prošlo. Ništa nije postigao ni u ovom ratu, kao ni ostali, i sve to njegovo hodanje i seljakanje samo se jednako nastavljalo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kako je sve to brzo prošlo! Od onog prvog smušenog poljupca u vašoj kapiji do ove umorne dame kojoj je potrebno sve više stvari da bi bila, neću
Matavulj, Simo - USKOK
— Nije nikakva rana, zapravo! — povrnu medik. — Zrno je prošlo kroz meso i nije ni dohvatilo kost! Nâko je isto lila krv i rana se malo zapalila!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo. DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna. MATI: Ajde, nemoj biti luda!
Sram da te bude! PROVODADžIJA: Ali molim, to jest. MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili! Nije prošlo ni šest nedelja, pak gle što čini. PROVODADžIJA: Vi ste još srećni, to jest, drugi počnu odma deveti dan.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U trenutku kad se dovršavala moćna eksplozija klasičnog epa, ovo, sporedno odvajanje moglo je da prođe, i prošlo je, a da niko na nj ne obrati posebnu pažnju.
te nadzemne izvesnosti, pesnik naivno, ali jednostavno i tačno, dotiče prostore koji se gube u maglama uma i duše: Prošlo je otada već šezdeset i više godina, brzo se zaboravljalo i ono što je juče bilo, i tek ponekad, u snu, on je ponovo
VI Sve je prošlo, detinjstvo i s njim mogućnost boljeg sveta, ali ostadoše veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj
Snovi o dalekim zemljama jesu snovi detinjstva. Ali i čovečanstvo u celini prošlo je kroz period takvih, neobuzdanih, dečjih snova.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Helješen. I moje će ime biti Žutilović. GAVRILOVIĆ: A ne Žutilaj? ŽUTILOV: To je bilo, pa prošlo. ZELENIĆKA: Tako, gospodine Žutilović tako. Nama se jasna zora otvara.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sve što je u srpskom javnom životu i književnosti vredelo, i u politici i u književnosti i u nauci, prošlo je kroz školu Ujedinjene omladine srpske.
Razuman čovek, on je dobro osećao da je prošlo vreme »prirodnih genija« i darovitih neznalica u književnosti, zato se nije zadovoljavao samo književnim znanjima, no se
Sremac, Stevan - PROZA
I olako mu se prošlo! Bio je samo iznenađen jednoga dana. Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca
Osvanu i davno željeni blagdan roždestva Hristova. Prošlo je i jutrenje i služba, i pobožan svet izlazi iz crkve. Škripi sneg ispod nogu pobožnih i gladnih hrišćana koji hitaju
Žao ti valjda što nije ovako svaki dan Božić? A? Šta misliš? — Pa... mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati.
I jednoga jesenjeg dana popodne, prošlo već pet sahati. Već prestaju gosti poručivati kafu, a javljaju se oni što traže rakiju; već pola šest, a njegovog
Radičević, Branko - PESME
Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade.
Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Čovječe, aman, čovječe — nemušto zavapih u šumnoj panici, skoro gluv — pa ti su tvoji dječaci danas odrasli ljudi, prošlo je otada preko dvadeset godina. Ej, nema više dječaka!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I ti — ne dani, već noći! Ja ne mogu više. Plačem. Uzalud su suze, uzalud je sve! Prošlo je, i ode! Ne povrati se! Šta mogu sad ja, do samo suze?! ...
I ma da ga u stvari nije bilo, ma da je već toliko bilo prošlo od njegove smrti, ipak on je morao za nju da bude živ. Naročito za nju, Anicu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kako se sve izmeni ovde u Beogradu, otkad nisam bila. NEŠA: Ima dvadeset i osam godina? STANIJA: Prošlo o Đurđevu dne. NEŠA: E šta ćeš. STANIJA: Iza Varoš-kapije beše neko đubre i groblje. A sad...
STANIJA (muči se da se ne smeje): Što je bilo, to je i prošlo. LjUBA: Ama kaži mi, kako se otima. STANIJA: Tako sas bezobrazluk, ka vi što činite.
LjUBA: Zašto? STANIJA: Ti znaš ko je gospođa. LjUBA: E, to je vreme prošlo. Sad je svaka gospođa, pa makar bila i mumdžinica. STANIJA (trese glavom): Pust svet, pokvaren svet.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Toliko puta ribu ti oteh u svom naletu grubom, varka te mnoga i brza noga spasi pred mojim zubom. Bilo pa prošlo, nek bude mir, sekiru ratnu bacam u vir!
Kroz ulice gradske gura, sve se valja i kotura, rekao bi: mamut pravi. Nije prošlo ni po sata, već je pokraj aparata, avion ga srebrn čeka.
PRIČA O PALOM DEČAKU Petnaest leta, možda i više, proteklo brzo — žuborne vode — petnaest leta prošlo je, pamtim, kako nam dečak s kolonom ode. Sloboda barjak odavna vije, a naš se dečak vratio nije.
Je li prošlo miholjdansko slavlje? A ti, mama, kako si sa zdravljem? Je l' već vrijeme da orahe tresu? Toga nema ovamo u gradu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Bilo je neprijatno, ali rešeno zadržah svoj osmeh. Najzad: — Dobar dan, mladi gospodine, prošlo je već mnogo vremena otkako ste bili kod nas. — Skoro godinu dana. Sećate me se? — Kako ne!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pomoći! U vazduhu se carinici biju, princeze romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj mesec kako mrkne! Ovcama nema čobana! Beščinija!
