Jakšić, Đura - PROZA
Te jeseni digosmo na tavan nekoliko merova pšenice i dvoja-troja kola kukuruza: to beše sve!... Godina šeset druga beše mršava prethodnica strahovitoj šeset trećoj
Obradović, Dositej - BASNE
Ja sam ti pop Mauk, a moje se selo zove Oton. Eto sam ti doneo u bisaga dva varićaka čiste pšenice kako zlato, oku masla i jedan sirac; prostićeš, ovo je malo, ali biće i više ako bog da.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Raznosi vetar stogove sena, ona sad spava, Mala baklja pšenice u vetru pucketa Sve, šýmom i drhtanjem, vatru podražava Ona je praznik, nedelja usred leta Kroz krov bez crepa vidim
Sinulo ti sunce iz vetra, iz brata, iz ribe, kroz hrast, iz namernika, iz potoka! Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa!
ukresan, klanac od koga hvata vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni njihovih lađa pred Nauplionom nema!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bugarka je vrsta najprostije pšenice. Takvo je bilo značenje reči „Bugarin“ u svima dinarskim oblastima pre oslobođenja današnje Bugarske.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da je gospoži Dafini došlo da viče, samo da bi prekinula svojim glasom tišinu, koja je, u mirisu i prašini ustajale pšenice i raži, bila zagušljiva.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći: „Koliko pšenice, toliko ti, nevo, Bog dâ sretne djece!
Veštica zazire i od ovih biljaka: vatrene trave, lovora, luča, maka, pšenice, prosa itd.¹⁴⁹ Mala deca najčešće se štite od veštica pomoću izvesnih metalnih oštrih predmeta — noža, viljuške,
luk (zaštita od veštice), šibica (da ne plače), jelenkovi rogovi (za zdravlje), cveće uročak (od uroka), zatim zrno pšenice, samotvorna britvica, zrno soli, tisov krstić, kvasac, detelina sa četiri lista (za sreću), ogledalo (od more), oman i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Sve jarice i ozimice, svaki struk ječma i zobi što zemlji kroz busenje probi; sve ražano zlatno zrnje, sve pšenice belice koje sebarska oveju gumna i vetrenjače sebarske u carske da se staču žrvnje; sve brašno mirisno i belo, sva
Za mađioničare, koji sred nečije pomrčine pale hladne bengalske vatre, koji pokusom preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i čatrlje, koji mehovima, opsenarski, raspire oko nekog slave vrevu.
Šta su nepravde boga Peruna, šta su njegove grmljavine u doba juna koje pogode prvo čobane, i prvo sebarske pšenice spale, prema nepravdi zemaljskih bogova koja i iz vedra neba bane među nezaštićene i među male.
Matavulj, Simo - USKOK
Milica zapali zublju i diže je visoko. Krstinja sa zdjelom punom pšenice sta prema vratima, Joke s djetetom stade sa strane ulaska.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Donosim vama, a vi mi u moj čanak dajete od vaše pšenice i poskurica. Kad izredim tako sve kuće u komšiluku odnoseći i donoseći, onda probiram što je najlepše za mene.
I tek onda donosiš jela, ali najviše pšenice s orasima i šećerom. Ja sam seo, prekrstio noge i punim usta, a ti samo trčkaraš, donosiš, sedaš sproću mene podvivši
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere. Peva duša povrh drače. Zveče, zveče beočuzi. Zrak se kruni sa pšenice u olovne prepelice. Ivan-cvetom zmija puzi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, izići malo, sada si sam, puna je torba da ti je dam.“ „Pšenica!
perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, puna je torba da ti je dam, iziđi malo, sada si sam.
od žute lale, od ruže bijele, brkatog ječma, pšenice prave, od hrasta starog, ljubice plave. Čudi se Ćosa i glavom klima: „Tu jedno ljeto čitavo ima.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jano, slunce ogrejalo, Slunce ogrejalo, rosu omajalo, Po rude rudine, po nove gradine, Po nove gradine, po bele pšenice, Po bele pšenice, po alave ruže, Po alave ruže, Jano mori, Jano. 186.
