Upotreba reči razgovor u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Sve mi se čini da bih u ovim našim planinama blejanje ovcino pre razumeo nego njihov razgovor... Pa sam onde video i Švaba i Madžara — kakvi su to, opet, gadovi! Da te bog sačuva!...

Milisavom; pokloniše se pred kapetanom, lepo se pozdraviše, pa onda stadoše svi dupke, čekajući da kapetan počne razgovor. — Odavno te nisam video, Radovane...

Obradović, Dositej - BASNE

A | osim toga, po redu razgovor, van da ga je ko pod arendu uzeo. Pritom valja znati da u sadanje vreme ljudi na dela više smatraju negoli na

| 91 Zec i lav Zec se upozna s jednim lavom, upusti se s njim u veliki razgovor, i među pročim upita ga: „Kako to biva da lav, taka strašna zver, pak se boji petlova glasa?

” Ali mal' ne zaboravismo našu basnu. No topola mi je kriva, i na ovi me razgovor navukla s svoji milioni koje s korom svojom hrani; no ovo| će svak naći u višerečenoj knjižici kad se prevede, a mi sad

Ako li (kako se često slučava) što ima izgubi, ništa mu ne ostaje nego sramotno ime. Evo jedan kratak razgovor nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan

— Ovi kratki razgovor može s vremenom biti polezan za one koji se spremaju na takova dostoinstva: da se ne uzdaju da ćedu od njih podučiti

Ovi sljedujući blatogmižući razgovor često od mnogih slučavao mi se slušati: „Našto nami nauka! Na kakva gospodstva, slavu i bogatstvo črez nju uzdamo se

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Tu su izmešate žene, ljudi, deca i devojke, i u crkvi diže se razgovor i ništa se ne čuje šta sveštenik iz oltara čita. Teško mi je do Boga bilo, jerbo sam vidio u Sremu kako se činovno po

— Oni istina ućute na malo, no opet, osobito žene, počnu razgovor i vrevu. Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i zapreti da ćute.

̓ (da mu dođe pisar), i ponudi nas da sednemo. Pomozi, Bože, povrati se naš paša! Kafa se donese i razgovor se povede koliko će koja nahija dati vojske.

Kad se Turci valjevci i druge kasablije skupe na selo (eglenu, razgovor), ode i on među nji̓, sedne i rekne im: „Ako Bog da, sutra ili prekosutra, kako pređemo Drinu, odma ću da zapalim

Konjici okolo stoje, a mi sa Karađorđem uđemo u čador veziru na razgovor. Katić tolmači. (Zaboravio sam kazati: onu noć, kad je vezir na konak na Bele Vode došao, sve četiri dahije sednu u

” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”. — zatim povedemo opet razgovor o njegovom polasku, i on reče: „Da je Bog dao, da najmanje pismo imate od poglavara s Vračara na mene, mogao bi̓ se onda

Dođem Tekeliji na vrata; ne puštaju me u sobu. Zamolim za kratak razgovor s gospodinom; kažu mu kakav mundir imam. Rekne, uđo̓, skinem kapu; vidi golem perčin a malu bradu (jerbo je bila

Zaustavimo vojsku. Namestim straže, da se vojska blizu roblju ne prikučuje. Dođe vesnik od Turaka, mole da izađu na razgovor. To im se odobri, i dođe ih 20, koje staraca beli̓ brada, koje agalara.

— I dade mi Bulgakov cedulju pod pečatom, i odnesem je Nedobi, koji odma ode Bulgakovu na razgovor. — Kod oca Ćermana ručam, i s njim odem u sekretara Danilovskog preporučiti se; on skazal: delo je vaše u grafa

Ja sluze predal pismo, i kažem, da ću doći u 7 sati na razgovor i tako vratim se. To veče u polak 7 sati odem opet, nađem g.

— U to doba dođe momče, preseče nam razgovor, i dade mi ono pismo koje sam malopre njegovu momku bio dao, tj. Melentijevo, Molerovo, Maksimovo, Cukićevo i pročih,

Frušićem gdi Lord obitava, predamo sekretaru; on nam kaže: „Dok Lord pročita i vidi, pak ili će vas zvati na razgovor, ili će preko nas što bude kazati”, i zapišu u njihov dnevnik naš adres i numeru gdi prebivamo. Z., 4. i 5.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

uplećući opet po neku stranu reč, i hoćaše zabrazditi daleko sa Simom da ne uđoše ona dva praktikanta iz sreske kuće. Razgovor se odmah prekide. Učitelj priđe k njima da se upita.

Tu ćemo učiniti sevte, pa elbet budu batli Vučevčani... I tako naš lepi kapetan pusti se u dug razgovor sa svojim vernim Đukom.

Ali tek uz to masno mezetisanje osuo bi se prijatan razgovor. Svi su bili znanci, pa je i razgovor njihov bio poverljiv... — Služite se, gospodine!

Ali tek uz to masno mezetisanje osuo bi se prijatan razgovor. Svi su bili znanci, pa je i razgovor njihov bio poverljiv... — Služite se, gospodine!

— E, to je onda drugo! — reče Vidak i prikuči se malo dale drugim ljudima, te se pusti s njima u razgovor. Igra i veselje trajalo je do pred mrak. U sami mrak poče se narod razilaziti, svak na svoju stranu.

Gazda Milun naruči čeljadi da donesu i Vidaku kafu, i tu zametnuše njih dva običan razgovor, pa onda pređoše na jučerašnji sabor. Tu će Milun početi: — Ama znaš šta, Vide? — Da čujem, Mile.

A tebi za tvoj trud biće napojnica. — Ne brigaj ti! Ja ću se već postarati... — reče Vidak i razgovor se zatim okrene na druge spekulacije.

Ćir Trpko nastavi pričati do kraja svoj san. Malo-pomalo nakupi se poviše seljaka u mehanu. Zametnu se tu razgovor o svačem.

« Taman razgovor i šala u najveći jek, dok eto ti momka trči kao bez duše ozgo k mehani. Smotri ga ćir Trpko, pa istrča na vrata i još

Kad ih slušaš, misliš da gnjave punu vreću mačaka, ali tek opet mogu podneti. — Odmah se tu poče svirka, igra, razgovor. — Gazda Nikola, opet, odvojio se u pobočnu sobu sa svojim ljudima pa uz čašu lepa vina bistre politiku, oglašujući da

— Je li ovdašnji? — Čini mi se nije, kako momci kažu. — Pa nek uđe — reče Nikola i nastavi svoj politički razgovor. Advokat iziđe u salu i mahnuv rukom na jednog momka na vratima, reče: — Pustite ga!

Kad se prvi put sastane s čovekom, osobito sa kakvim činovnikom, on vam onda sve bira i namešta reči da mu razgovor bude finiji i po knjiški; obično se tad snebiva, sleže ramenima i upija usnama, gradeći bez traga skromnu minu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Prilaze mirno i ozbiljno jedan drugom i zdrave se. Onda posedaju i razgovaraju. Razgovor im pametan, šala uljudna. Nikad kavge ni inata, nikad vike ni galame; a već o psovci da ne govorim.

Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru. Za večerom se vodio običan, domaći razgovor. Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni...

— Ako... ako!... Izidi, odmori se! Marinko udari „temena” i izide. Lazar je čuo ovaj razgovor, ali beše ravnodušan. Duševni umor beše toliko jak da on nije mogao više ni pojmiti svoga položaja.

— Ne valja se suzom ispraćati! Neka mu bog da života i zdravlja... Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi...

— Što ono rekao Starina Novak, „kadar sam stići i uteći, i na strašnom mestu postojati!” Hajduci su slušali ovaj razgovor između Stanka i harambaše.

On priđe ognjištu, uze trupac i sede pa svoje mesto. U glavi mu je vrilo kao u loncu... Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula... Ćutao je, premišljajući crne misli... Već se i noć spusti...

Sitna jesenja kiša sipila je... A u njegove snahe Mare razbole se dete. To mu je bilo najmlađe unuče, kućni razgovor. Lebdeli su nad posteljom detinjom. A ono u vatri, bunca i ne razbira se.

— Nema nikoga? — Nikoga! — rekoše. Kruška se vrati u odaju, vukući Marinka za sobom. On htede nastaviti započeti razgovor, htede se još naslađivati onom milinom koja ga beše obujmila pri priči Marinkovoj, ali — zalud!

Činilo mu se da mu neko iza leđa stoji... vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno. Marinko beše bled kao smrt, govorio je preplašeno i zverao u prozor...

On saže glavu i ućuta. Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći... Nogić, kao domaćin, skrete razgovor na druge stvari. On je pitao to za ovog to za onog. Katić je odgovarao kratko.

Kroz glavu mu proletahu razne misli... Otpočeo je posao po savetu Marinkovom. Danas je pozvao Ivana Miraždžića na razgovor. I premišljao je šta da mu kaže i kako da ga savetuje... Kakve li se žele ne rađahu u njegovoj duši!...

— Dobro, Lazo, dobro. Lazar ih opet poljubi u ruku, pa skoro kasom ode Kruški... — I tako, sad vidiš — nastavi popa razgovor koji im Lazar baše presekao — da će biti ono što sam ti onda još kazao...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Zbog toga me je nešto kopkalo da pogdešto povedem razgovor, samo da je vidim u takvom raspoloženju i da čujem da ona rekne: „bogami!“.

Te noći ja sam s majkom proveo u krevetu sedeći, i ovo je ukratko moje sećanje i — naš razgovor. Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu, i radio je ortački s Ćorđem Radojlovićem.

On pozelene i — isplazi mi jezik. Video sam da nije za razgovor i ostavio sam ga sve do posle kupanja, i tek kad smo i pivo popili, učini mi se da ću uspeti s mojim predlogom: —

Ona načini nekako detinjski važno lice i pogleda me protestujući: šta se dirate? Drugi su svi bili zaneti u nekakav razgovor. Ja kucnem svojom čašom u njenu i šapnem joj: — Bud'te zdravi! Ona klimnu glavom. Dakle pomirili smo se.

Na jednom prozoru beleo se spušten rouleau16 na drugom nije bilo zavese. Ja, da bih počeo razgovor, dignem se. — Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a?

Nesrećniče, šta radiš? Skočim naglo sa stolice i turim ruke u špagove. Valjalo je početi ma kakav indiferentan razgovor. Ja izvadim duhankesu. — Izvol'te na poklon! — rekoh nekako promuklo i pokušah da se smejem.

Ona odmah skoči i otpoče svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš razgovor, onda odoh u našu zemlju, onda uđoh u svoje Valjevo, pa u svoju kućicu. Tamo je bilo sve tako tiho i tako prijatno.

— A ima li u vas klavira? — pitaše me. — Naravno da ima — rekoh ja, bez ikake volje za dalji razgovor. — Opet ludo pitanje — reče ona — Svirate li vi u što, ako smem pitati? Đavo ga znao šta mi bi!

— Unapred sam uverena da ću jako uživati. Ana brzo poče nekakav drugi razgovor. Ja se međutim dignem i oprostim se. Ana iziđe za mnom. — Vi ste rđav čovek — reče mi ona u hodniku.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Aj’te, deco, dosta je bilo ćeretanja, ostavite što i za sutra, — reče i prekide razgovor devojkama, a ove baš šaputale o Šaci hirurgu kako obešenjački pogleda i češlja kosu, »a sokak sve miriše od fine cigare

Priznajte, zar nije k’o što kažem? — Pak-pak? — umeša se pátak u razgovor i prekide malu pauzu koja postade posle gospoja-Sidinog pitanja. Pogleda ga gost onako sa onom keceljom, pa se nasmeši.

I ja pretpostavljam dobru savijaču svakom cukerbekeraju — veli gost. Sa gužvarom je završen ručak, a otpočet je življi razgovor. Dotle se jelo i pomalo govorilo, a sad je nastao razgovor uz vino.

Sa gužvarom je završen ručak, a otpočet je življi razgovor. Dotle se jelo i pomalo govorilo, a sad je nastao razgovor uz vino.

— reče Melanija i popreti mu zatvorenom lepezom. A zatim se razvi vrlo živ razgovor između Melanije i Pere u kome je Melanija mnogo više govorila, a Jula se samo, blago i pitomo smešila i tek ponekad

Isto se tako živ razgovor poveo i između popova. Oni su se razgovarali o letini, o banatskoj pšenici i o vlaškoj pšenici.

Otpoče »jauzn« i razgovor opet kao da pauze nije ni bilo. I opet je išlo lepo i kod popova i kod mladeži. Najpre se pila bela kafa; Melanija je

— ’Aj’te još po jednu — navaljuje pop Ćira. — Razgovor, k’o što vidim, k’o da malaksava. Doneše i vino i čiste čaše, i stadoše sipati.

— Pa... neka! Šta to fali! Može se sutra, preksutra sita narazgovarati. Ako je za razgovor, to kod vas nikad nije izgubljeno. — No, i ti si mi neki krasan otac! Ta i kud će se ova naša meriti s onom njenom!!

A, pa onda... ne moramo svaki dan piti, nego da se malo vidimo i razgovaramo... — Jao mene! A kakav te razgovor nap’o sad, naopako ti zvonilo... — Eto ti sad nje, kako samo govori! — Ta da! A kakva bi’ ja mati (jao žalosnoj meni!

Ele, da ne budem dugačak i dosadan, toliko mogu reći da se opet razgovor otpočeo. Šaca je pitao, a Jula je odgovarala, ali sad kako meko i kako nežno!

Izumire razgovor dŷž celog šora, i zamenjuje se lavežom pasa i koncertom žaba iz sviju jendeka ispred kuće. Tek čuješ ovde onde gde

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Posle ručka Ljuba se razgovara sa Savkom. Sve je u redu, samo da zna kako stoji sa mirazom. Dođe sestra, umeša se u razgovor i dâ mu na znanje da miraz neće faliti. Ona već na tom nastojava. Gospođa Jelka rada je da se malo provozaju.

— E, dobro, na to pristajem. Dakle, hoćete li gospodinu ocu pisati? — Hoću. — I ja hoću. Na to dođe Savka, te se razgovor preseče. — Izvolite grožđa.

Frajla Savka brzo mu ruku poveže, a Ljubi ni brige. On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli, da li je već načisto sa ugovorom.

— Tako smo i mi radi, — reče Ljuba. Ženske se na to uklone. — Pre nego što počnemo razgovor, molio bi’ da nas na kvartir uputite, jer ovde u selu nema gostionice za nas, — reče čika-Gavra.

Gospođa Persa sa frajlom takođe je imala razgovor o mladoženji, pa onda pospaše. Frajla je o čikaGavri snivala. Gospodar Peršunović dugo nije mogao zaspati.

Frajla je kući otišla, jer će se tajno razgovarati. Posle fruštuka započe se razgovor. — Sad se već možemo, mislim, malo dublje u stvar upuštati, — reče Peršunović.

Ljuba ode u svoj kvartir, a majka brže bolje k njemu na razgovor. Ljuba iskreno ispovedi da je devojka lepa i miraz da nije rđav — nije šala tri hiljade forinti srebra!

Ljuba je bio malo satrusan, al’ se nije pokazivao, lepo je Belkića ugostio. No posle ručka počne se važan razgovor. — Vi ćete sigurno znati u kakvom sam poslu došao k vama. — Nagađam. — Vama se moja kći dopala, je l’ te?

— Da li je — pročitaj! — Neću, ne treba. Znam svaki liker, samo kad mi do nosa dođe! Opet okrenu drugi razgovor, kad najedanput frajla otvori jedna vrata i nudi ih da uđu u drugu sobu. Svi uđu.

— No, kako vam se to dopada? — Vrlo brzo svirate. Tu im preseku razgovor, zovu ih na ručak. Ručak je veselo i u šali prolazio.

Video je da ovde nema ništa, pa nije rad da gubi vreme. Najedanput prekine čika-Gavrin razgovor. — Hajd’mo, čika-Gavro, vreme je već! — Ta čekaj još malo. — 3adocnićemo se.

