Jakšić, Đura - PROZA
I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati! Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!...
Ah!... „Blago onom ko se čemu nada“, ali ja ne smem na nju ni pomisliti. Prošlost i sadašnjost svojim neprirodno hladnim postupanjem svaku su nadu u duši mojoj sledile, i ja nemam nade i nemam
Mi gledamo u zemlju... Ah, u zemlji nam je sve!... On u zvezdama gleda budućnost, mi u zemlji prošlost... Gledala sam mladića kako strasno ljubi i miriše još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što
sam štošta odonda izgubio što mi se u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti.
Ali je li iko od grobničkih ploča zidao palate u koje će vesele goste i prijatelje dočekivati?... A moja prošlost?... Sve sami crni grobovi!... Tužna je to građa za budući život jednog siročeta!...
Ja ga nisam hteo ni za šta pitati, jer sam sve znao šta ga boli: znao sam njegove brige, poznavao sam mu prošlost, a tako isto i sadanjost, pa velim: što da ga mučim kad se i sam dosta muči... Siromah!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Cela moja prošlost bila je burna i vrlo promenljiva, ali bez ikakvog strâ osvrćem se ja na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U trenutku se rešavao na sve. I, mećući sve na kocku, on je morao pobediti... Nije se osvrtao na prošlost, nije mislio o budućnocti — njemu je samo sadašnjost bila pred očima... Ona mu je govorila: — Ubij Lazara!...
Osećao je čisto kao da ga po kosi mazi topla i nežna ruka Jeličina... Pa se zagleda u prošlost, skoru prošlost, i uzdahnu... — Doći će dan kad će se i meni vratiti moje živovanje!... Oh!... ala ću umeti živeti!...
Osećao je čisto kao da ga po kosi mazi topla i nežna ruka Jeličina... Pa se zagleda u prošlost, skoru prošlost, i uzdahnu... — Doći će dan kad će se i meni vratiti moje živovanje!... Oh!... ala ću umeti živeti!...
Pa zapliva u prošlost... Ni sam ne znade kad je stigao u Parašnicu. Kad tamo stiže, nađe drugove gde se opremaju. — Akobogda?
Dučić, Jovan - PESME
Glas njezin beše kô muzika tuge: I zato mišljah, u slušanju mnogom, Samo na prošlost, na jeseni duge, Na hladna neba, i na tužna zbogom.
Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane dugih stradanja i menâ: Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena.
Na ostrvu je ona postala njegova žena, davši mu svoje telo i dušu. Ali čovek reče: Žena ima dušu, telo i prošlost. Daj mi i prošlost!
Ali čovek reče: Žena ima dušu, telo i prošlost. Daj mi i prošlost! Ali čovek nije mogao nikad saznati njenu istinu, jer između njih i stare postojbine beše sad neprohodno more.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da upropaste i pojedu moju prošlost i Moju budućnost. Dakle osveta, užasna, krvava osveta.“ I onako zverski zgrčen, stegnutih zuba i pesnica...
Afrika
Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje junake.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bili su kao neki razbijeni prozor kroz koji je on, ipak, mogao da sagleda svoju prošlost. Na ta egzercirišta bio je došao kao mlad oficir, a sa tih, zelenih, utrina treba sad da se vrati u Beč gde ga niko
Međutim, godine starosti, prošlost njihova, njihove žene, imovno stanje, narav, a naročito njihove želje, i nade, sve je to doprinelo, tih dana, da njihova
Tako ga se sećao. U snovima, međutim, ne javlja se samo daleka prošlost, nego je sa njom, često, pomešana, i nedavna sadašnjost, ono što je juče bilo.
Ne da mu čak ni da rečenice, mirno, završi. To je intjeresno! Ali, to su već čuli. Pavle onda poče da priča nedavnu prošlost svoju i nedavne muke, koje su propatili.
“ A kad vide da ga Pavle ne razume, protumači mu, nemecki, da ne valja vraćati se u prošlost. (Volkov je rekao: Nein, du nicht hoffnungslos! Grübeln nicht gut!
Ta senka, žene koja je mrtva, bila mu je, kraj sve te Božičke, sve milija srcu. Prošlost mu se, tako, činila lepša od svega što je sad imao.
pažnju da su ti oficiri, koji se iseljavaju u rosijsku vojsku, krasni i pošteni ljudi, ali da ne mogu da zaborave prošlost. Čudni su! Kukaju! S početka se raduju, kad sretnu svoju braću Ruse, bog zna kako.
koju je polazila, a tuga, valjda, zbog toga, što je njen svet, u kom je dotle sretno živela, postao bio, sad, sve više, prošlost, i daljina.
Sve je to bila prošlost i sve je to bilo, zauvek, prošlo. Ono, što bi ga porazilo, kad bi se toga setio, bila je promenljivost ljudske sreće, i
Kostjurin je mislio, razmišljao, u glavi, o prošlosti tih trupa. Nije ih bio video, u prošlosti. Isakoviči su tu prošlost nosili u očima. U suzama.
Kostjurin je naredio da stanu. Okrenuvši se svojim oficirima, reče da je to, što su videli, prošlost. Kolegija je takav egzercir zabranila. Do nedavna, čak i grenadiri, prilazili su neprijatelju, kaže, na konjima.
To je bila rosijska konjica. Taj sirmijski husar dočarao mu je, još jednom, njegovu prošlost! Kad je taj ludi talas ljudi i konja bio već na nekoliko desetina koraka, od tribine, među oficirima koji su stajali
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nikako nisu trpeli da ih njihovi srodnici, koji su ostali verni staroj veri, podsećaju na njihovu prošlost. Da bi pokazali da su imali prava što su primili novu veru trudili su se da je prikažu kao bolju, osobito pred svojim
Grci su manje podlegli ovome poslovenjavanju, jer ih je održavala njihova velika prošlost, nacionalni ponos i grčka crkva. Ovaj je proces počeo u Srbiji i odatle se docnije razvio skoro po celoj oblasti
Ispitivanjem na mestu uverio sam se da nema uspomena na ovu bugarsku istorijsku prošlost. Pretpostavljati da je ova istorijska prošlost morala ostaviti tragova i stvoriti tešnje veze između centralnih zemalja i
Pretpostavljati da je ova istorijska prošlost morala ostaviti tragova i stvoriti tešnje veze između centralnih zemalja i Bugarske, značilo bi iznositi sasvim
Ukoliko ima uspomena na prošlost, one su samo srpske i više su sačuvane u pričama, ređe u pesmama. Čak do Ihtimana, kada se dolazi iz Šumadije, jezik i
Ovde se osobito održalo staro balkansko stanovništvo, i sve podseća na daleku prošlost. U Radici se očuvao stari način stočarenja, nomadsko stočarenje, koje su ovi Jugosloveni verovatno nasledili od Aromuna.