Slunce ogrejalo, rosu omajalo, Po rude rudine, po nove gradine, Po nove gradine, po bele pšenice, Po bele pšenice, po alave ruže, Po alave ruže, Jano mori, Jano. 186.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Radi seljak i pominje Boga, a usne se samo razvlače od vesela srca. Hitaju ruke, a misao se nosi na ambar, pun pšenice, na kace pune šljiva, na bure u podrumu, puno belke i crvenjače, na presek pun ovsa, na vajat pun oraja, dunja, jabuka i
Tu zateče čiča Peru gde čupa urodicu iz pšenice i, kako izgleda, veoma se začudi njegovu prisustvu. — Šta to radiš, čiča? — zapita Peru posle obična pozdrava.
— zapita Peru posle obična pozdrava. — Eto, sinko, činim ono što je i Hristos govorio: vadim korov iz pšenice dok je još mlada, jer posle kad odraste, ništa ne pomaže. Tako treba i sa decom činiti dok su mlada...
— Znam to, — poče Spasoje, — ali nećeš valjad’ mesiti svecu kolač od tuđe pšenice, sa tuđe njive... — Pa tebi Milan nije kazao da sam ja ovu njivu uzeo pod kiriju i platio mu pogodbu unapred.
Čudna mi čuda. Pa nek’ ide baš i to desetak krstina pšenice... Šta je to prema — smrti, kojoj se on nadao! Čiča Pera se nalazio u položaju čoveka, koji je očekivao kakvo strašno
Jes’ bogme: pa onda to i nije ono zlo koje on očekuje. I, gotovo, sad mu bi krivo: i pšenice mu žao i strah ga od većeg zla. U takvim mislima čiča Pera dođe pred opštinsku sudnicu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ispred Sofke ka efendi-Miti i iskreno radosna, čisteći ruke od brašna o skutove, poče ga pozdravljati: — O, prijatelju, pšenice da pospemo, prag da presečemo, kad već jedan put dođoste.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Duva preko korenitih kukuruza, preko tankih konopalja, preko klastih ječmova! Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar!
Turit guji pod kamen. KIŠI (da pada) 1 Padaj, padaj, kišice, Da nam bude pšenice: Da se deca hrane! 2 (da prestane) Prestaj, prestaj, kišice, Majka ti se moljaše, Na kamenu stojaše, Dva deteta
Braća ga milovala, čaršija ga vjerovala. Najviše mu misao bila od pšenice prosuru mi praviti, a od vina pune čaše točiti, crkvi hoditi, bogu liturgiju služiti, svoje krsno ime slaviti, svoje
Širokijem putem išô, a širijem otišô! Koliko mu bilo u onome bijelom hljebu zrna pšenice, toliko mu dao bog ovnova vilaša, jaraca rogaša, vranijeh konja i plavijeh volova!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Međed reče: „Ja ću snoplje snijeti, i ja ću i vrijeći.“ Svinja reče: „Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od pšenice.“ Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice.
“ Svinja reče: „Ja ću pretresati, i rastaviću slamu od pšenice.“ Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice.“ Svinja reče: „Ja ću ovijati;“ a međed reče: „Ja ću žito razdijeliti.“ Ovrъoše.
Sveti Sava - SABRANA DELA
od svojih pravednih trudova i prvine dajte njemu od svojih plodova pravednih, da bi se ispunile žitnice vaše mnoštvom pšenice, a vino muljače vaše istakale. Sinovi ne iznemoćajte u kazni Gospodnjoj, niti slabite od njega prekorevani.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle ih čuva zajedno s novcem u kaci punoj pšenice što miruje u sobi do magaze, u koju samo on, gazda, ulazi. Kad se simiti ubuđaju, krišom ih baca svinjama.
Zamirisao je crni luk i svojim dahom i sasušenom zemljom u beloj bradici žilica. Tu, u večitom mraku, u kaci punoj pšenice, mirno borave njegovi dukati. Obe ruke do lakata pobo je u pšenicu.
Kasnije, izlazeći iz sobice, sa lica obrisa zrna pšenice. u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna nedoumica:
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A gdje bismo se tek našli za pet, za šest, za deset decenija? Kalifova šahovska tabla s početnim ulogom od zrna pšenice!... — I onda? — Što „i onda”? — Što je dalje bilo?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mame ga k sebi one gomilice belih, ćeramidom pokrivenih, kućica, što tonu u zelenu moru od voćnjaka, vinograda i pšenice; privlače ga ona kitnjasta, obrasla voćem i žitom, brdašca, što su mu pogled milovala još od detinjstva mu; mame ga one
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Mi smo robovi! Baš kao što mu zemlju radimo: Od svakog ploda njemu trećinu, Il’ polovinu ječma, pšenice; Oblѝzni l’ ovca, od volje mu je, Može uzeti oba jagnjeta! Al’ on je dobar...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Čim se ukazasmo na ivici šume, tresnu pred nas prva turska kartečna kutija, i karteč se prosu kao da bacaš punu šaku pšenice.