Ona mi prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na izlazu iz varoši, propuštao nas je komandant i dobro odmeravao. Bez primedaba nije prošlo, ali htede da pobesni kad ugleda kako je otkopčana pređica na kožnoj navlaci kod usta cevi.
Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu. Ali mnogo je vojske prošlo, pa je i ponestalo. A posle, postala je ova divizija i nekako ozloglašena, i narod čim sazna da mi idemo, odmah sklanja
Ukoliko odmičemo više, sve je jasnija topovska paljba. A nekome se žuri, jer je već davno prošlo vreme kad je trebalo dati zastanak. Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni.
Bilo je prošlo podne kada zastadoh kao relej na raskrsnici jednoga sela. Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Dugo je vremena prošlo tako. Smrklo se odavno. Vrata škripnuše. Gojko skoči. — Ehe, bratiću moj, kažem ja njoj: daćeš ti meni, Smiljka!
oslovi je mati, videći je neobučenu. — Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala.
A Ljubica nastavi: — Bilo mi je vrlo rđavo, mislili su da sam umrla, pa su i vama tako kazali... Ali je prošlo sve... Sad vas molim da mi oprostite sve... što sam vam učinila... Ni sama nisam znala šta sam radila.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On mi je pričao o Mostaru i Dučiću, o mladosti, o onom što je zauvek prošlo. Nikad mi niko lepše o Mostaru nije pričao, a nije ni pominjao literaturu.
Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“ A viču i francusko „tout passe“. I naše „prošlo“. Ti, međutim, stojiš nad širokom rekom, nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac. Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu
Gledaju vođu mrko, popreko i stenju od bola, a on ni glave da digne. Ćuti i misli, kao svaki mudrac! Prošlo je još vremena. Broj putnika sve manji i manji.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
al' povetarac stane, i oko žiščice se nahvata pu'or... pepeo... Prošlo je sve!... »Ali sutra, šta ćemo sutra?!... I zar baš nikakvog izlaska nema?«... Nebo počinje da se menja.
E, snašo, nisi pogodila! To ne dam. Ja hoću s mojom decom da dočekam novo leto.« »Ha, šta je ovo — deset minuta prošlo, a beogradskog voza nema ?
«... pomisli on, pa stade još brže da hoda. Odjednom čuje on neki živ govor. Ne zna koje je vreme, ali drži da je prošlo vrlo mnogo. Približi se grupi železničara, koji stajahu između šina u živom razgovoru.
Srećna i zadovoljna, puna lepih sanjarija, leže ova porodica da slatko spava i — sanja... Laka im noć!... Prošlo je desetak dana od svadbe Vasine. Baš beše četvrtak.
Č’a Gliša već je počeo da se ulaguje oko kalfica, za koje mišljaše da će skoro svoje gose postati. Sedam meseci je prošlo posle odlaska starog kapetana i još se niko ne javi za Kaju. Kome god pomenu, svaki traži bar dve stotine dukata.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »More ostav’te me, đeco, vama je do sprdnje, a ja muku mučim« — veli čiča Trifun — »prošlo je to mene kodža davno«. — »More« — veli treći, — »kad se stari panj upali, a, ča-Tripune!?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Lavor pun je mehurova, sapuni se ne vide. Još se čuje kako cikću, kako se cerekaju. Prošlo podne, dan prošao, veče ide, A Prnjavorci čekaju li, čekaju... ...
NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU Prošlo je ravno četrdeset godina otkako sam, jedne prohladne i vlažne noći, napisao pesmu „Kako spavaju tramvaji”.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Napred je opisano kako se sa tim poslom prošlo i šta se može očekivati od dubinskog ribolova za rasvetljenje završne faze romana jegulje.
Rakić, Milan - PESME
U svađi je prošlo pola dana, U pomirenju mučnom, pola noći. I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći. No to je bilo
I tako sve je prošlo, i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il̓, s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U to ti je prošlo po vijeka! VOJVODA BATRIĆ Danu, Vuče iz Lješeva Stupa, uzmi gusle da nas razgovoriš; kad je dobro, neka je i bolje.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda, ne već ona — njeno je prošlo, ona je bila gotova i spremna na sve — nego šta će i kuda od tolike sramote i pokora njihna i već ovoliko velika i
Pandurović, Sima - PESME
I tonovi pište Pogreb ideja i nestanje trulo Bolova, senki što dave i tište. Prošlo je, prošlo sve. I sunce žali Rastanak moj sa bolom, i bez volje, Snagu i nežnost što su tužno pali Neprežaljeni, bez
I tonovi pište Pogreb ideja i nestanje trulo Bolova, senki što dave i tište. Prošlo je, prošlo sve. I sunce žali Rastanak moj sa bolom, i bez volje, Snagu i nežnost što su tužno pali Neprežaljeni, bez zamene bolje.
Sve to neće dati ono što je prošlo; Al’ pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari; Osetićemo
A kaldrma ova, pocrnela, tvrda, Priča o davnom gospodstvu, o stazi Kojom je prošlo, kao iza brda Što sunce ovo, polagano, slazi.