Ne pamte ili slabo pamte sve drugo što nije rabota. Imaju slabo ili nikakvo interesovanje ne samo za događaje i prošlost, već i za sve prilike susednih sela, ukoliko one ne spadaju u rabotu. Ni popovi ne pamte svoje pradedove.
U vezi je s rabotljivošću i zabrinutošću, koja sve najbolje u njima apsorbuje, što ne pamte mnogo ni prošlost kako opštu tako ni ovih krajeva.
Hrvatska država ima vrlo staru prošlost. Godine 1102. se spojila sa Ugarskom a godine 1526. s Austrijom. Hrvati su se nadali da će im sklopljeni ugovori
). Njihov dijalekat nema u izrazima i u slikama one živopisnosti dinarskog govora. Njihova prošlost dovoljno objašnjava, zašto i njih nisu mogla nikako zahvatiti demokratska osećanja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Boljka neopisana, duša boli. Otima se za život, vuče je budućnost Šamike, ali jača je prošlost koja je vuče grobu. Gospođa Soka jednog dana jako se razboli i umre. Nikakve lekarije nisu joj pomogle.
— Drago mi je osobito. Gledaju se. Pred Šamikom velika, raskrupnjala dama; Šamiki se u glavi uzmuti ova prošlost, ne zna šta da misli, šta da govori.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ALI ZA NjIM ODE I FRUŠKA GORA 38 V ODLASCI I SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE BITAKA 52 VI PROŠLOST JE GROZAN, MUTAN BEZDAN, ŠTO U TAJ SUMRAK ODE, NE POSTOJI VIŠE I NIJE NIKAD NI POSTOJALO 65 VII TUMARALI SU, KAO MUVE
srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost. Ne bi je možda više ni ostavio. Položio bi joj široku svoju ruku na trbuh. Bolovi bi uminuli.
VI PROŠLOST JE GROZAN, MUTAN BEZDAN, ŠTO U TAJ SUMRAK ODE, NE POSTOJI VIŠE I NIJE NIKAD NI POSTOJALO Isakovič nije bio ljubavnik žen
da mu se učini šesta briga sva ta vojska koju su oni vukli za sobom, krčeći joj put svojim pokoljima, već mu i njegova prošlost dođe kao jedno bezgranično ludilo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za sebre, sužnje pomilovane, koji su večni dužnici cara, koji prošlost kao zlu mađiju ne mogu nikad sa sebe da svuku, od kojih i zlikovci nepohvatani nadmeno se tuđe i kriju, i drugovi iz
Matavulj, Simo - USKOK
Janko mu ispriča cijelu svoju prošlost, pa završi: — Moja je namjera da ostanem u vašoj zemlji, a pošto me je dobri udes nanio među dobre ljude koji me
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zvuk sledećih stihova možda je previše patetičan, ali lažan nije: To su zbori, to su glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni' Spajajući gromkim jekom I
Njemu je dovoljna ljubav među rečima. Kad se u igri susretnu, reči otkrivaju svoju prošlost sadržaje svojih veza. Evo, na primer, istorije bonova i slonova, i rezultata koji je proizišao iz dodira ove dve reči:
likovnog izraza, Radović se nadneo nad bezdan kolektivne podsvesti, spustio se, niz vodopade aliteracija, u duboku prošlost govora.
Zar vas prošlost zaista toliko opseda, da svaki drugi sastav ponavlja svečanu zakletvu palim junacima i herojima? Ne ugađate li, time,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Teško tebi, narode: ti stradaš, a oni se raduju; ti propadaš, a oni se bogate! — No, sudbina je naša od Kosova da prošlost oplakujemo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kada je dopao zatvora u Beču, on je uzeo da piše istoriju srpsku, više da dokaže svoje pravo no da iznese prošlost srpskog naroda. Započeta u Beču a dovršena u Hebu, njegova istorija je veliko delo u pet knjiga i na preko 2000 strana.
To je prvo i veliko sistematsko delo u kojem je obuhvaćena celokupna prošlost srpskog naroda, i to uporedo sa istorijom ostalih susednih naroda, dok se ranije davala samo u odlomcima i kratkim i
On brani Srbe u svim prilikama, redovno ih veliča, hoće da im iznese njihovu slavnu prošlost i da im ulije istorijski ponos i nacionalNu svest.
je između razumna čoveka koji vedro gleda preda se u budućnost i zbunjenih ljudi i maglovitih glava koji gledaju nazad u prošlost. Posle pada romantizma, od 1870.
još nekoliko dela razne sadržine: u odlomku Ieroglνfïku (1810), gde je izložio svoje nekritične poglede na slovensku prošlost; Rimlяni slavenstvovavšïi (Budim, 1818), gde je hteo da izvede srodnost između Rimljana i Slovena; Bukvárъ slavénskій
I zato se on služi »poetičeskom fantasijom«. Kao romantičari, on voli narodnu prošlost, i većem delu svojih romana daje istorijski okvir.
vladare, junake i događaje iz srpske istorije, veličao srpsku slavu i srpsko junaštvo, kitnjasto predstavljao srpsku prošlost.
Karadžića, imajući inače mnogo interesa za istoriju i narodnu prošlost, bacio se na istorijsku dramu, na dramatizovanje pojedinih trenutaka iz srpske narodne istorije i pojedinih narodnih
Dobrovski, »patrijarh i otac slavistike«, počeo je naučno izučavati slovensku prošlost, hvatati veze koje postoje između raznih slovenskih jezika.
