Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
OPŠTE NAPOMENE O ISTOČNOBALKANSKOM TIPU 171 ČETRNAESTA GLAVA: VARIJETETI ISTOČNOBALKANSKOG TIPA 175 PETNAESTA GLAVA: RAZVITAK PSIHIČKIH OSOBINA U TOKU ISTORIJE 178 PETI DEO: PANONSKI TIP 188 ŠESNAESTA GLAVA: VARIJETETI RELjEFA I EKONOMSKOG
NASELjAVANjE 189 SEDAMNAESTA GLAVA: DUHOVNI RAZVITAK I OPŠTE OSOBINE 197 OSAMNAESTA GLAVA: PSIHIČKI VARIJETETI 203 PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA PLAN I METODE
Ali, Južni Sloveni nisu prošli kroz onakav istorijski razvitak i nisu kulturno onako izrađen narod kao npr. Francuzi, Englezi i Italijani.
Ove sličnosti padaju utoliko više u oči, ukoliko je istorija ovih plemena bila različna a razvitak svakoga od njih potpuno nezavisan: Bugari, na krajnjem istoku, nisu imali skoro nikakve veze sa Hrvatima i Slovencima na
Ovaj tip preovlađuje u moravskoj Srbiji; dao joj je značaj koji ima i još odsudno utiče na njen razvitak. Dinarski su doseljenici ušli u staro kosovsko-metohijsko stanovništvo ne izmenivši njegove psihičke osobine; ali su oni
Zadruga nije bila primitivna organizacija, već je to patrijarhalni oblik koji je imao svoj razvitak. U dinarskim oblastima postoji vrlo razvijena patrijarhalna civilizacija.
Samo su se velike porodice mogle dobro zaštititi. Na raspored i na razvitak zadruga bile su jednim delom i šume od uticaja.
Teže je dati pravilan sud o političkim osobinama naroda u Srbiji. Razvitak unutrašnje politike i naročito spoljašnje zavisi od uzroka koji često nemaju veze sa političkim osobinama jednog malog
Ova osamljenost, još potpunija zimi (a zima je ovde duža nego u Šumadiji) i za vreme nepogoda, utiče na razvitak individualističkih osećanja, na obrazovanje jakih individualiteta, na način mišljenja i rada.
ČETVRTA GLAVA: DINARSKA PLEMENA Rasprostranjenje i starost. — Obrazovanje i razvitak plemena. — Organizacija i zanimanja. — Posebne osobine crnogorskih plemena. — Početak raspadanja plemena.
Obeležićemo najpre sne zajedničke osobine koje se odnose na cilj našeg proučavanja. Obrazovanje i razvitak plemena. — Pretpostavljalo se (Dučić, Medaković, Rovinski), da je svako od raških i crnogorskih plemena postalo od
Izvršio se unekoliko razvitak istih dinarskih osobina, sličan onome u Crnoj Gori, samo, razume se, u Crnoj Gori u svom samostalnom i nacionalnom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
55—56. ²⁴ Vlahović, Breda, „Devojačka gatanja u Negotinskoj krajini i Ključu“, Razvitak, 6, Zaječar 1968, s. 87. ²⁵ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here, (Zbornik),
66. ²² Paunović, P., „Materinstvo i deca u verovanjima kod naroda Timoka“, Razvitak, 6, Zaječar 1968, s. 103. ²³ Milosavljević, S. M., isto, s. 85. ²⁴ Milosavljević, S. M., isto, s. 525.
, isto, s. 37. ⁷³ Grbić, S. M., isto, s. 102. ¹ Šnevajs, E., „Običaji po rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 3, Banja Luka 1938, s. 105. ² Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, BIGZ, Beograd 1977, s. 300. ³ Milošević, M.
7. ²⁰ Tešić, M., „Ženidba i udaja u narodnim verovanjima i običajima“, Razvitak, 10, 1940, s. 302. ²¹ Kulišić, Š., P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd 1970, s.
372. ³³ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 376. ³⁴ Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje iz Gornje Krajine“, Novi vaspitač, 5, 1892, s. 147.
9. ⁹ Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje“, Novi vaspitač, 5, 1894, s. 148. ¹⁰ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 337. ¹¹ Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 4, Sarajevo 1984, s. 659.
183; Milojević-Radović, Dobrila; isto, s. 248. ¹⁷ Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 108; Kordunaš, M., isto, 5, s. 154; Banovac, M.
, Srbi na Kosovu, II, Nova Jugoslavija, Vranje 1986, s. 233. ² Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 378; Isti običaj beleže i Milićević, M. Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s.
, isto, s. 322; Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje“, Novi vaspitač, 7, s. 218; Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 378; Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, XXVI, 1948, s. 10. ²¹ Tešić, M.
281. ¹⁵ Pop iz Grblja, isto, s. 15. ¹⁶ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 378. ¹⁷ Zeković, B. B., „Narodna vjerovanja iz Vasojevića“, Raskovnik, jesen 1987, s.
129. ¹ Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 109; Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 119—120.
Vlahović, Breda, „Devojačka gatanja u Negotinskoj krajini i Ključu“, Razvitak, 6, Zaječar 1968. Vlahović, P., „Vanbračno dete i njegove osobine po našem narodnom predanju“, Rabotata na 13 kongres
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
što je za decu napisao; u ovom moralisti ima svežeg daha dobrote, ljubavi prema životu, prave brige za dečji duhovni razvitak: to su trajne, nepomerljive osnove njegova pevanja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
IDEJE SEDAMDESETIH GODINA 267 UTICAJ POLITIČKIH PRILIKA 269 SRBIJA POSTAJE DUHOVNO SREDIŠTE 270 ČASOPISI 272 KNjIŽEVNI RAZVITAK 274 JAKOV IGNjATOVIĆ 276 MOLOVAN Đ. GLIŠIĆ 281 LAZA K. LAZAREVIĆ 285 JANKO M.
Meni je, uopšte, u ovoj Istoriji izgledalo mnogo važnije izlagati opšti razvitak književnosti no davati zaokrugljene studije i portrete o pojedinim piscima, bez veze sa celinom.
vremena, ni dalmatinska, ni bosanska, ni slavonska, kao ni stara srednjovekovna, nisu stvarno uticale na stvaranje i razvitak književnosti kod novodoseljenih Srba u južnoj Ugarskoj u XVIII veku.
Kako njegova dela nisu bila štampana, to nisu mogla biti od neposrednog uticaja na dali razvitak srpske književnosti, ali ona dobro pokazuju »kako bi se prema starome srpskoslovenskom književnom jeziku (da nije bilo
reći da nijedan od starijih srpskih pisaca nije bio toliko poznat kod susednih naroda i toliko uticao na njihov duhovni razvitak.* KARAKTER. — Retko je naći pisca kod kojega postoji takav sklad između ličnih osobina i ideja.
Ta prva čitanja u Hopovu od velikog su uticaja na njegov duhovni razvitak. U manastiru se zaneo i opio crkvenim legendama i verskom mistikom; tu se upoznao sa ruskom skolastičkom teologijom,
Za prosvetni razvitak srpskoga naroda on je bio jedan od najznačajnijih ludi, i u njemu treba gledati tvorca suvremene narodne prosvete
Za književni razvitak srpski u ovom periodu od značaja je što su stvorene povremene publikacije, listovi, časopisi i almanasi, oko kojih će
Od velikog uticaja na njegov književni razvitak bio je Ludvik Šedijus (1768—1847), đak nemačkih filozofa, njegov profesof estetike i filozofije u Pešti, revnostan
Kao publicist, urednik, poslanik na Srpskom saboru, jako je uticao na kulturni, književni i politički razvitak srpski pred 1848. Obolevši duševno, umro je 12. avgusta 1854. u Karlovu. Čistom književnošću malo se bavio.
Slovenac Jernej Kopitar bio je od vrlo velikog i neposrednog značaja po razvitak ideja i književnosti kod Srba u prvim desetinama XIX veka.
Oni su bili znatno bolje uređivani, raznovrsniji i moderniji. KNjIŽEVNI RAZVITAK U doba od 1870. do 1900, koliko uglavnom obuhvata realizam, srpska književnost je produžila svoje razvijanje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda, ako se upozna i njen postanak i postepeni razvitak do njenog savremenog stanja.
I u školskoj slušaonici osvrtao bih se na istoriski razvitak nauka koje su bile predmet moga predavanja. Stečena znanja iz istorije tih nauka primenio sam, sa perom u ruci, a sebi
„Sve je to stalni i večiti razvitak, u kojem je i čovek učestvovao i postepeno se iz životinjskog stanja uzdigao do sadašnje kulture.
