Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U njihovu fatamorganu. Ceo jedan narod bio je željan da napusti Evropu, zbunjen, uvređen, razdražen, poludeo, a zadržan u neizvesnosti, od onih dupeta na Dvoru – kako je feldmaršal-lajtnant barun fon Engelshofen
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isakovič se beše rešio da ih sve propusti, pa da ih, na poslednjem komadu puta, prestigne. Lomeći puk, koji beše opet razdražen, jer je išao poslednji, vežbama prelaska preko reke, uspeo je da vojnike pribere za onaj poslednji čas, za koji ih je
prema Fruškoj gori, on je stajao u kolima kao strašilo, između gajeva, žbunja i pokošenih livada, dovikujući slugama. Razdražen, gotov na sva iznenađenja, na pljačku i cenkanje, kao u svojim trgovačkim poslovima, hteo je da od popova iskamdži što
da je dobije, izgledaše toliko grozna, da je mislio da će onda i on propasti, odleteti jaukom nekud glavačke, u vodu, razdražen, očajan, osramoćen, prevaren, ne mogući da ostane bez nje, u toj kući, sa tom decom, očekujući brata.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
žudio uvek za nečim jačim, višim i lepšim, nije shvatao život bez velikih strasti i podviga, bio očajno i bolno razdražen što mora da gamiže po zemlji i u prozaičnom svakidašnjem životu, da tavori u jednom hladnom i sivom dobu, bez boje i bez
Ali on je posmatrao i slikao suvremeni život srpski i sa druge strane. Slobodnjak po svojim političkim idejama, razdražen bedom i gonjenjima, osetivši na svojim leđima sav teret društvene nepravde, on se, oko 1870, sa ogorčenjem bacio na
Dete sa sela, on je iz početka, pod uticajem Janka Veselinovića, gledao život sa idilične strane; docnije, nervozan, razdražen, razočaran, počeo ga je gledati sa odveć crne strane.
Nezadovoljan i negativan duh, docnije bolestan i razdražen, on je radije i bolje video rđave strane i kod ljudi uopšte i kod pisaca naposle, no dobre strane, nije mario za
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Raskomoćen, u onoj polutami, čitajući, čini mi se Mopasana, razdražen, uzavreo i stiskajući vrele usne na moje gole ruke, ja sam drhtao... Upila mi se beše ti u pamet.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu. Glog razdražen mesečinom u cvetanju gubi pamet: divljajući po obzoru, glogoslovi, plaši avet i smejanjem krši goru.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tih dana ja sam imao mnogo briga, i neprilika, u svom privatnom životu, i bio sam razdražen toliko, da sam spaljivao stara pisma, pa i rukopise, koje u Zagrebu nisam štampao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zenodotos, sav zaduvan, brisaše znoj sa svoje ćelave glave i gledaše, kao razdražen no iznemogao bik, na crveno ćilimče, prostrto za predavače.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Putem besvjesno stiska stari dževerdar i prsti mu grčevito po njemu igraju; htio bi da se umiri, no ne može. Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju.
Stara zapazi to, pa hvata kćer, hoće da je istrgne iz Markovih ruku, ali on, kao da je opčinjen, razdražen, gleda u zemlju i jednako igra... I vuče curu dalje... A već sredina litije pored njih prolazi. —Otrgnite živine!
A toplo leto požuri tu njegovu odluku. Nemiran, razdražen lutao je po prostorijama setminarija, dvorištu i bašti. Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere;
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
U poslu, tamo po bašti je ostajala. I tek kada bi otac ne mogući više, razdražen od mirisa već usuta jela, izlomljena topla hleba, počeo čisto da grdi: — Ama hajde! Gde je nana?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Najednom bi se kao prenuo iz sanjarije i u zaklonici, između širokih razgranina, u onoj prisjenci, razdražen željkovaše za njom ... Sav žar i žegu u prirodi osjećaše u svojim grudima.
— 'Ajde „ napij se još, pa poj opočini! Ivo iziđe uza stube, uniđe u sobu i za sobom zatvori vrata. Bješe razdražen, nemiran. Nije znao šta da počne; časom baci se obučen na postelju.
Ivo ublijedi k'o krpa. Prepun i razdražen maldane izlanu štogod, što bi oca još gore razgnjevilo. No u zadnji čas izdrža muku, diže se i otrča niza stube...
Trgovac se dosjetio sinovljevoj misli, i, kako je bio razdražen, planu: — Ča si tija reć'?... Ča bi ti dilija?... Bićeš prvo steć'!... — Pa, koja vam korist? — reče Ivo uzbuđen.
nešto ga zaustavlja — što mrzi, što zovu poretkom, i što mu priječi užitak, ruši mu mladost, truje mu slast života... Razdražen, odmače se od prozora i žurno zakorača po sobi, pa se najednom smisli, dohvati sa stola sklenicu, nalije u nju pošljednju
— Pusti!... Ne mogu te pregoriš, teško mi je! — I upita je, razdražen: — Je li te Petar ovako milovao? — Petre moj! — otrže se njoj uzdah, i potrese Ivu do usred duše.