Gledićka svud oko baca i na obe se strane u razgovor meša. Donekle se tako razgovaraju, onda ustanu ženske da večeru pripravljaju. Međutim se ljudi razgovaraju i piju.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

sladostrasnog osećanja on je hitao da se što pre sastane s Jurišićem, pa da, bilo kakvim povodom, otpočne s njim razgovor o ženi va koju je morao misliti, koju je morao uznositi i o kojoj morao je govoriti bilo s kim.

Ali on osta nepomičan i ako osetio Hristića. I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor. — Posmatrao sam zalazak sunčev. Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta.

vrata sedeo je gospodin sa onom naročitom kutijom među kolenima i onim običnim izrazom gotovosti da otpočne kakav bilo razgovor, a do Jurišića iskrpljena devojka sa već isušenim škrofulama i pogledom stalno upravljenim kroz prozor, ali tako da se

A posle pronalazač naglašava kako razgovor smatra za svršen, ali ga ipak produžuje i jede svoju salamu nekako ogorčeno i osvetnički, sa licem strašno svirepim.

neki babin poznanik, koji je nekad, kao đak, pre Jurišića, kod nje stanovao pa došao da je vidi i umešao se sad i on u razgovor s đacima.

Afrika

U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti,

Svi koji se umešaju u naš razgovor smatraju da bi uistinu bilo ispod svake mogućnosti jesti za istim stolom sa crnima. To smatraju otkako su svakodnevno

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu.

On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua. Neverovatna lepota golih tela, kakvu dalje ia putu više nisam sretao.

Posete raznim činovnicima što žive u visokim bengaloima, ograđenim drvenim plotovima. Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona.

Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli. Sretamo šefa Monge koji je potegao pešice iz svog sela da bi mi doneo na dar tri bela ptičija

tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim skoro koliko svoj rodni, kao da sam i napušten i izgnan, da sam započeo razgovor sa svojim nosačem; raspitivao se za njegovu porodicu, dao mu vrlo veliki bakšiš, samo da bi bio tu.

Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja. Veliki razgovor, o životu, ljubavi, šumama i umiranju, sa velikom belom decom koja su nekim čudom ostarela.

Volim ovaj uzbuđeni, žurni razgovor belaca na verandi, jedinoj koja svetli u ovoj bezgraničnoj mračnoj savani. Svaki govori kao da mu je samo za to veče

Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti.

Da bih utvrdio šta je uzrok tome, ja sam pratio njihov razgovor sa najvećim ljubopitstvom. N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom.

Za vreme večere razgovor, sa pola reči, između ova dva mladića kaže mi da je N. imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ništa manje, što je lepo, ono se mora svakome dopasti. JUCA: Vi meni jako šmajhlujete. JANjA: Što se ti mešaš u naše razgovor? Ti si dete, ti treba da slutiš što drugi pametni govori. Ajde u kujna gledaj tvoj ručak!

Ajde u kujna gledaj tvoj ručak! MIŠIĆ: O, ja molim neka ostane gospoja kod nas. Ta s otim je prijatniji razgovor što je veće društvo. JANjA: (Prokleto posla!) MIŠIĆ: A gdi je gospodična? Ona se ne daje viditi. JUCA: Ona je...

A drugo, nisi nigdi ni na vospitaniju bila. Baš treći dan Uskrsa na jutrenju je o tom bio razgovor. Eto, jedva sam ga naterala da te da učiti gitar, a i to ne bi učinio da nisi gitar na poklon dobila, i da mu nije

) Što ćiš ti kod mene? PETAR: Ta šta vičete tako, nisam ja gluv! Eno neki ljudi čekaju tamo na vrati. Ne znam kakav razgovor imaju. JANjA: (Toj špekulacija.) Gospodin notarius, imate volja da idite u vašu kuću?

POZORIJE 5. BIVŠI, JANjA JANjA (vrati se): Katico, i ti, dušo Juco, idite malo u vaša soba, imam jedno malo razgovor sos gospodar notarius. KATICA: Oćemo, papa! (S Jucom otide.

(Petru.) Gdi ti je gospodična? PETAR: Šta velite, gospodine? MIŠIĆ: Ovaj je dobar za tajni razgovor. (Da mu jedan-dva desetaka.) Na, idi pij štogod! PETAR: O, vala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Dok je Pavle odgovarao, ona ga je posmatrala netremice, ali se videlo da razgovor kao i ne čuje i da su joj misli daleko. Gledala je čoveka, za koga ima, kroz nekoliko dana, da pođe.

U senci kola, na travi, ručalo se veselo, a svaki je davao u zajedničku trpezu, ono što je imao. Razgovor se čuo, glasan, pun smeha. Božič je vikao i pitao gospože: treba li da muškarci okrenu glavu?

Trogatelno, pokuša da to mlado stvorenje urazumi. Navodio je razgovor na to, kako je imao mladu i dobru ženu, kako su sretno živeli, kako je njihovo malo dete umrlo i kako mu je i žena

Prolazili su, posle, i kroz neka sela, sa šašarikom na krovu kuća. Razgovor u kolima tek je tada postao življi. Duž puta se tada pojaviše neki, visoki, plavi, ljudi, i plavi kaputi.

Došao je go i bos u Vijenu, sa licem mučenika, a sad nosi svilu i svilene, vijenske, čarape. Upliće u razgovor filosofičeske izreke, i skaradne. Premijer‑sekretar Černjev, međutim, prima tog čoveka i niko mu ništa ne može.

Pavle je čuo neka imena, neka pitanja, na koja posle nije čuo odgovora. A razgovor se nastavljao. Isakovič nije bio u stanju da pohvata, ni ko pita, ni šta pita, ni ko odgovara, ili ne odgovara.

Činilo mu se samo da čuje neki razgovor ljudski, koji sluša, kao razgovor nekog stalnog odjeka. A kraj svega toga vladala je, i dalje, ta čudna tišina.

Činilo mu se samo da čuje neki razgovor ljudski, koji sluša, kao razgovor nekog stalnog odjeka. A kraj svega toga vladala je, i dalje, ta čudna tišina. Isakovič je bio zanemeo od užasa.

Moglo je biti oko deset sati, to jutro, kad Isakovič ču neki razgovor, pred njegovim vratima, i neki ženski smeh. Neko je zalupao na vrata.

Za koga se gizdaš i mešaš u razgovor, đe ti nije mesto? Zar o deci da pitamo jalovicu?“ Svi su se trgli, kad Petar reče to.

Ispitivao ga je, nadugačko i naširoko o odlasku u Rosiju, a razgovor je otud vraćao na Trifuna. Čini mu se, kaže, da mu ćerka, sa Trifunom, nije sretna.

Ne, nikad se neće vratiti u kuću tog čoveka. Dockan je. Pavle mora biti umoran. Ponoć je davno prošla. Razgovor mogu nastaviti i sutra. Znala je ona da je došao da je natrag vraća.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

rodom iz bosanske Tuzle, muhamedanac Bošnjak, koga sam već bio zapazio pod zelenim šatorom, ali koji se nije mešao u razgovor.

Ukopani poslije toliko stoljeća u neznanstvu, jošter nam je tanana pamet, slobodan razgovor i oštra misao.“ Zagorci isto tako pokazuju veliku sposobnost za intelektualno i umetničko delanje.

reda utrpane, bez ulica u pravom smislu, samo što u sredini ima mali prostor, sredselo ili zborilo, gde se skupljaju na razgovor i gde oro igra. Dvorovi ili „avlije“ su prljavi i zapušteni. Kuća je na dva sprata, od kojih je donji za stoku.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Ako ti misliš da je to otvoren razgovor što ćeš mi učiniti priznanje, onda se varaš. Meni tvoje priznanje nije potrebno.

NOVAKOVIĆ: Budi mirna, Rina! Ne postoji zakon koji ruši srećne brakove. SPASOJE (razmišljao je i slušajući njihov razgovor): Sve što vi govorite, sve je sporedno, sasvim sporedno.

Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan! SPASOJE (Vukici): Ostavi nas za časak, imamo razgovor povodom te naše brige. VUKICA: Molim! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE: Jesi li ga pronašao? ANTA: Jesam!

Znaš li ti da se to napolju vrlo rđavo tumači? SPASOJE: Šta se mene tiče kako se napolju tumači! Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraćemo drugi put o tome. Vukice, Vukice!

nagradila sam ga jednim ljupkim osmehom. Čim drugim može devojka nagraditi kavaljera? Ali ostavimo taj razgovor o prijatnoj prošlosti, razgovarajmo bolje o sadašnjosti, o budućnosti, o tebi.

SPASOJE: E, kad ne zaboravljate, a vi budite strpljivi. Ja danas, na primer, imam važan razgovor sa jednim vrlo merodavnim gospodinom. U njegovu se pomoć ja vrlo mnogo nadam.

PAVLE: Ako vi nalazite da nemamo o čemu da razgovaramo, ja još manje imam potrebu za taj razgovor. Ja sam samo želeo da izbegnem javni skandal.

SPASOJE: Ta ono, obavešten sam, ne mogu reći da nisam obavešten... PAVLE: E, onda prestaje potreba za svaki dalji razgovor. Inače sam vas i suviše zadržao; zbogom, gospodine rođače! SPASOJE (jedva čujno): Zbogom! PAVLE (ode).

LjUBOMIR: A, ne, oče, nikad ja ne zaboravljam to dužno poštovanje; ali, ja mislim, ovo je čisto poslovan razgovor. SPASOJE: Pa poslovan, jeste poslovan. (Seti se.) A „Ilirija”? LjUBOMIR: Šta „Ilirija”? SPASOJE: Pa ti si direktor...

SPASOJE: Kazao sam vam već, sutra se obratite za nov pasoš. ŠVARC: Hoće li mi ga dati? SPASOJE: Čuli ste maločas razgovor sa gospodinom ministrovim bratom?

SPASOJE: Da, ja sam vas umolio da dođete. MARIĆ: Poručili ste mi da bi to imao da bude definitivan razgovor između nas. SPASOJE: Da, definitivan.

MARIĆ: Pošto sam ja po celoj stvari doneo definitivnu odluku, ne osećam potrebu još i za neki definitivan razgovor; pa ipak, došao sam da čujem. SPASOJE: Dobro ste uradili, u vašem je velikom interesu što ste tako uradili.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Jednom se desilo! Onda kad je nedonošče nađeno kraj teniskog igrališta. Ono je čitave mesece kasnije bilo razlog za razgovor u pola glasa. Savka Gatara osećala se naročito pogođena.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dođe Čamčić gospodaru Sofri. Baš je bio ponedeljak. Bilo je posle ručka. — Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino.

No, manimo se već toga, počnimo drugi razgovor. Šta ti deca rade? — Svi su zdravi. Baš danas se sa ženom razgovaram, šta ćemo sa decom, devojke već rastu, dorašćuju.

Sedne gospođa Soka. Puše i prelaze u razgovor sa jednog predmeta u drugi. — Kako ti se dopada, Jovo, sadašnji svet? Je l’ kakva je razlika između pre i sada?

Gospodar Sofra sad počasti i molera i birtaša. Kad moler ode, putničko društvo opet zapodene svoj stari običan razgovor. — Šta sad rade naše žene? — reče Sofra.

A vino im taman za to. Posle večere počnu ozbiljan razgovor. — Čamčo, kakvo je ovo selo? — To je selo jednog bogatog grofa. Tu ćemo „auspruh” prodati. — Kada? — Sutra.

Čekaće se i onako duže na ručak. Tu sad pokraj tumačenja zavede se duži razgovor. Ako je gospodar Sofra što nespretno kazao što duhu Poljaka ne odgovara, Čamča je to zakrpio, sasvim drugo što upleo

Gospođi Soki dosad još nije ništa o tome govorio, ali jedared već mora. Prilikom zapodene razgovor. — Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta?

Profit nije se nikad kartao, pa kad bi video da gospodar Sofra sam sedi, on odmah k njemu, učtivo se pozdravi, pa onda razgovor povede o trgovini, o profitu. Sve se to gospodaru Sofri dopada, pa mu se dopada i Profit.

Posle nekog vremena, gospodar Sofra zove Šamiku na važan razgovor, u salu. — Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu? To je bila tvoja mati. Šamika plače.

Novine, razgovor, predmet, to je sve bilo iz ženskog života. Šamika je salonski, ali opet više ženski nego salonski. Dakle, falila je

Piju kanu. Čamča služi goste. Gospodar Sofra sedne za taj sto. Pozdrave se. — Čamčo, daj kane. Zapodenu razgovor običan. — Kako si, Sofro? — Nemoj me pitati, dobio sam pismo od Šamike, zlo je. Vadi pismo iz džepa.

Frajla Lujza matere nije imala gospodar Polaček je udovac. Sad otac i sin preporuče se, pa odu. Započe se razgovor o balu. Lujza se hvali kako je zadovoljna bila; gospođi Matildi je žao što nije mogla doći; imala je glavobolju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Smrt gospože Dafine i njen život behu u tom naselju, pri kraju leta, svakodnevni razgovor. Znalo se od čega je umrla i to se smatralo kao kazna za Isakovičeve grehe i obesti.

Potpolkovnik Arsenije Vuič beše mu javio da će biti pozvani u Beč, ali se to posle pokaza samo prazan razgovor. Dani su prolazili u neprekidnim maglama i vejavicama. Činilo se da se zaboravilo uopšte na Slavonsko‑podunavski polk.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

dočekaju da i’ odmeni u svakom poslu i teretu, da im bude od svake pomoći, u radosti veselje i sreća, u žalosti uteha i razgovor; i pomozi, Bože, da dočekam i da venčam i opet i njegovo da krstim!

Trebješanin, Ž., „Tradicijska kultura, kulturne promene i socijalizacija: uvodne teze za razgovor“, Raskovnik, 53—54, Beograd jesen—zima 1988. Trebješanin, Ž.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Posle slatkog ćutanja i kratkih. maznih rečenica, čini mu se da više ne može da izdrži razgovor o servisu za kola. Devojka mu postaje neophodna kao droga. Kada nije sa njom, kao da uopšte ne živi.

Matavulj, Simo - USKOK

Pop očekivaše da knez pripali, pa da zapodjene razgovor o tome. I započe: — A da kako ti se čini, kneže, sad dolje? Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i

— reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor. Pero Purov zapita učevnog Krcuna: — Čujao sam e je mnogo lukav ovi današnji ćesar. Kako ga ono zovu?

Milica stade iza Krcuna da čeka red za dalje posluživanje. Janko zapodjenu razgovor. Zapita kneza da li zbilja ima Mrgudu preko devedeset godina? — Ima — potvrdi Drago.

I obrte se Janku. Ostali zapodješe razgovor među sobom. Starac nastavi: — E, dakle, prvom sam pušku ponio kad je paša Mahmutbegović udarao na Kuče, bješe mi tada

donesoše im pirinča kuvana, suhe bravetine i slanine. Pošto jedoše, započeše razgovor. Dođe riječ na Rusiju. Janko zapita: — Kako je sad vladika s Rusijom? — Nikako — reče knez.

vjerena s njekim Zalažaninom, koji pogibe pod Novijem, u boju protiv Francuzâ, pa će se teško ko naći da je uzme. Razgovor se povede o tome običaju crnogorskom — o vjerivanju djece.

Kod Steva Bajova opet zapodjenuše razgovor o ratovanju Francuza. Janko je morao ispričati sve što je znao o Napoleonu, o njegovom prvom braku i drugom, zatočenju na

— To mi je velika briga, upravo jedina! — reče Janko. — Nadam se da će mi u tome vladika pomoći! Zapodjenuše razgovor o vladici.

O tome se i povede razgovor. Mirko mu bješe namijenio njeku bajičku djevojku, ali je, zbog krvi što leže među ta dva brastva, ne mogaše još

— Tako će biti! — potvrdi Rako Mrgudov. — Nego sav ovaj razgovor išao je na to da te na kraju zamolimo da nam pokažeš kako se po nauci siječe! Donesi, Vuko, dva jatagana s oružnice!

— A i jest lijek! — Pričali su u našem plemenu — nastavi dijete — da se noću pred vratima njegove ćelije može čuti razgovor, baš kao da dvojica razgovaraju! A to, vele, dođe mu u pohode sveti Vasilije Ostroški, u pomoći nam bio!

Ivo nadmetahu se u šalama, serdar Plamenac pričaše o svome putovanju u Rusiju i u Pariz, vojvoda Bošković zapodjenu razgovor o događajima u Srbiji, o Bjelopavlovićima koji se nalažahu s Jovanom Dobračom.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: Za mene nisu ništa ni kazale. MLADOŽENjA: Da se ostavimo šale, no da se na naš razgovor povratimo. Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago.

DEVOJKA: Bio mi je mladoženja. MATI: Šta je hteo? DEVOJKA: Ništa, došao na razgovor. Iskao je i da me poljubi. MATI: Pak bićeš mu dopustila? DEVOJKA: Nisam. MATI: Tako treba.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zbog njih, i samo zbog njih, razgovor o tzv. dečjoj književnosti dobija jedan mogući smisao. Takva dela nas navode na pomisao da je dečja književnost jedna

Tek pre dva veka prvi put je u istoriji obraćena ozbiljnija pažnja na decu kao čitalačku publiku, tek tada je započet razgovor o deci i detinjstvu uopšte. Razvoj školstva je u tome odigrao odlučujuću ulogu.

Deca su, i inače, vođena i usmeravana pri svakom koraku u životu, ona sama ni o čemu ne odlučuju, pa je i razgovor o njihovim željama i potrebama, mogućnostima i težnjama, uvek usmeravan od odraslih; u njemu, razume se, ima dobrih

III Razgovor o detetu kao čitaocu, i kad se ne bi zasnivao na nagađanjima i željama odraslih, nego na rezultatima ozbiljnijih izučavanja

Dečji pesnik može deci biti drag upravo zato što se ne stidi svoje naivnosti, ali razgovor o tome ne spada ovamo. Sigurno je da se procenjivanje vrednosti dečje pesme ne može prepustiti detetu, koje, bez

njega treperi zlatan i tih jesenji dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo razgovor i škripu kola, i to mu je dosta. Znači, još se živi, radi i putuje po svijetu.

su to srhovi, drhtaji, opisi čiju treću dimenziju tek valja utvrditi: Prestadoše Đurine i samardžijine šale, splasnu razgovor. Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjena, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja.

Milićević, Vuk - Bespuće

A za njima izmiješana povorka ljudi, žena i djece, koja vodi razgovor, koja je došla više iz običaja ili radoznalosti nego da žali, nimalo tužna, osim nekoliko baba koje misleći na svoju

Zatim Panek svrnu razgovor na svoje poslove: na jedan put koji pravi u ovoj okolini. I poteže iz donjeg džepa jedan veliki plan, raširi ga po stolu

I za čas nestade između njih svega što je smetalo njihovom razgovoru i udaljavalo ih jedno od drugoga. U njihov razgovor miješao se žamor šume nad njihovim glavama i oko njih, dok se vidjelo užurbano mnoštvo radnika i čula lupnjava rada.

onako kako je hitao u crkvu, osjećajući se neprijatno kad bi se s kime sreo koji bi ga mogao zaustaviti i primorati na razgovor, i trudio se da zaboravi na ono što je učinio u jednom sumnjivom času.

I kad je pozvaše jednog dana iz učionice, ona siđe u sobu za razgovor: na stolici sjedio je njezin otac nešto omršavio i potamnio od pošljednjeg viđenja, malo pognut, sa rukama među koljenima,

Sremac, Stevan - PROZA

Valjda je on došao samo tebe da sluša? — prekida ga gospoja Kaja — koja je imala mnogo zanimljiviji razgovor s gospodinom Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na rame, a to je bio pouzdan znak da njen Jova sada

— Ništa od mene, priko — otpoče Jova i prekide vrlo zanimljiv razgovor između Kaje i Paje. Sad ja vidim. Nemaš danas iskrena prijatelja da s njim družeski proživiš.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Da konji piju rakiju, hajde de. Ja se motam oko njih dvojice, više odmažem nego pomažem, prisluškujem njihov razgovor, pa se najzad toliko osmjelim da sjednem sasvim blizu, već gotov i da zapitkujem. Pomenuše mjesec.

leškario u svojoj sobi i ovda-onda poručivao po svog rođaka i brata Savu, starog ličkog lopova, da mu dođe na razgovor.

Radio je to tako smireno i udubljeno kao da je sam na svijetu, a ljudi oko njega, opet, nastavljali su svoj razgovor i piće ne obraćajući pažnju na njegov posao.

Prestadoše Đurine i samardžijine šale, splasnu razgovor. Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjenka, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja.

Tako u sebi zaključi moj dobri djed, pa će ti se osokoliti da zapodjene razgovor i s tim — daleko od nas bilo! — ustavšim iz mrtvih.

— Pa bar da si pristigao onu pomlađu, Anđu, kako li se zove, to bi ti se nekako i oprostilo — dobrodušno se utače u razgovor komesar Mihailo, a na to seljak samo zaigra brkom i razvuče usne. — To ti je to, brate Mjailo, stigao sam ja nju.

Jazbeca — pokuša on slijedećih dana da lovi i oslovljava sve ređe goste avijatičare, ali se niko ne pokaza oran za razgovor.

! Komandir je u velikoj neprilici. Da je tu pred njih neko ko zna ikakav red, propis i zakon, pa da se počne razuman razgovor, a ovako — šta ćeš jednoj neukoj ludi?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Stranom okrenutom publici, kuća nema zida. To omogućava da se prati razgovor koji će se, u drugom delu ove slike, odvijati u Hasanaginoj sobi. u početku, askeri su odvojeni u dve grupe.

Ajde, pusti čoveka! HUSO: On meni da kaže da sam govedo! To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje!

HUSO: On meni da kaže da sam govedo! To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje!

MAJKA PINTOROVIĆA: To je od mleka. Ne valja ti ni to što toliko sanjaš. HASANAGINICA: San je meni ovaj razgovor, i ova kuća, a ne ono što sanjam. MAJKA PINTOROVIĆA: Moraćeš da se otrgneš.

Ti znaš samo toliko, da se to radi u mraku. Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan.

Ako u nju ne strpam tvoju glavu, tako ja iz nje zobao! (Ulaze majka Hasanagina i Suljo, noseći kolevku. Razgovor se prekine, tišina, svi su zbunjeni. Kolevku Suljo stavlja na sredinu scene.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba. Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad.

— Ama, ona, Boga ti, baš tebe i nikoga, a? — Eh! — odgovorio bih ja i okrenuo odmah razgovor na drugo. Mrzelo me je čak o tome i da govorim. Nu ovo bavljenje kod kuće ubrzo mi je postajalo dosadno.

Sve se sleže. Usklici, smeh, razgovor razlegao se iz vaše bašte koju počeše utapkivati i krčiti za igre... Ja? Isprva kao da se oslobodih, dahnuh što sam te

se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot devojaka, razgovor žena i vitlanje dece...

On začinje i razgovor, pita... pa čak je i mene poljubila u obraz, kad joj priđoh... Do nje moja baba, pa druge starke, sve jedna do druge.

u poslu, na putu, već kod kuće, oni, ne kao ostala braća: da sednu zajedno, bilo za sofrom, bilo onako na dogovor, razgovor, već svaki na svoju stranu.

Kostić, Laza - PESME

43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK PESME 71 U NOĆI 73 MOJA

Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš. RAZGOVOR S uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već

„Zvanične tajne”, reć'e koštani k „ne kazuju se površnicima. Al' sad okren'mo drugi razgovor! Pripovedaj mi štogod o njojzi!” Posadi se i žarom pitljivim usplamteše šupljine očne mu: zapitô je o svojoj ljubavi.

” Tako zbori neva mlada, razgovor joj ognjem seva, mlad je ženik mrko gleda, pogledom je sagoreva. Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda zmaj srdito reče: — Nije on došao da te vidi, nego da te vodi. Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziće i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojša ga dočeka pa se uhvate u koštac te se ponesi.

Onda zmaj srdito reče: — Nije on došao da te vidi, nego da te vodi. Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u koštac pa se ponesi.

— Hvala bogu! Pitaše se za junačko zdravlje, pa i ovaj putnik sjede na travu i počeše razgovor. Pita putnik carevog slugu ko je i odakle je, i ovaj mu sve ispriča.

„Tim bolje — pomisli — bar ćemo biti u društvu!“ Pozdraviše se i zamalo pa zametnuše razgovor ko da su stari poznanici. Dugo se razgovarahu, dok carev sluga ne reče: — Ama ja sam baš dobro gladan, pa stoga i

Nakon neko doba srete se na putu odža i pop, i dadu se u razgovor. Odža, da bi se potsmijao popu đe mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći reče mu: — Bogu vala, pope, evo

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Ama ja sam se s njome razgovarao, ne vidi mi se tako opaka kao moja. KUM: Već preseo bi ti razgovor, samo da joj dopadneš šaka. Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo.

Da se povratimo na naš razgovor. Nije nimalo čudo što u Engleskoj ljudi od gladi umiru, kad se uzme da je zemljedjelie prenebregnuto.

LjUBA: E majka, to nije zabadava. Ona oće da je nevina, nježna; vidiš kako je mala i sitna, pak joj takav i razgovor. I ja sam počela tako govoriti, ali me je baba ispsovao zato. STANIJA: Da te je bio, a ne samo psovo.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

kako ono beše? A mogla sam lepo da mu prepričam razgovor između dve sredovečne mačke koje sam jedanput prisluškivala, čekajući da me primi direktorica moje škole u

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

I često Mačak, sa tugom blagom, razgovor vodi sa slikom dragom, gleda je dugo i suze briše: „Najbolji druže, nema te više.“ . . . . . . . . . . . .

“ Mjeseca noge junačke nose, ne sluša bakin razgovor, već bježi ravno do gorske kose, tamo se sakri za zelen bor. Kroz granje viri od straha žut i pita: „Bako, nosiš

“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate, on me

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Čak se i trzaju u sanjanju. Ja ne čujem ceo razgovor koji se vodi oko mene. Sasvim sam rasejan. Mislim kako su svi ovi ludi apsolutno simpatični i prostosrdačni.

Krčmar skide ubrus koji je imao vezan oko vrata, obrisa njim usta, i spreman na razgovor, odmače se malo od stola. — Verujete li vi, gospodine, da će biti uskoro rata?

Želim da promenim razgovor. — Mislim da ću još koji put, ma jedanput, doći kod vas. Sve je neobično lepo. — Nadamo se da ćete održati reč.

Po drugi put te večeri skretao sam razgovor na apstraktnosti, i to mi je bilo dosadno. Čovek je ćutao i mislio šta bi još rekao; ja sam ćutao takođe jedan

Doviđenja! — Doviđenja, doviđenja, gospodine. Kroz zatvorena vrata trpezarije dopire razgovor ukućana. Moja soba je do sinoć pripadala nekome od članova porodice: prostrana, čista, s mnogo fotografija.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vojislav J. Ilić DEČJA ZBIRKA PESAMA Sadržaj I 2 ŠKOLSKO ZVONCE 3 SRPKINjICA 5 RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM 6 II 7 VESNIK PROLEĆA 8 PROLETNjA ZORA 10 CVETAK 11 MLADOST 12 U PROLEĆE 13 PESMA 14 NA

brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim cvećem, kao darom slave, Da ikonu kiti svetitelja Save. RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni', Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni?

I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom — al' i to gubi se brzo, I

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

PRED CARIGRADOM 29 DUH SE RUGA CARIGRADU 31 PAUNI 33 POZNA HILANDARSKA MOLITVA 35 GOVOR KNEŽEV UOČI BITKE 37 RAZGOVOR NA BOJNOM POLjU 39 KĆI KNEŽEVA VEZE 41 POSEČEN KNEZ SE SEĆA 43 KNEŽEVA VEČERA 45 OPLAKIVANjE SMEDEREVA 47 BALKANSKI

iza sedam bregova prići ćy dvorima obećanim, sirotište je tamo za sirote čiju povorku vodim evo za ruku kroz noć. RAZGOVOR NA BOJNOM POLjU Beše to praznik.

bih kneza na mostu i na prelazu Na stavama Save i Dunava Vedrina rujna polazi od Zemuna i jedan plivač stiže s juga razgovor se ugađa iznad ušća Nije ovde došao begunac ni povorka stradalnika kopa se temelj dubok a taj što kamen-temeljac

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se... SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor). DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi).

pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora priznati SIMKA (Agatonu): Što se ti, boga ti, mator, upuštaš u razgovor s njom? AGATON: Hteo sam, znaš, onako da je ispitam malo. SIMKA: Šta imaš da je ispituješ?

Vi uvek tako nekako zavedete razgovor da ja zaboravim ono što je najvažnije. Otkad mi stoji u džepu ova ceduljica na kojoj je tetka napisala račun o utrošku

SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama. SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor? AGATON: Čujem. SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli? Ako se treba useliti, ti si najpreči.

AGATON: Pa kad velite, 'ajd da pođem! MIĆA: A šta veliš, Agatone, kad se već onako upustiš s njim u razgovor, da li možeš nešto tom prilikom da ga ispitaš kako glasi testament? NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo!

Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo. Nas dvojica i treba

Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo. Nas dvojica i treba da razgovaramo o svemu, jer jedino smo ja i vi onako ljudi od zakona.

PROKA (radoznao, prgav): Govori već jedanput, kumim te bogom! AGATON: Počnem ja, znaš, s njim razgovor o testamentu, ali onako izdaleka i vešto, da se on ne seti.

Samo, jedno bih vas molio: možemo li i kad možemo nastaviti ovaj razgovor? DANICA: Kroz šest godina, kad me prođe žalost. MIĆA: To znači nikada? DANICA (sleže ramenima).

Vi mi ih, verovatno, nebi mogli dati, ali gospođa tetka... Molim vas, dakle, da pređemo na taj razgovor. AGATON: Najbolje je da pređemo na taj razgovor. ADVOKAT: Bi li mogli zvati gospođu tetku?

Molim vas, dakle, da pređemo na taj razgovor. AGATON: Najbolje je da pređemo na taj razgovor. ADVOKAT: Bi li mogli zvati gospođu tetku? DANICA: Ona je slaba, ako bi bili dobri da pređemo tamo, k njoj?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Šta plačeš?... Nismo ja i ti sami. Stotine hiljada roditelja ispraćaju sutra svoju decu. Razgovor se onda preneo na Francuze, Ruse, Engleze... — Naravno da to ne može dugo trajati.

— Nema tu „ali“ — govorio je jedan od onih koji su sada ušli, nastavljajući, verovatno, započeti razgovor. — Spartanci su sve one sa fizičkim nedostacima ubijali, da bi sačuvali rasu. Dobro, takav zakon u nas ne postoji.

Oči mi se sklapaju i ceo razgovor slušam kao kroza san, te obodoh konja da vidim zašto smo zastali. Pored puta ugledam siluetu konjanika i čujem glas

— onda se okrete meni: — Znaš... i mi poljaci smo gospoda, ali ovakvih ladoleža nema nigde. Umešao se u razgovor i Milutin. — Ovo je provokacija. Gladna vojska prolazi, a oni nas draže onim šerpama. I još stavili beo čaršav.

— onda se okrete ordonansu: — Sjaši, pušku na gotovs i priđi polako. Pričekasmo malo vremena, zatim čusmo neki razgovor i ordonans nas pozva. Priđosmo i tu sretosmo jedno odeljenje pešaka. — Pa što se, bre, ne odazivate? — pita Aleksandar.

Prišao seljanki, sa strane puta, i čujem razgovor. — A udata si... pa ti teško bez muža... — E... — Slušaj, na prvoj raskrsnici, hoćeš li i ti da ostaneš sa mnom?

A neprijatelja su isterali. Sada je zatišje. I stražar zabaci pušku o rame, zapališe cigarete i poče razgovor o selu, poznanicima, izveštaju od kuće... U blizini nešto lupi, kao da pade čivija. — Hajd da se ide!

