Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE Dušan Radović Kondor je zaklan jer je klao. Na pragu komande, na samom pragu pakla, brat ga zaklane žrtve nožem zakla.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, „Apotropejski elementi u svadbenim običajima kod Srba i Hrvata“, GEM, 2, Beograd 1927, s. 25; Milojević—Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece“, GEM, 28—29, 1965/66, s. 241; Dragičević, T.
21. ⁸ Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 195. ⁹ Milojević-Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece u Poreču“, GEM, 21, Beograd 1958, s. 244. ¹⁰ Frejzer, Dž. Dž., isto, s. 30.
175. ⁵³ Trojanović, S., Zagledanje ili ugled, u: Rasprave i građa, SEZ, knj. L, Beograd 1934, s. 1. ⁵⁴ Milojević-Radović, Dobrila, isto, s. 243. ⁵⁵ Tanović, S., isto, s. 104. ⁵⁶ Trojanović, S., isto, s. 1. ⁵⁷ Miodragović, J., isto, s.
R., Deca, s. 94. ⁷⁰ Miodragović, J., isto, s. 75. ⁷¹ Milosavljević, S. M., isto, s. 93. ⁷² Milojević-Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece u Poreču“, GEM, 21, 1958, s. 246. ⁷³ Miodragović, J., isto, s. 75.
55; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovone“, GZM, 1—4, Sarajevo 1895, s. 659. ²⁵ Milojević-Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece u Poreču“, GEM, 21, Beograd 1958, s. 245; Kordunaš, M., isto, s. 90.
M., isto, s. 417. ¹³⁷ Nikolić, V. M., „Nekrštenci“, Karadžić, 12, Aleksinac 1901, s. 247. ¹³⁸ Milojević-Radović, Dobrila, isto, s. 245; Karadžić, V. S., Život i običaji naroda srpskoga, Prosveta—Nolit, 1987, s. 171; Milićević, M. Đ.
73. ⁷ Milojević-Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece u Poreču“. GEM, 21, 1958, s. 248. ⁸ Pop iz Grblja, Vukova građa, SEZ, L,
108. ¹⁵ Kordunaš, M., isto, 6, s. 183; Milojević-Radović, Dobrila, isto, s. 248; Vukova građa, s. 11. ¹⁶ Tanović, S., isto, s. 117; Kordunaš, M., isto, s.
248; Vukova građa, s. 11. ¹⁶ Tanović, S., isto, s. 117; Kordunaš, M., isto, s. 183; Milojević-Radović, Dobrila; isto, s. 248. ¹⁷ Šnevajs, E.
²⁷ Radovanović, B., „Praznoverice i bajanja u nekoliko sela Jugozapadnog Stiga“, GEM, 3, 1928, s. 99. ²⁸ Milojević-Radović, Dobrila, „O rođenju i odgoju dece u Poreču“, GEM, 21, 1958, s. 250. ²⁹ Nikolić-Stojančević, Vidosava, isto, s.
Đ., Pomenik, Slovo ljubve, Beograd 1979. Milićević, M. Đ., „Zadružna kuća na selu“, GNČ, 18, Beograd 1898. Milojević-Radović, Dobrila, „Običaji o rođenju i odgoju dece u Poreču“, GEM, 21, Beograd 1958. Milosavljević, V.
Radovanović, B., „Praznoverice i bajanja u nekoliko sela Jugozapadnog Stiga“, GEM, 3, Beograd 1928. Radović, J. R., „Srpske narodne poslovice“, BV, 6, Sarajevo 1891.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečji svet je svet bez Boga. To je zapazio i najbolji savremeni dečji pesnik naš, Radović: „Deca žive slobodno, bez boga, bez svrhe i cilja, slično kao starci.
Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! O pravom smislu zečje uloge u dečjoj književnosti Radović je ostavio jedno pronicljivo upozorenje.
i časopisa, autor radijskih i televizijskih emisija za decu i odrasle, poslovođa i podstrekivač, duh živ i originalan, Radović je svim tim poslovima prilazio ozbiljno, što je za naše prilike neuobičajeno.
Pred takvim dahom svežine čitalac nije mogao ostati ravnodušan; Radović nas navodi na jeretičku pomisao da bi mnoga velika pitanja, slavna dela i imena savremene književnosti mogla biti stvar
Duh pobune i obnove, duh vraćanja početku, širi je proces, i Radović se, na svoj način, u nj uključuje. Moglo bi se govoriti i o nekim dodirnim crtama s nadrealističkom poetikom; rodbinstvo
Danas se može govoriti o jednom talasu srpskih dečjih pesnika, koje je uglavnom Radović usmeravao. Dečja književnost oduvek je korišćena u vaspitne ciljeve.
Dečja književnost oduvek je korišćena u vaspitne ciljeve. Radović je prihvatio tu njenu funkciju, ali ju je preusmerio. Jer, i vaspitni ciljevi mogu biti različiti.
Jer, i vaspitni ciljevi mogu biti različiti. Dečju književnost Radović je uputio ka vaspitavanju boljeg književnog ukusa, ka razvijanju slobodne, stvaralačke ličnosti deteta.
u tajne slobode, poučavanje igri i radosnoj kreativnosti, i da tome, na svoj način, i pesma može doprineti, onda je Radović vaspitač od nesumnjivog značaja i uticaja, delatan kako samo prodorna pesnička reč ume da bude delatna.
Prevashodno vaspitna akcija, u to nema sumnje: dečji pesnik, Radović je istovremeno i vaspitač, vaspitač vaspitača, i, posle Zmaja, najodgovorniji prijatelj naše dece.
osvetljena pojedinost često je zanimljiva i za dete; bitno je da ima otkrivalački karakter, da je poetski upotrebljiva. Radović je pronicljiv posmatrač dečjeg ponašanja.
Jedan drugi posmatrač prodornog pogleda, Zmaj, takođe je pokazivao roditeljsku nežnost i brigu za dete. Radović je suzdržaniji, ironičniji: moderniji. U njegovom delu nema nijednog stiha koji bi deklarativno slavio detinjstvo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pješivci: serdar Mrkoje, Nikčevići Ivan i Marko, Kontić Radosav; Morački serdar Mijat, kapetan Jakša, pop Vuksan Radović i svi Bjelopavlići preko vojvode Marka Boškovića. Eto, ti, svi!“ „Bog iz pozdravio i blagoslovio!“ odgovori Vladika.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najbliži izvornoj simbolističkoj poeziji ipak je Borislav Radović (1935). On je kao tanani umetnik ispred ostalih današnjih pesnika.