Sve je to prošlo. San svih snova čili U sutonu misli nejasnom i bledom; Svi su sada drugo, a drugo su bili; Njih nestaje prosto, bez
Sve je to prošlo. Sloboda nam ćuti U lancima crnim sadašnjosti tupe; Radost života, sparušena, žuti, I promiču dani mladosti nam
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio. Jedno mu zrno prošlo kroza stegne ali nije kosti prelomilo; drugo kroz rebra s boka na bok. „A sve zbog tebe, Marko!
“ „Ja ne bih, a ti?“ zapita Vladika, očito šale radi. „Ja bih i da je crnje prošlo a nekmoli kad se onako divno uredi sve ovo jutros.“ „Ajde ti, ajde! Meni se ne jede, no mi je milije sunčati se.
— Valaj, Spaso, nijesi ugonenuo! O tome nemoj dalje. Bilo i prošlo. — Ama, čoče, nijesmo o tome potonju rekli? — Jesmo valaj!“ rekoh ja, pa mi mučna misao proleti kroz glavu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ničija nije večita. — Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. — Što je bilo — više biti neće. — Mnogo prošlo, malo ostalo. — Vrijeme stvara, vrijeme i obara. O SMRTI — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala.
u gvožđa, pa na svaku ruku obidovala da bi se oslobodila, te najposle rekla: „Daj da malo zaspem ne bi li me u spavanju prošlo!“ a u to prispije lovac i ubije je. Moja kuća moja sloboda.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad pošto je prošlo dvadeset godina, zmija dođe k meni i posla me k tebi da prosim u tebe za nju devojku.” Car se na to nasmeja pa joj
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Šetam, čitam firme, plakate, konzerve, flaše... Rasprodaja kupaćih kostima! U izlozima ponovo kišni mantili! Prošlo leto! IKONIJA: Dok trepneš, sve te mimoiđe! ANĐELKO: A posle malo navratim i „Kod konja”...
SKITNICA: Digo sam ja ruke od Vukosave! IKONIJA: Ne mogu da se načudim kako te prošlo! Pogledaj, molim te! Nolike čvoruge, a jutros nigde ništa! Srećan si kolko si težak!
PROSJAK: Otad je, čoveče, prošlo pedeset godina! Kome da potanko ispričam? U Đeneralštabu, a nema Đeneralštaba! U Ministarstvu, a nema Ministarstva!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U ovom smeju, inatu i pravdanju prošlo je pozadugo. Razgovor je bio koje o čem, a najviše arhimandrita su bili na smej uzeli kako se je bio od samog imena
poste čuvati, da je on vidio mnoge divije svetinje kao ja i da su sve to laži ili ludosti bile; da je vreme svetinjičenja prošlo i da u današnji dan sva je svetinja poštenim čovekom biti. Nakratko, nađem u njemu mojega istoga babu Nikolu.
A kad mu bude toliko, opet nek ne nagli; nek pričeka jošte desetak. Kud je prošlo trideset, nek prođe i ovo deset; i nek se ne boji da neće proći; prošlo bi da i[h] je jošt toliko.
Kud je prošlo trideset, nek prođe i ovo deset; i nek se ne boji da neće proći; prošlo bi da i[h] je jošt toliko. Ko se god opari, a ne kaže društvu da čorba žeže, nije dobar za društvo; a kad on kaže,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
češkoliti po listovima, po leđima i biskati po glavi, što bi tako dugo trajalo da bi Bakonja sam prestao, a to ne bi prošlo bez riječi.
Najčešće je tvrdio da nije „poditinjija“ i tada bi se gotovo razgoropadio. Đaci se zgledahu. Već je prošlo polak godine otkad se stari sluga podjetio, te bjehu navikli slušati njegove razgovore bez glave i repa, ali je dotle
Sad se prisjeti nječega drugoga. — Pa znate, nisam bija ni kod kuće, jevo je prošlo šest godina. Zato, ja bi večeras kući, da bi prinoćija, pa sutra zorom u varoš, pa sutra uveče da se vratim ladom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Petnaest godina je prošlo, sada, sada će da vrisne puška. Dok ga dovuku do kuće, smrznuće se. Njegov leš koso leži u tami, naslonjen na nju i
Ako. Ona je ovde gazdarica, a on neka plaća gde zanoći. Valjda nije to. Gde bi sada, pred kraj veka, kad mu je više prošlo nego ostalo, činio sramotu kući i kaljao sebi obraz?
Od njegovog daha zamagli se prozor. Desetak godina je prošlo od tada. Postao je velikoškolac. ,,Vukašine, sada ti je vreme da postaneš radikal.
“ Ništa mi nisi donela, došla si gola kao leska, košulju nisi imala... Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica... — Tvoja sluškinja — šapnu ona. Đorđe je ne ču i nastavi: — ...
Ne zna koliko je vremena prošlo, pa se tutnjava i urlanje izbistriše u ljudske glasove i reči, izvrnute bubašvabe postadoše stolovi što krivo stoje,
Onda se seti kad su jedan prema drugom sedeli u Aćimovoj sobi i gledali se u b rade. Koliko je vremena prošlo od te večeri?
