Jakšić, Đura - PROZA
slovenske krvi, i kad je pobedila Madžare, njeni vođi pohodiše mračne tamnice i, gde nađoše brata po krvi i po jeziku, pustiše ga slobodna.
Otkako ga pustiše u slobodu, bio je jednako slab i bled, ali ga nije ništa bolelo. Decu je više ljubio i milovao nego obično.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sve nešto putuje... Eto, taki vam je taj Mojsilo Pupavac! I to je on što ga malo čas pustiše na bal u gazda-Nikolinu kafanu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zeka, onako visok, diže ga sasvim do grane. I Stanko priveza pojas za granu... — Sad puštaj!... — reče on. Pustiše. Marinko se koprcnu dva-triput, oči mu iskočiše, a jezik ispade iz usta. Stanko pogleda Krušku. — Jesi video, Turčine?
— reče zapovednički Stanko. — Što?... — Puštajte!... Najpre treba poklati kurjake!... Jovan i Jovica pustiše jaganjce. Hajduci se ubezeknuše, jer Stanko beše strašan. — Opremaj se! — reče on. I dok dlan o dlan, sve beše gotovo.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja. A zar i godine dođoše. Više nije jeo. Samo, kad ga pustiše u sobu, leže. Više ništa.
Teodosije - ŽITIJA
u manastir, i pošto su bili ljubazno ugošćeni i primljeni od igumana i bratije, i uzeli od manastira što im je potrebno, pustiše preostale zarobljenike, koji su bili sa svetim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rat mu se, izgleda, beše dosadio. Kad jedne noći Francuzi zagatiše rukavac i pustiše talase Rajne na opsadne jarkove, tako da se konji podaviše, kola polomiše, topovi zaglibiše, Isakovič je u svojoj
Radičević, Branko - PESME
“ svi izglasa zbore, I umalo grada ne pustiše, Ma ih najzad vođe nadmudriše: Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske puno, a sve
ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše, Veće Turčin za Turčinom pada, Već se kaju što pustiše grada.
Boj se poče — Turci udariše, Jednim mahom htješe da osvoje, Ma ih Srbi nablizu pustiše, Pa uzeše na to oko bistro, Kog smisliše, onog pokosiše, Za čas tinji Turke zamrsiše, Slomiše ih niz tvrdo stijenje
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tamo sam se ja s njom i u radosti i u žalosti, toliko puta sita narazgovarala. Tu mi neće biti žao ni umrijeti. — Pa pustiše li je u štalu? — opet će onaj radoznali vojnik. — Nije vajde kriti, pustiše. Dobri neki ljudi.
Tu mi neće biti žao ni umrijeti. — Pa pustiše li je u štalu? — opet će onaj radoznali vojnik. — Nije vajde kriti, pustiše. Dobri neki ljudi. Izgore stara Anđa zajedno sa svojom štalicom i svojim razgovorima.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Po meni, mnogo je značajnije da li se mi u ovom trenutku nalazimo bliže ili dalje od izvesnog mesta... A onda naglo pustiše: MENjAMO TRAKU — I CICA MICA, GOTOVA PRICA!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Vojnici tada uhvatiše i Magdalenu i, po carevoj zapovesti, metnuše je na jednu trošnu lađicu pa je pustiše na more bez krme i vesla, da je morske bure i vetrovi nose kud hoće.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Razdražena masa mlagix, junačkih građana jurnu na iznemogla starca, te ga u jarosti počeše udarati i vući. Jedva ga pustiše zbog starosti, a inače bi ga kamenjem zasuli.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Odbijala je da se umeša u zločine, Niko je na ubistvo ne mogade navesti, I pustiše je, na kraju, da otpočine U malom muzeju, spokojna, čiste savesti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Komšija ga uhvati za mišice i izvuče na gomilicu zemlje. — Takvo je vreme došlo, Đorđe. A tebe pustiše. I vreme je. Dosta si se namučio. Bolje da nisi izlazio. — Zašto? — Sede jedan pored drugog.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada ga pustiše, i teško ranjen u jednom od prvih većih sukoba, on se nađe u bolnici, iz koje izađe jednoga od onih strašnih dana kad
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da potpomognu njegovo kretanje, Turci pustiše sa svoga desnog krila do Morave dosta jaku konjicu, za kojom se kroz kukuruze provlačio dosta dugačak pešački streljački
Naše se kare opet povukoše i pustiše preda ce streljački lanac, koji otvori vatru na turski streljački lanac i zaustavi ga u napredovanju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Fi-u! Gr-r-ru!... Gr-r-u! — poče da tuče neprijateljska artiljerija po našim pešačkim rovovima. Naši pustiše crvenu raketlu. Bau-ćiu-gru! — počeše i naši brđani da riju po bugarskim rovovima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kod Jurine ograde ustaviše se i pustiše živinu po starini, a oni pođoše po sadu. Mladiću je srce pucalo od jada kad je stupio na prekopanu, ispucanu zemlju što
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I mi ćemo odmah onamo. Kucnusmo na vrata; čim izustih srpsku reč, pustiše nas unutra. Vođa izaslanstva, plemeniti gospar Bunić, dočeka nas najljubaznije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Opet se pogledaše, sa staračkom odanošću, u kojoj živi jedna jedina, poslednja milošta čovekova. Mirka pustiše unutra. Nata je počekala još minut dva sama. Osetila je suze, ali se uzdržala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad Latini knjigu proučiše, brže-bolje pustiše Miloša, dadoše mu od zemlje harače, i opklade hiljadu dukata. 8 MARKO KRALjEVIĆ I VILA Pojezdiše do dva
“ To katane jedva dočekaše, pustiše mu dvije vojevode. Al̓ eto ti Jerine proklete, s njome ide dvanaest dvorkinja, te joj nose skute i rukave.
A kad Ivo knjigu opravio, on prizivlje k sebe jazidžiju, pa dovati jedan tabak knjige, iskidaše knjigu na komate, pa pustiše po knjizi jaziju, te pozivlje kićene svatove.
Kad Tadiji rane izvidaše, onda Turke za blago pustiše, i vjenčaše Kosu za Todora. Davno bilo, sad se spominjalo, kano Đurđev danak u godini, baš kô dobar junak u družini.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
sada je kao neki anđeo hranitelj i kaznačej u ovoj družini mladih čengija: nosi fenjer i kišobrane i živi u uspomenama. Pustiše čengije da izmaknu, a posle se i sami raziđoše...