Ali on, i ne gledajući me, kao da ga se ne tiče to što mu saopštavam, progovori: — Aha, dobro! — i produži razgovor. ROVOVI SU OSTALI PRAZNI U toku noći baterije su izišle na položaj i već sutradan otpočele dejstvo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Opet se produži razgovor. Učitelj opazi da mu drugarica neprestano ćuti, pa stade misliti kako bi joj progovorio koju reč.

bolest me smela. Do godine ću imati pravo da se javim na praktični ispit. — Gde vam je čiča Stojan? obrte ona razgovor, videvši da mu to pada teško. Kako vam se čini? — Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi.

Pred školom se začu razgovor; pored prozora promakne po neki stariji đak. Ljudi počeše dolaziti. Posle pola časa zasede ceo školski odbor u školi i

Gojko i Ljubica odvojiše svako svoju decu, pa odmah, tu na dvorištu, počeše razgovor sa njima. Oboje se samo upoznavahu sa decom, raspitivahu ih o njihovim kućama, o roditeljima, o tome kako su proveli leto.

Ljubici se veoma svideo i ovaj pametan razgovor, iz koga se uveri da i Gojko raspolaže dobrim i ne malim iskustvom u školskom radu; svide joj se i ovaj poziv

Ljubica, koju sve više obuzimaše ženska sujeta, popustiše po malo od one prvašnje zbilje, pa se stade i ona upuštati u razgovor, koji je vodio samo cilju. — Dopada mi se, znate, tako sa obrazovanom ženskom... razgovor je veoma prijatan.

— Dopada mi se, znate, tako sa obrazovanom ženskom... razgovor je veoma prijatan. O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš čemu.

— Za vas je slatko i na smrt poći, uzviknu on, smešeći se. To već beše mnogo Na tako otvoren razgovor Lju bica ne beše navikla.

Ko će razumeti žensku dušu!... Posle pređe razgovor na platu. Pisar s nekom naročitom intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju

On će njoj sam donositi platu, sve će olakšice on njoj činiti... Zatim se vešto navede razgovor na neke učitelje i jednu učiteljicu.

S naročitom namerom on prekide razgovor baš na ovom mestu... — Kamo vam onaj kolega, reče on, dižući se. Baš će sit da se naradi. Ho-ho-ho...

Gojko se iznenadi ; ovakav predlog nije očekivao, a bi mu po volji. Htede da se upusti u razgovor i da je pita što za pisara, pa uvide da je to nezgodno. Svejedno, i onako će doznati od Stojana koliko mu treba da zna.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MAJCEN: Ja s vama ovde ne vodim nikakav razgovor! Ovo je saslušanje, a ne ćaskanje! VASILIJE: Kad ne možemo da nađemo zajednički jezik...

Kasno popodne. Vasilije i Sofija, slažući kostime u kofere, nastavljaju razgovor započet pre dizanja zavese.) VASILIJE: Treba da budemo srećni što imamo i ovo pozorište! SOFIJA: Jako pozorište!

Za koji trenutak, sa reke će došetati Filip, koji će pažljivo pratiti njihov razgovor.) GINA: Vi ste to počeli... još dok je pokojni major bio živ? SIMKA: Zar je sad važno?

kako se desilo? SIMKA: To se nije desilo... to je procvetalo! FILIP (dramatično upada u razgovor): Da, procvetalo! To je prava reč! Ko milijarde pupoljaka odjednom!

Primećuje na stolu drveni mač, uzima ga, i sigurnim korakom napušta scenu. Kako je on razumeo ovaj razgovor, otkriće se u desetoj slici.) SIMKA: Sekulu? BLAGOJE: Sekula sa tim zločinom nema ništa! MILUN: To će se viđeti!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Polazim specijalnim, oficirskim vozom iz Pešte u Italiju. Po činu, u vagonu, najmlađi sam, ali razgovor sa jednom mladom devojkom pod prozorom, koji se čuje, popravlja među oficirima moj rang.

Imamo pet jela, i sladoled, na kraju. Kod stola nikako mi ne uspeva da zapodenem razgovor sa susedima, ni prekoputa, ni desno. Svaki je oficir za stolom grof ili barun. („Der Mensch beginnt beim Baron“.

Posetio sam direktora muzeja, večerao sam sa socijalistima, a pred ponoć sam se upustio u razgovor sa onima koji su se opijali teškim, kao pomije masnim, pivom. Toga je dana ceo grad vrio.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo. Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao. Već mi dosadiše ista te ista pitanja sa čuđenjem: — Odakle si?... 3ar nemaš nijedan orden?...

i namesti da sednem, a on sede prema meni, prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja sam već slušao mnogo o vama...

Nisam se hteo odmah javljati ministru, želeći da se malo porazgovaram s tim raznovrsnim ludima. Prvo stupih u razgovor s jednim otmenim mladim gospodinom, i on mi reče da je došao tražiti državnu službu u policiji.

Jedva sam uspeo raznovrsnim zapitkivanjima da odvratim razgovor od tog njegovog Omira, o kome ja nisam nikad čuo reči. — Uzimam slobodu, gospodine ministre, da vas zapitam o tim

— Razume se da je zadovoljan. Sad je potpuno umiren, i veoma otada voli svoju ženu. Razgovor je tekao dale, razgovarali smo o mnogim stvarima, ali se gospodin ministar ni jedom rečju ne dotače pitanja

Na mnogim mestima čuo sam razgovor ovakve prirode: — Nije trebalo, ipak, da bude onako oštra — dokazuje jedan. — Šta nije trebalo? dobro je ono.

— Pomenuste iznenađenja, gospodine ministre? Podsetim ga na započeti razgovor, jer me nije mnogo interesovao ni njegov paša, ni njegova svastika.

— Jest, jest, imate pravo, ja sam malo skrenuo razgovor na sporedne stvari. Imate pravo. Priredili smo krupno iznenađenje, koje mora imati veliki politički značaj.

Ovo me jako iznenadi, te naročito nađem jednog od poslanika i povedem s njim razgovor: — Bez sumnje će kabinet pasti, pošto ostaje ista skupština? — upitam. — Ne.

Najpre, kao uvoda radi, počeli su privatan razgovor (u veselu zaboravih reći da se kufer čuva pod jakom stražom). — Hoćete li duže ostati ovde?

drugi bi se, brzoplet, već deset puta dosad umešao među nas, ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi sam samcit i samo ćuti. — Dabogme, ćuti čovek i misli nešto.

Tu je, dakle, razgovor, vika, psovka, kuknjava, plač, lavež pa čak je i jedan magarac dva-triput njaknuo, ali vođa ni reči da progoVori, kao da

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ali se sad na njihov razgovor malo pažnje obraća. Sad se samo živi, veseli i radi... Č'a Markova se rpa rasplinula. Od 'nolikog plasta korenja, sad

I tako ostasmo pred kafanom i tu ga sačekasmo. Kako sede i zapali cigaru, mi odmah otpočesmo razgovor, ali 'nako poizdalje — kao što je već kod nas običaj...

Kapetan već to zna, a vidimo da je i on rad da se počne razgovor, pa mu čisto nepovoljno što ne ume niko od nas da nađe početak, odakle bismo mogli polako preći na glavnu stvar.

Ja pomenem grožđe iz turšije, znajući da je ostavio jesenas punu kačicu, a pojka vrdne očima i promeni razgovor... Ali me bar teši očinski i kaže da se ne bojim ničega, dok mi je ovakvih prijatelja...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

eto, to. Samo razgovor i ništa više. Ocu čak nisam ni govorila. Šta imam da mu govorim prazne reči? DANICA: Nisu to prazne reči.

JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe. Ako hoćeš da kupiš konja, a ti prvo počneš razgovor o obručima i buradima. JOVICA: Pa, znaš kako je, trgovački red koliko da otpočne razgovor. A...

JOVICA: Pa, znaš kako je, trgovački red koliko da otpočne razgovor. A... jesi li slazio od jutros u čaršiju? JEVREM: Jesam. JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što?

(ulazi sa dna): Poslao me, gazda-Jevreme, gospodin načelnik da dođeš do njega, ima gospodin načelnik važan razgovor s tobom. JEVREM (srećan i zbunjen sve više): Je l' baš on to rekao? ŽANDARM: Pa jes', rekao gospodin načelnik.

IVKOVIĆ: Zar niste vi? DANICA: Pa i ja sam pomagala. JEVREM (više sebi): Tako, dabome, eto to je familijarni razgovor kad se govori o slatku od ruža, a ne krv!

MARINA: Molim vas, iskrenost nije uvreda, a ako vi na uvredu izvrćete, onda bolje da prekinemo taj razgovor. Idem ja da obiđem prija-Pavku. JEVREM: Pa jes', to je najbolje!

Tražimo te po celoj kući... SPIRA: Imamo važan razgovor s tobom. SPIRINICA (Spiri): Ama, ostavi me da govorim, kad sam već počela!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pa još kad uzme pod mišku kakvu knjigu, pa se upusti u kakav razgovor, a u razgovoru sve upleće strane reči, a pogledaš: na njemu gunj, tozloci i opanci, a ti se zbuniš; kad ga pogledaš,

Molim ve, gospodin-učitelj, za čes! — Pa mogu, baš, vala, — veli Sreta produživši razgovor sa ćir-Đorđem, koji mu se veoma dopao.

čisto ga pita očima; digao obrve preko čela pod kosu kao da heruviku peva, pa ga čisto vidiš kako traži štofa za razgovor. U tome stiže i večera. Gizela donese jela: kapamu, kajganu, hladno jagnjeće i sir. Posedaše svi.

sve ovoga večera saznao i, slušajući to, večera mu je formalno presela, pošto je on bio od onih što jedu da žive. Razgovor se vodio još malo, sve mlitavije i mlitavije, s većim prekidima, jer se Sreta bio jako zamislio, sedeo je za stolom,

Sreta odmah poče razgovor o opštim stvarima. Ćir Đorđe njega pita ima li što novo od svetske politike u novinama; a on opet Đorđa je li još tu

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Stupivši sa radnicima u razgovor, saznao sam da su njih trojica profesionalni kriumčari iz jednog sela na levoj obali Dunava, u neposrednoj blizini

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE. KNEZ JANKO Koje ste se jade skamenili? Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste? HADžI-ALI MEDOVIĆ, KADIJA Baš aferim, kneže ozrinićki!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

koji je ne bi znao, ili bio čuo za nju, ali još je ne video, onda bi Sofka uvek za sobom, kad bi oni odmakli, čula razgovor. — Koja je ova, bre, i čija?

već klečeći u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši ćilim, da ga ne bi uprljali, čekali su da se svrši posluživanje, razgovor, pa da se opet povrate u kujnu kod Magde.

Otuda, ispod hladnjaka, poče ovamo da dopire silan žagor, ne razgovor, smeh, zdravice, nego kao neko ratničko halakanje, nadvikivanje: — A, dedo! Nazdravi, dedo! Zdrav si mi! — Živ si mi!

I zaista, na iznenađenje i užas svih, ona uđe tamo k njemu. Šta je tamo međ njima nastalo, kakav razgovor, nije se moglo čuti.

ostavljajući testije oko bunara, sasvim slobodno počeše ulaziti ovamo, kod Sofke, da piju kafu, sede, i zađu toliko u razgovor, da onda moraju iz njihnih kuća po nekoliko puta decu da šalju po njih. Međutim sama Sofka odavno se osuši.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Vidjelo se iz tijeh riječi da je odmah htio zapodjesti razgovor o mnogobrojnim plemenskim razmiricama, zbog kojijeh u ono doba raspadaše se jedinstvo njegove države; to je starca

“ „Ama, vi ste oficir!“ „To me je išlo po rodu i vaspitanju, Gospodaru!“ To im je bio sav razgovor. Vladika mu se zagleda dobro u oči.

Sad im se učine kao da su odrasli zajedno, pa se tu skoro rastali. Započeše razgovor. Njeguš mu je pričao kako su krenuli jedino da osvete Miluna, a ne htjeli kazivati ocu mu, da ga iznenade.

Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo? I kako su ga vidali?“ reče Radoje. Sad se zametnu živi razgovor. Ona četvorica što nosiše Janka, povijedahu sve što čuše od drugova mu, o boju u dugi, i njegovu junaštvu, o onome

U toliko dođoše iz komšiluka dvojica-trojica, pa sjedoše kraj njega i zametnuše razgovor. Vidar bješe visoka rasta čovjek, okošt i žute dlake, po godinama sredovječan.

“ reče medik odlučno. „Ako svakoga jutra osvane pomalo bolji, kao jutros, brzo ćemo ga izvidati!“ Sad zavrgoše živi razgovor. Bilo je tu nekijeh koje je on vidao, a u selu bilo ih je mnoštvo takijeh.

O svakome napose začeše pričati potanko, kakva kome rana bješe i kako se vidao; pa premetni razgovor na bojeve u kojima se to delilo; pa bojeve opisuj podrobno i živo.

Ele, razgranao im se razgovor, kao što obično biva među našijem ljudima, a kako svaki govoraše lagano i redom, zahvatilo to bješe komad vremena.

“ Stana se baš pomoli na vrata, kad joj momak izusti ime. Ona to ču, a na njima poznade, da je o njoj neki potajni razgovor, pa se malo snebi. „Stane, zborimo o tebi nešto“, prihvati onaj najstariji. „Ne boj se, jadna, nije ništa zlo!

Čas je pogledao na nebo i oko sebe, čas na Vladiku. Zapodjevao je njekoliko puta razgovor, i to sve o vremenu kako je lijepo i kako se nadati, da će i potrajati, ali videći da ga Gospodar ne sluša, đakon bi

Tamo zateče ovaj razgovor: „Znao sam ja, znao brata ti Radoja. Bješe lijepi Crnogorac, bog da ga prosti!“ reče Vladika.

Ljudi se izrediše vinom, pa premetnuše razgovor. Stana slušajući zdravicu, najprije sva pocrvene kao žeravica, pa ublijeđe kao krpa.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Gazda (opet pita...) i vodi se kao gore isti razgovor, a sve jednu po jednu „košnicu“ pridiže i upućuje u zaklonak. Tako ih sve digne.

se završi ova igra s lutkama, carevi, koji dotle stojeći sa isukanim sabljama pevaju, prestanu sa pesmom — i nastaje razgovor).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Onda zmaj srdito reče: „Bre nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u koštac pa se ponesi.

” Onda zmaj srdito reče: „Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojša ga dočeka pa se uhvate u koštac te se ponesi.

Onda zmaj srdito reče: „Nije on došao da te vidi, nego da te vodi.” Čujući Stojša iz dvora ovaj razgovor, iziđe i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na | njega, a Stojša ga dočeka te se uhvate u koštac pa se

” Sjutradan ,kad lisica opet otide po vodu i travu, dođe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: „Kobo, kobilice!

nekake ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče vid očinji i razgovor deset puta ljepši i bolji nego li je prijed imao.

“ A seljaci se ni druge neđelje ne mogoše dogovoriti, pa ni do danas. 7. OKLAD ŠTA JE NAJBJELjE. Dadu se u razgovor dva prijatelja, seljanina, šta je najbjelje na ovom svijetu.

Nakom neko doba srete se na putu odža i pop, i dadu se u razgovor. Odža da bi se potsmijao popu đe | mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: „Bogu vala, pope,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

VILOTIJEVIĆ: Šta ti to pričaš? PROSJAK: Slušaj... Evo ovako... (Njihov dalji razgovor se ne čuje) IKONIJA: Što li on toliko oko Vilotijevića? CMILjA: Mene pitaš!

— jedva i sa štapom korakne... ISLEDNIK: Nije baš valjda jedva? Valjda bi mogo dizađe na razgovor? CMILjA: Za toliko će valjda moći, zvaću ga. Oćete nešto za piće?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Između proči[h] razni[h] razgovora, pri koncu obeda po slučaju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slušao i upamtio; i, zaisto, dostojan je da ga ovde opišem.

se k domaćinu: „Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzro|kuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odložim?” Mal[enica]: „Nemoj, preosvešteni i mili gospodine, tako ti tvoje duše!

sanduk složio, ne bi više smeo u nji[h] kako god u žeravicu dirnuti, nije naj po ćudi bio ovi poslednji vladičin razgovor, koga za prekratiti i na koju drugu stranu okrenuti, kako vidi da vladika malo za otpočinuti prestane i zaište piti,

U ovom smeju, inatu i pravdanju prošlo je pozadugo. Razgovor je bio koje o čem, a najviše arhimandrita su bili na smej uzeli kako se je bio od samog imena škopljenja prepao.

ovca kad dođe s paše, leže gdigod, pak preživlje ono što je pasla, tako sam ja preživao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i učio sam ga kao naizust.

blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce črez sami jednodnevni razgovor jednoga čistosrdečnoga čelovenoljubivoga i razumnoga učitelja.

Kaže mi sve, hvaleći mi svrh svega manastir Hopovo, da je drugi na zemlji raj. No, nigde nego u [H]opovo! Pao je razgovor posle, šta ćemo na putu jesti (i da on nije napomenuo, meni to ne bi ni na um palo).

„To je dosta“, odgovorio mi je, „tri grošića hleba dosta će nam biti za dva dni.” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem, smijući se, „da i ta tri grošića nejma, u kaluđere idemo, mora nas vilajet [h]raniti.

Po službi, pre nego sednu ručati, ovi razgovor učini mitropolit mojemu starcu: „Eto ti, oče igumne, ja ispuni[h] tvoju volju: hirotonisa[h] tvoga maloga [H]opovca na

Pri našem rastanku, ovi mi razgovor učini: „Moj sinko, čini mi se da se nećemo više u životu viditi; ja znam da ćeš ti kud libo za naukom poći.

I ako me poslušaš, kako znam da ćeš, blagoslivljaćeš me kad u grobu budem.” Ovo je poslednji razgovor mojega milostivoga oca i blagodetelja.

priključenija, sireč kako sam iz Hopova izišao i kud sam prošao, za pristojno i potrebno nahodim priložiti ovde jedan razgovor kojega sam svrh dosad izdate materije s jednim učenim prijateljem imao, kojemu, kako bi[h] što složio i načisto

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Fra-Vice (gvardijan), fra-Dume, fra-Brne, fra-Lovre, fraŠimun, fra-Jakov, fra-Bare i fra-Antun zapodjenuše razgovor, prekidajući i pretječući jedan drugoga.

Bakonja je sve to slušao njekako rasijano, otkad u novoj mađupnici ču njeki razgovor između dvojice slugu, koji ležahu te se i ne mrdnuše kad kuvar uđe.

Svi možemo spavati bez brige. — Kâ onaj, koga je bog blagoslovija i živa i mrtva — doda Dundak. Sad se zavrže razgovor o svačem, a najviše o prošlim sijelima. Svi se rado sjećahu Stipana i njegove šale. — Ma, di vam je Bukar?

Ti da se ugledaš na onoga manitova! Što bi ja još doživija od tebe, kad bi te kraj sebeka trpija! Ali je ovo poslidnji razgovor među namikarce! Sutra još neka te vrag nosi otkud si i došâ, jer taki nisu za redovnike, nego za ajduke.

Mrš, s očiju mi! Naćvar udari Bakonju po glavi. Poslije večere zavrže se živ razgovor između fratara i lacmana. Bezbrki suđa kanda bješe šaljivac, jer se često svi smijahu.

Tu nima rimedijo (lijeka), nego višala, višala i višala!... Premetnuše razgovor na bolesnika. — Dakle, doture, šta vam se čini o našem gvardijanu? — E, može ostati, a može i umrijeti.

kako mu je u sobi zagušljivo, on ih plašljivo pogleda, kao bojeći se da ne bi nenadno otvorili prozore, pa prebaci razgovor na ljetinu, pa spomenu sinovca i preporuči ga Tetki, pa je raspitivao za đakona, Bujasa i Butru, pa obeća da će im dalje

ne znam počisto. Misliš li da ja slušam take stvari? Nu, ti si sadak razabrâ i voljan si za razgovor. Daklenka, reci mi šta misliš? Oćemo li posli podne tamo? Vrime je već...

U povratku Bakonja vidje gdje Vrtirep viri kroz svoja vrata. U stričevoj sobi ču razgovor. Brne vikaše: — Nema tu: „ali“, ni „ovo“, „ono“, nego kad nisi donija jaspre, ajde, brate, s bogom, a ja znam šta ću.

E, što su ti naše jarčine!“ Razgovor se razgrana. Govorilo se o pohari, o Bukaru, o bolesti Brninoj i Pjevalici, o starijem fra-Jerkovićima, o starijem

Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros. Bakonja pričaše starcu sve što mu na um padaše, samo neka je smiješno, a popo njemu isto tako od

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ćutali bi i, kao da su u zavadi, klonili se jedan drugoga čitavog Badnjeg dana; razgovor bi počinjali posle večere, njih dvojica sami, i slušali jedan drugoga sve dok selo ne bukne pucnjavom i vrevom petlova.

Pa vidi sina u gunju, kad je bio đak i velikoškolac, raduje se što ostaju sami posle večere i sâm počinje razgovor. Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras...

Aćim ga zaustavi kod vrata. — Svršen je naš večerašnji razgovor. — Ja sam se ovde rodio. Ja sam ovde... — mrak uzdahnu. — Ja ću opet doći. Ti ćeš u moju kuću dolaziti. Obećaj mi.

Ali, Aćim mu je naredio da zvoni. Još jedan greh pašće na njenu kuću. Simka požuri ka crkvi, misleći na jučerašnji razgovor s AćiMom. „Videli su ga neki u čaršiji. Kažu, lumpuje“, morala je da mu saopšti. „On? Danas lumpuje kad se ja borim..

Sada oseti stid i zbog reči i zbog tadašnjeg uzbuđenja. Samo stid. Bez prekida se razgovor nastavlja, jasan po smislu, po neku rečenicu sam dodaje i lepo vidi mesec u prozoru i Vukašinovo lice, i oseća strah

Ne. Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio. Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak. Pored majke i sela, koji nikada i ni zbog čega nisu poštovali Luku Došljaka, kako je mogao i smeo on da

i po drugu cigaretu, jer je on bio lug što ga je Aćim iz lepog sna probudio i što nije hteo za sutra da odloži razgovor. „Odlučio sam, Nikola! Moram. Svaki čovek od časti i obraza to bi učinio.

Pišite vaše običaje. — Vukašin rukavicama lupka po kolenima i ne ustaje. Hoće samo da vrati razgovor. — Rugaš mi se! — Nisam zbog toga došao u vašu kuću.

Ne gleda u oca. Ćute. Aćim se koleba: kako da počne razgovor? Nije pijan. Zna, a ne raduje se. Nije njegovo. — Ovo je veliki dan za našu kuću, ovo je praznik, sine — pruži mu ruku

Ne volim tu džigljastu decu.“ „E, sad ti još i to smeta. Neka je zdravo i živo, a za to...“ Nekoliko puta tako, i razgovor bi se na tome i završio.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Da li baš sve? I da li samo on? Na ta pitanja se Jevrem, koji je izgledao kao da pažljivo prati razgovor između Petronijevića i Vaščenka, naljutio na samog sebe.

Karađorđe je, odjednom, živnuo a Dobrača se, u sebi, rasvetlio: dobar je trenutak izabrao za taj razgovor. Dugo ga je čekao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ „Zvanične tajne“ - reć' će koštanik „Ne kazuju se površnicima. Al' sad okren'mo drugi razgovor! Pripovedajmo štogod o njojzi!“ Posadi se, i žarom pitljivim Usplamteše šupljine očne mu: Zapit'o je o svojoj ljubavi.

I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' i to gubi se brzo, I

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...

Popa, Vasko - KORA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vasko Popa KORA Sadržaj OPSEDNUTA VEDRINA 3 POZNANSTVO 4 RAZGOVOR 6 GVOZDENA JABUKA 8 ODJEKIVANjE 10 ODLAZAK 12 PUTOVANjE 14 PREDELI 16 U PEPELjARI 17 U UZDAHU 18 NA STOLU 19 U

igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam. RAZGOVOR Zašto se propinješ I obale nežne napuštaš Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sastanak, razgovor i razmena misli tih najvećih naučnika svoga doba nesumnjivo je izvanredno značajan i zanimljiv događaj.

A Hipokrates ne beše samo velik lekar, već i oštar posmatrač prirode. Zato imadoše tema za razgovor u izobilju. Kada stigoše do dvadesete, već se smrklo.

Onda uze bokalče sa vinom i reče: „Da se vratim na naš započeti razgovor! Od svih pobrojanih filozofskih škola najmiliji su mi hedoničari.

Sve tri dvorske dame, koje su pažljivo slušale ovaj razgovor, počeše da se kikoću. „Nisam nimalo nestrpeljiv!“, doviknu crnojka Arhimedu. „Nisam nimalo ljubopitljiv!

On sam je bio u Aleksandriji na studijama i proveo onde najlepše godine svoga života. Tema za razgovor beše u izobilju. Oni se pri kraju tog razgovora sporazumeše da se trube papirosa pošlju sutra rano u stan Arhimedov.

Riđokosa dvorska dama prisluškivaše njihov razgovor, zabavljena, tobož, posmatranjem jednog tkiva koje je bilo razastrto u njihovoj blizini.

Ja sedoh na jednu od naslonjača, a Mardohaj se zgrči na minderluku. „Vi ste se Gerardom poduže zabavljali?“ započe on razgovor. „Da, on me dočeka vrlo ljubazno i pričaše mi opširno o svom životu i svom književnom radu“.

“ „Daj Bože da bude tako kao što naš hrabri komandant govori!“ Falkenbergu ne umače ovaj razgovor. On pogleda u tu dvojicu, pa reče: „No pre svega, potrebno je da imamo pouzdanje u sebe same, da činimo svoju dužnost i

“ „E, baš je hulja! - A recite mi, dragi mladiću, da li je u onoj kapiji bilo mračno“. „Pa prilično“. „Onda je vaš razgovor sa onom mladom devojkom bio vrlo štur. Kladim se da ste razgovarali bez mnogo reči“. Obojica udarismo u smeh.

o dnevnim događajima i o beznačajnim stvarima, ali njihovi pogledi i zvuk njihovih mlađanih glasova vodili bi zaseban razgovor koji je izražavao drugo nešto nego izgovorene reči. Taj nečujni govor imao je svoju naročitu gramatiku.

Ona opazi na njegovim očima jasno tu borbu njegove duše. Iako se i dalje vodio beznačajan razgovor, Njutn je čas bledeo, čas se zarumenjavao i bio nablizu do toga da pred njom padne na kolena kao pokajnik.

Time već imam prvu temu za naš razgovor. Ako u njegovom daljem toku Lavozije zaželi da zna ko sam i šta sam, pretstaviću mu se kao „ljubitelj“ nauke.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ja se sećam dobro da sam ovako otpočeo razgovor. „A sad, dragi pobratime, pričaj mi kako se reši da se oženiš i sve drugo što imaš da mi poveriš, ali pravo mi kaži,

Bez svake volje za razgovor, moj uvređeni drug i ja pokušasmo da spavamo. Ali pokušaj ovaj, bar što se mene tiče, osta uzaludan, jer one tri

mene tiče, osta uzaludan, jer one tri prilike koje prvo uđoše i po svoj prilici behu studenti, otpočeše vrlo zanimljiv razgovor, koji su vodili sasvim tiho, tako tiho i poverljivo da sam se morao naprezati da ga čujem.

kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim. Dok sam bio u rezervi, imao sam jedan razgovor s komandantom puka i očekujem velike neprijatnosti. Ja sam, da kažem, protiv ovih izlišnih, delimičnih napada...

“ Što se mene tiče ja ništa ne razumem. Ja ovo kažem — a to je bio intiman, drugarski razgovor i ja sam mislio da to mogu reći — ja ovo kažem: pre ratova imao sam veliki broj prijatelja, drugo va, srodnika i sećam

klicajući razmileše po širokom, ograđenom, prostoru ispred kasarne i oko ograde načičkane svetom, gde nastade srdačan razgovor između braće koja su se upoznavala.

— Sve je u intensivnom lečenju — daje svoje završno mišljenje učitelj, pa se posle razgovor nastavlja u poverenju, sasvim tiho, šaputanjem.. u paviljonu šestom ima dve obične plehane peći.

jezivim, a za golje utešnim: „Čije nije bilo, čije biti neće“ i „U grob ga, vala, neće poneti“, i time bi taj razgovor bivao likvidiran.

“ Sluša ovo Mitar, a nikako mira nema i opet se prvi meša u razgovor: „Pa ti, veli, snajo, kako vidim, sve zdrave zube imaš, hvala Bogu.

Okrenuo je, dakle, on ipak razgovor na druge predmete, pričao mi je o trgovini, o poslovima, o stečajevima, o kućama koje zastupa firma čiji je on putnik

Naš, dakle, razgovor vođen o trgovini bio je dosta interesantan, ali nije mogao ipak a da nekoliko puta ponova ne sklizne na politiku, i to

Ali se i on najzad seća, i primećuje na meni da mi nije pravo, te skreće razgovor na drugo: „Trista ti, veli, novih bolesti, ima posle rata.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

sjediti negdje u sredini, na nešto višem stocu ili na stolici s naslonom, jedinoj u kući, i voditi će glavnu riječ. Razgovor će teći u starim, čvrsto ustaljenim seljačkim formama, sa mnogo riječi koje ništa ne kažu, ali koje već red i običaj

To je već postao ustaljeni mali običaj. Zastane podno mog kreveta, rukom na bijeloj prečki, i priča. Razgovor se nadovezuje sve u sitnim krpicama, i to mu daje izvjesnu draž izmičućeg.

Ta ne razgovara se, na koncu konca, uvijek i samo zato da bi neko nekoga o nečemu uvjerio ili razuvjerio! Razgovor može da bude ugodan, pa i čisto duši potreban, i bez toga — puko i bez zadnje namjere ređanje, alterniranje,

Već sam se bio pokajao što sam izazvao taj besmisleni razgovor, ali sad je bilo kasno. Trebalo je pustiti da stari očita svoje.

da odspavaju sat-dva sijeste, i nešto kasnije, kad bi, s novim brojem Glasa građanina pod pazuhom, došli na posijelo i razgovor.

Prelazio sam preko toga i sjedao za partiju šaha. A poslije, razgovor je opet padao na neutralan teren. Prepričavao mi je svoju najnoviju lektiru, pasionirao se nedaćama onih kitolovaca sa

Naš razgovor prekidale su seljanke koje su dolazile s dojenčadi u naručju po „prašuljke” i „pulice”. Petar ih je slušao prelazeći omaš

Kad bi je razgovor namamio, domiljela bi sušeći u platnenoj krpi oprane viljuške; oslanjala se gojaznim laktovima o naslon stolice i

Neka mu bude! Ako se s vremenom malko pripitomi pa se među nama rasprede razgovor, reći ću ja već njemu: „Mladi čovječe, budite svjesni da tim vašim manirama samo odbijate od sebe ljude koji inače ne bi

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je razgovor pametan. On se neće ni jednim glasom izreći, a slušaoca će prinuditi da mu otvori svu svoju dušu.

Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja... Pisar okrete razgovor na druge stvari i, svršivši što je imao, iziđe pred sudnicu.

Pope se na njega i oseti se kao da je na polju. Pored kuće ne prolažaše niko, ali se lepo čuo razgovor s leve strane, od Jankove kavane, koja je odmah do sreske kuće.

Ne prođe niko, samo se otud od kafane čujaše razgovor, ali se moglo odmah opaziti da je malo sveta pred kafanom. »Pa to je već prava noć« — pomisli on, i neko čudno,

Devojke, koje behu gotove, odvojiše se sa njom podalje od perila, u jednu gustu hladovinu u šiblju, pa se dadoše na razgovor i priču. — More, devojke, ako sad bane pred nas Đurica! — reći će jedna posle dužega razgovora.

Sad ti ćuti, pa se čini nevešta svemu, a sutra ja to moram prelomiti, pa kud puklo! Na tome se svrši razgovor. Žena ne htede da ga raspituje šta misli činiti, jer držaše da ni sam još nije dobro promislio o svemu.

namere ne može ništa biti, pa, da bi se što pre uklonio od sveštenikovih saveta, koji mu veoma teško padahu, prenese razgovor na neke obične stvari, pa se odmah i udalji.

