Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U poslednje tri godine, svi moji dani u Beogradu počinjali su kratkim telefonskim razgovorima s njim. Sednem, u razdanje, za radni sto, i znam: od ljudi koje volim, jedino je on, u tom trenutku budan. Okrenem 684-798.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje. A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san.
Svakoga jutra, u osvit, kad se Zvezde povuku i Mesec zgasne, Aksa obiđe svoje imanje, Prošeta, spokojno, u razdanje, Jer u to doba spavaju svi — Lovci i lisice, ljudi i psi — I to su časovi kad livada Njemu, i samo njemu, pripada.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
118 Posle prve bračne noći Anica, junakinja pripovetke Pokojnikova žena, u razdanje se iskrala iz postelje i usamila u bašti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Konačno, sigurno su ga već davno ožalili i upisali u grobljanske knjige. Za njih je sada mrtav. A za sebe? U razdanje i u suton mučila ga je sumnja je li on ikada i bio Drvoseča. Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo?