Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stablo je bilo pravo kao strela i vrlo visoko. Sve do same krune nema nijedne grančice. Stanko priđe drvetu, pljunu u dlane i poče se puzati brzo i vešto kao mačka.
sad mu sve ode... On je mislio svetiti se zlikovcu, pa sad vidi kukavicu. Okrete glavu i pljunu... — Sram te bilo!... Nisi ni kuršuma zaslužio!... Pa viknu: — Zavrzane!... Počni!... Pa se okrete da izide.
— Jest. Junaka treba... Grehota bi bilo ostaviti mu telo nezakopano... — A ovo!... — I Stanko pljunu i odmahnu rukom. — Ovo su smrdljive stenice što te napadaju iz mraka. A kad im staneš oči u oči, oni se viju kao crvi!..
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli pop Spira. — Sedi, Juco dete, a mama nek ide. — Juco, napred, olbrekc! — komandira gđa Sida i zalupi vrata i pljunu za sobom. Šta će Jula nego se diže, pogleda Peru blago i tužno, i sledova razjarenoj mámi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Kako bi ja najlepšu moju pljunu pocepale? ZELENIĆKA: Ah, slatka Nančika... Ali nije nikakvo čudo što tako govorite, kad vam je i ime tuđe.
Radičević, Branko - PESME
Oh i druga postvarao čuda, Kâ što vidiš, gledneš li ma kuda. Tako eto u prašinu pljunu, Zgradi blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako dočeka: „Ču li, čoče, ču li, dete
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
“ — kad se naprečac presiječe i zaćuta. Iziđe mu pred oči tankonogo nespretno ždrijebe i on samo pljunu i opsova: — Dabogda prebio i onu drugu nogu, gad šantavi!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Čujete li, gospe i velmože, naš Ahmed bi hteo, al ne može! „Odo ja kući!” — pljunu Šemsa stručno — „a ti, jado, radi svojeručno!” AHMED: Nemoj da ja tebi pokažem svojeručno!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobanu. i tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik.
On sad kad vidje da ne može zatajiti, pokaže joj svoj list od noge. A ona kad vidje iskinut sav list, pljunu odmah na ranu, i list opet kao i bio. Tu se sad naš Marko oprosti s orleticom, i ode da traži svoje lijepe pobratime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Aleksandar se beše toliko zaneo slušajući da u usta stavi užareni deo cigarete, pljunu i onda nešto promrmlja. — Pošto smo mi sada najistaknutiji, to ćemo čekati dok četvrta i šesta baterija izbiju na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bolesnik se opet zakašlja I pljunu u činiju pored sebe. Svi pogledaše u sud po kome plivahu crvene mrlje. Iz nečijih grudi ote se vrisak...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Eh, okle sam ja, ne može on meni doskočiti! — Tako, tako! — Onomad ide on ovud pa taman prođe a ja se iskašlja’ i pljunu’ za njim. A on se okrete pa me gleda, a ja i jopet pljunu’, ka’, znaš, da mi je naspelo, a i ne gledam u njega. — A on?
— Onomad ide on ovud pa taman prođe a ja se iskašlja’ i pljunu’ za njim. A on se okrete pa me gleda, a ja i jopet pljunu’, ka’, znaš, da mi je naspelo, a i ne gledam u njega. — A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ORAO I ZMIJA Orao, sa zmijom u kljunu, Ispod oblaka pljunu, I uzicu živu, vijugavu Baci u zelenu Dubravu. „E pa sad, kad sam je stornjao”, (Reče, u sebi, orao) „Ponovo ću
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: „Sad imaš nemušti jezik.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jetrva pljunu za njom tri puta, gazeći pljuvačku i mrmoljeći nješto, pa nastade oko djeteta. Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pravo je da i mene neko ugreje. Radi toga služim. A što pevam, ja nisam kriv. Nikola, zgađen, ustade i pljunu: — I ti si čovek!... Mišu! — strese se i izjuri napolje.
Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu. Simka leže pored njega na krevet ne skinuvši se. Najpre htede da iziđe napolje. 3bog nečeg što liči na strah.
