Obradović, Dositej - BASNE
Dva miša 74 63 Mišić i mišica 76 64 Zmija i zemljedelac 77 65 Zmija i seljanin 79 66 Paun i čavka 80 67 Čavka i ostale ptice 81 68 Čavka i orao 82 69 Majmun i delfin 83 70 Mazga ogojena 85 71 Mrav 86 72 Čvrčak i mravi 87 73 Slavuj i
Dete i sreća 147 115 Petao i gpagi kamen 149 116 Starac i zlato 150 117 Papagal i mačka 152 118 Papagal i druge ptice 154 119 Brat i sestra 156 120 Lisica i kurjak 158 121 Lav i miš i lisica 159 122 Jagnje i kurjak 161 123 Krmača i
i prepeličići 230 157 Herkul i lopta 231 158 Vran i slavuj 233 159 Lastavica i slavuj 236 160 Lastavica i proče ptice 238 BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Ezopove i pročih raznih basnotvorcev s različnih jezika na
Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!” Vranu to | nije milo bilo da ga lisica pri tolikoj njegovoj lepoti za mutava drži, otvori kljun pak
No sve je to vsuje kad je srce od mladosti ištećeno i otrovano.| 66 Paun i čavka Ptice skupe se da izberu sebi poglavara.
” Tako i učine. Naravoučenije Uči ova basna kakove načalnike potreba imati. 67 Čavka i ostale ptice Kad ptice izberu orla za cara, dogovore se da se u urečeni dan saberu, i da se svaka od njih, koja je za što, pokaže.
” Tako i učine. Naravoučenije Uči ova basna kakove načalnike potreba imati. 67 Čavka i ostale ptice Kad ptice izberu orla za cara, dogovore se da se u urečeni dan saberu, i da se svaka od njih, koja je za što, pokaže.
Onda ptice, poznavše njenu majstoriju, počne svaka svoje izvlačiti perje. Onda čavka ostane čavka. Naravoučenije Nek se niko ne
Blažen ko lepo govori a lepše tvori!” 118 Papagal i druge ptice Papagala donesu iz Indije ujedan vilajet gdi njih nejma, kupi ga veliki gospodin i dâ ga staviti u pozlaćen kavez.
Druge ptice, čudeći se tolikoj otmenosti, skupe se oko njega i načnu ga pitati drže li njem u tolikom poštenju u zemlji roždenija njegov
„Ne”, — otvešta on — „onde smo mi kao i ostale ptice, baš kao i vi ovde.” „A kako to biva,” — prilože druge — „da se tebi ovde u inostranoj zemlji tolika slava i čest
| 130 Slavuj i paun U jedan lepi proljetni dan slatko pojaše slavuj. Ostale ptice, neke iz zavisti a neke iz prostote i nedostatka osećanja, niti se obzirahu da ga viude.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Molimo Te, sveti Joanikije Devički, sakrij Devič u bradu, vatru u pepeo, trag u sneg, sakrij pčele u osice, ptice u miševe, leto u jesen, i bos po putevima, sveti Joanikije, Gospodnjim, kroz bežanije, kroz požare i glad,
HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svoje su mrtve, Srbe, saranjivali, a Turke su ostavljali da ih jedu ptice grabljivice. Plugovi počeše rđati, ali se tim više svetlela duga šara, koja je ovom vekovnom robu bila i otac i majka..
Dučić, Jovan - PESME
I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti. Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu. Daždi mrak; sve ćuti...
SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice. Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo?
Da znam od kud tišti na dnu duše tajno Neki mir što šumi, i pesma što ćuti, Dok, kô zadnje ptice kroz veče beskrajno, Očajno se žure zakasli minuti.
U zalazak zvezda iznad tamnog huma, Kroz san poju ptice u dubokoj seni; A bezbroj se gnezda odzivlju u meni, I tragični odjek zamrknulih šuma...
Ima pobedničku gordost na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.
je poznala u gomili darovaoca jednog plemića koji je bio drug njezinog detinjstva, kada je sa širokih teraca puštala ptice da po njihovom letu vidi ko će od njih dvoje biti srećniji.
Nije mislio da li će doći crne i bele ptice i pozobati u sjajnim brazdama crno i belo seme. On je išao sve dalje, i sejao, i pevao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
trči po avliji, vabi kokoši, gleda kako Mićo izgrće žar iz peći za hljeb, ili kako susjed Đerić pravi strašilo za ptice. Pa onda hajd Ninkovoj ili Gluvićevoj kući.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Po duvarima neke slike mal’te neće biti sve iz prošloga veka. Bile su to neke stare kontrafe sa crnim okvirima; neke ptice na drveću sa prirodnim prilepljenim perjem; jedan uramljen rad s perlicama, neka časna trpeza, šta li, sa silnim
Afrika
S ČIJIH OBALA PRISTUPAHU PEVAČI Polovinom decembra, po pučini pristupasmo lagano tropima. Ptice su se menjale, nailazili smo na ribe koje izleću iz mirnog, zelenog ili azurnog mora, a pokoji brod, koji je prolazio
Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim
Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima,
Najfantastičnije voće, Kupujem jedan divan kalbas (činiju) od mekog drveta, na kome su pirografisane ptice u spletu raznih šara. Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju.
Posle pola sata, odjednom skreću u stranu i nestaju na širini. Nijedne ptice više nad nama. Pred podne počinju oni meki, uglačani, zavijeni talasi koji se uvijaju sami u sebe i koji, kad postanu
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.
Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice. Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno. Milioni insekata koji udruženo istkivaju svoju pesmu.
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put
Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune.
Nad svim tim lete ptice žute kao savana, ili najfantastičnijih boja kao plodovi ekvatorskog bilja. Svuda se ukrštaju staze izgažene zverinjem
Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Jest, tamo ima neke ptice koje legu biser. JANjA: Uh, uh, uh! Kako je tu slatku reč. Oćim i ja da prođim svet pod mojom starostum.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Lažu nas i varaju! Treba mreti, kažu, za Hrista. Pričaju dželebdžije Malenice, u Temišvaru, da u Serviji našoj, sad, ni ptice ne pevaju. Da je tišina po popaljenim selima bila tolika, da se samo sove, noću, čuju. Pusta je Servija, Đurđe.