Sa druge strane, živeći među Srbima, on je prvi naučno počeo proučavati srpsku prošlost i srpski jezik, prvi stao ispitivati stare srpske spomenike i prikupljati građu za istoriju srpske književnosti, i u tom
idealizovali staro, prethrišćansko slovenstvo — i srpski romantičarski omladinci počinju idealizovati srpsku prošlost, srpsku istoriju, koju, po rečima Lamartina, »treba pevati a ne pisati« i koja je »pesma što još nije gotova«.
Istorijsko osećanje bilo je uvek vrlo živo kod Srba, narodna poezija sačuvala je sve uspomene na prošlost, i novi naraštaj sav se okrenuo slavljenju istorijske prošlosti, nalazeći u njoj ne samo utehe za sadašnjost no i snage za
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— odvrati putnik novom zagonetkom. Opet uz djeda novi trnci: otkuda to šapuće mladost, kako li se to prošlost vraća? Nije li život okrenuo natraške, svome ishodištu?
I okrenu djedov život nazad, pusti se trkom u prošlost, sustižući dvije durašne dječačine koje grabe uz kamenit put prema osamljenoj kući, ukrivenoj pod šumom.
Potopljen kao i svaka prošlost, zavičaj će živjeti svojim životom nijeme sjenke i za vedra, sunčana dana, on će se, vjerovatno, čak i nazirati u
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
DANI ĐURĐEV-DAN Ako ikada srce zaboli, duša se razdraga i slatka tuga obuzme dušu — to je pri uspomenama na prošlost, minule dane, rodno mesto, drugove iz detinjstva...
Lalić, Ivan V. - PISMO
se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka je prošlost stalno započeta, A more, to je najlepša gorčina.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve.
Kojim zbore milioni. Oni štuju običaje. Ali prošlost više svega, A uz gusle proslavljaju Obilića, Skenderbega I Kosovo Polje ravno, Gde nam pade carstvo slavno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo je tu raznih lica, sa raznolikom naravi, čudnim pojmovima, mnogim običajima, iz raznih mesta. Mnogi su imali i prošlost svoju, nimalo zavidnu, neki beznačajnu, drugi časnu i poštenu.
Pod ovakvim utiscima svaki vidi svoj život kao daleku prošlost i celo biće je usredsređeno na ovaj trenutak, kada treba spasavati goli život. Naređeno je da se pojaše.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I ona se, valjada, prenela u prošlost, ili se predala kakvom novom osećaju, pa snuje prijatne zanosne snove. Gojko se obrte k njoj, pa je stade posmatrati.
i ona se odjednom trže od ove nove misli, jer je izbegavala svako sećanje na prošlost... Sad nastaje život, pravi život!... A ovo se dosad lutalo nekud po mraku... Dalje, dalje crna prošlosti !...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj. Despotica svetih nek nestane draž. Gladan i krvav je narod moj. A sjajna prošlost je laž. A ko nas voli, nek voli kamen goli. Nek poljubi mržnju i mrtve.
A suncu i manastirima ugušite poj. Kadife i svile nek nestane draž. Jauk i groblje je narod moj. A sjajna prošlost je laž. Moj narod nije steg carski što se vije, nego majka obeščašćena.
U jednoj knjižari, u Opatiji, u izlogu vidim pesme pomenute mađarske pesnikinje. Za decu. Ja se na to smejem. Prošlost i sadašnjost trče tako kao dva klovna, paralelno, ali se više nikad sastati neće. Ne mogu.
Pevali su ih sa razočaranošću čoveka koji ne samo zna, nego i voli, prolaznost i prošlost; latinske reči, stara imena svetaca i svetiteljki izgovarana su veselo francuski.
Neka neizmerna i čudna dolina je prošlost i ništa u njoj ne možemo izmeniti, pomilovati, ni dodirnuti rukom. U svojoj svetlosti, i tami, ona nam propušta ruku,
A kad mi klone glava i budu stali sati, Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati. TI, PROŠLOST, i moj svet, mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljeci, priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet, u društvu
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, kad sunce za planine zađe, Prošlost se vraća iz daljine sive, Kad se Nazaret u sutonu nađe I stare priče, legende ožive.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pričaše mi slavnu i vitešku prošlost našeg naroda, a na samrti ostavi mi amanet: „Sinko, meni smrt ne dade da umrem u mojoj miloj otadžbini, sudba mi ne
I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu, pa viknem: „Šta
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On je mislio da će ga taj sintetični pogled na njegovu prošlost odvesti samo za godinu-dve nazad, ali se on odjednom nađe u doba svoje bujne mladosti....
Zaneo se u prošlost... Odjedared mu dopre do uha zveckanje zvonaca i praporaca, kojima kočijaši u ovome kraju kinđure svoje konje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na most, na muzej, na biblioteku, I oni koji bi hteli da ga poseku (Upravo se ispituje takva mogućnost) Mrze prošlost, sadašnjost i budućnost...
Ako zidari od drveta ne vide šumu, Ti, od šume, ne vidiš drveće... Grad nije sadašnjica gola i bosa, A ni prošlost kako je zamišlja neko: Zidari ne vide dalje od nosa, Dok učenjak gleda odveć daleko.
onda, naime, nisu dva loša Savladala hrabrog Miloša, Već Miloš i kum, mili rođa, Smakoše, na spavanju, Karađorđa! Prošlost je lepa samo onda Kad se u nju ne spušta sonda. U toj prošlosti većina naroda Nije imala ni zahoda.
Rakić, Milan - PESME
Al̓ avaj! pesma zalud pokušava Da vrati čari starinskoga doba; Dubokim sankom prošlost ova spava, I poređani stoje grob do groba.
Sve je u meni ko na grobnoj ploči: Ja prošlost branim od smrti što preti. No onog časa kad ja sklopim oči, Tad sve će sa mnom zasvagda umreti.
No ako i prošlost izneveri mene, Bude li i ona varka puna rana, — Zaklopiću oči svoje namučene S užasom što ikad videh svetlost dana...
Pandurović, Sima - PESME
Jer prošlost je ono što nam uvek stvara Iluziju sreće i vidljivost jada, Što je uvek draga, kao majka stara, I kad cveće cveta, i
Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.
Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.
ODBLESCI U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.
Sadašnjost i prošlost tu se glede mrsko, K’o varvarske čete i borci što paše, Braneći davno, od najezde, drsko Te hladne kule i zidine
Higijena nesećanja vida. Gledam da se svega manje sećam, Da ne žalim ni prošlost, ni sebe, Da se tiho što beše pogrebe; Gledam da se svega manje sećam. Još savesti vetar neki, uzdah Mrtvih šta li?
Tako prošlost naša, što nam je sve dala, U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlo
naša, što nam je sve dala, U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala Svet blata i kala, Ponovo nas zove carstvu ideála.
U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala Svet blata i kala, Ponovo nas zove carstvu ideála.
Njima tako, Vrâne, na rastanku reci. Nas predvodi prošlost, budućnost i nada Tamo gde već pljušti kiša oštrih zrna, Gde potmulo grmi strašna kanonada, I zastava smrti leprša
I skupljenim besom petvekovnog gneva Raskovali tvrde i čelične lance; Napunili zemlju srcima što trunu Za gaženu prošlost o kojoj se peva, I pojili krvlju ravnice i klance. Izgažena trava, i sela se dime...
Obići ćemo iluzija svet, Gde sada večni mir i pokoj vlada, Dvoranu naše mladosti, — i tu Saraniti spomen na prošlost nam svu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
) i napredak u imovini.“1 Gatanjem se proriče budućnost i pogađa prošlost, pa se na osnovi određene budućnosti i pogođene prošlosti vrača i „opčinjava“ (nabacuju čini).
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Slobodni nas pusti vetar cele skida. Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše. Sunce nam u oku kule sjaja zida.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda... idejama je kraj. Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući.
Stid joj se razgore u glavi i na licu. Prošlost, pogubljena i zaboravljena u poslovima, Visi sada sva pred njom, pohabana i u ritama, kao sirotinjsko odelo.
Jurnu po sobi. Mala mu je. Ne, sve je ovo selačka idila i prošlost. Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov život. Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti.
kida evenke sa prozora, i to je prošlost! baca ih u mrak i sneg, kokoškama, psima, selu... Ne, ne, to bi bio tipičan aćimovski gest. Treba spavati, pa sutra...
Vukašin sede na klupicu pored testija: — Pišete? — Običaje moga naroda. — Još vas zanima prošlost? — Kako još? — namršti se Andra ne gledajući ga. — Šta je s mojim ocem? — Vidim, i tebe još brine prošlost.
— Kako još? — namršti se Andra ne gledajući ga. — Šta je s mojim ocem? — Vidim, i tebe još brine prošlost. Nešto kao osmeh minu Vukašinovim usnama. Gledali su se mirno. — Prošlost ne, ali otac svakako.
— Vidim, i tebe još brine prošlost. Nešto kao osmeh minu Vukašinovim usnama. Gledali su se mirno. — Prošlost ne, ali otac svakako. — Ja sam o tebi bole mislio — ustade od prostog stola zastrtog novinama.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
prostori velike svetlosti, kružne a neprozirne, i u toj svetlosti senke i memle, čak i tajne, lako iščile a svaka prošlost postaje prozračna.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
----- Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno čelo, Prošlost mu je puna rana. Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala deca, On ih moli: Oprost'te mi!
Ti grobovi, Stari, novi, Oni sjaju Svakom naraštaju Kad se umlje u prošlost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pustiš u davnine svete, U davnine i svete i klete, Da ti mis'o puta ne pomete.
“ „Što ja počeh - ti produži!“ „Još smo dužni - ti oduži!“ To su zbori, to su glasi, Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet mračni Sa grobova onih zračni', Spajajući gromkim jekom, I božanskom silom
Glas njezin beše k'o muzika tuge... I za to mišljah, u slušanju mnogom, Samo na prošlost, na jeseni duge, Na hladno nebo, i na tužno „zbogom“.
I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta čemerna čaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da će nas večno strašna prošlost naša U nemirne noći da trgne i seti, Kao zveket lanca starog robijaša.
svoj deo stradanja i suza, Kao gavrani će kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uza Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji Za nama i gleda na nas k'o Meduza. J.
i u veče tavno, Duh savjesti kad mu s ljutim bičem hita, Da on tebe, starče, iznemogla davno Iz sna mutnog budi i za prošlost pita? J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...
Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve.
Unutra postelja ugodna i meka. Ruka mi nemarno prevlači vrh žica Al' srce... srce... ono na Vas čeka! „Ta zabravite prošlost, dužnost, muža! Dođite amo, lepa mlada ženo! I u mojim grud'ma žar mlađani tinja, I moje je srce čežnjom opijeno.
A na prozoru nerešljivo stoji, Stoji i misli učiteljka mlada. Da li da ide? A prošlost? A vernost?... ....................................... Zar da zaboravi na onog čoveka ................................
gluhu, Sa suhim cvećem u rukama vrelim, Od duga puta u prašljivu ruhu, Osetih tada da ništa ne želim Ceo mi život u prošlost utonu!...
polja, Gde one smerne ne cvetaju više, Gde naše staze povetarac briše, Duh mi se vraća u vremena bola, Što skora prošlost u sebi ih skriva; I to sećanje suzu izaziva. Sad nema ljubičica!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ne samo da je time priroda tih nejednakosti postala rastumačena, već su se one mogle izračunavati i pratiti u prošlost i budućnost sa svima njihovim posledicama.
„I zato prebrisao mastilom svoju političku prošlost. Iz neprodatih primeraka svoje „Nebeske mehanike“ iščupao je svoju posvetu Napoleonu i zamenio je posvetom novom kralju
Pogledah ga začuđeno. „Pa kuda ste mogli da krenete pošto ste osvojili celu Zemljinu loptu?“ „U prošlost!“ Načinih lice kao da ne razumem smisao njegovih reči. On se nasmeši. „Da, u prošlost. Pričaću vam“. I on pričaše.
