Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I nasta tajac... Minuti su prolazili kao večnost. Stanku je lupalo srce... Sa strane se razmače šiblje i promoli se Devina glava. — Tu ste? — upita on. — Tu smo — reče Stanko, a glas mu je drhtao. — Koje dobro?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Nemoj, nemoj — umiruje ga Aleksandar kroz smeh — dobar je on čovek, popraviće se... Tek neko razmače šatorsko krilo i posilni promoli mokru glavu. — Gospodine potporučniče, zove vas komandir...
Ćosić, Dobrica - KORENI
nešto kao drhtaj, kao senka, obrve joj se natuštiše i primakoše jedna drugoj, ruke stavi na razmaknuta, nadošla bedra, razmače bosa stopala. — Za tebe nema ničeg rđavog, pa bi mogla da kažeš. Dede, kaži mi sada šta sam ti govorio one noći.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Majka gušterova otvori Srebrna vrata, a pred dečakom se razmače Crno jezero i ukaza se staza uzana, preuzana, bela. Činilo mu se da će mu se vodeni zidovi istoga trena spojiti iznad
Krakov, Stanislav - KRILA
— Na, to je vaše... da platim nemam više... Krilo na ulazu šatora se razmače, svetlost pade na suvu, zgrudvanu zemlju, i omalena prilika poručnika Luke ukaza se na niskom otvoru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sad ćemo videti. Raketla je probijala tminu i u visini se rasprsnu. Svetlost se razli. Komandir razmače ciglu kojom je bila zatvorena puškarnica i pogleda. Njegovo lice se grčevito skupi, i kroz stisnute zube glasno jauknu.
Srećom, vetar odnese šešir sa glave moga kolege... Među kamenjem virila je puščana cev. Graničar razmače kamenje. Nišanio je verovatno. Granata je udarila posred puške i prebila šaku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Začusmo opet neke korake oko šatora i neko tamo pomenu moje ime. Dušan zaćuta. Šatorsko krilo se razmače. — Gospodine potporučniče, zove vas hitno ađutant puka — reče ordonans.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala? Nije mogla da odredi, kad se, najednom, razmače voda i Sedefna ruža zatvori oči od prejake svetlosti sunca. — Kako je krupna! — ču nečiji uzvik i otvori oči.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odjednom se granje na ljeskovom žbunu oprezno razmače i kroza nj se pomoli ušiljeno lisičje lice nekakvog starca. On se začuđeno zagleda u natpis na dečakovu šeširu, poče