Radičević, Branko - PESME
Kako stiže, sunce granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj sunašce što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke. Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dubokog čuvstva i smirene pravi Ti strojiš i gojiš svog suštestva kras; I zato sve veće Jest toržestvo sreće Što razgoniš mrak, Jer zvezde ti sjaju I utehu daju Da jesi nam sloge i ponosa znak.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
POZDRAV BRANKO RADIČEVIĆ Oj sunašce, što razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile
Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nijes' ovo babe šumadinske, da razgoniš i da nabrekuješ, no je ovo silan Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pripi ti k meni iz bunara studenom vodom, a ja ću pak napiti k tebi večnim zdravljem. IZ PSALAMA Ti moj mrak razgoniš, sveću mi pališ; imajući tebe, žešću vatru, u sebi neće mi se nikad sveća ugasiti.