Jakšić, Đura - PROZA
Takve duvankese nije nijedan momak u celome Planincu imao. Razvuče je i pažljivo posmatraše stvari koje se u njoj nalaziše, a to beše kremen, ocilo i nešto malo trudi...
— reče učitelj. — Đoša, onaj... Proklet, dabogda! A, evo, celu mi je starost svojim nevaljalim životom uprljao. Sremac razvuče gajtančić na kesi, raširi je i pokaza učitelju ocilo, kremen i poveće parče trudi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Evo Surepa, neka priča! — reče on. A smeh se zahori da s šuma prolamala. Čak i Surep razvuče usne, jer on ne progovori tri reči u dugu danu... I opet ga okupiše moliti. — Dobro, da pričam! — reče on.
— reče Stanko. — Zar umeš? — Ponešto. Dadoše mu gusle. On manu gudalom, zateže strune, namesti malo konjic pa razvuče... Lako su leteli prsti njegovi po strunama... I izvi se zvuk i zatreperi nad glavama njihovim.
— Hoćeš duhana? Turčin je pitao više običaja radi, jer je znao da Marinko svakad hoće duvana. Marinko razvuče lice i maši se pasa tražeći lulu.
— On nije grešio! — reče oštro. — Jeste! — reče Marinko. — Lažeš!... Ama krivo sedi, a pravo govori!... Marinko razvuče usne. Njemu senu nešto kroz glavu. — Hoćeš baš da ti kažem pravu istinu? Tvoj Stanko nije kriv.
Tebe mi je onako ponajviše žao; žao mi tvoga razgovora!... Smeh se zahori. Surep samo diže levu obrvu i razvuče usne... — Zavrzan — Zavrzan — reče on. — Zbogom pošli!... Neka vam je prosto!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja i sestra da umremo od smeha, a to se i ocu dade nešto na smeh pa nekoliko puta razvuče malo levu stranu od usta, i oko levoga oka nabra mu se koža.
i oprosti!” Poslije joj se, valjda od bola, razvuče lice, trže se jednom i onda kao da se osmjehnu i kao da otvori malo ruku, kad joj Ikonija turi u nju voštanicu.
— Pa sad ćeš, 'ćeri, u ime boga, u Biograd — reče pop i silom razvuče usta. — Tamo ćeš svega vidjeti. — Biograd? — reče dijete i promijeni se u licu, a srce mu zalupa — Ustani!...
Ona srdito-tužno razvuče krajeve usana: — Na to neću ništa da odgovorim. Ja htedoh da okrenem sve u šalu. Počeh kroz usiljen smeh: — Molim,
Afrika
Kad se ritam razvuče, devojke i mladići priljube se plećima jedno uz drugo i igraju u mestu slobodnim grudima i slabinama.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Dobro, dobro, omaklo mi se. Evo, sad ćemo mi to — zabrza Đuro, ispi novu čašu, podnimi se na ruku i sjetno razvuče: Evo mene u suknje obukli, čakšire mi poreznici svukli, dabogda ih gromovi potukli. — Stoj! Stoj! Eno ga opet!
to bi ti se nekako i oprostilo — dobrodušno se utače u razgovor komesar Mihailo, a na to seljak samo zaigra brkom i razvuče usne. — To ti je to, brate Mjailo, stigao sam ja nju.
Greota je da mali drugar gladuje. Sad i Vidak razvuče svoje široko lice, kao da su ga ne znam kako pohvalili. — Daj ti njega samo, druže komandiru.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Slepi Filip, u neonu, izoštruje kost čeonu. Tek da mu je preko strune da razvuče kako ume, počele bi šume srpske od čudesa da se krste.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ovoga hoću, ovoga neću!“ Najzad ga evo kod same straže, klizi tiho ko šajka, naperi uvo, razvuče usta: „Evo se priča bajka!“ Hajduk je Žderko i lopov goli, a ipak priče bezmerno voli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Šta ga pitate? — upade kapetan. — Vidite kakav je smolav. — Srednji? — zapita potporučnik. Rezervista razvuče usta u osmeh i procedi nešto u znak odobravanja. — A ti? — obrati se kapetan meni.
strože, i oni složno zabaciše glave udesno, zatrupkaše nogama, a stroj se povi, čas napred, pa nazad, kao žitni val, razvuče se, opet se skupi i onda zaneme... Čuo sam samo zvek svojih mamuza. Neko se zakašlja.
— prekide čitanje potporučnik. A Tasa, onaj s levoga krila, sa opuštenom donjom usnom, razvuče usta u blažen osmeh, pa se nasmeja i potporučnik, a sa njim i cela baterija. Svi su bili na licu.
— Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra! — izvadi groš i stavi na topovski točak.
