Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad kralj razumije, pušti ga u kamaru ka đevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad prođe dan i noć, đevojka ostade čista i zdrava od
— Ni od kakva mileta ne može biti Turčin do od Srbina, a ovaj je kmet Srbin pa njegovo oko vrijedi koliko tvoja oba. Pušti neka ti izbije i to drugo oko, pa onda izbij ti njemu jedno.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Tu se zmaju ražalilo, I pušti je ružu brati, Ružu brati, v’jence viti. Al’ jošt plače đevojčica, Ljuto plače, ne prestaje; Ćešio je plahi Zmaje:
Puštiću te tvojoj majci.“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe. Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Evo vi i Tanasija, devojke; poš'o tamo vama, pa zalut'o... Osu se smej i žagor. — Pušti me, veštico! Otkud tebe đavo stvori tuna, šapće on. — A, lišče matori!... viknu Tanasijeva baba, pa poleti k njemu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko se s kime u’vatio — da se ljubimo! U tom trenutku momak koji je dotle držao slamke, dok se ovo pevalo, pušti ih iz svoje ruke — i sada se ljubi svako s onim koji se drži za drugi kraj slamke koju je on uhvatio.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad kralj razumije, pušti ga u kamaru ka đevojci, a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad prođe dan i noć, đevojka ostade čista i zdrava od
Ondar on zamoli svoju ženu i ona mu reče: „Pušti mi krv ispod ove zvijezde, pa neka svako jagnje od nje samo lizne jezikom a glavu svaku pomaži njome po donjoj usni, pa će
dosta, ja znam što ti je, nego uzmi ovu travu što mi je u njedrima, te je u svoja njedra stavi; raščešljaj mi kose i pušti mi polovicu sprijed a polovicu niz pleći, pak do doveče ostani ovđen kod mene.
čekaše kad će se sunce smiriti, dok evo ti jedan zmaj doleće i leže u jednu šumu, te ovi mladić šumke prikuči mu se i pušti oganj plavetan iz prstena te mu sažeže krila i oči zaslijepi, pa brže bolje malom škopicom izvadi mu oči.
On kad čuje, reče joj: „Pušti ga unutra.“ Tek što siromah šćaše da po običaju pristupi da mu ruku cjeliva, zapita ga seljanin: „Kako ti je ime?
Začuđen mladić od take i tolike počasti, a i onako dičan, pušti se da ga vuku. Kad na jedan put prestanu Cigani, i tek što reknu: „Jeli već dosta, gospodine?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Kamo te, Bukaru!“ — „Ja? Je li? Evo me, ja! Pušti me, vire ti, da ispijem po lule! — odgovarao je obično. Jednoga večera zasijala mjesečina kroz omeč, bi rekao
Konj ote mah i poteče u sav trk. Onda vidješe čudo. Vidješe gdje čovek trči uporedo s konjem! — Pušti ga! Pušti! — dovikuju svi.
Konj ote mah i poteče u sav trk. Onda vidješe čudo. Vidješe gdje čovek trči uporedo s konjem! — Pušti ga! Pušti! — dovikuju svi. Bukar ne pusti, nego skrati oglav, pa ni stope da zaostane, te se nije moglo znati ko je brži.
poče svoje najnovije sačinjenje, koje je bilo u njekoliko stotina stihova, a koje se počinjaše: „Svemogući na nas sržbu pušti I sotoni slobodu dopušti, Da on uđe u zvanog Bukara, Koji dođe da manastir ar...
“ — Početak mi se ne sviđa! — reče Blitvar. „Svemogući na nas sržbu pušti Poslavši nam zvanoga Bukara, Jer sotoni slobodu dopušti Da g’ dovede da manastir ara...