„Moram da ti protivurečim. U svome lekarskom pozivu posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše: kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri najmanjoj telesnoj nelagodnosti,
Njegov sud je bio jednostran, i bio bi koban po razvitak nauke, da ostala dva filozofa njegovog doba, Demokritos i Aristoteles ne behu drugog mišljenja.
dobara sa Sicilijom, koja je tek nedavno oslobođena saracenskog jarma; i njena medicinska škola zahvaljivala je svoj razvitak toj razmeni.
„Još više zasluga za razvitak nauke stekao je njegov, drugi po redu, naslednik Almamum koji je pobeđenom vizantiskom caru Mihajlu II stavio mirovnim
Suviše dockan da bi po svojoj zasluzi moglo uticati na razvitak nauke. Jedino magdeburške kugle, kako nazvaše njegove polulopte, zauzeše trajno mesto u nastavi fizike.
I druge oblasti prirodnih nauka lepo se razvijaju za vreme njegove vladavine. Razume se da se njihov razvitak ne može razbujati od danas do sutra; u tim rasadnicima našeg Univerziteta ima još dosta kukolja“. „Toga ima i drugde“.
njihovi organi nalaze se u međusobnoj zavisnosti, bilo da jedni druge potpomažu u njihovom dejstvu, bilo da veliki razvitak jednih ide na račun drugih.
A ceo taj razvitak omogućio je Faradej svojim pronalascima. Iz njegovih papirnatih truba, kalemova, žica i konaca nikla je današnja tehnika.
Ne poričem da joj je to pomoglo u njenom razvitku, ali mislim da samo to ne bi ni bilo dovoljno, već da je taj razvitak bio ostvaren drugim nečim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
može se s razlogom govoriti o razvitku poezije, o pomeranju u celovitome sistemu njenih vrednosti, jer to i jeste njen razvitak (pošto u umetnosti nema bukvalno shvaćenoga napretka, linearnoga napredovanja).
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
narod od svega što se može izabrati u danom istorijskom momentu najkorisnije i najbolje po njegov opstanak, po njegov razvitak i napredak to, da se bije — — onda šta ćemo? tpeba da se bije. To my je dužnost i pravo.
ne dolaze oni kobni trenutci, gde međusobna krvava borba postaje neminovna, postaje uslov za dalji opstanak i pravilan razvitak narodni. Ali šta ću, kad je pri današnjem stanju civilizacije to neminovni istorijski zakon.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
vreme letnjeg odmora 1925 godine, provedenog na semerinškim planinama, učinio sam prvi, dotle nepreduzeti pokušaj da razvitak astronomije, njene velike ljude i njihova otkrića pretstavim u vidu ličnih doživljaja, opisanih u pismima.
svojoj boji, ne odgovaraju, doduše, niukoliko pravilima estetike i arhitekture, ali zato pretstavljaju verno postepeni razvitak egzaktnih nauka na našoj Velikoj školi i Univerzitetu.
Valjda je samo tle Egipta bilo pogodnije za takav razvitak. Ono je, zaista, već od pamtiveka bilo određeno da postane kolevkom geometrije.
Tako postade Kib jedno poznato klimatsko mesto. Ja sam gledao njegov postanak i razvitak, a koliko sam puta bio ovde, to ne mogu više tačno da izračunam. Od rata, provodim skoro svako leto ovde.
Temperatura njegove površine leži stvarno ispod one koja bi bila potrebna za razvitak i život viših organizama. Pa šta je onda sa zelenilom Marsovih ravnica, sa purpurnim crvenilom njegovog jesenjeg lisja,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali u svakom slučaju jedna mitologija. Dakle, ni u kojem slučaju to ne može biti takav društveni razvitak koji isključuje svaki mitološki odnos prema prirodi, svako mitologiziranje prirode, koji, dakle, od umetnika zahteva
Sličan razvitak imala je i epika ogromne većine naroda. Veliki epovi su, u stvari, izuzetne pojave. Oni su stvarani pod naročito povoljn
Uz humor vanja pomenuti ironiju. U narodnom stvaralaštvu nje nema mnogo, jer je za nju potreban jadan viši duhovni razvitak. U Homerovoj i našoj poeziji takođe nije mnogobrojna, ali je — ukoliko je ima — najčešće izvrsnog kvaliteta.
Tim istorijskim i kulturnim okvirom ograničen je postanak, razvitak i raspadanje ovoga žanra. On je nastajao, razvijao se i izumirao paralelno sa razvićem, procvatom i raspadanjem