— Slušaj... Idi joj kaži da sam ja lekar, pa da je pregledam. Narednik u nedoumici pogleda u mene. Ja se nasmejah. Razvuče i on usta — manu glavom i pođe izlazu, ali onda zastade. — A, ako ne pristane? — Šta neće?... Mora, sanitet zahteva!
strogo nekoliko momenata, zatim spusti pogled na moja ramena, sa kojih su lepršali peškiri i jedan kraj njegovih usana razvuče se u osmeh. Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna. idi u selo da nađeš stan i budi voljno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on začuđeno mahne glavom i u sebi prošapće: »Časni je ubio!«...
Gojka obuze prijatna toplina: Milo mu što ona sama vezuje svoju sudbinu za njegovu, pa i on razvuče usta u širok veseo smeh. Pogleda je i bi mu veoma po volji njeno veselo nasmejano lice.
— I vi baš hoćete... ne gnušate se mene?... Ne prezirete me ?... prošapta ona i pokuša da razvuče usne u osmeh, ali se one iskriviše i zadrhtaše, odajući veliki bol što je pritiskao dušu... — Da prezirem?...
I on izvesno sad predstavlja pravoga domaćina! I njemu se to čini i smešno i u isto vreme čini mu zadovoljstvo. On razvuče usne još jače, i stade rukom gladiti bradu... XX Vlajko učesta sa posetama.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— More, nevolja je... Iskočio beogradski voz, pa će biti zadocnjenje. — A-a!... razvuče Živko i veselo pođe sa decom ka izlasku.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
More, imaš sinove, pa ti je još do đavolstva!! Ako te čuje baba Petrija?!« — A Čiča Trifun razvuče ono njegovo smežurano lice, pa ne znaš da li se smeje ili plače.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
doručka na trijemu, zlovoljniji nego obično, kad mu bahnu knez Kušmelj sa torbicom o ramenu i s tojagom u ruci, pa razvuče usne sa kraja trijema: — Valjen Isus, vra-Brne. Zdrav uranija! — Otkuda ti u ovo doba?
— Pa opet razvuče usne i dodade šapćući — a ti si pomislija da te nagovaram, kâ da i’... Bakonja okrete glavu. — Gospe mi, dala bi se i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mučno da će on što odati. — He — odgovori pisar — imamo mi pouzdan lek za to — i nasmeši se značajno. Kmet razvuče vilice u širok glup osmeh i, kao da je za taj slučaj potrebno i njegovo mnjenje, odgovori: — Ako će, ako će; to baš i ja
— On odnese tri banke sa nešto sitnine, a ja uzeh jednu... baš sam ostao bez marjaša. — Pa... dobro — razvuče Vujo, ali se videlo da mu nije pravo. — A njemu si kazao sve, kuda će! — Sve, kako si mi ti rekô.
Pogleda ih svojim nemim staračkim pogledom, i najedared joj prelete radost preko lica, koje se razvuče u veseo osmejak. — Đuro!... Gle moga Đure!... Stanka!... — Dobro jutro, nano! — O, deco...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kad se ritam razvuče, devojke i mladići priljube se plećima jedno uz drugo i igraju u mestu slobodnim grudima i slabinama.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— reče pukovnik Rajevski, i ono ozbiljno lice, što izgledaše kao da se nikad nije nasmejalo, razvuče lak osmeh — moji zemljaci!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedna strana lica razvuče mu se u osmeh. — Ova objavica ima noćas da nestane — govorio je više u šali. Paljba je malaksala.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ama šta ti ljudi, tako zatvoreni, jedu! — Druga gospa razvuče usne, s pravim sažaljenjem, za prvu gospu: — Ala pitaš! ona dvojica gazda, da su živa i zdrava, i džakovi i sanduci puni
Pravo pred Mirkova vrata. Zakuca, i usplahirena, ne sačekav ni reč ni znak, uđe. Mirko razvuče usta u zadovoljan osmeh, ali ostade potpuno miran; mehanički dohvati vreću i skide je na pod.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Strahovita eksplozija se prolomi. Crni oblak dima pokulja, klupčajući se, a potom se razvuče u tamnu, neprozirnu crnu masu, koja obavi ceo jedan breg. Posmatrali smo zanemeli.
— Otkud? — Kad se ono zaglavismo u ono selo, dadoše ni jedni komordžije. Mogu d’idem da ga ispečem? Komandiru se razvuče jedan kraj usana u osmeh. Ali bio je zauzet i samo mahnu rukom. Onda se obrati meni: Uvek isti...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ta slutnja presiječe sve dječake, ali se niko ne usudi da je glasno iskaže. Tek pošto se dim toliko razvuče da su već mogli kroza nj da vide čitavu zaravan, dječake po srcu lupi nešto tuđe, odbojno i pustošno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu. Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista.