Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Siromah Pupavac čisto se razgali malo od one brige svoje, pa sluša putnika s najvećom skromnošću. Utom se postavi i ručak.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A ja ti velim: ne brini ti moju brigu!... Hajdmo iz ovijeh stopa Ivanu. Ti znaš da on mene sluša. Lazaru se razgali lice. On se nije toliko plašio nepristanka Jeličina koliko srdnje i ponosa očevog.
Onda ću gledati da im naturim Ivana. A Ivan je moj!... Kako mu ja reknem onako će kmetovati!... Lice mu se razgali... Nešto milo i toplo razli mu se po grudima, srce mu zalupa brže... — Baš sam pobudalio! — mislio je.
On uze tikvu, prosu vodu iz nje pa se diže izvoru da se umije i napije... I, došav na izvor, umi se i napi, pa ga razgali ona hladna voda... Sede na ovu zelenu izdan na obali, pa se zanese...
Svima se dopade ta misao. Čupić se malo razgali. — Prokopaću svu uzinu od Save do Zasavice, i to će biti šarampov. Ja sam javio Đorđu, i on je naredio da nam dođu u
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sačuvaj, bože, takvu kakvu kakvom mužu koji se bavi naukom, pa mu treba da se razgovori i razgali malo... — O, pardon — prekide Pera i skoči sa stolice. — Ta ovo se već svi razišli!
Jednako je ili išla k njoj ili je dozivala k sebi, tek da joj je uvek na očima, i da je razgovara i razgali. Ali je to slabo pomoglo; Jula je tugovala, ne smem reći venula, jer, kao za pakost, mada je bila zaljubljena, ostala je
A... je l’ te, dugo vam vreme kad ćutimo? — A dabome. Zato ’ajd’ pevaj... razgali me; nešto sam ti sumoran i dêran! A ja te nisam ni zapit’o pevaš li ti. — Ko? Je l’ ja?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U onoj tesnoj, neizvetrenoj sobi on se osećao mučno, ali čim pomisli da sad ide u širok, čist prostor razgali se najednom. Brzo je oblačio uniformu.
Milićević, Vuk - Bespuće
Kako mu je srce udaralo, s koliko bola zario je glavu u jastuk, tražeći malo topline u svojim uspomenama da njima malo razgali, zagrije, oživi ovu turobnu, ledenu, mrtvačku kuću. I navikao se kasnije, kao što se čovjek na sve navikava.
Radičević, Branko - PESME
Bura dune, gromovi zauče, Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali, Pa se uci pređašnjojzi smeje, Sunce grane, pa grejat navali, Te još lepše nego pređe greje.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
S njom često beše dečko jedan mali S krupnim očima, pitomim pogledom — Čim oni dođu, društvo se razgali, Sve živne blagom veselošću redom: „Mirjam, kako si lepa!... Dečko mio Kako je pitom!... Tako lepo gleda...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ti si mi verno i dostojno služio“. I to mu razgali dušu. Sada, pošto sam se upoznao sa tri najslavnija grčka filozofa, nameće mi se, sama od sebe, potreba da se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Njeni zraci padaju na naša pogrbljena pleća kao tanko zimsko sunce koje obasjava ali ne grije, i ona ne uspijeva da razgali pejzaž ruina u našoj grudi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I da ne bi ove medenice, kako se rodio plah i prek, bilo bi svačega. Ali popa mu razgali srce... I čudno je to srde, koje se raduje medenici na crkvenoj litiji, i u isto vreme misli o jalovicama!..
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bio je to Atlantik koji se, kako bi se reklo, trudio da nas zadovolji i razgali. I kao da se neko trudio da nas specijalno zadovolji, na ovom putu smo doživeli mnoga prijatna iznenađenja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tako često sreća uzmućuje čoveku život, Udari teški sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iščezne beda i strah, nadežda svane opet. — Šta s’ ono izgrebeno vidi na obali desno?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gdje će je utrošiti? Želi svim srcem da se razgali. Oko podne dođe u pohode božićni polaznik, hrišćanin Vojkan Vujić, čestita i želi sreću i blagoslov kući, blagu, polju
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Taman mi samo i to treba! Jedva sam dočekao nešto kao ovaj rat, da se čovek malo razgali i razonodi. Bilo bi zbilja smešno da me ostave po strani da čučim na ovom glupom kamenom brdu kao kokoška na jajima i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To mu tonuće njega snizi, ne visoko umiti mu u sebi. I društvo mu razgali ne mrziti na njega, ni mu što zavideti. BESOVI HRISTU GOVORE I tada viknuše besovi iz ljudi govoreći: »Što je nama i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Preturaju se jedna preko druge, a glava da prsne. Ni tumaranje po ulicama, ni pokušaj da se razgali u veselom društvu i da zaboravi nemio večerašnji događaj, da svirkom i igrom zagluši buru koja mu je besnela u grudima,