Pisni sad ako smeš! — unosi mu se Milunka u lice; Đorđe skrušeno ćuti. — Bilo pa prošlo. A sad, poljubi mi ruku! — pruži mu je mokru i smežuranu. — Đorđe je ljubi bez otpora u sebi. — Mogu li da ga vidim?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dugo, ćuteći, dečak je gledao u vodu. Još mu se činilo da sanja, ali nije prošlo ni nekoliko dana a majka opazi da nogavice dečakovih pantalona kraćaju. — Gle, pa naš dečak raste!
Dečak je pevušio od radosti, a dani prolazili. Ko zna koliko je vremena prošlo dok nisu ugledali ostrvce u rumenoj svetlosti pred večerja i upaljeno oko svetionika na njemu? — Uskoro pristajemo!
— Šta drugo? Ali uzalud su dovodili lepotice. — Nije ta! — odmahuje princ rukom. Ni ova! Koliko je samo princeza prošlo kroj princa, pa ništa! — Možda princ traži devojku sa Meseca? A možda za princa nema princeze?
Ko zna koliko je vremena prošlo dok nije zapazio kako se jedan maleni oblak prosto lepi uz njegov prozor. — Ej, ti! — mahnu dečak oblaku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I rastavi nas naglo sudba preka, Bez uzdisaja, bez suza, bez rana. U svađi nam je prošlo pola dana; U pomirenju mučnom pola noći. I bežao sam iz našega stana, Tražeći mira u poljskoj samoći.
I tako sve je prošlo; i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il' s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu!
beše nam stalo, O sebi samo govorasmo dugo; No danas, draga, sve je, sve je drugo: Sada smo mudri i zborimo malo. ...Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja.
Al' je prošlo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege, i studene
Sve to neće dati ono što je prošlo; Al' pohodiće nas dah sreće nam stari, I to što je tužno i s nategom došlo Imaće opet nenadmašne čari.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali ne budi suviše strog i seti se kako smo se patili, godinama živi sahranjeni.“ Tako mi je pisao. Ali to je bilo i prošlo. Nismo ni mi mogli biti sveci. Ili, brate, dosta smo i to bili na frontu.
5 Sjajno sam se proveo u gostima, moje mi časti. Prošlo je od tada nekoliko dugih meseca, a ja ni o čemu drugom i ne mislim.
Onda me pažljivo zaviše u neku ćebad i celu me noć ne ostaviše. Tek kad je, posle nekoliko dana, sve prošlo, kazaše mi drsko da sam u snu pao sa onoga zida. I to s podsmehom jer su mi se usne još crnile od farbane vode.
bogobojažljivo obazre oko sebe da se uveri: je li to ko čuo i zapazio kad je on zakreštao, ili je ovo kreštanje prosto prošlo nezapaženo i neprimećeno.
Postideo se Jaćim i pokunjio zbog ovoga, jer se lično uverio da to nije prošlo sasvim neopaženo, pa se ponova i jače zakašljao, kao bajagi više je to bio kašalj, a da on i nije imao nameru da onde
I to pet godina posle navršene pedeset i prve, i posle ratova, i posle svega što je bilo i prošlo, ali se ljuto i duboko u duši i u telu urezalo.
Sve je prošlo, mili moj, druže moj. Samo mi ona živa žurba uveče, uoči dana moga polaska za put, još stoji jasno pred očima.
Ne pamtim tačno koliko je godina prošlo (ali nije mnogo, kad sam u nekoj prilici slučajno čuo da je mala Svetlana, čiju sam rukavicu davno bio izgubio i
I rastali smo i zaboravili se onako isto. Dakle, prošlo sve, zaboravili se mi, živeli svojim životima, putovali svojim putevima, ratovali svojim ratovima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ozbiljan čovjek, nastojao sam da ga opravdam, vjerovatno je odmahnuo na te djetinjske ludorije. Ali mi je prošlo glavom: zacijelo je tokom svih ovih godina pomišljao na mene mnogo rjeđe nego ja na nj.
A poslije još nekog vremena, kad je sve to prošlo, upitao sam se jednom: „Zbilja, da to nije ipak bila klica zavisti u tebi?” Nasmijao sam se.
dobro je i ovako!” Bio je zadrigao, pletoričan, teško je disao. Prošlo mi je glavom: ovaj će umrijeti od kapi. „Sličite mi na Krilova“ — rekao sam mu.
Od samog početka imao sam jasan osjećaj da je stvar izuzetno teška i da će joj tok biti neobično brz. A nije prošlo mnogo vremena dok sam zapazio da je Maja i sama postala više-manje svjesna toga.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Zar od onih što su sa mnom.... — Ne znam, ali ko može drugi ?... No već to je bilo i prošlo, ali šta ćemo sad? — Pa ja pogiboh, brate, misleći, ali znaš da bez tebe ne mogu ništa.
« Kako je on lepo zamišljao svoju budućnost!... Ali na što se sad sećati svega toga, kad je sve prošlo... I zar se mogao čemu boljem nadati, zar je mogao u onoj sirotinji očekivati kakvu sjajnu sreću?