Teodosije - ŽITIJA
Jedni stanovahu u raselinama stena i u pećinama zemlje, i na morskoj steni kao ptice savivši gnezdo seđahu, kišom i vetrima šibani, suncem i vrućinom paljeni, zimom I mrazom mrzli, ubogi behu i ništi, bez
A sve ovo bivaše rukovođenjem Gospoda Boga mojega Icyca Hrista, jer je ne samo ljude nego i zveri i ptice povinovao da služe njegovim slugama i da im počasti čine.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čiča je samo uzdisao: — Da ga nisu ptice odnijele kad ga već nema ni u vodi ni na zemlji? Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu!
Mladog lava prodajem, divno lavlje mače! Nije veći od lakta, a već se penje po drveću, lovi ptice, miševe i zelembaće, na krovu djecu gleda. Kad ponaraste, hvataće medvjede, vukove, zečeve, konje i ostale zvijeri.
Razbježali se i putnici, i čobani, pa čak i ptice. Iz daljine su se čuli samo uzvici i dozivanje: — Ehej, ljudi, čiča Brko nosi lava u džaku! Čuvajte se!
Oko njega se na sve strane širio leden val straha tako da je lišće u okolini zimogrožljivo treperilo, a zaspale ptice sanjale su zimski dan i drveće pod injem.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
ispod miške; druga je ostala u mulju kod oborene vrbe, na kojoj su izrasli čitavi bokori perunike i gnezdo neke barske ptice. Pticu nismo videli, ali jaja su joj bila sitna, sa zelenkastim pegicama. Poneli smo svi po jedno, za uspomenu.
U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice. Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred.
- Kiseo si kao sam vrag! - reče Neda i stade pored mene. Po zidovima hodnika visile su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim organima gmizavaca, ptica i sisara, a u ormanu ispred zbornice stajao je kostur čoveka
- Drži! - sagnula se i pružila mi nešto. Bilo je to malo, izduženo, hladno jaje neke barske ptice. Upitah je šta će biti ako unutra, kad počnem da ga gutam, nađem neizleženo mlado, a ona reče da ću u tom slučaju
Kraj njega u jarkovima preostalim od aprilskih pljuskova kreketale su žabe, a ptice otresale krila u dudovima. Kilometar i pô dalje, u Karanovu, svetla su gorela jedino u fabrici mog očuha i u platnari.
suženih očiju vreba miša, i Karanovo je poluotvorenih prozorskih okana vrebalo ljubavnike, pijanice i druge noćne ptice. Ona dva milicionara pred bankom i Narodnim odborom bila su savršeno nepotrebna.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁷ Ptice grabljivice (npr. jastreb) takođe su opasne i zato trudne žene izbegavaju da jedu hranu koju su ove ptice „načele“.
⁴⁷ Ptice grabljivice (npr. jastreb) takođe su opasne i zato trudne žene izbegavaju da jedu hranu koju su ove ptice „načele“.⁴⁸ Iz istog razloga za plod su opasni i crvi.
¹³⁵ 2. ODBRANA OD NEKRŠTENACA Nekrštenci („navi“, „svirci“, „drekavci“, „jauci“, „macići“ itd.) zamišljaju se u vidu ptice-deteta, vretenastog tela i nesrazmerno velike, čupave glave.
Kod Srba na Kosovu postoji verovanje da će malo dete koje pojede jezik ptice sojke biti govorljivo i da će znati „devedeset i devet jezika“.
(Vuk, 1187) — Iz vrane što ispane, teško soko postane. (Vuk, br. 1597) — Od zle ptice — zlo i pile. (M. M., 1973) — Od (dobre je) kobile i ždrijebe (dobro). (Vuk, 3951) — Kakvo seme onakij i plod.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
gladni čak u selu devetom koji se potucaju i prose, kad čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja u otkose, i peći za hleb zagreva junska jara.
Da ptice nebeske ne padnu u zaborave. Zemlja i voda kad vrata pozatvara, kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave, da crkva u oltar
krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave gnezda i vodeno cveće lepote rode.
To su grešnici što su hrišćane u drugu veru prodali. Idu carskim drumom bezuhi, ne raduje duše njine glas ptice što šumu srebri. Ko su oni, ko su oni? To su na zborovima pohvatani nepokorni sebri.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mogla je oluja srušiti motke, mogle su na žicu sleteti ptice prekidajući načas svoje nebesko putovanje, mogao se ovlažiti kristal — istoga časa u slušalicama bi zavladala tišina.
Njegovo crno odelo prekriveno je česticama tucane cigle. — Odakle ovolike ptice odjednom? – pita se Pufko. A još nije jesen! Starac se pretvara u spomenik sa smeškom izlivenim od bronze.
sena, miris užeglih jela koja se zovu bamije, koja se zovu šiš-ćevap, koja se zovu sogan-dolma, koja se zovu pače... Ptice guraju te mirise krilima preko opustele ulice, guraju ih sasvim nisko duž blistavih šina koje se dave u rastopljenom
Te ptice. Starac prosipa zrnevlje žita i one ga hvataju u letu. S druge strane grada doleću nova jata. Jedna sa mirisom kupusn
– Ona je tamo stajala, kapiraš? Pa su je posle srušili, kapiraš? – Kakve to ima veze? – Srušili su mu kuću, ali ptice i dalje dolaze, kapiraš? One i dalje dolaze, shvataš? Ptice padaju na starca.
– Kakve to ima veze? – Srušili su mu kuću, ali ptice i dalje dolaze, kapiraš? One i dalje dolaze, shvataš? Ptice padaju na starca.
One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana. Ptice stoje u vazduhu na onim svojim mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni prozori,
Odjednom, među onim mirisima koje su ostavile ptice, Bel Ami odnekud izvlači miris putovanja. Njegove nozdrve se šire, njegova stopala počinju da bivaju uznemirena:
Koža joj je imala ukus poraza. Od tada verujem u predviđanja plećke. Dve otmene ptice ne izdržaše da do kraja ostanu otmene.
– Pustite je! —reče čovek.—Završiću joj.»... U mnogim sitnim poslovima pomagali su joj miševi i ptice. Ali kad dođe vreme polaska na bal, Pepeljuga shvati da nema nijednu lepu haljinu.« – Oh, bože!
u vremenu, dve sićušne tačke koje su se, nekada davno, zauvek opraštale, a koje je sada gledao iz vizure boga, oblaka, ptice, kao nečiji potpuno tuđi život.