— Koliko ti je dao Vujo onomad? — zapita Đurica. — Svega dosad pet dukata. Đurica se namršti. Pantovac upade u razgovor: — Pa šta ćeš, more, ne zna čovek kud će pre. Nije vas malo.

Međutim događaji, koji su se odigrali dan ranije i koji izazvaše ovaj razgovor, behu veoma strašni. Drugoga dana posle potere, Đurica i Pantovac, s odabranim društvom, koje im je Vujo spremio,

Đurica se iznenadi ovim rečima, ali se učini da nije na njih obratio pažnju, a ogleda da izazove Novicu na iskren razgovor. — Znaš, brate Novo, dosadilo mi se robovati za drugoga. Gini, muči se i propadaj svakoga dana, a za koga?

Videvši da Đurica nerado odgovara na to pitanje, on promeni razgovor. — Kako je ovde, veliš.... — reče on posle kratkoga ćutanja. — Znaš kako je.

Najviše ih je iz klenovičke opštine. Sastavile se poveće grupe na nekoliko mesta, pa vode živ razgovor. Najveća je gomila naroda kraj puta, na jednoj položitoj rudini, sa koje se lepo vidi cela varošica sa okolinom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I LISICA 202 LISICA SE OSVETILA VUKU 205 NEVJERA STRADA 208 LISICA I KOKOT 211 SVETI SAVA I VUK 212 RAZGOVOR OVACA U PLANDIŠTU 213 KURJAK I KOZA 214 A ZAŠTO ŠIČE NA SVECA?

Sjutradan, kad lisica opet otide po vodu i travu, dođe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene

Sveti Sava tada kaže čobanima da umlate vuka. RAZGOVOR OVACA U PLANDIŠTU Plandovale negđe ovce u planini, i preživajući u hladu, sve nešto mislile, pa kad svršile

Pakom neko doba srete se na putu hodža i pop, i dadu se u razgovor. Hodža, da bi se podsmijao popu đe mu se parohijan poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: — Bogu vala, pope,

— prepirati se denija — bdenija, nočne službe u crkvi denjiz — more desetak (sud) — bačva divan — veće, skupština; razgovor; kuća ili odaja u kojoj se čini divan divit — mastionica dina ti — vere ti dobatati — s mukom doći dova — molitva

aginoj zemlji čiti — isti čitluk — poljsko imanje čift — par džara — „zemljani sud za maslo ili ulje” dževap — odgovor, razgovor dženet — raj džerima — globa, kazna džibra — isceđen ostatak grožđa džilit — kratko koplje džidža — metalni koturić,

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Najzad se pružila prilika da radim na svome motoru. Ali, kada sam o tome započeo razgovor sa svojim novim kolegama, oni su mi rekli: ”Ne, nama je potrebna lučna lampa.

Nisam ga dugo video i radovao sam se da sa njim malo porazgovaram u svojoj kancelariji. Naš razgovor je normalno skrenuo na moju turbinu, a ja sam postao prilično vatren.

“ Rekao sam mu da prvo želim da vidim šta će biti sa mojim izumima u Americi i tako smo završili razgovor. Ali, drago mi je da deluju neke sile iz mraka, pa kako vreme prolazi, održavanje stalne komunikacije biće sve teže.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Obojica zametnuše razgovor sa mnom, a jako ih je zanimalo šta sam to sve doživljavao za vreme leta kada sam bio pastir. Naročito su im se sviđala

Međutim, tu se stvar nije okončala. Na poziv protin, u Pančevo su došli moj otac i majka i razgovor koji su vodili završio se pobedom moje majke. Odlučilo se da okrenem leđa Pančevu, leglu nacionalizma i odem u Prag.

treće klase bio je svega još jedan putnik, jedan debeli Mađar koga ništa nisam razumeo iako se on trudio da me uvuče u razgovor. Moj kožuh i šubara prijatno su me grejali i osećao sam se ugodno.

Primetio sam da je ovaj naš razgovor privukao pažnju osoba oko nas, a naročito dvoje starijih putnika, jednu gospođu i gospodina.

U tom času se stariji par putnika uključio u razgovor sa visokim činovnikom i malo posle zlatom opšiveni službenik me obavestio da je moja karta od Beča do Praga plaćena i

ovo moje oduševljenje i nije bilo kraja razgovorima po sličnim temama dok, posle nekoliko sati, nismo stigli u Prag. Razgovor smo vodili na iskvarenom nemačkom jeziku, ali smo se odlično sporazumevali.

Sava. Prema železničkoj stanici išao sam zamišljen i bez žurbe, kad mi priđe jedan student i mi zapodenusmo razgovor. Bio je malo stariji od mene. Ljubaznost i znanje zračili su iz svake crte njegovog lepog lica.

izvukao, podseti me na Kristijana i na njegovu naivnu uzrečicu: ”to ti je mogao reći samo neki evropski ”žutokljunac”. Razgovor između Bilharca i mene slušao je i Džim.

Ovaj razgovor sa Nivenom jako me je zabrinuo. Ukazao mi je da su moje velike želje i slaba pripremljenost u fizici bile u velikoj dispr

Vlasnik hotela primetio je da sam kaljav i mokar, ali me ništa nije pitao, verovatno osećajući da nisam oran za razgovor.

- Recite majci - završio je on ovaj naš razgovor - da sam srećan što je na mene pala sva odgovornost za to što ste otišli u daleku Ameriku. Ona nam više nije daleka.

Zakazao mi je razgovor u određeno vreme. Otišao sam k njemu, ali sa papirima o američkom državljanstvu i diplomom Kolumbija koledža.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli? Dogodi ti se, te uzmu i zorom, — umeša se neko momče u razgovor. — Ne kazuj ti meni... Starija je moja! — pa će odlučno: — Idimo! . , . — Pa de! — prihvatiše složno nekoliko njih.

—A što ću? Nuder, smiluj se, pa nas pusti u kuću! —Hoću baš! —Je li mlada? — oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju.

Para se sa dna silom podizala i klokotala, vrhom prodirala i prskala. Društvo zametnu razgovor i brzo se upoznaše, kao da su davni znanci. Začinjajući, pušilo se u zdeli. —Gle, ulje se jedva cijedi!

Primače se k njoj. Gledaju se i zametnuše razgovor. Tuđa žena na italijanskome jeziku priča joj svoju nesreću. Umrlo joj dijete u putu, a ona ide dalje, da u tuđemu

Lazo, vidi se, želi da zametne razgovor, ali oni kao da nemaju riječi; rekao bi, navlaš se tuđi jedno od drugoga. Ni piće ne može da ih razgovori: jednako se

A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?.... Ništa zato — prevrne besjedu, — možeš od samoga pranja živjeti!

miliji od drugih, zaboravi na se i na svoga čovjeka: nudi ga mlijekom i sirom, i poji ga vinom, i pusti se s njim u razgovor. Iz razgovora doznade da se oženio i da će osle rjeđe na more ići.

A njoj je dosadno kod njega; zadirkiva je i kinji, i ništa je ne zanima njegovo: ni život, ni razgovor. Isprvice se radi toga izijedala i silila se da bude mirna, ali s vremenom uvidi da je sve zaludu, pa joj se pogdjekad

Ali stari smiono zametne razgovor, kao da nije tu mrca, pa i ostali slobodnije odahnuše. A kad se prve zrake ljetnjega sunca pomoliše i veselo zaigraše po

U odmacima, piljeći ispred sebe u svježu pučinu, dopiraše do mene njihov razgovor. A sunce očas osvojilo i more i školj, i topli dan ubio jutarnji svježi sjeverac, pa nastala tišina.

Da je moguće uvijek živjeti!.. . Starica dovrši i gleda me kao da očekuje od mene da produžim razgovor, no ja se podadoh svojim mislima.

— Stići će nas nevera, — javi se stara, samo da zametne razgovor, i pogleda u oblak što je, gonjen vjetrom, prama nama dolazio.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

uopšte u prožimanju nacionalnih kultura1, on gotovo nehotice, i možda u nekoj vrsti samoodbrane, želi da započne razgovor sa neke neformalne, neočekivane, pa čak i manje ozbiljne i veselije strane.

Slično bi verovatno bilo i kad bi se razgovor poveo o takozvanome dinarskom kulturnom kompleksu. Iz jezičkoga i književnog ugla pisalo se vrlo mnogo, često i

onda je lako shvatiti odakle dolazi ustaljena deoba na osećajnu i misaonu stranu poezije, ona ustaljena praksa da se razgovor o pesmi najradije započne razgraničenjem da li je pesnikova inspiracija emocionalne ili intelektualne prirode.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA (uvređeno): Bože, majka, kakav je to razgovor! ŽIVKA: Pa ne, al' kažem. DARA: Meni ni ovako ništa ne fali. ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu. DARA: Njemu?

I ČEDA, ŠTAMPARSKI ŠEGRT ČEDA (sedi za malim stočićem, na kome je telefon, i završava razgovor): Gospođa ministarka nije momentano kod kuće... Ne!... Kako?... Pa, pravo da vam kažem, ja ne znam kad prima. – ...

ČEDA: Dobar dan, ujače! Zvali ste me? VASA: Da, imam s tobom važan razgovor. ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke? VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak. Zar joj nisam ujak?

i da vas prijavim... ja sve to ne razumem. ČEDA: I nastanite svakojako da me gospođa primi. Recite, imam zvaničan razgovor. ANKA: Lepo! A posle? ČEDA: A posle, sporazumećemo se. ANKA: Idem odmah! (Odlazi u sobu.

ANKA: Ali gospodin kaže da ima zvaničan razgovor. ŽIVKA: Nisam danas zvanično raspoložena, pa eto ti! Ne mogu da ga primim.

ČEDA: Ne znam...Čekaj, sad mi pade na pamet. (Zvoni.) RISTA: Gde? ČEDA: Ćuti i ne pitaj, jer nemamo vremena za razgovor. XVIII ANKA, PREĐAŠNjI ANKA: Molim! ČEDA: Ančice, učinite mi jednu veliku ljubav, pa ću vam se odužiti.

V ŽIVKA, ČEDA, DARA ŽIVKA (dolazi spolja, besna): Daro, imam s tobom ozbiljan razgovor. Molim strane persone da se udalje iz sobe. ČEDA: Molim! (Odlazi levo.) DARA (odlazi za njim).

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ni za bogatog seljaka Marka, nego za njegovog nedoraslog sina, smogla snage da, protivno redu i običaju, ode ocu na razgovor - da se usprotivi.

Ali je zanimljivo da je Crnjanski, čim je započeo razgovor o krupnim stvarima, u zatvorenu prostoriju uveo i komad prirode.

se nalazi iznad biskupove kapele bokori jorgovana, bagremovi i kestenovi ušli su upravo u trenutku kad biskup započinje razgovor o religiji, koji će se dotaći i nekih metafizičkih pitanja, o Bogu, prirodi i onostranom ništavilu, a sve sa ciljem da

Štaviše, Crnjanski je razgovor u sobi jednim veoma zanimljivim postupkom povezao i sa „beskrajnim, zvezdanim nebom”. Učinio je to tako što je

U šestoj glavi drugog dela Tolstojeve Ane Karenjine vodi se razgovor koji cilja na junakinjinu vezu s Vronskim, za koju znamo da će po Anu biti kobna, kao što je i po Dafinu preljuba kobna:

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

odžaka duž cele odaje, puše i ćute, a domaćin, Bac Hadžić, prekrstio noge s leve strane ognjišta i vodi mudri, arnautski razgovor. — Dobro veče svima! — bodro pop progovori na arnautskom da bi kući učinio čast. — Dobro si došao!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Na ovakav razgovor šta znam drugo raditi, nego smejati se, a smejati se bez vas, bilo bi od mene grubijanstvo; moram i vas, kao što vi

JOVAN: Pani, prosim ih peknje, iz koje su oni stolici? Bohu prisam, ja sam mloge Slovake poznaval, ale taki razgovor ne ču sam. RUŽIČIĆ: Vjesi li ti čto jest jazik slavjanski? JOVAN. Hej, ja sam buo do Levoči.

FEMA (metne ruku na čelo, sasvim žalostivo): Kon nit, kon nit. MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu. FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine.

Miljković, Branko - PESME

neumešna ljubav moje vreme Koje me više opijalo negoli hranilo Moja tužna glava koja me izgubila PROMENI SVOJU PESMU Razgovor koji sve je obuhvatao Činio je preljubu. Promeni svoju pesmu!

Petrović, Rastko - AFRIKA

U njegovoj priči kako je verenici, koja ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti,

Svi koji se umešaju u naš razgovor smatraju da bi uistinu bilo ispod svake mogućnosti jesti za istim stolom sa crnima. To smatraju otkako su svakodnevno

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu.

On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua. Neverovatna lepota golih tela, kakvu dalje ia putu više nisam sretao.

Posete raznim činovnicima što žive u visokim bengaloima, ograđenim drvenim plotovima. Razgovor sa jednim gospodinom koji baš uzima svoj tuš iza zaklona.

Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli. Sretamo šefa Monge koji je potegao pešice iz svog sela da bi mi doneo na dar tri bela ptičija

tako nesrećan što napuštam taj grad koji volim skoro koliko svoj rodni, kao da sam i napušten i izgnan, da sam započeo razgovor sa svojim nosačem; raspitivao se za njegovu porodicu, dao mu vrlo veliki bakšiš, samo da bi bio tu.

Šef puši cigare a njine pikavce deli pušama koja možda još i sisaju; ona prevrću oči od uživanja. Veliki razgovor, o životu, ljubavi, šumama i umiranju, sa velikom belom decom koja su nekim čudom ostarela.

Volim ovaj uzbuđeni, žurni razgovor belaca na verandi, jedinoj koja svetli u ovoj bezgraničnoj mračnoj savani. Svaki govori kao da mu je samo za to veče

Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti.

Da bih utvrdio šta je uzrok tome, ja sam pratio njihov razgovor sa najvećim ljubopitstvom. N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom.

Za vreme večere razgovor, sa pola reči, između ova dva mladića kaže mi da je N. imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Pogledaj, dušo!... Samo pogledaj!... SPASENIJA: divota! STANA: ’Ma šta će ovde taki razgovor? GLAVAŠ: Pa ništa, bako, Hvalim vam samo moje dvorove, Ne bi l’ u mene dan-dva ostale.

] DRUGA SCENA Razgovor Glavaša i Spasenije. Stiže Isak. GLAVAŠ: Isače, brate! Moj dobar druže, dobro došao! Pa kako tamo po tiraniji?...

Dok dođe Glavaš... Neobičan je! Najpre se čovek mora navići Da mu u crne gleda zenice. Tek posle malo ide razgovor. ĆERIM: A đe te tako uplaši, efendum?... HASAN: Mene?... Jok!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Vi to najbolje znate, ja sam u vojničkim stvarima lajik. Na tome se ppeceče razgovor. Stignemo naskoro u Prćilovicu. Svratimo desno u neki razgrađeni šljivar. Tu đeneral i cela njegova pratnja sjašu s konja.

Prijavim ga, đeneral ta dozva sebi i između njih dvojice otpoče se ovaj razgovor, pri kome sam ja imao nesreću da budem tumač između đenerala i majora. — Gde ste vi dosad?

Od toga doba samo sam još jednom viđao Rajevskog. Sad mu priđem i naš razgovor okrete se tako da mu ja rekoh: — Neveseli dani, g. pukovniče. — Da, mogli bi biti veseliji.

more pritisla poljanu, a od nje malko u strani, na jednom brežuljku, razgovaraju dve srpske vojvode — Karadžić i Komarov! Razgovor mopa da je važan, jer se vodi pred stupanje u bitku.

Koja ti vajda i da ih ukradeš, kad znaš da ćemo ih opet zajedno popiti, pa bile kod mene, bile kod tebe?! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših ušiju!

Otac M. bio je narodni poslanik na skupštinama koje su većale o ovome ratu. Između nas se otvori ovakav razgovor. — E, moj oče M.