Vođa stranke — izdajnik! Pa To sam znao! Kao da mu je i milo što je znao. Gleda po praznoj ćeliji. Baci novine i pljunu na njih. Zašto su njegovi Prerovci ginuli? Zašto su Timočani ginuli? Zašto je umro Adam Bogosavljević? Zašto se on borio?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On reče kratko i odlučno: „U red! Na levo krug!“ Oni se povrstaše u red i krenuše. Majmun se iza njih izbekelji i pljunu. Tako pođe njih sedam abderićana - magarac je u tom broju uračunat - kući.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa zavitlan i rastrzan hiljadama crnih bolova Petronije Svilar sa groznom odvratnošću pljunu na veliki ožiljak granatine rane na grudima.
“ I ja gledam, ne čujem šta govori, ali gledam: usta miču. Miču usta, rode, kad najedanput vidim: pljunu. A ja opet gledam i objašnjavam sam sebi: „Eto, rekoh, pljunu ona sad na ono što je sad, a što nekad nije bila.
Miču usta, rode, kad najedanput vidim: pljunu. A ja opet gledam i objašnjavam sam sebi: „Eto, rekoh, pljunu ona sad na ono što je sad, a što nekad nije bila. E, a sad mislim ja: a šta bi Svetlana bila bolja da je živa?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik.
On sada kad vidje da ne može zatajiti, pokaže joj svoj list od noge. A ona, kad vidje iskinut sav list, pljunu odmah na ranu, i list opet kao i bio. Tu se sad naš Marko oprosti s orleticom, i ode da traži svoje lijepe pobratime.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Lekar posluša i nakrene. Okuša, mljasne, premetne jezikom i izbaci. —Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja!
Krakov, Stanislav - KRILA
i sa Grcima da se nosiš, a duvan ne daju... pih... Kaplar sa čvorugama po licu i žutim brkovima ljutito pljunu u stranu. Odjednom se nad crvenom stenom ukazaše tri šiljka i tri glave. Crvena raketla izvi se u magli.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I to mi je vladika i jedan Kristov svještenik! — viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud!
— uzdahnu majstor Glišo i opet prezrivo pljunu. Poslije dugog moljakanja i ustezanja, Simeun izvrnu čašu i poče: — To je bilo prve neđelje iza ukopacije, a upravo na
Bojić, Milutin - PESME
A prosuto vino iz stotine suda Ključa, vri kô vrela, rastočena smola. Car dohvativ Psalme triput u njih pljunu I baci ih u dno orgijskoga stola.
Ćipiko, Ivo - Pauci
” I jedan od njih pljunu preda se. A Rade bijaše te večeri čisto veseo što je mogao da izdrži, i šalio se sa društvom kao nigda dotada.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Igra mu jabučica, zažagrio očima. Lauš se nije micao. Dotače krajičkom oka Dadaru okrenutog leđima i samo što ne pljunu. Neočekivano reče: „Oni ostaju tamo gde jesu. Meni ne smetaju“.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Na glas da sam žensko, moj otac pljunu, počeša se iza uha i opsova nešto ružno, što ja onda nisam razumeo ne poznavajući dovoljno maternji jezik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A onaj zejtin smrdi, da se ugušiš. Jedan još uzeo ljušturu školjke i srče ono smrdljivo ulje... Pih! i kapetan Vojko pljunu. — Ama, bre, kakve su ovo džukele što po cele noći štekću? — pita kapetan Vela.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nigdi svoga on ne pušta glasa: niti pljunu, ni na konja viknu; a kad dođe gori Garevici, kliče Nenad kako soko sivi: „Garevice, zelena gorice, ne raniš li u sebi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
On poviri u njemački plakat, uze nešto da mrmlja, a onda pljunu. — Šteta, ovo ne znam pročitati. — Znam ja! — dočeka Stric kao iz puške.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Andreju onako ka suludu, golu i odrpanu, sukobi ga neki veliki carev boljarin, i kad ga vide, ta i zgrozi se od njega i pljunu na njega siromaha znajući ga od pređe kako je u velikom poštenju pred carom bio, pak se pobudali, te go i bos luta se po