Matavulj, Simo - USKOK
razmišljati o značenju pokretâ; učini mu se da ta prosta ali otržita i ratnička igra prikazuje titranje jake grabljive ptice s nejačom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nekoliko pozorišnih komada: dve šaljive igre Poremećen plan i Izdaje stan pod kiriju (Mostar, 1899), i On, Adembeg, Ptice u kavezu, Povratak (sve u jednom činu), Ajiša i Zulumćar [(Dubrovnik, 1913)] u tri čina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Lov nam nije pošao za rukom. Nemilosrdno oprezne, ptice su panično sunule u budnu okatu pustoš ljetnjeg neba, koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kako popac u ognjištu iz kujne cvrči, iz bašte kako šušti lišće, kako skaču po drveću i džbunovima još ne zaspale ptice, do vas, u bunaru, kako kaplje voda sa ovlaženih kamenova, a odozgo iz ciganske mahale jedva dopire zurla, koja tanko
Lalić, Ivan V. - PISMO
me na ivici bdenja Da me opomene, il da me menja — Tako u krošnji stabla koje lista Iza visokog zida gubilišta Pevaju ptice. Namera je ista. (18.
okean im stoji iznad glave; Gleda ih kako biciklima kruže Po utočištu, gleda ih ko mrave; u ravni okeana trasa ptice, Vršak topole, krilo vetrenjače, I značenja se tako preinače U delti ove ugnute ravnice.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Inače, ujedam! Autor GLAVA I Ana susreće pisca ove knjige i čavrlja s njim u ogromnim količinama. O hvatanju slatke ptice mladosti, o starom kečupu i pisanju bez veze.
Sve te lekcije podsećaju me nekako na one nesrećne pisce od bronze po Kalemegdanu na čijim glavama preko leta džonjaju ptice, a zimi kao da preko noći dobiju bele kuvarske kape! Beskrajna dosada i sve što uz to fura ... —Francuski? —Znaš šta?
Za to vreme Mišelino stoji na braniku njene i njegove otadžbine, ali se u čitav slučaj upetljavaju ptice i bube slavonske ravnice.
Kazala sam svojima da sam za maturski rad izabrala svežu temu pod naslovom: „Ptice i bube slavonske ravnice“, i da neizostavno moram jedne suobte i nedelje da obiđem kraj radi prikupljanja materijala.
Keve mi! Neki ruski konjak, šta li? Znači, matori me pročitao! Pomislih na „Ptice i bube slavonske ravnice“ i čisto mi dođe da zaplačem, ali umesto toga prsnem u ludačko cerekanje. A znate li zašto?
Posle petog gutljaja u sobu počeše da uleću bube i ptice slavonske ravnice u ogromnim količinama, a onda se čitava soba pretvori u luna-park i ja zaspah sa starim
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čokešina čohom vije i varniči večerima iznad vode Žeravije. TRONOŠA U kamenu krilo ptice, krnje Slovo, reljef ruke i vreteno bez preslice.
Oglase strune trzaj užice: mnogo je zbilje, groze, hroptanja. Zasvetli nebo i prhnu ptice kroz jasnu suzu u bela sjanja. U zreloj jezi suroga inja cvati mi, cvati Roѕa canіna. Iz mene sjaji gljiva ludara.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ujutro Rada otvori oči, šireći ruke do stola kroči, kad tamo alem i biser lijep i rajske ptice čaroban rep. Tu je i pismo, od mrlja vri: „Primite poklon! Rudara tri.
Skitnica svitac svetiljku pali, čarobnim sjajem putanju zali. A sova huknu svoj ratni zov: „Držte se, ptice, počinje lov!“ RASTANAK Ježić se diže, njuškicu briše. „Ja moram kući, dosta je više.
Ima ih, bogme, neviđen broj. Zaspao deda, malko i hrče, dok plamen šaru čudesnu plete: Leptiri sjajni, vatrene ptice u njemu niču, trepte i lete. Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila.
Ko se zbog ove lepote buni! MAČAK: Jesen u zlatne udara žice: debeli miši, još deblje ptice, a mesec-buca po nebu plovi, želja ti dođe njega da loviš, čitave noći na krovu človiš.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Možda. Produžavam kroz bilje sasvim uz obalu; gazeći svaki čas pogrešno na kamen koji se ne vidi. Ptice, koje su, mora biti bile ćutljive ceo dan, graje razdragano: u večeri iznad mene, uz ostrvo, sve smeđijoj a preda mnom,
Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna.
Dva mladića, prijatnih likova i brižljivo odevena, zapitaše me da li sam lovio ptice kao oni po jezeru i da li sam video kapelicu na mestu gde se iskrcao San Diego kada je dolazio na ostrvo.
Susret dveju sudbina. Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi. Ptice i slepi miševi koji lete između toga. Ribe koje proplivavaju. Ima svakako sitnog jezerskog zverinja, tj.
Zatim, isto tako na izgled efemerno i neprirodno kao ptice i slepi miševi, struje kroz svet električne reke, matice zračenja i talasi.
deo površine zemlje, jedne od kosmičkih tela u noći, u opštenju sa drugim telima, drugim kosmičkim silama u prostoru. Ptice ovde i tamo, ćute u lišću. Zora, kada se digne, doći će kao i da je poslednja. A mi?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
jedino konji su nas verno nosili iz manje u veću daljinu i ptice nam letele nad glavama razmičući oblake. NAHOD Nađoste me gde ležim u lišću imena tajnog, možda biljnog, a ko sam
Koje je to pleme? Rogoz se probija kroz sneg, stojim na mestu gde će doleteti ptice i počinjem da razumevam Slovene.
A meni samo ružni snovi: kako im ptice rastežu žile, a oni živi i crveni, do pojasa iz reke vire kao žapci, nad njima crnobrad neko s violinom u ruci
odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na mene brže od ptice divan mi se bliži kuršums druge strane mramorna ploča njih neću da izgubim.
i slova nebeskog naslova više niko ne može da pročita šta im je krtica se pomamila pa izvrće oblake i činije a ptice pevačice pale su nisko po podrumima Srbije u ovo proleće dve hiljade i treće.
ljutinu vršak plođenja i njegov bes čovek se množi takva je godina zagledan u reku vidi šta ribe rade i odozgo ptice u njivi bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis veje u zelenom struku ljudsko se uzvisuje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pucnji od pušaka i mitraljeza sliše se u jedinstven, gromki tresak. Vazduh je u kotlini treptao. Ptice su izbezumljeno lepršale u visini. — Neka vodnik drugoga voda ne drema! — viknu besno komandant.