Vujo ga nagna da ode još jedared. Beše prošlo doba maloga ručka. Stanka se vraća iz njive s praznim sudovima, pa udari opet preko zabrana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona kopa kamen. Kad je prošlo devet godina i ona sav kamen sanijela na jednu hrpu, zakala pa opet dođe k bogu pitati što će sad, a kad dođe gore,
Tako je prošlo dva dana, kad, jednom u onome mraku popipa oko sebe, kad mu nema mačke ni šteneta. Sada mu još teže bijaše snositi
Tako to trajalo tri godine da ni riječce progovorili nisu. Kad prošlo tri godine, zapaze djeca na svome ocu da mu lijevo oko plače a desno titra.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1914. NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za radosne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli vetrovi lome snažna jedra.
Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za pobedne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli krstovi lome snažna
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do danas nije izbledela. Sećanje na ono što je on postigao činilo je svaki moj
Tako se dogodilo da je deda iznenada prekinuo moj rad na ne baš mnogo nežan način, tako da je prošlo trideset godina pre nego što sam se ponovo mašio drugog satnog mehanizma.
svakog dana izvodio svoje vazdušne uzlete u udobnom i raskošnom vozilu kakvo bi dolikovalo caru Solomonu (Solomon). Prošlo je mnogo godina dok sam shvatio da atmosferski pritisak deluje na površinu cilindra pod pravim uglom i da je slabi
Nije prošlo dugo i Averdek se javio rekao mi da on oseća neku zebnju i da mora o ovome da obavesti višeg inspektora Hironimusa (Hier
zebnju i da mora o ovome da obavesti višeg inspektora Hironimusa (Hieronimus) i da ja treba da sačekam njegovu odluku. Prošlo je nekoliko dana pre nego što je viši inspektor uspeo da se oslobodi ostalih neodložnih obaveza i konačno dođe;
Ali, shvatio sam da mi je suviše teško da napustim laboratoriju, pa je prošlo nekoliko meseci dok nisam uspeo da oživim sve utiske iz svog života do proleća 1892.
Zamislite bol i jad koji sam osetio kada mi je prošlo kroz glavu da mi je upravo tog trenutka uručen telegram sa tužnom vešću da mi je majka na samrti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kristijan je još bio u Klivlendu, ali me njegov otac dočeka raširenih ruku i obeća da će mi negde naći posao. Nije prošlo ni nedelju dana a on me zaposli u poznatoj Tvornici dvopeka u ulici Kortland.
Taj spomenik mi je prvi otkrio vezu između crkve sv. Trojice i Kolumbija koledža. I nije prošlo mnogo vremena, a ja sam pronašao niz drugih veza između ove dve ustanove.
U pitanju je bilo pamćenje i rasuđivanje. Pamćenje mi je još pre toga bilo prošlo kroz strogu školu dok sam nekoliko godina pokušavao da ovladam engleskim jezikom, sa svim njegovim nepravilnostima u
Ali sve se menjalo kao magičnim štapićem kada bi prošlo podne. Crna odela i kape bi iščezle, a zamenjivale su ih flanelske pantalone, šareni džemperi i kape koje su tada nosili
Ali kada sam upoznao kembršjsku domaćicu i shvatio njenu važnost, uverio sam se da je Ling bio u pravu. Nije prošlo ni nedelju dana, a ja sam već upoznao bitne stvari engleskog domaćeg života i divio sam se njegovoj savršenoj
godine. Moram priznati da se nikad nisam više vratio na istraživanja H-zrakova, zato što bi mi, iako je prošlo dosta vremena od moje bolesti, i sam pogled na cev za dobijanje H-zrakova, izazivao gotovo histeričan napad.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga. Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja. Cveta se veselila: „Ako ovako potraje
Već je i od toga prošlo nekoliko „strasnih nedrlja”, i nikako da se otrgne iz naručja zavodnice. Odricao se je čak pred svetim otajstvom, u
Pavle se približi: —Cvijeto, sjećaš li se našega gonjenja? —Bilo pa prošlo!.. . —A da nastavimo.... —Nema od toga koristi... —A mi se milujemo! — reče on živo i obuhvati je oko pasa. .
—I mi se napismo...Pusti ga ! —Cvijeta! — okrete se Ilija ženi kad odmakoše nekoliko koračaja. —Što je? —Bilo pa prošlo, je li? —Ne spominji mi već! Čuvaću ga se, očiju mi, kao naleta!... Sramota radi djece... —I radi mene, Cvijeta!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
oblike koji se tek formiraju – potvrda, opravdanje i mesto traže se u književnome nasleđu: kao da vreme buduće i vreme prošlo jedno iz drugoga proizilaze.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
/ negde, / daleko, / u svetu”; (Z) „Prazno je dakle bilo, / pred njim, / zauvek, / i uzaludno, / za njim, / sve što beše prošlo”; (4) „Zato je trebao mlađi, / sa detetom, / da dođe, / kolima, / pred kućerak kod obora”.
sećajući se okršaja kroz koje je prošao, Isakovič sebe sama doživljava kao da je na dva bića razdeljen: „Sve to prošlo je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Jesam, čestita molitvo naša! — Još jednom, Ivane Vojinoviću, pravo i zdravo, tako ti sve u napredak prošlo: jesi li Srbin? — grmnuo stari prota kao da su gromovi toga trenutka udarili kroz crkvene pećine.
A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!.. Eh, eh, more, Novica: što ne znadoh da se ne jede sve što leti!.. Pitaj, more!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad izide, na polju ga narod dočeka, Smeju mu se, rugaju mu s’: tako t’ i treba! Prošlo opet pet-šest dana (sad će biti kraj). Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo. FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l’? Ančice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta. (Dade joj tri cvancika.
FEMA: Mene i ne atresira, ali mi je čudo gdi gurbijan govori ono što je već prošlo. POZORIJE Z. MITAR, PREĐAŠNE FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.
Miljković, Branko - PESME
odlikuju traju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA VATRE (1956) DVA PRELIDA I U zaborav
ne mora uzaludnog Treba ljubavi moja Objasniti miris Definisati vatru Malo dublje malo visočije zemlja je nekorisna Vreme prošlo je vreme stvarnije Kao prošlogodišnja žetva koja se vratila u zemlju Treba sve ponovo i drugačije reći Život još nije
Krakov, Stanislav - KRILA
Bilo je potrebno da bude tu, kraj takve žene, da bi mogao ozdraviti. To je sve prošlo kroz glavu. Potom kao da se hteo potužiti nekom ko je ležao uz njega, otvorio je oči, ali u sobi nije bilo više ni
Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa. Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto?
Iz magle se ukazao transport promrzlih ranjenika. Pojava živih ljudi pričini radost kod putnika. Ali je sve to brzo prošlo. Ranjenici su zaostali, govorili nešto o ranama i borbama i potom odlazili. Sneg je vejao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Da bih ih raspoložio a da bi mi prošlo vreme, delim svakome po šačicu koria i po parče šećera. Šećer ne jedu već ga upliću u svoju tvrdu grguravu kosu.
Jedino su nebo i svetlost savršeno sveži i novi; i utoliko pre to oštro rasvetljenje onoga što je prošlo izgleda još čudnije i neverovatnije. Doživljujem jednu malu paniku.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
G. doktora Vladana davno je prošlo na žuljeno bedro, a potpukovnički čin, dobiven za »pretrpljeni strah,« još blagopolučno postoji.
— Evo na, pogledajte (on mu dodade dogled i pokaza rukom u pravcu Rsavaca) — nema ga i sve ga više nema, a već je prošlo četiri časa po podne. Međutim Hrvatović je već odavno napao. Siroma' Horvatović!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati. Već sam se bio zabrinuo. Ali desetar mi reče: — Ne brinite.
— Ništa to nije. Da vidite sad šta je bilo. Prošlo je podne. Komandant šalje ordonansa da se vojnici pripreme za juriš. Njihovo spremanje trajalo je kratko vreme.
Čisto s ponosom mi reče: — Vidiš li, sada mogu sam da pušim. — Onda nastavi: — Bilo je prošlo podne, kada komandant bataljona naredi meni da sa nekoliko vojnika pođem u izviđanje.
— Kapetan Voja je svršio akademiju u Petrogradu. Sigurno su drugovi iz korpusa — objašnjavao je Brana. Bilo je prošlo podne kad smo krenuli u logor uskim ulicama Vodene.
Pred zoru se smirilo i Dragan se vratio. Tada sam tek priklopio oči. Prošlo je već dve godine otkako su se naši pešaci ukopali na ovome mestu.
— A to li tebe muči! — zagrajaše ostali i počeše da zadirkuju čiča Danila. Bilo je prošlo podne te se digoh. Pri polasku saznao sam još od komordžija kako se na na šem frontu nešto priprema.
— Veliš, neka istera ćef! — smeje se Radoslav. Dugo su razgovarali o borbama, o Solunu kako je goreo. Prošlo je pola časa, ali Kosta se ne vraća. — More, idi vidi šta je sa njim! — reče Radoslav. — Možda je zaspao?
Ja sam ćutao. Ali je Toma govorio i pravdao me: — To on onako kaže. Hoće, hoće, zajedno ćemo doći. Bilo je prošlo devet časova kada smo izišli. Ostali odoše žurno da se pakuju, a ja pođoh ulicama sa Tomom.
— Zvaćemo je preko čuvara kuće — preklinjao sam. — Da je diže iz postelje?!... Nemogućno!... Sad je prošlo deset časova. Nalazio sam se tada u položaju davljenika koji se i za slamku hvata...
Bojić, Milutin - PESME
Poljana je ista I vedra i mlada, a nebesa čista. No tvoj pogled luta, jer on Prošlo želi. Izvan duše svoje ti se sreći nadaš; Sadašnje ne pojmiš, a zbog prošlog stradaš.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Al ne trpim one, mlađi su od mene. ŽIKA: Šta ćeš, brate, nema kancelarije u kojoj to ne biva. Kako bi drukčije prošlo vreme? Dođeš ujutru u osam pa do podne, pa onda u tri po podne pa do šest, ne izbijaš iz kancelarije.
I evo, čitava dva sata prošlo kako je u 'apsi, čitava dva sata kako smo spasli državu, a ja o tome ne izveštavam ministra.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
nego u traganju za dubljim istorijskim tokom, za živim kulturnoduhovnim kontinuitetom; sadašnje se začinje u prošlom, prošlo se produžava u sadašnjem, a oba drže pred nama otvorenu budućnost.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
tako na kapiji, prateći tako prolaznike, odgovarajući im mirno, bezbrižno, jasno se po njoj vidi da je kod nje sve prošlo, zaboravilo se. Otac kao da nije ni postojao, a kamoli njegova smrt, tuga za njim.