“ „U prošlost!“ Načinih lice kao da ne razumem smisao njegovih reči. On se nasmeši. „Da, u prošlost. Pričaću vam“. I on pričaše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
smo razgovarali uoči njegovog venčanja, posle toliko godina, obnovimo sve uspomene, pretresemo sve doživljaje, svu našu prošlost tako burnu, mučeničku, ali bogme, i junačku...
Duboko u srcu, u kome je maločas prsla pa se izlomila sva prošlost i sve što je Staro, zapali se odjednom žižak novog jednog kandila i on lepo oseti novu neku strašnu glad ispunjenja
Za nekoliko sekunada buknu pred njegovom dušom sva njegova prošlost do najudaljenijih zavojica, jedan život sav odvratan, buran, perverzan, svakojak.
On je zagrli i sakri lice. Onda se nasmeja: — Dobro, lepo, dobro. Ali jednoga dana saznaš ti, da ona prošlost, na primer, da sva ona prošlost... to jest da nije sve onako kao što sam te uverio, da nije baš sve onako.
Onda se nasmeja: — Dobro, lepo, dobro. Ali jednoga dana saznaš ti, da ona prošlost, na primer, da sva ona prošlost... to jest da nije sve onako kao što sam te uverio, da nije baš sve onako. Da li bi me volela tada?
Gospođa Leđenski pokuša prvo da izazove srdito sećanje ka prošlost, na onaj doskorašnji život u provinciji, monoton, mučan, glup, na niz neizdržljivo dosadnih i praznih dana koji su,
Jedno je samo bilo jasno: sva prošlost, prazna, jadna, očajna i mrtva, ispunjena mračnim i hladnim osećanjima, treba da bude otkupljena poletom novog života,
A to ne bi bio pad, nikako to ne bi bio pad nego uzvišenje. Jer sva ona bedna prošlost nije značila ništa drugo no nemir, nesklad, laž, dok je ovo što će da dođe ravnoteža, mir, sklad, istina.
I u jednom nizu brzih, užasnih vizija, gospođa Leđenski ugleda još jednom svu prošlost sa strahom koji je kamenio: ono blaženo detinjstvo, onda vera devojke, pa sumnja, pa razočaranja i rezignacija koja je
U besanim noćima, prolazila je često naša prošlost kraj nas, i ja se dobro sećam da je najveći deo našeg vremena protekao u razmišljanju o njoj i o onome čime je ona bila
Eto, na tu prošlost misleći i nesrećan što je ona takva bila, sanjao sam ja o budućnosti koja bi je svojom čistotom koliko je više moguće
I sa ovim rukama, koje su i same odavale njegovu prošlost paćenika, dojučerašnji robijaš uputio se prestonici. On je imao dugu crnu bradu, lice tiho i tužno, čelo izrovano
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ko zna po koji put, prepričan slučaj o čovjeku koji je, nenadno pogođen totalnom amnezijom, zaboravio ime, identitet, prošlost i familiju, pa neznano odlutao, zamućenih očiju ali lagan kao ptica.
Uostalom, znamo li mi ko je i kakav je on zapravo bio? Preispitujući u mislima prošlost, sada su se sjetili samo da je bio krajnje mučaljiv: osim najkonvencionalnijih riječi, običnih „da” i „ne” i „možda” i
Priviđam se sam sebi kao stari Kronos na umoru. A gdje je izlaz? — Treba se otresti povijesti, treba pokopati prošlost. Smrt se začinje i gnijezdi u ustajalim klimama jučerašnjice.
Smrt se začinje i gnijezdi u ustajalim klimama jučerašnjice. Golema prošlost zna katkad da proždre i sutrašnjicu, kao gladna kuja mladunčad. Budućnost pripada onima koji nemaju prošlosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zadovoljavajući se njegovim običnim ophođenjem sa njom, Stanka se sva predala svojim mislima, u kojima je lepa prošlost, devojaštvo njeno, zauzelo prvo mesto ...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena. Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.
Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada. PESMA 1 U nehatu i nemaru dani idu i prolaze, I lagano sve se gubi, izumire i propada, I nikakvih nemam želja, da
Gled'o si u prošlost za tobom što spava. Pod dahom života ona nekad beše: Sad je mirna, nema k'o pučina plava, Kao usta drage koja se ne
Gledam doba izgubljeno, tavno, Gde u hladu bajki se odmara; Vidim prošlost po'abanu davno, Vek do veka, i vremena stara. Izgubljeni ljudi i stoleća, Kao reči, k'o oblici zvuka; Izgubljene pesme i
s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam da se prošlost sprema, Da mi, mrtva, život pripoveda.
Gledam sebe kada vidim tebe, Živi izraz sviju mojih snova, Jedva mogu i da poznam sebe, Moja prošlost i za me je nova. 2 U daljini iz nejasnih šara, Imao sam u samoći često Mesto jedno koje mašta stvara Za postolje, za
Ti još ne znaš ni da l' sam te vol'o? Moja ljubav ostala je tajna. Ne znaš ni to, da sam sve prebol'o, Da si sada prošlost moja sjajna.
Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva; Pust vetar meni oko glave duva. I moja ljubav, i ona je vani: Bez mene, tiho, udaljena trune; Ne čuje
Nama doći neće Snovi što se kriju, Zabuna života koju krv pokreće. K'o haljinu čiju, Meku i u svili, Nosili smo prošlost kao sreću sviju. Prošli su aprili. I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili.
Zagrlismo Srbe s Kosova i Skoplja, Velesa, Prilepa, Bitolja i Debra; Oživesmo prošlost, mačeve i koplja, I krune i mitre i pobožnog sebra. Dan božiji opet zemlju plača vide.
daje, Zderati zastor s neprovidnih noći, Videti prostor i večnost kakva je, I da ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu mati, Našto je život i kud idu mrtvi.
Jutro, podne, veče, Nebo mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Otuda se i kod Stankovića vreme, čak i kompoziciono gledano, redovno posuvraćuje u prošlost. Glasoviti Stankovićev konzervatizam u tom pogledu nije samo činjenica individualnopsihološkoga, ni samo čisto
Rastko Petrović je, naročito u ranim pesmama, umeo da reaktivira stare slovenske slike, koje daleko sežu u prošlost, kao ostaci potonule mitologije.