Ležao je poleđuške, lice mu je obraslo u prosedu bradu, a oči otvorene i staklasto sjajne, kao u punjene ptice. Obiđosmo mrtvo telo, osećajući potajnu jezu, i požurismo... Ugledasmo bojno polje.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva. U granu po džbunju, svuda oko njih gukale su grlice, cvrkutale svakojake ptice, a po šarenom šljunku veselo su žuborili potoci. Po šumama su lutali lavovi, tigrovi i druge zveri.
Svud oko njega beše tišina, velika, gusta šuma, u kojoj su u proleće pevale ptice; dole ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i mislio da nikad
Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po vodu.
Te je reči zucnula mušica. Starac, iznenađen, naperio uvo, napregao sluh i, u večernjoj tišini, kad su već i ptice ućutale, on mogaše da razabere šta mu je mušica govorila. — Ne greši, starče! — govorila je mušica.
Ceo se dvor uplaši, jer je car počeo tako strašno kijati da se lišće na drvetu treslo a ptice se rasplašile. Otrčaše, dozvaše vračare i gatare, lekare i bajalice; ali mušicu ne mogade niko da istera iz nosa
“, pa onda ujedanput poče da se smanjuje, da postaje sve manji, manji, manji, dok ne dobi veličinu obične ptice kukavice. Žena pruži ruku da ga uhvati ali pekar izmače, prhnu pa odleti u šumu i zakuka odande. — Kukaj, kukaj sad!
Osetila sam danas to... Izgleda da je tako sad u zimu... u proleće su nam mrtvi, kanda, bliže, ozeleni trava, pa onda ptice... cveće... Mirisni povetarac... duše pokojtužno je, ali je lakše... Ne idi, poslušaj nika... me!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pokušaću, (Nek bude pa šta bude): — Čudnovat dan Za biljke, ptice i ljude... II Sve se izopačilo, Nebo se naoblačilo. Izjutra se do kože svlačilo, A u podne se zamračilo.
Kroz vazduh, zatim, počnu da lete ptice. Podbočena o laktove, spava železnička rampa. Jedan mali vetar dune suncu u lice I ono se ugasi, drhtavo, kao lampa.
Godina uvek radi, uvek se nekuda kreće. Zna se u koji dan ispraća na jug ptice. Kad je vreme klijanju, ona probudi sve klice Pa cele noći po Dragačevu i Župi Pupi, pupi, pupi.
Daleko, iza tri planine U visokoj travi ptice se gnezde I svetlost teče kroz slavine U zemlji toploj od davnine Čiji su granični stubovi — zvezde.
Pandurović, Sima - PESME
Iste ptice poju. Jer i zemlja svaka Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore.
— Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju. — Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju. — Kada se velike ptice pobiju, onda manjim perje leti. — U velikim rijekama velike se ribe hvataju. — Velike ribe (reke) male proždiru.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I dostigavši livadu pokoja, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan život, i pravoverjem dobro ukorenivši se i svetlo sijajući, kao
na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, pet čula premudrih nasićivaše: gledanje, slušanje, miris, glasanje i dodir ptice.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete. O VRATI SE O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov.
Sve me posmatra: mrki poskok žile Što sav pritajen čuva dub i čeka. Motre me i dve ptice što se zbile. I lelujava suva vlat, poneka. Motri me zimsko nebo uvrh rama. Motri me ruka moja, pesma sama.
Dimila se vatra, s travnjaka, u drvoredu. Kao da gori gnezdo: kroz vruće rešeto Izletale su kokice — ko ptice niz sve to — I mešale se sa cvetom na voćki, nalik snegu i ledu.
PRAZNINA Razbežale se reči sve iz mene: Kao od bata nekog kad za časak Nestanu ptice sa grane zelene (Al ostave u sluhu šum i prasak).
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Dok su mala, i muška deca nose đinđuve — reče Đorđe zgrčen iza Tolinih leđa. — Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina?
Niko ih u Prerovu nema ovoliko.“ Uplašeno je potvrđivala glavom. „Ne znaš ti šta su oni. Mogu da pevaju kao ptice. Da ciče kao krdo prasića. Da se smeju kao trešnja puna dece. Od njih je kuća veća od neba.
Nije moguće, nije istina... Vukašin se nasloni na zid pored peći. Crne ptice bešumno naleću na prozor, igraju po evenkama i zobaju uvek ista i nikad nepozobana zrna grožđa.
I kurjaci idu na četiri noge, ali zube zarivaju u debele vratove ovnova. Visoki se izdaleka vide, pa na njih i ptice sleću. A i vetrovi ih mlate i nagrđuju im lice. Ja nisam umeo.
Bila je za sve. Gledna kao retko koja u Srbijici. U mladoj šumi sve su bukve lepe, ali uvek ima jedna na koju ptice sleću. Nije bila smerna ni bogobojažljiva kao one na ikonama manastirskim, niti je ličila na one što se za careve udaju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Od koga li je sve to naučila?« Starica se zaprepasti kad u vezu vide ptice i cveće kakvih nigde nije bilo. 3atim poče pomnije da je posmatra.
Majka svih reka već htede da naredi novo traganje, kad oseti da kiša lagano prestaje i ču zadivljeni krik neke ptice: — Pogledajte! Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više!
Iznad visokih, krupnih cvetova letele su plave ptice nalik krupnim plavim leptirima, ali šum krila nije se čuo. Najednom, jedna od njih slete joj na rame i reče: — Ja sam
3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima... Ptice su ispred ne letele i javljale joj kuda treba da ide, a cvetovi se otvarali da je pozdrave.
A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha. Niko nije znao ništa da kaže o njoj. Ali on nije prestaj ao da pita i da hoda.
— Ne znamo mi ništa! — reče najstariji brkati som na koga je naišao. — Ne postoji takvo stvorenje među nama. Pitaj ptice! Ali ni ptice nisu čule za Riblju Glavu, a ljudi su se smejali: — Riblja Glava? Baš smešno! Traži je u ribljoj čorbi!
— reče najstariji brkati som na koga je naišao. — Ne postoji takvo stvorenje među nama. Pitaj ptice! Ali ni ptice nisu čule za Riblju Glavu, a ljudi su se smejali: — Riblja Glava? Baš smešno! Traži je u ribljoj čorbi!
— Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?
Pa i te trave! Sav sam se isekao o njihove oštre vrhove. Bar da smo ptice! Leteli bismo kamo hoćemo, niko nam ništa ne bi mogao!
— starac smešeći se, obuhvati pogledom klasalo pole i raskošnu krošnju oraha na kojoj su se zvezde i ptice zaustavljale, i u čijoj je senci, i za najvrelijih dana, bilo mirisno i prohladno. — Šta bih više?