?... Ja se nađoh u neprilici: — Izvinite, razgovor je bio teorijski. Komarov se opet nasmeja: — Ne mari, ne mari... no u tom slučaju, kad ste već tako miroljubivi, T.....

« Poslednje reči izgovori Komarov sa puno podrugljivog naglaska. — Da ostavimo ovaj razgovor, vaše prevashodstvo. Moj je položaj vrlo nezgodan, da ce ja, prost redov s mojim generalom prepirem o načelnim

Moj je položaj vrlo nezgodan, da ce ja, prost redov s mojim generalom prepirem o načelnim stvarima. A i našto taj razgovor? Nouѕ ѕommeѕ leѕ barbareѕ, kao što vele Francuzi — mi se nećemo razumeti.

što su godine rada, učenja, razvijanja u izvesnom pravcu uselile u nas, to ne može istisnuti i izgladiti jedan kratak razgovor. Mi ne možemo jedan drugoga ubediti. Posle sviju objašnjenja opet će svaki ostati na svome.

Mi ne možemo jedan drugoga ubediti. Posle sviju objašnjenja opet će svaki ostati na svome. Našto nam dakle ovaj razgovor kad unapred znamo da će ostati bez ikakvih rezultata. — Ne, to nije tako.

— Ali... ali vidi li vaše prevashodstvo kud smo zabasali, i našto se okrenuo ovaj naš razgovor?! Vaše prevashodstvo vidi kako ja ne umem nakratko da se objašnjavam.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI Sadržaj ĐULIĆI 2 RAZGOVOR SA SRCEM 3 I 6 II 7 III 10 IV 11 V 13 VI 14 VII 16 VIII 17 IX 19 X 20 XI 21 XІІ 23 HIII 24 XIV 25 XV 26 HVI 27 XVII 28

ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI ĐULIĆI RAZGOVOR SA SRCEM Kakvi tebe, srce, Tajni jadi lome, Te me često moliš: Pokloni me kome!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Stoj!“ — čuli su se razni glasovi. — Ko si ti? „Četvrti puk“... Meni laknu. U rovu nastade muvanje, pomera nje, razgovor vojnika i četnika. Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!

Ne dej da pucaš!“ Obeća mu ovaj naš da neće gađati. Onda otpočne razgovor među njima. „Bratko... Neka je časno Voskresenije!“ „Vaistinu voskrese!“ „Frlaj malko leba, ako imaš.

Poizdolazili su oficiri da komandantu čestitaju praznik, i među njima otpoče razgovor. Potporučnik Ljubisav, inače profesor, reći će. — Priroda...

Sveštenik Momčilo umeša se u razgovor: — Možda je to u volji Večnoga, da se pročisti zemlja od ljudskih grehova. Ili je to prokletstvo Tvorca, ako je život,

Predložio sam komandantu da uputi mene. Ona dvojica su se opirala, naročito Luka. Ali komandant prekide naš razgovor i izjavi, kad već mora da se ide, onda da idem ja. Objasnio mi je kako ću doći do položaja.

Srce mi je snažno udaralo. Ali najednom sam se zastideo. Hteo sam da nastavim odmah naš razgovor, ali sam trenutno zaboravio šta sam hteo reći. — Evo, to je taj merzer — komandir iziđe do vrata. — Gde udari?

Dođe mi da se nasmejem načinu njihovoga ophođenja. Da bih ih uveo u prirodni razgovor, zapitao sam: — Otkuda vi, konički oficir, u pešadiji? — Potpisati je došao u sukob sa zakonima pozadine.

fronta, bilo kojim poslom, ili na putu za Solun, svraćali su u trupnu komoru na ručak, večeru, dobro vino I prijatan razgovor.

Iskašljivao sam se kako bih prikrio zamor od napornog penjanja. Iznutra začusmo neke korake, onda razgovor a zatim se sve utiša. — Da niste slučajno pogrešili? — zapitao sam je.

— Dakle, ostaćete! — govorila je prkosno. — Ne, ne! — rekao sam odlučno, da bih prekratio dalji razgovor. Ona se nasloni na zid i pogleda tužno preda se.

Onda se obrati meni: — Koliko još ostajete ovde? Rekao sam joj, oko dva i po meseca. Razgovor se potom vodio o običnim pitanjima, gotovo beznačajnim.

Niti se pitaju oni koji su drhtali kod tih belih kamenova. Da bi ublažio ovaj razgovor, zapitao sam za jedno selo koje se nalazilo ispred nas. — Skočivir... Tu, pored sela, teče Crna reka.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Tek sada bi valjalo preći na pravi razgovor o pesnicima ove Antologije, ako baš i ne o svakome od njih pojedinačno, a ono svakako neizbežno o svima njima onako

Hvali l mene tko, nevešta se čini, Uzmi drugi razgovor, drugo što započni; Kudi l' mene tko, i ti š njime hodi, — Tako ćeš zlu sumnju izvesti ot ljudi.

TRLAJIĆ RUSKA ZIMA Listopada sedmog, navečer, pri sveći, V mojej maloj sobicje za knjigom sedeći, Neki mi se razgovor na pendžeru čuje, I meni se učini da se nekto psuje, No razbrati ne mogoh kto i što veljaše, Ibo uho na uho drug drugu

Jovan Pačić MUZIKI Blagi, slatki i prečisti, Svjati neba razgovor Ti si, divni raj k’o isti, Smeran tvoj sam pjesnotvor; U radosti krasnom cvetu Raskoši ja pijem slast. Muziko!

Kad je poglediš, kap od bistre rosice vidiš, Samu t’ čistotu oko, samu milinu pije. Razgovor put nam skrati, i sam sam čudio s’ sebi Otkud mi reči sila, misli množina otkud.

t’ ne može tako prisvojit brzo, Ne može ništ’ mu tako uliti volju tvoju Kao povoljan govor i novost ugodna misli: Razgovor često jedan ceo presudi život. Ona sluša i gledi, a kako sluša i gledi, Ljubov sa cele sija, ljubov neznana sebi.

okružni činovnici, a osobito generalitet i štab, ovde nalazeći se svi činovnici kod meničnog prava i ceo magistrat. Razgovor narodnim jezikom i o narodnosti vođen oživljavao je celo veče i veselje.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUJO: A bog š tobom, svijetla gospođo! Ko me more čut prosto mu — neka mi čuje razgovor! A ne more li?... Nek’ uha čulo prstom zaptije!...

KNEZ ĐURĐE: I to, Radošu! Al’, braćo... VUKSAN (za sebe): E, baš sam znao Da tako mnogorečiv razgovor Telal tek biva većeg grdila, Što krajem svojim pjano povodeć Za sobom vuče tešku mrcinu — Baš kô na repu, negde,

VL. VAVILA: Oprosti, Radošu! Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?...

(Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe). Još pitam ko?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

David: Kako reče? Pisarčić: Zar si udovicu oženio, pitam te? David: Tako ti mladosti, dijete, ne upleći se u razgovor kad ništa ne znaš. „Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti.

spratu, u starim bosanskim kućama, namenjena sastancima, dogovorima i pušenju“: zatvoren trem đoja — tobože eglen —— razgovor; zabava eškija —— odmetnici, hajduci, ustanici, odmetništvo živolazan —— živahan zadoligati — „naročito pevati,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MILADIN: Pa ja velim... ŽIKA: Ama, nema šta ti da veliš, nego izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću da te zovem posle te natenane da te saslušam. MILADIN: Velim, znaš, već tri meseca zbog toga dolazim.

” – ako je samo tamo na nebu uređena administracija i ako ima nekog reda... 'Ajd' izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću te ja zvati. MILADIN: Dobro! (Odlazi.) XIII ŽIKA, MILISAV, JOSA ŽIKA: Pa onda? (Zvoni.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

i raspreda o radosnom saznanju da se najzad oslobodio hajduka koji mu je toliko dodijavao, mladi napasnik prisluškuje razgovor pod prozorom, upada u sobu i krvavo se sveti, da bi zatim iz tamnice oslobodio svoje drugove i oženio se lepotom

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Da opet nastane ono onako lepo, prijatno prolaženje dana, one večeri, spavanje, razgovor šta će za sutra da se gotovi, radi, i to sigurno, bez briga, zadovoljno.

Posle večere, odmaknuvši se od sofre i istresavši iz skuta mrve, baba počinje razgovor. Kao obično, kazuje mu ko je toga dana dolazio od komšija, rodbine.

Uvek, iz velikog poštovanja prema njemu, kad god je dolazio kod njega na razgovor ili tako nešto, on je uvek dolazio sa strahom, nikad ne hteo da sedne, svršavao na brzu ruku, sve iz bojazni da on,

noge u čistim belim čarapama, i onda, propuštajući brojanice čeka da po običaju dođu kod njega komšije, trgovci, kao na razgovor, a upravo na dogovor o javnim stvarima.

Ali retko da dođe pre brata kući. Obično se, uz put, zadržava kod ostalih dućana, trgovaca ili na razgovor, ili opet poslom. A najviše, ako ima koja opšta, maalska, čaršijska stvar da se svrši.

Majka, sa strahom čekajući taj njihov razgovor, sad, posle njega, ulazi u sobu kod nje preplašena pa, kad vidi nju gde se, usled njegova povoljna odgovora i iznenadna

Ćipiko, Ivo - Pauci

No nije druge, blagu treba dati njegovo, ili ga smaknuti! Uveče, na prelu, poveo se o tome razgovor. Preldžije sjede uz vatru, pale lule i gledaju kako plamen bukti, pa ćute, kao da nečemu osluškuju.

Radivoj ne smije dalje da govori, jer ljudi ćute. Mislio je da će izazvati razgovor o ženama i curama. Biće sočne i debele šale, ali niko se ne odazva.

—Poslaćemo ga svim općinama. Doći će i na vas. — Kakova sramota? — umiješa se u razgovor Ilijv odvjetnik. — Oni idu za svojim ciljem, a taj je očit: hoće da pomađare sve što nije mađarsko, pa da tako stvore

Došavši do njih, osluškuje i, čuvši u jednoj pred njim na oškrinuta vrata razgovor i pucketanje naloženih drva, uđe i nazove dobro jutro!

— Kijamet! . —Kazuj, bolan! —Kazivao sam ovim dobrim ljudima što znadoh... Ali, evo nikako — prevrnu razgovor — da mi se ugriju ova dva prsta na ruci! — i primače ih bliže k plamenu.

— Da, da, treba! — potvrđuju ostali. Radu, slušajući razgovor, suze obliše. Pogled mu besvjesno zamiče na zgrbljena oca.

—Ništa... ali nije sigurno do tebe... junače moj! Pretrže im razgovor suveznik, javivši se Radi, a u to bane i Božica, Radina žena, sa ručkom. Maša pogleda Radu i pozdravi.

potreba mi je! Pretrgne im razgovor Maša, sprti sa sebe breme drva i pita se s Radom. — Pođi, Mašo, vidi kud je krava, da ne bi u štetu, — kaza joj Marko.

I Marko ćuti i premišlja kako će zgodnije da zapodjene razgovor, a kad Božica skide sa vatre bakru i umiješa puru, odloži lulu i prihvati sa kućnom čeljadi da ruča.

U dućanu čeka gospodara, i, čekajući, razgleda dućanske stvari, sluša što ljudi govore, i u razgovor ubacuje po koju svoju riječ. Dugo je čekao, a kad vidje da gazda silazi, uđe u pisarnicu i za sobom povuče vratašca.

— jače će otac. —Ja vidim da se arči bez koristi... Tada se neko promeškulji, nasta šuštanje po postelji i prestade razgovor. Mladić pak iziđe uza stube u svoju sobicu.

— Ne razumijem se ja u to... Došao sam onako, da se prođem... — prihvati mladić, pa onda iznenada prevrnu razgovor : —A je li Jure pošao u varoš po ljekariju? —Je... I noćas ocu bilo je rđavo. Bog da nas obrani! Ča bi bez ćaće?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ne verujem da je postojao neko na Kuli ko se uzdržao da makar nešto ne zucne o tome. Bio je to jedan lep podsticaj za razgovor i samo bi mutav čovek bio u stanju da ga propusti.

Bogdan Imao sam vrlo mučan razgovor sa Jelenom. Sačekao sam pogodnu priliku da ostanemo sami, da bih joj rekao ono što sam odavno smerao.

Zato sam pokušao da skrenem razgovor na nešto drugo, bilo šta, samo da bih izbegao ponižavajuće muštranje. Pomenuo sam Lauša.

Ali, to traje prekratko. Posle iscrpljujućeg smejanja ležimo još neko vreme ćuteći, a onda dolazi na red ozbiljan razgovor. Započinje Dimitrije. Reče kako je vreme da odlučimo kuda ćemo krenuti. Eto, dakle.

Šta ja uopšte ovde tražim? Jesam li ptica da im ukrašavam razgovor cvrkutom, ili sam povetarac da im sušim znoj sa tela uskovitlanih u parenju, ili sam suđaja da bdim hoće li ili neće

Nameravao sam da im se pridružim, ali sam odustao, jer sam slutio da će odmah, čim se pojavim, prekinuti svaki dalji razgovor.

svoje gnezdo u kakvom jarku; izdužila šiju prema steni nad Mrtvaja virom, zažagrila očima i čeka kad će patinuti onaj razgovor. Razgovor! To je za nju obuzetu svrabljivim nestrpljenjem čisto jalovo žvatanje.

u kakvom jarku; izdužila šiju prema steni nad Mrtvaja virom, zažagrila očima i čeka kad će patinuti onaj razgovor. Razgovor! To je za nju obuzetu svrabljivim nestrpljenjem čisto jalovo žvatanje.

Nikako to nije ličilo na razgovor između jednoga muškarca i jedne žene, i nikakve tu prikrivene strasti i želje nisam primećivao.

Mogli su produžiti svoj besmisleni razgovor. No on je vratio. Zahvatio je šakom vodu i sasuo joj za vrat. Ona je vrisnula, ciknula, ponovo kikotanje i smeh, kao

Ilić, Vojislav J. - PESME

I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' I to gubi se brzo, I

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje.

U mudrom zboru narodnih otaca Razgovor njegov pristojno žubori; Da, on je jednak i kad kletve baca, I kada reči blagoslova zbori.

Bole je prezreti život u ropstvo koji nas baca, I, veran slobodi, sići u krilo praotaca.“ Kad svrši razgovor ovaj, on strašno izvrši delo: Razderav zavoje svoje, utrobu dohvati smelo, I zalud prilete roblje - utroba pucati

Pastiri danjuju leti i sastaju se ode: Sednu, podviju noge i onda razgovor vode O stoci, vremenu, hrani, il' govorljiv kakav čiča Po vas dan šarene bajke o daljnim zemljama priča.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Prepiska nije razgovor; njoj će, pre svega, nedostajati ono duševno raspoloženje koje je našim razgovorima na obalama plavoga alpijskog jezera,

a tek koliko je bilo moje iznenađenje kada sam u pismu pročitao da me gospodin Ministar poziva na vrlo hitan i važan razgovor.

Njegove Svetosti i našeg mitropolita, oficielni pozdravni govori na grčkom jeziku, pa se onda prešlo na neusiljeni razgovor na francuskom.

A te svetiteljske statue znaju i da ožive, osobito kad se, posle zajedničkog ručka, nađemo u lepoj sali za razgovor. Tu pijemo kavu, a ja zapalim svoju cigaru.

On verovatno nije u stanju ni da prevodi stagirskog filozofa, a kamo li da ga upotrebljava i komentariše.“ Ovaj razgovor slušao je jedan zadrigao plavokosi mladić, pa se i on umeša.

“ - „Pa, ako smem da znam, šta govore zvezde?“ Ovaj razgovor privuče na sebe pažnju prisutnih. Svi, načuljiše uši da čuju Tihov odgovor. On uzdahnu duboko.

Posle večere, okupljaju se gosti u donjim prostorijama glavne zgrade na razgovor, zabavu i igranku. Ja malo posedim sa njima, pa se onda izkradem na opustelu mračnu otvorenu terasu pred zgradom.

Stanković, Borisav - TAŠANA

« A sada sve drukčije. Eto, večeras će hadži Rista doći sa svojima na sedenje i razgovor. I sada će, posle crkve, svi ovamo doći.

HADžI RISTA (malo napred, zadovoljan, nasmejana lica, kao nastavljajući usput započeti razgovor, ne primećavajući Tašanu): Ako, ako, dedo. To znači da te se boji, da te poštuje!

Jer ja sam se tako radovala misleći kako ću time da te iznenadim, zaradujem. Sedi! Sad će Stana doneti. (Da skrene razgovor): Eto baš pre neki dan bila je kod mene Lena (sedne), tvoja sestra. I ne znaš koliko mi se hvalila tobom.

MIRON (savlađujući se, i da sve to preseče, naglo, čisto sekući samoga sebe): De drugo nešto. (Hoće da skrene razgovor, seti se): Baš dobro! Znaš, pre dva, tri dana bio sam na preslavi u vašem selu, gde je vaš čivluk.

I to će me radovati. To će mi biti jedini razgovor, jedino prijateljstvo, jer ja od ljudi nikada ne smem da očekujem ljubav, prijateljstvo, zato što moram da sam uvek ispred

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Jednog dana zapodenu se teoriski razgovor u šnajdernici. Kostica, drugi kalfica, dok ćuta, ćuta. Pa onda uturi noge u cipele, ustade, i poče: „Pantalone,

E, sad joj se sija srebro tamo gde ne treba!” Sve je to bio prazan razgovor. Seka je hodala bez štapa i mašine, ali je noga bila osetljiva i lako zamorljiva, pa je devojka mnogo sedela u kući.

Kuća majstor Kostina opet ožive. Kao da je i ona bila u Sandžaku na blatu. Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”.

Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja. Kad se povorka spustila s groblja, razgovor pređe na običan letopis. Padaju imena, cifre, anegdote.

Posle ćeš me i tako varati — šali se — neka se bar sad zna šta je moje a šta tvoje. — E, mi tutori — nastavlja se razgovor — mi znamo i drukčiju gospa Nolu.

Jedne večeri, povede on razgovor sa ženom o tom budućem mirazu. — Šta misliš, da li da kupimo ono Šnorovo imanje? Jedan Švaba bi nam se skinuo s vrata.

Otvoriše kapke, i čuše kroz staklo da se neko vrlo učtivo raspituje za put do nekog majura i nekog sela. Razgovor taj se prekinu kao nožem presečen, iz dva razloga.

On glasno pozva: Nastase! i tome je gospa Nola znala da je to jedan od njenih starijih nadničara. Razgovor između Srbe i Nastasa išao je s početka s brda s dola, dok ne izađoše na temu. Srba reče tad živo: — Pa zar ti ne znaš?

I još bolji u oba slučaja; jer, dosad bolesti, a i sada, evo, nevolja nas dovela na razgovor; a kroz nevolje su ljudi najbliži rod. Za mesec dana, Julica se isprosila, verila, i venčala kako je gospa Nola želela.

— Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala. — Dobro što je zaspala. Nije to razgovor za mlad svet. Odmaraj se, mučenice. Gle kakve su joj one njene divne staklene ruke...

Sadašnja grobarka ima dvadeset šest godina, i gleda vas kao vampira ako počnete razgovor o gospa Noli i njenom društvu. Ta grobarka sad vodi drugu kroniku, i sasvim drugim primerima potvrđuje duboko istinitu

Pavle se tad utače u razgovor i pre matere, i reče ocu: da on baš hoće mnogo da uči, jer hoće mnogo da putuje. — Kad pre! I kuda si naumio?

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa sakriveno nije ostalo, koji svašta znadu, i koji se u razgovor upuštaju i ne razbirajući kakav je predmet istog razgovora.

Da i ja i ovi pošteni ljudi pravo imamo, mislim da vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest časti izdao, da stari Rimljani nisu stakla imali, niti su mogli

Ja se pustim s njima u razgovor i zamalo se tako upoznam da me svi za svog prijatelja proglase i na mene navale da im za spomen moje uši ostavim, na

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Vi nesumnjivo poznajete svi onoga maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše

“ Vi mu, razume se, učtivo i, koliko je moguće slađe, odgovorite: „Au, kako su lepe pipe!“ i time mislite završili ste razgovor sa njim, te možete nastaviti onaj interesantniji razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom.

“ i time mislite završili ste razgovor sa njim, te možete nastaviti onaj interesantniji razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom. Ali se varate, jer mali tiranin sad tek počinje svoju upornu akciju.

“ Ali se vi po drugi put varate ako mislite da je to njemu dovoljno i da će vas sad već jednom pustiti da nastavite razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom.

Ako ste vi toliko nesmotreni pa ne opazite, ona će ma kako, ma na koji način izvesti razgovor koji će vam svratiti pažnju. Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!

Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!“ ali će, recimo, povesti razgovor o poslednjoj premijeri: govoriće vam o dubokom značaju probelma koji komad tretira i o snažnoj kreaciji naše

o dubokom značaju probelma koji komad tretira i o snažnoj kreaciji naše protagonistkinje, i čim uspe da vas uvuče u taj razgovor, ona će preći na toaletu koju je imala protagonistkinja i, da vidite, kako će smišljeno, lukavo, izdaleka, povući liniju

Ako vi ni pri tim rečima ne primetite butone u njenim ušima i ne zadivite se, radi čega se ceo ovaj razgovor i vodi, onda, razume se, ona će nastaviti: — Možda bi to bilo preterano — ja ne znam — ja nisam kompetentna.

— dodao sam ja svoje rezonovanje, a mati je pobegla iz sobe da bi izbegla odgovor na ovo naknadno pitanje. I da je ceo razgovor ostao samo na ovome, nikome ništa. Ali sam ja nastojao svim silama da svoje novo saznanje i primenim.

O mojoj sudbini vođen je naročito jedan opširan razgovor, posle jednoga burnoga dana, kada me je opštinski pandur, zbog neke sitnice, doveo za uši kući pa majka tri puta

stavio sam ja svoje pitanje na dnevni red pred suđaje, te je u onoj drugoj sobi, gde se večeralo, prekinut svaki dalji razgovor o udaji jedne moje sestre od tetke koji je dotle vođen.

Vodili smo razgovor o toj temi, pronalasku Amerike, jednom prilikom kad mi je nudio tu istu esenciju kao američki pronalazak.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Hajd još malo. Nešto zveknu. Kao da škljocnu zatvarač topa. A-ha!... —... Utrošak municije. — Jesam! 3ačuh razgovor. Hu-hu! — odahnuh. Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir?

Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad? — Ima li koji drugi put? — Koliko ima pušaka u bateriji? — Svega šest. Dve pokvarene. — Auh!...

Eto zamisli... zaključimo sada mir i hajd’ kući. — Zar ti misliš da je to dobro? Onda otpoče razgovor. — U istoriji sveta ovakav slučaj ne postoji. — Proterani su Jevreji... — To nije isti slučaj.

— Postavlja se pitanje, da li mi imamo pravnog osnova da predstavljamo tu zemlju. Sad se umešaše u razgovor i pravnici, rezervni oficiri.

Nećeš valjda da mi dokazuješ da državu čine babe, žene i deca — obrecnu se kapetan Vela. — Čekajte — umeša se u razgovor poručnik Protić, sudski pisar. — Svi ste vi u pravu. Samo niko od vas ne ume da izrazi svoju misao.

Zapita neko, šta rade tamo. Opeva jednoga vojnika. Jutros ga našli mrtvog u šatoru. Mi produžismo započeti razgovor. Govori se da ćemo ovde čekati dok ne stignu transporti u San Đovani, koji treba da nas prime.

Promičemo tako pored mrtvih i niko im ne odaje počast. Ne prekidamo čak ni započeti razgovor. Jer i onaj mali pešak pred nama, koji se poštapa i jedva ide, umreće koliko sutra... Sigurno.

— Nije valjda lud. Nego ti si pijan, te ne vidiš. Da bi izbegao ovaj neugodan razgovor, Dragiša se obrati Engleskinji: — Eѕt se qu’іl u a longtempѕ, que vouѕ êtez іcі? — Oh, yeѕ... troiѕ... moen...

— Peta timočka. — Peta! — razrogačih oči. Moja bivša baterija. Ali vojnici mi nepoznati. Nisam imao vremena za razgovor, već zapitah: — Gde je baterija?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On je takav kad vodi onaj duhoviti šaljivi razgovor sa trima šićardžijama koji mu nude konja još boljega i još prida stotinu dukata i suviše ralo i volove, a on sve to

diba divan — veće, skupština; razgovor; kuća ili odaja u kojoj se čini divan divaniti — govoriti, razgovarati se divan-kabanica — ukrašena gornja haljina u

skriva hajduka; mesto gde se hajduk skriva Jevrosima — majka Marka Kraljevića (istorija ne zna za Jevrosimu) jeglen — razgovor, zabava jeglenisati — razgovarati se, zabavljati se jedek — konj u povodu, uže jedinak — jedinac jednak — (znači i:)

Žijovo i Kom, zato se zove „lomno“) Lab — rečica na Kosovu labud (konj) — belac lav — poljsko imanje; lovački pas; razgovor lavra — glavni manastir lagan — lak lagum — duži prokop ispod zemlje koji se ispunjava barutom radi miniranja lagune

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Iz tajanstvena sumraka bukove šume, iz daljine, odazva joj se sličan glas: — Ku-ku! Ku-ku! Ovaj na izgled običan „razgovor“kukavica ne bi prevario nekog pažljivijeg slušaoca.

Stric je dokon jahao na grani stare bukve, a Jovanče i Mačak su vodili ozbiljan razgovor. — Kako ti se dopada naš logor? — ispitivao je Jovanče. — Dobro je sakriven u hladovini...

Nikolica je dobro razumio taj njezin zadahtani i oduševljeni pseći razgovor. — Ehe-hej! Tu li si opet! — klicala je ona. — Došao si, dojurio, dotrčao! Sram te bilo, stid te bilo, bruko jedna!

Umjesto Lunje u razgovor se utače nakostriješeni Stric: — Došla je ona da nas špijunira, znam ja nju. Lijepo se provukla nazorice za nekim od

Jovanče stigne ubrzo poslije Mačka. Naravno, odmah počinje povjerljiv razgovor o pećini. Spremaju se da uskoro ponovo krenu u istraživanje.

— Ih, a ja se samo okrenem i jezik im isplazim, a oni iz pušaka — pras, pras! — pa kroz moj šešir. Drumom se začu razgovor i prije nego se Stric i odlučio da proviri, na raskršće stigoše Jovanče, Lunja i Nik Ćulibrk.

U dubini Gaja začu se pucanje grana i nejasan razgovor. Svi poskakaše na noge. — Eto vojske! — viknu Potrk. Svi su skamenjeno zurili u pravcu odakle se čuo žamor, ali im se

Kad je Jovanče prvi put pošao da izvidi je li neprijatelj napustio Gaj, čuo je razgovor i graju vojnika baš na ivici jaruge i brzo se povukao natrag u pećinu. — Još su tu, ne možemo izići.

— Nepoznati seljaci? Jesi li ti to dobro vidjela? Da to nije neko od naših? — Nije, nije. Prisluškivala sam njihov razgovor. Pričaju o vojnoj radionici. — Idi za njima nazorice, a ja ću trknuti do radionice da javim — reče starac.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

plemeniti, da kako sam za spasovo bogonarođenje od vrla lepog k meni glasonoše navikla, tako i od vas sade neki dobar razgovor mi da dočujem...

A da odsad koji ću već dobar razgovor imati od koga li, gledeći mi tebe na poslednjem koncu izdišući? Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju

« Doču Juda od njih taj čemerni mu razgovor od sveštenika židovskih. Ode pod jedno drvo, od jada zavrze se za vrat svojim pojasom, te se obesi i udavi se.

Tako i tu se prigodilo: prorok je boledovao, prorok mu je bilje nosio. Dođe k njemu veselim obrazom prorok Natan na razgovor. Pomalo, pomalo dok se uvezoše u besedu, ništa mu preko ni ljuto ne govori, ni ga čim obličuje da ga ne zasrami.

kazuje, te veli: »Po dvome, ja li mu trome progovaranju, odreci se knjižiti s jeretikom i o drugome ti poslu imaj š njime razgovor«...

prošlo, a jesen je nastala, otkudno se po pismu iznova započinje godina i zove se Novo leto, izaradi sabranja letine. RAZGOVOR O POSTU I PUTU Trgovac: Ne znaš ti, oče, što je i kakav je put. Mi na putu nigde ne zgrevamo svoga srdca.

Eda nejmate svojih domova, ako imate što o čemu razgovor, svoju koju li lakrdiju zbijati hoćete po sebi? Zair božiju crkvu podništo držite te i pobožljivim mučkom nekim za kvar

O zdanju li kakvu, o koji miljkovi i o mirazi imate među se razgovor — ne brani se to, ama doma, na sokaku, u dućani, u barbirnica, a ne tu!

što kakvoga s muštranjem kazniti, ja li koga o čemu leka pronahođenje, tužba li je zlobna gde na koga, — svemu se tomu razgovor u crkvi, kod crkve li se nahodi.

Zato jedno presekosmo a drugo započesmo da i ono zdržite i po odmoru opet sećate se veštije vam primati razgovor za vašu hvajdu.

Tuštenu starost i brigu imaš te dosta put ka nesvestan hodiš — ja tko da ti bude u tom razgovor i potešivanje ako ne knjižno svetovanje i nauk, da si o svemu hitlen, vešt, mudar i osvestan, sam ti i tvoja ti čeljad

Te o svačemu spolja na meri tu je razgovor, dogovor, ugovor, svaki hesap, prokuda, panjkanje, iznošena ivtira i hula, što na koga s pizme rad.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Čorbadži-Zamfir uđe, pokloni se paši, paša mu da znak da sedne. Donose kafe i čibuke, piju i srču. Paša zapodeva razgovor i pita, Zamfir samo kratko odgovara; čini se ljut, ćuti, srče kafu i pušta dimove, guste dimove, i gleda kroz prozor u

Sve se tu sjuri, i domaći i iz komšiluka, pa nastane jedan slobodan razgovor, čuje se kikot, cičanje, uzvici: „Muka te izela!

— ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme na se ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao grdi pomalo i veli: „Će se udaš. Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko!

zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim komšijom preko sokaka razgovarao, a taj razgovor bio je za vodonoše kao ona Skila i Harivda za stare putnike.

— Što će načinim?! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!? — reče prekidajući razgovor. A zatim metnu šubaru na glavu i ode ljutito. — Nije bez ništo! — reče Jevda posle dužeg razmišljanja.

I niko posle za živu glavu ne bi smeo produžiti s njim razgovor o toj temi... — Što, što? Što, bre? — zapitao bi tada čorbadži-Zamfir digavši svoje guste obrve čak pod fes.

Vaskom, i snishodljivo bi oslovila poneku siromašnu devojku, zaboravljala bi vrlo često kako se koja zove, a i razgovor bi trajao vrlo kratko, tek u nekoliko reči.

Svršila se i ova igra. Odmaraju se i igrači — neki idu „nišaljci“ da se ljuljaju. Razleže se pesma s nišaljke, razgovor na sve strane, samo se drugarice ućutale. — Vaske, mori!

Kad je ona ušla, nisu odmah presekli razgovor, nego su ga polako privodili kraju izbegavajući sve one reči po kojima se moglo poznati o čemu govore; ali sve im to

Tako mu bilo milo da je odbio dve mušterije koje su došle da pazare, samo da se ne bi prekidao razgovor. I kad se uverio da tetka Doka sve zna, on joj se ispovedi i prizna joj iskreno da mu je Zona posred srca. — Aha!

— Što, zar ćeš sal da gu gledaš? Da ližeš med kroz šiše?... Toj li? — Ama jok! Za prošenje ič ne beše razgovor. Kako da gu prosim?! Koji su oni, a koji pa mi! Čorbadžijska kuća — a naša kuća!... Pamet si beri, Doke!... — Iha!

Ali je to, naravno, slaba uteha bila za Manču. Celoga dana bio je kao ubijen; ni posao, ni pazar, ni razgovor, — ništa mu se sve to nije mililo.