Umrli dom je utopijski prostor smešten u prenatalnu prošlost. On je zauvek zatvoren. Zato se blaženstvo u majčinoj utrobi negativno određuje, kao odsustvo stvarnosti i odsustvo
Zalazeći u sve dalju prošlost, u sve dublje slojeve pamćenja, on nastoji da dosegne početne predstave, sa praizvora, a u suštini prilaže sopstvene a
Izuzetnost ovakvoga prelomnog trenutka u tome je što podsticaji, pa i merila na osnovu kojih se književna prošlost preocenjuje dolaze iz tek najavljene književnosti, dakle iz budućnosti, a za književne oblike koji se tek formiraju –
Tu negde i započinje novi jezik poezije. Taj jezik očito izmiče pojmovnome shematizmu koji vreme strogo deli na prošlost, sadašnjost i budućnost, prostor razume kao konstrukciju linearne perspektive, a zavičajno i nacionalno, na primer,
iz vremena koje je nazvao „starim danima“, a koji se isto toliko odnose na piščevo detinjstvo koliko i na varošku prošlost. Njegovi likovi, zbog guste mreže kulturnih zabrana, imaju napet a prikriven unutrašnji život, u veoma čulnom telu.
je to reakcija i pobuna protiv stanja u današnjoj kulturi: ona sve više zaboravlja na dubinu iskustva i pameti koju nam prošlost daje, a okreće se plitkoj sadašnjici. Dakle, već i samim svojim medijumom književnost je vezana za nacionalnu kulturu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od sadašnjosti ka prošlosti, to jest sadašnjost preuzima ulogu okvira, preko kojih se i izlazi u vanknjiževni svet, a prošlost je vreme odigravanja književne radnje.
kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do junakinjinih predaka, on opet - i to u nazad jednom već pomerenoj pripovednoj sadašnjosti - bira trenutak kad
opet na onaj sve do izraza čistog telesnog bola zgusnut opis Sofkinoga raspoloženja u času kad se prvi put prebacuje u prošlost: vrativši se u sobu, zatiče „mračnu, upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj tela, lojana sveća u čiraku
pri kraju trećeg časopisnog nastavka pripovedanje se još jednom, opet pomoću Sofkinog sećanja, retrospektivno okreće u prošlost, to jest počinje priča iz najdavnijeg vremena, o hadžijskom (hodočasničkom) rodonačelniku porodice.
Pre svega, cela njena prošlost počev od ranog detinjstva - što i jeste osnovni predmet romana - ne prikazuje se onako kako bi je mogao videti neki
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Brzo se prisećujem da su one nove, posleratne, srpske. Crnogorci, Ličani, brđani uopšte, došli da pokaju prošlost i da se i meni podsmehnu. „Zaboga, nije Kosovo to što ti misliš, prijatelju! Evo, živi smo još, te kako!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sedi, sedi — prošlost gledi, Razgovara tugu nemu, Pa polako — ne znam kako — On se nađe u Vitlemu, Gde se majka bežeć’ skriva, Majka
Pa gde nađe ljubu? Gde je uzgred stigô: U grehu je našô, Iz greha je digô. Poljupcima prvim Sprao prošlost njenu, Kliknulo mu srce: Imam dobru ženu! A ona ga dušom Pokajničkom krili, Šapuće mu tiho: Spasitelju mili!
Ja sudija nisam — Najmanje nad grobom; U bolju se prošlost vraćam, Kad se praštam s tobom. Ti si sa prošlosti Skidao prašinu, Dobližavô oku Maglovnu daljinu.
Pazi samo: već te pita. »Starmali« 1881. BALKANSKO POLUOSTRVO Prošlost ti znamo Od mnogih leta, Od mnogih veka; To i ti znadeš, — Al’ šta te čeka? Čeka te dušman.
„Naše misli, vele, duga prošlost spaja, Večite su veze našeg zagrljaja, Prijateljstvo j’ naše na temelju jakom, Smejaće se svakom buncanju zlopakom.
Miljković, Branko - PESME
ZABORAVU 126 FENIKS (II) 128 LAUDA 129 LAUDA 130 BALADA 131 MORE PRE NEGO USNIM 133 POREKLO NADE 135 OSEĆANjE SVETA 136 PROŠLOST VATRE 137 BUDUĆNOST VATRE 138 ZEMLjA I VATRA 139 OSEĆANjE SVETA 140 KRITIKA POEZIJE 141 RADNI CVET 142 ORFIČKA
sve što nije večno Treba u svemu i posle svega pronaći nadu Revolucijo, ono što ostane je čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan
što nije večno Treba u svemu i posle svega pronaći nadu Revolucijo, ono što ostane je čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje
Fruškom, zvezdane strofe najlepše U kamenu i na vodi: Grozd je uspomena na njihov raspored Ima svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu istinu Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre
gde sunce ne zalazi, gde je simetrija stalna, i našega srca One rastu van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme
POREKLO NADE OSEĆANjE SVETA PROŠLOST VATRE Ona uči zvezde da budu jetke Spava sa svojim mrakom iz zagriženosti Spanđala se sa vremenom Mešajući svoj pepeo
za pesmu Koju će se usuditi da napiše Jedan čovek posle sto godina Ne boj se reči Nije to ništa Al ipak pazi Ne ljubi prošlost u ruku Pevaj kao da ništa nije bilo Juče ili pre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne
se Onaj koga je svladao svet I strane sveta oduzete od sunca Vidi čudo najdivnije: Oko sunca kruži ruža zemlja je prošlost Onaj ko zna da suncu nedostaje sunce reči reč Znaće da nadu zameni maštom Vidim ga kako poljupcima
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje junake.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
ĐULIĆI UVEOCI I Sve što dalje vreme hiti, Sve se većma prošlost grli, Sve se većma moji mrtvi Meni čine neumrli. Sve ih veća svetlost hvata, I rajske ih zrake ljube; Nestaje im
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pažnja (kao što je i inače, a iz razumljivih razloga, kriterij pri odabiranju pesama bio blaži ukoliko idemo dublje u prošlost).