Zabrinuli se prinčevi Ferfelini: daleko je 3emlja Vetrova dug je i opasan put do nje! Možda bi i bez zlatne ptice mogli da nađu tri debeljuškaste princeze i budu srećni? Na sirote Knedlice nisu smeli ni da pomisle.
— otvori jaje oči i osmehnu se blistajući od radosti, dok je vetar nežno doticao njegovo čelo, a ptice u letu zastajale da mu se dive. — Takvog jajeta nije bilo, niti će biti!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda je počela ta priča, vrlo stara i vrlo nova. Oko podne, prvo su se uznemirile pčele, zatim ptice pa se nad Rudnikom, sa dna vedrog neba, pojavio crn oblačak koji je s ludom brzinom rastao u oblak a taj oblak u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sanjam li? Il' bi ovo java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnuše lake ptice, k'o sa grana, I po sobi mi svud razviše krila... Sve se svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!...
V. Ilić CV VESELO JE... Veselo je mlado jutro, Ptice dižu graju, Šuma lista, trava gori U sunčanom sjaju. Na mom krilu započeta Tužna pesma stoji; S belog lista gledaju
Meni se čini: k'o da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poje, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lavori, sjajni, k'o zlato kad
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj vio
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad
Popa, Vasko - KORA
naših rebara Ulične svetiljke Svlače haljine krvave Dva smo lista novina Surovo zalepljena Na ranu večeri Zapaljene ptice Iz obrva mojih Na ključnjače su ti pale 12 Teku nam hodnici mutni Sa trepavica niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev nam
karte Zvezda smo iznenadna Na licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve
licu prolaznika Jata iznenađenja Hranimo sa dlana 20 Iz tvojih dlanova Piju živu vodu ptice Plave i smeđe ptice Koje nam iz očiju izleću Kad nadaleko nema nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No ptice lešinari nalaze obilnog plena, jer na isušenom tlu leži bezbroj stoke, pocrkale od gladi ili žeđi. „Poplave Nila ne do
Demokritov vrt beše zaista pravi zemaljski raj. Tu, pored njih, žuborio je potočić, a u krošnjama drveća cvrkutahu ptice. Posle dužeg ćutanja progovori Demokritos. „Moji me abderićani ne razumeju; uvek ću im ostati neshvatljiv.
Takav ortakluk je, verujte mi, opasna rabota. Jer on liči - dozvolite mi ovu figuru - na let ptice koje su međusobno povezane uzicom.
I vazduh mu se učini nekako nežniji i umiljatiji, olistala šuma i ozelenele livade mirisahu snažnije, a ptice cvrkutahu veselije no ikad. Njutn oseti u svom srcu neko slatko nepoznato čuvstvo. On pogleda začuđeno oko sebe.
no već proseda kosa, lepo zasvođene obrve, a ispod njih plavo-zelenkaste oči, ledenog pogleda, snažan kukast nos ptice grabljivice, tanke usne, jak podvaljak, prkosno isturen iz uskog okovratnika. „Anšante!“, reče on učtivo, ali hladno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pri osmejku blistao mu se niz finih, snežnih zuba. U onom stavu ptice tek oslobođene kaveza, još na njemu, činio se on neiskazano siguran i sa silnim klikom života spreman da prne u plavo
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A naš osjećaj sustopce prati prelijetanje misli kao što odraz u vodi prati prelijetanje ptice nad ogledalom jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama rađaju, naizmjenično i neprekinutim
sveo bih tu pticu i taj cvijet na određenu zoološku ili botaničku vrstu; ovako, oni u meni fantastično žive, kao ptice i cvjetovi sa istočnjačkih sagova.
konačnost i beskonačnost, ispoređene i ravnopravne, počivaju mu jedna na jednom, druga na drugom dlanu, kao dvije ptice. XXI Nikad nisam mnogo vjerovao u realnost realnoga. To nesumnjivo mora biti konstitucionalna greška.
Sve su suprotnosti izmirene, sve ratujuće misli pitome kao ptice na dlanu. Ono što je nekad paralo i ranjavalo unutrašnje stijenke, izlizalo je svoje bridove, otupilo svoje oštrine.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni sve kosom pravo mojoj kući, ali žuri što više možeš, i gledaj da te ni ptice ne opaze. — Zar nije sigurnije da ostanem u šumi. Mogao bih za dva tri časa otići do Rudnika?...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na izlazu iz šume sjatilo se hiljadu vrana, dižući užasnu graju. Kroz nekoliko minuta ptice stadoše da nas gone i ubrzo nas opkoliše. Zabava je trajala dok iznenada nisam dobio udarac u potiljak od koga sam pao.
A onda su me žestoko napale. Morao sam da pustim one dve ptice i bio sam srećan kada sam mogao da se pridružim drugu koji se sklonio u pećinu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nebo na istoku bilo je kao zlatni veo i nagoveštavalo je divan aprilski dan. Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice.
Uz “zbogom” gostoljubivoj kući farmera Brauna, najkraćim putem otišao sam u daleku šumu. U šumi su srećne ptice, probuđeni pupoljci na stidljivim grančicama i mali divlji cvetovi ranog proleća, izgledali kao da čeznu za
Na jednakim razmacima po koncu se rasporede kuglice, recimo sačme za ptice, jednakih težina. Pitanje je kako će ovaj opterećeni konac da vibrira kad se pobudi impulsom?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U dnu dolje tucaju ribe, uvijek gladne— jagme se, a on ne haje — sit je! Nigdje dokle gođ oko topire ni brda, ni ptice, niti se čuje ljudskoga ni živoga glasa — samo njegova mirna prilika stoji na hridi pred nemirnim, razbuđenim morem što
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ili je bar pesnički doslućena. Upravo zato se na kraju ovoga Popinog ciklusa „Kosovo polje“ – koje je i polje ptice kosa i „dlan i po zelenila“ – preobraća u knjigu, u svitak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
četiri razloga: zbog golubije boje, slične „boji zimskog neba, hladnog i čistog”, što je i boja Dafininih očiju; kao ptice podnebeske, dakle opet veza s nebom, s nebeskim prostranstvima; kao ptice koje simbolizuju ljubav; najzad, kao ptice
čistog”, što je i boja Dafininih očiju; kao ptice podnebeske, dakle opet veza s nebom, s nebeskim prostranstvima; kao ptice koje simbolizuju ljubav; najzad, kao ptice koje se mogu naći tačno tamo gde se u romanu na više mesta pominju - iznad
ptice podnebeske, dakle opet veza s nebom, s nebeskim prostranstvima; kao ptice koje simbolizuju ljubav; najzad, kao ptice koje se mogu naći tačno tamo gde se u romanu na više mesta pominju - iznad kućnog ulaza i pod krovom.
A ako se na mestu golubova nađu jednostavno ptice, mreža simboličkih saglasnosti znatno će se proširiti. Recimo u slučaju kada je Aranđel prvi put izgubio glavu pred
čitaocu su pokazani isti objekti (ptice) koji iz prvog prostora šalju nadražaje i oku i uhu (vide se i čuju se), a iz drugog samo oku (vide se, ali se ne
I, to što čitalac u deliću magnovenja obavlja, ovako bi se moglo razglobiti. Ptice su smeštene u gornji deo prizora, i to one (kopci) koje, kao što je poznato, visoko kruže a strelovito se i brzo
Miljković, Branko - PESME
u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je
koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S
Al se na počinak ne sprema san moj iza brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice.
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave.
Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave.
ORFEJ U PODZEMLjU M. P. Ne osvrći se. Velika se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kiše liju. Zvezdama ranjen u snu lutaš.
Dan slepe ljubavi minu polustvaran. Ne pođe pamteći svet balzamom začaran Kad su ti dve tužne ptice večnost dale. VII ISPAŠTANjE SNA Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Strpljivost prostora i svoj lik po
VII ISPAŠTANjE SNA Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Strpljivost prostora i svoj lik po kazni, Glavo niz crne stube u neprolazni Dan patnje, kakve se vatre
Lepi moj dane s dušom elegije Tražim početak sjaj i sate stale Kad su ti dve tužne ptice večnost dale Pred vratima iza kojih prostor gnjije. Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani.
To što reku iz zemlje izgoni neka nas leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle litice. Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?
Taj san je smeli silazak pod tle gde slepe ptice pevaju u tami. U svakoj ima jedna šuma. Gle što više govorimo sve smo više sami.
SMRĆU PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla
Krakov, Stanislav - KRILA
Kraj puta su bili žuti aerodromi, sa kojih su poletali preplašeni avioni, i kružili po izbledelome nebu kao uzvitlale ptice. Za vojničkim koracima vukli se leno umorni oblaci prašine.
Petrović, Rastko - AFRIKA
S ČIJIH OBALA PRISTUPAHU PEVAČI Polovinom decembra, po pučini pristupasmo lagano tropima. Ptice su se menjale, nailazili smo na ribe koje izleću iz mirnog, zelenog ili azurnog mora, a pokoji brod, koji je prolazio
Tamne ptice, ogromne kao orlovi, toliko su smele da crnkinjama iz korpi sa pleća odnose hranu. Ostatak grada i obala udesno sasvim
Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do kratkih molova podignutih na koljima,
Najfantastičnije voće, Kupujem jedan divan kalbas (činiju) od mekog drveta, na kome su pirografisane ptice u spletu raznih šara. Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju.
Posle pola sata, odjednom skreću u stranu i nestaju na širini. Nijedne ptice više nad nama. Pred podne počinju oni meki, uglačani, zavijeni talasi koji se uvijaju sami u sebe i koji, kad postanu
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.
Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice. Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno. Milioni insekata koji udruženo istkivaju svoju pesmu.
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put
Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune.
Nad svim tim lete ptice žute kao savana, ili najfantastičnijih boja kao plodovi ekvatorskog bilja. Svuda se ukrštaju staze izgažene zverinjem
Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Otvorila si česme Kroz gore ubave, Osnažila si pesme Da slavu proslave. Dočarali si ptice Da lete po cveću, Slavuji da se s mojom Pesmom nadmeću. V Oj devojko, željo živa, Što si tako žalostiva?
A iz srca razbiju se Puna jata raznih želja, A zlatne su — ti ih zlatiš, Tebi lete — ti ih vratiš, Divlje ti se ptice čine, Ne poznaješ jade njine, Sklapaš od njih oči svoje — Moje sreće do dva vrutka — Mila ružo, duše dušo, Šta ti
Zaćutaše gorske ptice, Samo drva lišćem tresu, A taj šapat kâ da veli: „Ne traži ih, — umrle su!“ XII Vremenu je, tako s’ čini,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi sadiki plod javljaju, vinogradi lozu daju. O zlatoje proleće! Na drevesah ptice pojut skazujući premjenu, među sobom ljubov slavut muško s ženskim prezjelnu; zec u gori poigrava, slavuj dično
Sad k’o pčelice lete od jednog cvetića k drugom; Sad k’o na krili ptice s dola odleću na breg. Sad se skriju u lug i beru jagode rosne: Svaki im prati korak šala, nestašluk i smeh.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Torske ljese nešto svijet raznese, nešto se opet osušiše i sagnješe. Drugo sve uze nevidovni udes i razgrabiše ptice nebeske i razniješe prosjaci i sumanuti blentovi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tako su po nizu varijanata ptice kukavice postale od sestara kneza Lazara, koje su posle kosovske pogibije neutešno kukale za njim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
useva«, na prvo oranje nosi se suva hrana; žito (pšenicu) ne seje čovek levak; ćuti ko ide da seje konoplje, »da ptice ne čeprkaju posejano seme! (SEZ, 58, 1948, 328).
Bujad (pterіdіum aquilinum). Mitska biljka: ko bi imao njeno seme, znao bi o čemu se ptice razgovaraju, sama bi mu se kazivala svaka lekovita travka, mogao bi da otvori svaku bravu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
u gomili svijeta, čisto obezumi, njene oči, trepavice, trepte, a poplašeni pogled luta uokolo, kao pogled uhvaćene ptice u dječačkim rukama. Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata!
naših najtačnijih pretplatnika i darovatelja, i kad bi svi domoljubi bili tako darežljive ruke za naše amanete, druge bi ptice pjevale našemu dobrome narodu ..... Hvala vam! i hiljadili se takovi...
Muški vanka spavaju, a i ja ću u vrtu... — Doć' ću ti, razgovaraćemo, — prihvati mladić. A oko njih je sve mirno, ptice zamukle, k'o da ih nema.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kakvi su oni koje si tamo smestio? Jesu li lepi ili su osušeni i ispijeni kao ja? Sve je izgleda tamo krasno, i ptice, i livade, i drveće izobiljnih plodova, i bistri potoci, i dani puni ushićene svetlosti, i meka predvečerja, i zvezdane
čovek hoće da bude poštovan i voljen, da njegov uzorni život smesta bude nagrađen ovde na zemlji, za zlikovca je mač, ptice grabljivice da mu razvlače drob dok leži u jaruzi, sam, rasporen, bespomoćan u gnjiloj truleži i smradu.
Sve je sušta radost: radosni su matori hrastovi jer se zaodevaju lišćem, radosne su ptice jer su se po gnezdima rasprsla jaja i iz ljuski se promolile ružičaste glavice ptića s otvorenim halapljivim kljunićima,
Ovde više nije bilo mesta za vilovnjake i vukodlake, čupave nemani i ljigave aždaje, utve zlatokrile, žar-ptice, nevidljive sile i uklete duše.
da će doći, bez dogovora, vučeni samo predosećanjem, onda kada ovde sve bude spremno da ih dočeka, kad voda pozeleni, ptice kad se razbude iz obamrlosti, lahor kad dodirne lišće. Ona će doći na beloj kobili, sjahaće i privezaće je u čestaru.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Žagor se od svuda začu, i sve se ponova budi, I ptice, i zveri gorske, i vredni, odmorni ljudi. Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih jazbina vuci,
„A, čekaj!“ uzviknu kravar, „ja uprav tebe i trebam, Tebe, što ptice plašiš, odavno po šumi vrebam. Kmetu ću ja tebe, zverko.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovaj kostur, viši no žirafin, ostatak je jedne džinovske ptice iz Nove Zelandije. Njeno jaje hvata zapreminu od 125 kokošijih; dovoljan ručak za najgladniju porodicu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Kako je čovek stariji, gubici postaju sve veći i neprebolniji: dečak uspeva da preboli smrt ptice, mladić teško prevazilazi smrt drage, ali roditelj ne može da preživi smrt sina.
Kroz naoko svakidašnju scenu igre deteta i ptice koja se grubo prekida višom silom/spletom okolnosti (mačka ugrabi pticu pred očima deteta) pesnik slika prvu spoznaju
Svi sadiki plod javljaju, vinogradi lozu daju. O zlatoje proleće! Na drevesah ptice pojut skazujući promjenu, među sobom ljubav slavut muško s ženskim prezjelnu, zec u gori poigrava, slavuj dično
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali zašto ti zemlju da jedeš, kad su ti nedra puna komadima hleba. I zašto zemlju, kad je i za ptice Bog dao hrane. (Spazi na ulici jednog prolaznika): Čorbadži Stojane, pričuvaj Paraputu od dece, dok ja stignem da ga
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ni u varošici, nego u šumici pri zabranu jednom koji je još bio njihov, i nosio dosta lep prihod naročito zbog lova na ptice. Ni Leksa ni njen brat Josif nisu nadgledali palanačku grobnicu.
Kućom je upravljala ona sama. Celom kućom, sem živinarnika. Stefan Vlaović počeo je da gaji i voli živinu, ptice domaće. — Svet je zaboravio sasvim da su to ptice, Božje ptičice, a ne samo pečenje i sitnež za čorbu.
Stefan Vlaović počeo je da gaji i voli živinu, ptice domaće. — Svet je zaboravio sasvim da su to ptice, Božje ptičice, a ne samo pečenje i sitnež za čorbu. — Stefan se sve više povlači kao ekonom i „gazda”.
— Ne obarajte drveće, ne plašite mi ptice! — I najpotrebnije krčenje šume dražilo ga je do bezumlja. Momcima šumarima je davao nemoguća naređenja.
neki rođaci i sluge, prosto se za života posvetiše gledajući u zanesenost svoga gospodara muzikom, i u ljubav njegovu za ptice, i slušajući njegovu reč: da se Boga treba bojati.
i posle i udovicu Dimitrijevićku. Onda je Bogdanoviću, valjda po njegovoj želji, podginut taj spomenik od kojeg se ptice plaše... Šta će sad dalje biti?
Spida je zajmio knjige svima intelektualcima u varošici, čak i gvardijanu u klosteru. Gvardijanu, koji je voleo ptice, doneo je jednom s puta papagaja.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kao pribavlenije dolazi da joj je kosa kratka i oštra bila, tako da su je ptice dve milje uvek obilaziti morale. Što se drugi telesni njeni kačestva tiče, ništa ne mogu naznačiti, jer, kao što sam
suknje svoje, koja u neprestanom sa trnjem borenju znatne častice svoje centralne mase u plen ostavljati prinuđena bejaše. Ptice su lepo pevale, ali bi ona volela i psovku od Romana umesto njih slušati, i ceo taj prekrasni predel nije drugo za nju
— veličanstven, uzvišen VESMA — veoma VZAIMNI — uzajaman VZOR — pogled VIVAK — vrsta izdužene dugonoge ptice močvarice sa perjanicom koju pri hodu stalno kostreši; otuda kao vivak štelunge praviti »zauzimati poze, šepuriti se
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica
A ona dvojica odskočiše u stranu i kao po komandi digoše ruke uvis, I jedan, i drugi imali su pogled punjene ptice. — Napred! — viknem ja i pokažem im rukom na vrata.
A i u daljini, negde levo, čuje se topovska paljba. Baterije su gađale plotunima. U visini nad nama lepršale su ptice. Iz onih sela u podnožju planine vidimo meštane kako beže...
čovečanstvo. Bili smo stalno razdragani, uvek raspevani, kao ptice raskliktani. Ali kada smo bili u zenitu svojih želja i nadahnuća, došla je stvarnost. I kakva stvarnost!
Petrović, Rastko - PESME
svane Za slavu i putovanja, za slavu i putovanja, sa druma Za korak jednog deteta, za pokret njegov u hodu, A aeroplani i ptice proleću kroz oblak I cepaju ga ritmom dugih pesama Kraj Ohridskog jezera i manastira svetog Nauma Za mirni put
Da znaš, mila, meni što si: džbunje plavo jorgovana! Popine se sapi rascvetale, U tom džbunju slavlje ptice zapevale. Pa divni i lepi kaplar, koji strasno voli svoju ženu, Odleteće na vrancu da položi život u čast
Jer seljanke i seljaci I kraljevi i kraljice, I delije i dečaci, I sve ptice i sve šume, I sve lađe i sva mora, I oblaci i zverovi, I nebesa i svetlosti, I žuđenja i pakosti, I sve čežnje i sve
ko davljenici, tonu: Sva jučerašnja patnja ovde se oslobodi, I sve nadanje koje poveravah nekome o snu, Ko pesma da je ptice malaksale na gnezdu, Koja ni sama ne može više pogledati tu zvezdu, Toliko na svaku svetlost prepadaše joj muka.