Utom bi i mati dolazila. Ona, videći da je ručku vreme prošlo, spremivši sve, a videv da njih, babe i Mladena, nema, a znajući da su sigurno ovamo kod njih navratili, dolazila bi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i, zapalivši, gledajući u vatru, veli: —Prošlo je podne! —Prošlo ... — progunđa Rade, i od jarosti dođe mu da se sa Markom grkljani u svojoj kući. —Pošao bih kući!
Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i, zapalivši, gledajući u vatru, veli: —Prošlo je podne! —Prošlo ... — progunđa Rade, i od jarosti dođe mu da se sa Markom grkljani u svojoj kući. —Pošao bih kući! —Kako te volja!
— Na zdili uvik je prvi stari Ante! — pecnu starca navdar. — Bi sam nikad i zadnji, a prvi na radnji. Bilo, pa prošlo, — odgovori mirno starac. I težaci po ledini prihvatiše se jela što bijaše preostalo od podneva. — Gledaj!
Nije prošlo dugo vremena i Ivo bude naimenovan sudskim vježbenikom, kod c. k. kotarskoga suda u varoši. Ovoga puta, drage volje,
Vidili ste i sami i zadivali ste me, ma ne smeta. I eto, da bog pomože! Kad je prošlo pet godina, — ma slušajte, molim vas! — dođe ona sotona k meni. — Hoćeš gospodovati! — govora mi. — Ne rugaj se!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
! Ovo je nastupilo neko poslednje vreme! Dadara Gospa naša, lepojka naša, ne gubi vreme. Prošlo je pet dana od Lauševog odlaska sa Kule, a ona se evo pobrinula da pokaže ko je ovde gospodar.
sićušnim mišom koga je, izgleda, uhvatio još prvi dan kad su ga zatvorili i onda se zdušno potrudio da ga pripitomi. Prošlo je sedam ili osam dana, najviše deset, otkako leži dole i već je uspeo da se tome potpuno prilagodi.
Vrate ih pre petlova blede i premorene, rashlađene za celi život. Artemije Prošlo je sedam dana otkako su njih trojica otišli, a ja nisam znao ni kuda su se zaputili ni dokle su stigli.
Nije se on pojavljivao tako često, ponekad bi prošlo godinu dana a da me ne poseti, ali u svim mestima u kojima sam bio po nekom poslu, u svim sobama, kolibama, štalama,
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 75 (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD NOGAMA MOJIM
Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud... I to je prošlo. Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam!
A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje, I prohladni vetar duše sa visova Himalaje. 1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo.
1886. (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo.
1889. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.
Mnogo je vremena prošlo otkako Benara pade, Kad na razvale njene čudnovat tuđinac stade, Vodeći za sobom hata. On je kroz suton tavni Bacio
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Koliko je puta Sunce prošlo kroz proletnju ravnodnevicu, toliko je proleća granulo. Po toku tropskih godina zeleni i opada lišće, procvate i svene
astronomije počelo je godine 1609 kada je Kepler publikovao svoje glavno delo i dao mu naslov: „Nova astronomija“. Prošlo je devet godina posle publikovanja ovog besmrtnog dela Keplerovog. Tridesetogodišnji rat tek što nije otpočeo.
Sada ću Vam, draga prijateljice, opisati glavne etape daljeg razvitka Zemljinog. Tri hiljade godina je prošlo od našega putovanja kroz praatmosferu naše Zemlje, kada smo sagledali njenu ražarenu površinu, belu kao mleko.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća. – Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po glasu svoga
Stanković, Borisav - TAŠANA
) KATA (užurbano namešta po sobi jastuke, ispravlja po podu ćilimove): Ništa, ništa se ti ne boj. Ono je prošlo. Deda je on, kaluđer, Božji čovek. Da smo te njemu dali, sada bi i on bio baštovan, a ne ovo što je!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
izbezumljena, kako je posle govorila kanda i ne toliko od straha kodiko od onoga što čovek može da bude i da radi. Prošlo je oko tri minuta do zvižduka: užasno mnogo vremena. Gospa Nola je za to vreme rekla sama sebi šta je tamo u sobi čeka.
Nije mogla nikada da trpi da dugo buška po njoj misao. Tek skoči, pa je sve prošlo. Treba raditi, posao gledati. Sažaljenje ju je naročito razdraživalo. — Ne kukajte!
Gospa Nola se kao tešila Kraljevićem Markom, premda je dobro znala da je to za nevolju samo, da je Marku Kraljeviću vreme prošlo. Pred maturu, koju je Srba polagao u susednom gradu, desilo se, međutim, nešto drugo.
Slušaj, da prestanem sad ja pisati i slati. — Ni osam dana nije prošlo, pojaviše se dve Pavlove pesme odjedared. Srećni, Branko i Pavle ispričaše slučaj i Milanu. — Vidi se da ste pesnici.
Matura je bila te godine sjajna. Sve je prošlo s čašću. Državni izaslanik je govorio s uzbuđenjem: — Gospodo, ja verujem da ćete vi biti i generacija odabranih, i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mačka u kući nije nigda mirna bila, nit je dana prošlo kad je ne bi on s kerom zavadio. Kad bi oraja našao, on bi znao sve pojesti, i potom ljuske tako lepo složiti da se
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali ne osvrćem se ja za sobom zato da zaplačem za onim što je prošlo. Naprotiv, osvrćem se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se naposletku smeje,
Putevi su nam bili različiti. Ono ja što je poniklo iz moga prvoga plača prošlo je kroz život zalivajući se suzama. Ono je u svetu videlo samo zlo i nevolju; sve mu je bilo mračno, sve turobno, sve
Ono ja što je niklo iz prvoga moga osmeha prošlo je kroz život sa osmehom na usnama, gledajući sve oko sebe veselim pogledom i vedre duše.
Ono se smejalo svemu, smejalo se svačemu, smejalo se, smejalo, smejalo... A kad je prošlo šest punih decenija — vele to je prosečan čovečji vek —— sastala su se tri putnika, sabrala su se u istu dušu iz koje
— Nisam ni tada. — Zašto? — Pa bila sam mlada i lepa. — Sasvim, sasvim! Ali, gospa-Leno, otad je prošlo mnogo vremena; prošla je i mladost i lepota i vi ste, po svoj prilici, imali često prilike da razmišljate?
Mislio sam: dovoljno je to i tako napisati pa biti miran, ali nije tako bilo. Prošlo je doduše godinu-dve dana na miru, ali se jednog dana opet pojavi akt kojim se od mene traži češagija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kroz puškarnice svojih kula gledali su nas zlurado Arnauti. Sedimo pored vatre, a Luka nešto računa na prste. — Prošlo je ravno pet stotina dvadeset i šest godina, kada je razbijena vojska na Kosovu bežala isto kao i mi sada.
Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići. Gladni, pogureni i pomodreli od zime, odoše oni natrag. Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena.
Petrović, Rastko - PESME
mislim beše prvi put da se udubih u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u odgovoru, Podne već beše prošlo, ja još gledah kroz prozor: Zraci su mi duboko prodirali u lice, Onesvestih se tad opet, na bučni, zli tok ulice.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Znao sam da ćeš doći! — ispravi se gordo Cvetić, a mala skitnica zadrhta. Je li moguće da je sto godina prošlo? Da je sto godina svetom lutala? Kako da bude sigurna da sve to nije samo san?
Možda ga drugi neće ni opaziti?« Pokušavala je majka da pobedi svoju strepnju, ali nije prošlo ni dva dana a iz otekline je izbilo nešto nalik na krila.
Oj, kakvih je tu čuda bilo! Kakvih lica! Jedva je prošlo deset godina, a izgledalo je da su vekovi protekli. A onda u krčmu uđe jedan slikar i uskliknu: — Gle, lepotana!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA Eh, nemoj to! Prošlo je to vreme. Nego, ovo će valjda trajati dok je ona devojka; a posle, kad se uda, neće valjda toliko za njom trčati.
Šantić, Aleksa - PESME
Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju I rasipa se miris jorgovana. No sve je prošlo... Kô jablan bez rose Sam ginem sada i u čežnji stojim...
nam stalo, O sebi samo govorismo dugo; No danas, draga, sve je, sve je drugo: Sada smo mudri i zborimo malo... Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
BACITE JEDNO PEČENO PILE Uto se javi Gavran sa grane NE DAJEM NIŠTA ZA GOTOVANE DOSTA JE BILO MUFTE DAVANjA PROŠLO JE VREME IZMOTAVANjA PLAVI KAKTUS I KLEKINjE Neprijatelj neprijatelju : Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ja bih sad pojeo čitavu pogaču i četrdeset pečenih krompira. — I ja bih, dragi Striče. Prošlo je već bogzna koliko vremena otkad su se dječaci sklonili u pećinu, a još uvijek ne mogu da iziđu napolje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mani: izmerilo se je tvoje carstvo. Tekel: krivda je pretegla. Fares: prošlo te je već i drugom je izdato!« A one noći i ubiše ga sluge mu.
Ta hesapite koji ih to nasili ili prinudi doneti im to krvno delo pred samim kraljem napred, što je davno bilo i prošlo je? Nije li njina pravo svest, bez promene čovečiji sudija?
A vreme svako sa svojim zavičajem dolazi i prolazi, kako je i sad ovo leto prošlo, a jesen je nastala, otkudno se po pismu iznova započinje godina i zove se Novo leto, izaradi sabranja letine.
A k crkvi hodeći, susreću drug druga, s besedom se zabaljaju putem, eda bi ih koliko god prošlo crkovno stojanje duševne gozbe.
A nas je to prošlo i otišlo, ne možemo se o knjiga baviti ni ih imamo kad čatiti.« Pogubne su to i neslane reči. Ta o, dekančino, što to
Kaži mi bi li mu to na pročki bez ništa prošlo? Kako ne bi psovan jošte i preko leđa izmlaćen bio? Ja li bi tko u rozoliju, u koju li lepu mirizmu skupu, napišao se
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jedino kroz kapidžik u komšijsku avliju ili preko sokaka što je umela i smela sama poći. Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti i reč-dve nasamo razgovarati s njom.
I uspeo je čorbadži-Zamfir kod čorbadži-Petrakija! Jer nije prošlo mnogo, a trećega dana od izmirenja rano ujutru čitaše iznenađene čaršilije novu firmu nad vratima Petrakijeva dućana,