Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi smo imali plaćena prijatelja u Zemunu, i kako razbere da će Turci sutra na nas udariti, on dođe prema nama u ravan, kud ̓no ima nasip Laudanove ćuprije, natrpa trske ili
Ja ostavim momka, da mi, kad svane i razbere jesu li Turci pobegli, kao što nam kaza Gača i Nikola, ili jošte u šancu stoje, haber donese.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vidiš glava, noge i ruke. Uda rilo ga i u glavu, i u noge i u ruke. — A jest. Kad se malo, veselnik, razbere, odmah jauče da ga boli glava i sve kosti! — reče Smilja.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
malo otima, pa u zabuni zaboravi da se ulazi niz dva basamaka, te sklizne i malo posrne, no za to ništa, opet se odmah razbere. — Oprostite, kod nas su ovi prokleti basamaci.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Drma Čamču, ne dâ mu spavati. Čamči nije na ino, razbere se, i počne opet koješta preklapati. No, on opet ne dâ mira Krečaru, probudio ga.
Tu Čamča, kao dobar prijatelj, gleda da ga uteši, spominje mu krakovski put, i onda se tek malo razbere, malo veselije lice načini.
Klanjam se, zbogom! Šamika ode, a gospođa Sokolovićka kao gromom udarena, ne zna šta da misli. Razbere se, ide k Juci. — Juco je l’ tu bio danas Kirić? — Još nije bio, čekam ga. — Kod mene je bio.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Od bezbroja sićušnih zvezdica koje naše slabo oko ne može da razbere svaku za sebe, no tek njihovu zajedničku svetlost nazire u vidu ove nežne koprene neba“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto vezir ostari, razbolje se jednoga dana. Šta ćeš: starost—slabost. On dobro razbere da mu je vakti sahat došô, te zovne ženu i rekne joj: — Ja sam se veoma razbolio, još malo, čini mi se, pa ću i ja na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Muški, kao da nije njihov posao, ćute i puše. Ne čuje se nego jecanje i kukanje majke i sina. Najposlije Jurka se razbere; dotuži joj Cvetina muka. Stade pa je diže i teši. —Pogibe! Jadna ti sam do boga! — očajno naricaše Cveta.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad pomisliš: sišô s uma, Razbere te u to doba, Pa se smeši pa te teši: „’Vako ćemo sve do groba!“ XXI Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete;
Petrović, Rastko - PESME
nestvarnu kad se pojavi i uzbere Naš san, koga je reka trebalo tek da polazi, Međ odblescima čuda misao se tek s bolom razbere.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A što li je to u čuvenju? To jest u pravom verovanju. Zašto vera je ono što se pravo čuje i razbere se da je istina. Što li je pak u verovanju, to nije u naslađivanju ni rukom prihvaćeno, nego li je u svakom vrlom