Niko ga ne poznade. Bakonja odjaha pred dvorištem, gdje je Kušmelj popravljao samar. Kušmelj pušti njeki glas, nješto između „a“ i „e“, što je odavalo radost, ali što bi dolikovalo i da ga je ko nenadno bupnuo u leđa.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Svemogući na njoj sjedijaše sa gnjijevom vooružan strašnim. O, kako mu plameni pogledi sijevahu s užasnom ljutošću! Pušti str'jelu sjajnu i krilatu iz svojega almaznoga luka na Satanu, grdna otpadnika, na njegove mrske legione; i krilata
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ali kada mu sve molbe ne pomogoše, ispriča stražaru sve što se s njime i sa carem dogodilo, i zamoli ga ponovo da ga pušti caru. Stražar, kada čuje, reći će mu: — Puštiću te, ako ćemo podijeliti što od cara dobiješ.
A mališa će stražaru: — Meni jedan, a tebi sve ostalo, — i sa tom pogodbom pušti ga stražar caru. Kada je mališa izašao pred cara, upita ga car šta želi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ŽSS, 283; 286; 287; 293; kad se jagnje, čim se okoti, podigne sa zemlje, povuče se tri puta za uši i kaže mu se: »Pušti leskovu, uzmi drenovu« tj. jačinu, Karadžić, 1, 1899, 205, Temnić i Levač).
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ne priodi mi! A bakšiš? Daću... Jer... — Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me odomi, oženi... Što me ne pušti da idem. U svet da si idem. Tiki, koj što pravi, a on: »Mitke, dom, u kuću da sediš, ženu i decu da gledaš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kad je Marko hteo da kazni krvnika Bećir-agu, mole ga oni koje je aga zlostavljao: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, pušti nama agu Bećir-agu, da nas Turci ne bi pogazili, sirotinju našu cvijelili.
“ Tad se Marko u sve misli snađe, pušti vraga, nek mu nije traga. Teško Srbljem đe im nije Marka! Nadmoćnost Markova nad Turcima, i nad svim drugim
Kad se Momčil' viđe na nevolji, on dozivlje sestru Jevrosimu: „Jevrosima, moja mila sejo, pušti meni jednu krpu platna, ne bih li ti u grad utekao“.
I ti, bane, povjerova mene, i pušti me dvoru bijelome, očevini i toj postojbini. A kad dođoh grdnoj postojbini, tamo su me jadi zabušili: u dvorove,
Al' ne čeka Strahiniću bane, no na njega đoga nagonjaše, pa na njega bojno koplje pušti. Udari se junak na junaka. Pruži ruke silan Vlah-Alija, u ruku mu koplje ufatio, pa ti banu riječ progovara: „Kopilane,
“ To mu reče, bojno koplje pušti, od prve ga obraniti šćaše; bog pomože Strahiniću banu, ima đoga konja od megdana: kako koplje na planini zviznu, soko
Kud se ono Maksim zatrčao?“ A ne vidi jade iznenada. Kad dopade dijete Maksime, na Miloša bojno koplje pušti, bojnijem ga kopljem udario pod čelenku među oči crne: na zatiljak oči iskočiše, mrtav pade pod konja dorata.
učinio; Alil baci okovanu đordu, Todor mu je savezao ruke, pa on dođe te govori Muju: „Čuješ li me, sa Kladuše Mujo! Pušti meni pobratima moga, žao mi te pogubiti, Mujo, jer sam čuo, govore mi ljudi, da si dobar junak na mejdanu“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Zone, na jedna reč.. — Pušti me — veli mu uplašeno Zona i okreće se na sve strane. — Ti ne slušaj, ete, onu budalu, onu Doku (Tetka mi se pada, ama
brljiv stado’, Zone! — He!... Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru. Pušti me, otima se Zona. — Ostani jošte malko! — zaustavlja je Mane. — Vardaj, Vaske!...
— Da ne da Gospod... ja si jednu sal iskam... — Pa puno gi u ma’ale... — Puno, ama za men’ sal jedna što je... — Pušti me da si idem!
— E pa, ete, kazujem ti sag: idi si, pušti me! — reče Zona i izmače korak-dva. — Ostani jošte malko! — reče i priđe jedan korak. — E, što iskaš?
Imamo si tuj lojzence, pa iskamo prekojutre grojze-branje da prajimo... Ete mi ga tuj i čovek mi... On me i pušti sag pri teb’... Ja te vido’ kako prođe, pa te čekam odamno... Imam jedan aber za teb’ i pozdravlje...