(Otac M. beše nam doneo u logor dobru čact, potkrepljenu velikom buklijom vina). Dočepamo po jedan snop pšenice (to su nam bili fotelji), pa bež' za brdo. Otac M. bio je narodni poslanik na skupštinama koje su većale o ovome ratu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne slušajte, cjelomudre, kletvu srpske djeve, Kukolj valja iz pšenice čiste da se pl'jeve. Vi koje ste bez Srbina k'o bez lista ruža, I tek Srblja ščastljiviti sve želite muža, Vi ćete se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pirinač; oriz; riž; riža, saracensko pšeno (Šulek). U kultu i verovanjima, p. je uglavnom došao na mesto pšenice, ili se javlja s njom zajedno. U zapadnoj Slavoniji, kad se o Božiću vrate domaći iz crkve, posipaju ih p.
U narodnoj priči tipa Sigfrida žena nosi pod pojasom po zrno bibera, pšenice i p., i zatrudni (SEZ, 41, № 11). P. je u narodnoj medicini lek od srdobolje (pržen p.
Isto tako tri zrna pšenice — pored soli, »zmajotresine« (liskun sa Avale) i zrna kukuruza — meću se u amajliju protiv zaraznih bolesti (TRĐ,
U Resavi na Sv. Andreju (»Mečkindan«) »kuvaju k. u koji stavljaju zrna od pasulja, pšenice, sočiva i seme od tikve — ,da bi rodilo preko godine̓. Svi ukućani jedu k., a ostatak daju živini i stoci. Jedan deo k.
okopavanja kiti zove se: »car kukuruz«, i on je »antropomorfizirani duh žita« kao i »božja brada«, koja se pravi od pšenice (GEM, 36, 1973, 58); u Leskovačkoj Moravi pri okopavanju k.
K. je po pravilu od pšenice, i prinosi se uvek u vezi sa (crnim) vinom. K., kao žrtvu, dobijaju i domaće životinje (naročito o Đurđevdanu i Božiću).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bogdan Naše zalihe vode i hrane polako se tope. Pšenice, ječma, raži i ovsa ima još najdalje za dve nedelje. Sena za jednu, ako zadržimo sadašnji broj stoke.
Mogu iskrčiti komadić zemlje u šumi i posejati na proleće nešto useva. Po kesicu semena pšenice, ječma, ovsa, raži, paprike, graška i boba.
Zaboga, pa mi smo od kralja tražili pomoć: stotinu vreća ječma, pedeset vreća zobi, isto toliko vreća pšenice, trideset čabrova svinjske masti ili loja i stotinu čabrova beloga mrsa. Ništa više.
vreće na samarima, prodirale kroz smrzlo gusto tkanje od upredene kozje dlake, naslućivale pod njim mrko, jedro zrnevlje pšenice, slutile već debele vruće pogače, goleme zalogaje među užurbanim zubima, teške trbuhe, dremež od teške sitosti,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Grobar — pet kuća je nazid'o za pet sinova, ali mu žao i muka što ja stojim i ne može da ščisti onu kilu pšenice u svoju torbu.
Petrović, Rastko - PESME
O bede! Rudnici Zatrveni U Boliviji gde je planina San Simon. I živi od pabirčenja osmeha Kao od dva-tri zrna pšenice: Ne nađe u tajni greha Čari, pa beskraja ne nađe u zvuku medenice. Sprema se da umre.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vidite li kako knjiga kaže: nastanuće pošljednje vrijeme, nestanuće ovce i pšenice i u polju čele i cvijeta; kum će kuma po sudu ćerati, a brat brata zvati po megdanu!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
rđom je i čađom satre, za crno ogledalo da bude i berićet — havriježe; nasporivanja — strnjišta, tako da ubah malo gde pšenice se nahodi ni dobrotvorom a kamoli zlotvorom. Jedva i za poskure isto da se nađe, i to, docne i pozno!
I okišiće se vam vreme rano i pozno, kakono je i od prvašnjih godina bivalo, te će se vam napuniti vaša gumna pšenice i prelivati vam se badnjice s vinom i smokom.