Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vazduh je nepokretan, tih, kao opčinjen. I grad se neobično ućutao. Nastupio je onaj redak trenutak, kad ne projure njegovim ulicama ni jedna kola, ne projaše besna paripa gizdavi poručnik, ne pronese voće ili bozu prljavi Bitoljac.
Pandurović, Sima - PESME
izumrlih râsa, Svirepost spram slabih, spram dece i žene; U gordosti ovih kratkih, burnih čâsa Sve satrapske težnje projure kroz mene.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pemberton ga pogleda začuđeno. „Čim Njutnove kočije“, nastavi Hemfre, „projure ulicom, odjezdiće vratar kovnice i lični poslužitelj Njutnov ovamo k meni“. „Šta kažete?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad vozovi projure, ja posmatram nebo. Na njemu blista sada svojim crvenkastim sjajem Mars. On se približava, iz dana u dan, svojoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
3aplovismo pučinom... Tek sutradan videli smo da nas prate dva torpiljera. Jedno vreme idu za nama, onda projure pokraj nas, odmaknu daleko napred, pa se u širokom luku, levo i desno, vraćaju nazad.
Kad pomenu torpiljere, vojnici vele: „dva pobratima“, i kad onako dugački i vitki projure pored naših lađa, dižući čitava brda od vode, vojnici im tapšu i mašu rukama.