RUKE RUKE KOJE SU LjUBILE! Kad čovek umre, ruke prve zaneme: Ruka umrlog ko noćno voće zri, Ko uspavane ptice čija srca još streme, Tako ćute te ruke, dok oganj pod njima vri.
Ruke su čovek kao što ptice su njina krila; Ruke u rđavog su slične pustošnom tlu, i gorama, A smernih starica s čijeg vretena ističe svila dadu da
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Svetlije je na površini mora, pevaju i lete ptice šarenih krila. Šta da se o ostalim čudima kaže? — riba koja je govorila o sjaju Gornjeg sveta tu bi, najčešće, gubila
CVET Visoko iznad zemlje, kao kotaričice o nebo okačene, njišu se gradske kule U jednoj od njih dečak Vedran na ptice, decu i oblake pažnju ne obraća. A i što bi? Sva čuda sveta Vedran u svojoj čarobnoj kutiji gleda.
A i što bi? Sva čuda sveta Vedran u svojoj čarobnoj kutiji gleda. Šta će mu deca, šta ptice, šta oblaci? Što bi sa vrha svoje staklene kule silazio? Vetar do njega ne dopire, ne ranjava ga trnje i kamenje.
Izašao dečak iz kamene šume, ali strani mu i livada i potok, čudne mu i strašne ptice i žbunje. Vrežu kupine nikada nije ni video, a ona se za list njegove noge zakačila, kožu mu cepa kao svilu, krv teče.
Srebrna i laka krete Kapljica ponovo ka pustinji. Ko zna koliko je išla? Jurili su je oblaci i nadletale ptice, užasavali vrhovi visokih planina, a putu nikad kraja. Oj, kako je umoran bio 3račak!
Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni dečji smeh ne čuje.
Belko nije mogao da se povrati od čuda. Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među prezrenima — leti!
A i kako bi mogao znati? U Carstvu jelena i zečeva nije bilo, a podanici u nebo nisu gledali. A i što bi? Neka lete ptice svojim putem: njihov Car najveći je, najmoćniji na svetu!
— Pa, šta da se radi? — reče Carica. — Na ptice se ne možemo osloniti! Car se namršti i odgovori da će već nešto smisliti. — Mikiki-Miki-No!
— šaputali su ljudi, i oblaci, i reka. Iz zemlje ledenih bregova dolazili su vetrovi da joj kroz zlatnu kosu prođu, a ptice su se u letu zaustavljale da je vide. Šta da se o mladićima kaže? — Takva se na zemlji samo jednom rađa!
Kako i da odbrani? Ptice imaju krila, a dečaci lake i hitre noge. Takve je, nekad, i sam imao. Mislio Starac, premišljao šta da radi.
Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale. Konačno, smisli: postaviće Strašilo. Neka se njiše na vetru, neka razgoni ptice i dečake. Zabode Starac u zemlju dugačku motku s manjom ukrštenu.
Šantić, Aleksa - PESME
Meni se čini: kô da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poju, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lovori, sjajni kô zlato kad
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čovek ima utisak da to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po
na jednom sličnom razbojištu u Staroj Indiji: prevrću ratnike pokidanih ruku i nogu — one s jedne strane, a šakali i ptice grabljivice s druge. Sve je izgubljeno, ostaje samo „huda sreća“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME
više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ehe, biće to nešto drugo. I zaista, iz ljeskara, umjesto ptice, ispade dugonog bos dječak i trkom jurnu u sjenovitu dubinu staroga gaja između golih i pravih bukovih stabala.
ćudi, okretan, otvoren i veliki majstor za pravljenje najrazličitijih igračaka: pušaka i prskalica od zove, zamki za ptice i zečeve, raznih vrteški, čigri, strijela, praćki i bezbroj drugih mudrolija.
slamčica, travka ili tako nešto slično — reče Jovanče i dječaci se raziđoše po Gaju čupkajući i kupeći pažljivo kao ptice kad traže materijala za gni-jezdo. Prvi se vrati Lazar Mačak i donese tananu stabljičicu zečjeg kupusa.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka golubinja, da polete na dobro i tu otpočinu!
PROSJAČKI ZAMAK U SRCU Lisice svoje jame za boravak svoj imadu i ptice gnjezda im svoja; a ja, odkako bih sin čovečiji, nejmam ni toliko svoga mesta gde bih isto svoju glavu od zla vremena
kakono i premudri, i skupljajući vreme, zašto dni su lukavi, zašto ko tom sakrivaju u miru lovci adovi na nas, kano na ptice, mreže i sklepe. ROSA Ne znate li kako rana rosa od sunca izsiše? Tako i vaša mladost brzo gine.
od pazara, nestane žuberenju ni graji nikakva glasa, i vrata se zamknu, i slete se crni vrani na ogled, te sve pesnjive ptice zamuknu logom dole virući se bez pokreta u strnjicu praznu, (gladeći uvis, a golem strah na putu)...
Sade ptice gnjezda sebi prave; jedne odleću, druge doleću spravu snoseći, a jedne slatko po lugovi poju i žubere. So tim prigovor
rastu drva, kako no njena duša, ka finiks i visoki bor Bogu se uzvisivaše svojom mišlju; ne tako se u vis dižu letušte ptice, koliko je visoko u nebo letila njena pamet; niti su onoliko jeleni ženili planinskoga izvora vodenoga, koliko je njeno
rečem, od čemernoga ovdašnjeg života i nagla o veri i o Bogu, takvo je to golemo drvo naraslo i vrlo se razgranalo, da ptice nebesne sabiraju se počivati na njemu.
im vidi junačko se okretanje, počeše s hrtnici Turci izlaziti u polje na igru sa strelami, igrati se džilita i streljati ptice i utrkavati se na konji na ogled se tko je brži. I učiniše to.
Onde trnje je što cveće zaslanja, a ovde je božiji promisal kojino utvrđuje. U baštici ptice poju i muhe zuje, al' ovde proroci klikte glasovito; onde je lepota od pogleda, a ovde je fajda od pročatavanja.
MILOST I ISTINA Siđe odzgor s Amperejskoga neba dole na promahu nebesnu, kudno ptice preletaju, te proliva svoju molitvu pred gospodinom Bogom presveta bogorodica, proseći joj da bi gospod poštedio