Drugo, da napiše takovu dramu njemu je valjalo duže vremena probaviti među Srbima, da sazna ne samo prošlost njihovu, nego da upozna i sve one političke, religiozno-moralne i socijalne odnošaje tadašnjih naših predaka koje je on,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
bi, velim, tužno radosna Razorila mi crnu hraminu, U kojoj jedan život nesrećan Parastos drži mrtvoj prošlosti; A prošlost mi je sva: Venecija!... I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati...
do nas ne dopire — Crna kopren vekovečitosti Rastavlja nas od tajnih grobova, U kojima sahranjeni leže Vek čoveka, prošlost čovečanstva. Tuže l’ veci silnih Nemanjića?
Bojić, Milutin - PESME
Sami u svome grcamo opelu, A čini nam se to je pesma dana, Pesma spasenja i života mlada. Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih maskarada, A čini nam se da zderasmo maske.
I sve mi se čini: to smo negda čuli, I čekamo dan da zlatne kiše pljusnu; Samo nema Prošlost svoju decu huli, Dok Budućnost prazna tutnji kao u snu.
Sva ta prošlost svoj je odigrala tanac: Vratiti se neće. Mi, sinovi njeni, Na putanji blatnoj nepoznat smo stranac, Naš hor slab je
Z. RAZMAH Pršte nebesa, jauču klanci, Tutne doline, zvone proplanci, A deca bude Prošlost što spava I lome, Grome, Dok vetar zviždi, smet zavejava. I nenasiti, gvozdena kova, Nebesa traže nova i nova.
Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne čežnje, gde je Sahranjen spomen na let
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pobliži uvid u prošlost srpskog književnog jezika pokazuje da se ne samo u rečničkom fondu jezika i njegovoj sintaksi nego i u njegovoj
/ Gde si rasla, gdje l' si ustrgnuta"). Pušta je a se vrati u prošlost, da sagleda malenu ruku sinovljevog detinjstva i da ukrštanjem srećnih uspomena i tragične stvarnosti presvisne: "A rasla
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad je vedro, uvijek ovako sunce zapada, odgovori i pogleda u Iva svojim mlakim očima, u kojima kao da se ogledala sva prošlost njegova tužna života. Pa opet sjede i — piše. — Koliko godina služite? — Preko trideset i pet, — odgovori.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prvo, ja sam u ovome trenu crni konjanik na crnom konju u crnoj noći. Iza mene je ostala prošlost, čist jedan poraz, preda mnom kraj nepoznat u koji dospeh bežeći glavom bez obzira. Da li je to moralo tako da bude?
Ilić, Vojislav J. - PESME
A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori jad, I srce moje tuži. Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome!
Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve.
Čudni su puti kojim strasti vode, Al' sve što živi ove pute zna: Sadašnjost njina nepobedljiv grad je, Prošlost je njina pepeo i pra'. Pa kad je tako - tako mora da je!
V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze pomute mi pogled, u duši sine zaboravljen čar.
onda, ja verujem onda, Srećne mladosti obuzme me kras, I moje lire drhtajući zvuci Svoj sanjalački kroz noć šire glas: Prošlost je groblje. Preko surih ploča Tumara seda starost. Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust.
Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku... Tavna prošlost Ponova sine, kao lepi san, Nebo se, možda, grozi, zemlja stresa, Al' roblje svoje ne ispušta van. 1883.
I ceo božji dan On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste, I sneva drugi san. Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni
Gle, na tom surom stablu njezino drago ime Još vreme štedi zar? Srce se moje budi, i moja prošlost s njime, I mog proleća čar Ali nje nema više.
A vetrić pirka i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali.“ Zlato me sluša i disanje skriva, Pa sklapa oči, kô da prošlost sniva. A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila.
jesenji vetar s nepogodom dune, I tajni se odjek zahori u miru, Znaj: to ječe moje pokidane strune, To udara prošlost u srebrnu liru.
STARA PESMA To je stara pesma koju čitam sada, Mračna neka tuga u pesmi je toj; Ta me pesma seća na vremena mlada, Prošlost je u njoj.
Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća. Ah, ja znadem njenu prošlost, kô i prošlost drugog cveća: Vidiš one razvaline na visini mračnih gora?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
VOŽNjA DUNAVOM SPORAZUM O GLAVNIM TEMAMA PREPISKE 3 II SOBA ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST 6 III KOLEVKA ASTRONOMIJE VAVILON, NjEGOV TORANj I NjEGOVI SVEŠTENICI 9 IV PLOČICE SA KLINASTIM PISMOM, HALDEJSKA
Ja sam katkad, na krilima svoje uobrazilje preduzimao daleka lutovanja u beskrajnu vasionu ili u drevnu prošlost da bih svojim rođenim očima sagledao izbliza ono što je nauka opazila izdaleka.
II SOBA ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST Beograd Počinjem da se postepeno privikavam na varoški život, bolje reći da ga sa velikim strpljenjem podnosim.
Eto, tako me je pomeranje u prostoru bacilo u daleku prošlost. Jasno mi je da su prostor i vreme toliko međusobno povezani da ih je nemoguće sasvim razdvojiti.
To znači: ne menjati svoj prostorni položaj, nego se samo u vremenu kretati u prošlost. Valja, dakle, da se vratim u svoju naslonjaču.
Preletećemo celu vasionu i uleteti duboko u drevnu prošlost. Ili, još bolje, u obrnutom redu. Daleki let kroz vekove pokazaće nam kako se priroda postepeno otkrila čovekovom oku.
Šteta što se onde ne može noćca sačekati! Tada bih mogao još slađe utonuti u slavnu prošlost antike. A zašto da ne pokušam? - Učinićemo to, mi oboje, zajedno!
Tada ću okrenuti kazaljku vremena za dve hiljade godina unatrag, pa ćemo nastaviti naše putovanje u prošlost. - Vi pristajete? Dakle do skorog viđenja! A što ste toliko zadocnili, draga prijateljice?
Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost. Posle zajedničke večere, povukoše se stariji članovi učenog kolegija Aleksandriskog muzeja na počinak, a mlađi
Tako Vam ja često i ovde zalutam u prošlost, i tada mi se nameće pitanje: zbog čega na ovom blagoslovenom zemljištu, koje je hiljadu godina bilo centar grčke
Tu nađoh i drugih uspomena koje vaskrsavaju preda mnom još davniju prošlost. Iz spiskova krštenih i umrlih koji su se čuvali u daljskoj crkvi, iz porodičnog arhiva, uspomena i predanja koje se
Ta nauka prati, svojim izračunavanjima, kretanje nebeskih tela u drevnu prošlost i daleku budućnost i označava jedan od najviših vrhunaca do kojih se ljudski um uzdigao.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Meni ostaje da se zaljubim, i uzmem za struku jedino istoriju drevnih naroda, i da žmirim u daleku prošlost. — I tačno je tako bilo.
Ti se sećaš, je li? Nema čovek u životu ništa drugo do savremenike svoje, druže, veruj! U prošlost ne može niko. U budućnost, koliko njih odabranih će svega ući!
bavio istorijom, pa i istorijom gradića: trudio se da studijama i nekim urbanističkim uređajima vrati uspomene na prošlost, uspostavi rang varošice.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod stolom Mačevi im
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ako je dami ružan struk, krojačica će napraviti hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost, biograf će izmisliti hiljadu anegdota da je zamaže.
Profesor nam je doduše govorio: „Samo onaj koji se oslanja na prošlost kadar je graditi budućnost“, ali ja, valjda stoga što još nisam imao nikakve prošlosti te nemajući na šta da se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A zašto?... Da bi se ponovila istorija. Ali takvim poduhvatom mi bismo samo kompromitovali prošlost... Nama je danas potrebno da sačuvamo živu silu.
Pa zar sada, kada smo trenutno napustili zemlju, sada, zar da uprljamo svetlu prošlost i da se predajemo!... Zar da sinovi naši ukazuju prstom na oca izdajnika... Drugovi...
Ljudi idu turobni i ćutljivi. Glave su im klonule od umora i svaki gleda preda se. A i o čemu bi razgovarali... Prošlost njihova ostala je sa onim lešinama, sadašnjost je očajna, a budućnost neizvesna... Osećamo već topli dah.
Istina, naša skorašnja prošlost je toliko bolna i mučna da nam više i ne pada na pamet da ćemo pod borbom ulaziti u svoju zemlju.
Proщaйte ž, druzья, vы čestno prošli svoй doblestnый putь blagorodnый!... Prošlost, davna prošlost, druže jedini... A da li se nje sećaš? Ne smej mi se. Dve godine plivamo u krvi, pa si možda ogrubeo.
Proщaйte ž, druzья, vы čestno prošli svoй doblestnый putь blagorodnый!... Prošlost, davna prošlost, druže jedini... A da li se nje sećaš? Ne smej mi se. Dve godine plivamo u krvi, pa si možda ogrubeo.
Druže, dozvoli mi da ti se iskreno ispovedim. Samo tebi, jedino tebi. Ona je moja prošlost, jedina uspomena moga života, sa kojom, evo, već tri godine razgovaram, koja me jedina prati... Ona, moj mali drug...
Petrović, Rastko - PESME
Pariz, 1922. DVADESET NEPRIKOSNOVENIH STIHOVA U ustima još gadno od velikih imena, I prošlost miriše na hartiju i neoprano rublje: Evo ja žvaćem vrući hleb u društvu smelih stvorenja; O, taj vrući kotur, kako me
? Uznemirava me sve to koliko I očekivani odgovor za posle mog poslednjeg daha. Ne boj se. I prošlost pre našeg rođenja, i istorija zavisi od našeg izbora. Danas je to Francuska Revolucija a juče Rimska Imperija.
Izbljuvah celu prošlost po podu svoje sobe, Ruke mi behu krvave kojima je nisam ubio, Ječao sam tada besvesno nad tragom svoje rugobe: Dovukao
Niti zažalih prošlost što se isprazni, Niti korak ovaj siromaštva, ni izlaženje iz ludila, Svi ti sticaji i iskustva, dakle, samo linije, Ja
Naselih prošlost odjednom vojskom čitavom duhova, Zapretoh u tišini njen glas lišćem još svežih grehova: Kud god bih upravio pogled
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
, tzv. neistorijske pesme pomažu nam isto toliko koliko i istorijske da upoznamo prošlost našega naroda, tj. njegovu istoriju.
Kako je nastala kosovska legenda i kakav je njen smisao? „Čim je“ kaže Stojan Novaković „događaj malo ustupio u prošlost, njega je obuhvatila poezija.
vojne aristokratije (na osnovu svedočanstava iz prošlosti koja pominju opevanje heroja, podviga, ratova), herojska prošlost u epu ideal reakcionarne vojne aristokratije, lokalni patriotizam koji uključuje u sebe vernost sizerenu, rat kao
Potpuno je pogrešno mišljenje da je herojska prošlost u epu — ideal reakcionarne vojne ari stokratije. „Sukob srpskog i turskog feudalizma“ — kaže Kravcov — „turska
Istorijska analogija prošlosti i sadašnjosti podržavala je život epa. Prošlost je nadahnjivala. Prošlost je bila ideal. Nade su zamenjivale budućnost.
Istorijska analogija prošlosti i sadašnjosti podržavala je život epa. Prošlost je nadahnjivala. Prošlost je bila ideal. Nade su zamenjivale budućnost.
U borbi su rasle klice budućnosti. A junačka prošlost je inspirisala za borbu, za podvige. Junačka prošlost bila je moćno uporište i jemstvo da se snage naše zemlje mogu
U borbi su rasle klice budućnosti. A junačka prošlost je inspirisala za borbu, za podvige. Junačka prošlost bila je moćno uporište i jemstvo da se snage naše zemlje mogu meriti sa snagama tuđinaca i pobediti ih.
Taj smisao ima herojska prošlost u našoj epskoj poeziji. Njen pobednički heroizam — makar i suviše idealizovan, makar i izmišljen — obilato je hranio
Prema tome, herojska prošlost ne samo da nije ideal reakcionarne vojne aristokratije nego je izvor snaga, izvor viteškog duha i moralne čvrstine