Obradović, Dositej - BASNE
iziskuje da nikome ni najmanju obidu ne tvorimo; dobrodjetelj hoće da drugima pomažemo i dobro tvorimo; a zdravi nam razum krepko nalaže da se zdravo čuvamo da nam niko zla ne učini, i baš ako bi i hoteo, da nipošto ne može.
Po sreći, iziđe neko pred nju sa svećom: pozna i sama od šta je bežala. Sveća je prosvešten razum koji nam pokazuje istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu
Ako li nam se pak što protivno sluči, niko pametan neće nam se rugati. Predostrožnost i razum neka svačim upravljaju. Ti učini sve što nadleži, pak se uzdaj.
Ovu razum i slovesnost uzmi od čoveka, on već nije slovesni človek no beslovesna životinja. Liflandski seljani, ako su i lutorani
“ Naravoučenije Koliko se varamo ceneći vnješnu tela lepotu, a duše i srca krasotu, tojest razum i blage naravi za ništa ili za malo držeći!
A da kako ćemo ih poznati? Imajmo samo jestestveni zdravi razum, pak ćemo ih lasno saznati. Rasudimo kakvi su ljudi koji nas sovjetuju, jesu li dobri, jesu li razumni, i jesu li u
Ako li pak ne poznajemo ni njihovu dobrotu ni zloću, ni razum ni nerazumije, ostaje nam da isljedimo njihova namjerenija i da se izvestimo zašto nam oni taki sovjet daju a ne
Zdravi razum i pronicatelno rasuždenije blagorodni je i prekrasni dar božji, o kojemu smo dužni dok smo god živi starati se u soverš
Mi, kako slovesni i razumni, pravdu božiju pred očima imajući, u svačemu zdravi razum valja da sljedujemo. Poznajući da od vražde među komšijama i od pametozlobija za prve obide nikakvo se dobro ne rađa,
Bog preblagi dao nam je slovesni um i razum da se s njima na dobro naše služimo, a ne na zlo i na nesreću. Svak pošten i pametan neka rasudi: je li pravo i razumno
kako bi hoteli i kako znamo da su mnogi bili, to često, za slabost našu, nije u našoj vlasti, ali ljubiti i u drugima razum i bogoljubna dela, njima želiš upodobiti se, za tim čeznuti i nastojati, to možemo, i to nam vrlo i pomaže za upraviti
) A šta se s Hristom sabira? Novci? Ne, on niti je sabirao niti je imao novaca, no on govori za razum i dobrodjetelj. Hoditi po svetu*2 da vas ne oblada pomrčina, uči nas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lice rumeno kao jabuka, a vlasi sede kao runo. U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja. Za njega su govorili: — On zna šta radi! I zaista, tako je.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
„Srce” me je vuklo ponovo u bolnicu, ali mi je „razum” kazao da nje tamo nije. Bojao sam se da mama ne opazi na meni kaku promenu, pa čim sam je opazio da dolazi u moju
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Da mogu nekako da zatvorim razum ovako kao oči i savladam ovu mahnitu svoju osetljivost koja mi razdire dušu, pa neka dođe sve što mora doći i što već
Jao meni, kakav je skandal taj moj razum kad on ne zna, da me nauči prosto jednu stvar: smem li ostaviti ove topove. Jer, evo, šta su mi krivi oni ljudi na
Teodosije - ŽITIJA
Kada je sveti hteo poći y od Boga određeni mu udeo, u zemlju otačastva svojega, Božji savet i razum u srce svoje primivši, i rasudivši trudna hođenja dugoga puta i darovne izdatke mnogoga zlata kada se dolazi u carski
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U vezi sa prethodnim osobinama treba kod Šumadinaca zabeležiti zdrav razum, meru, smisao za stvarnošću. Oni znaju proceniti pravično i bez srdžbe stvari i događaje, kad ih potpuno poznaju.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ko zna čemu se on tamo naučio; ko zna kakve su mu sve ideje zamaglile zdrav razum? Zar ne vidite na šta on udara? Na sve što je svetinja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- buljio sam prema skeli gotovo ne verujući samome sebi, mada sam nečim što nije bio razum, ni piramidalne ćelije već znao, osećajući čitavom kožom to što dolazi kao što životinje osećaju nailazak nepogode.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
želje, odnosno u kriznim situacijama kada čoveka u rešavanju izvesnih osnovnih životnih pitanja ostav-ljaju na cedilu i razum i iskustvo.
magijskom snagom reči, takođe se nastoji da se popravi ono što po svemu sudeći ne mogu da izmene ni iskustvo i razum, a to je mladina neplodnost.
njima jeste ta da je dete biće samo nalik na čoveka, ali još uvek nema one neophodne, suštinske karakteristike čoveka: razum, samosvest, sposobnost govora i uspravnog hoda.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ukratko, moderna poezija kao da gine u bezmerju kojem se približila. Isuviše reflektora okrenuto je k njoj, previše se razum umešao u njene basme, lukavstva i igre.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali, do istine se ne dolazi samo umovanjem. Zdrav razum je samo sredstvo, a cilj je prosveta, stvorena na temelju nauke i iskustva vekova i kulturnih naroda.
«, — naši romantičari, naprotiv, napadali su na »ladan razum«, rastapali se u tim »švermerajima«, maštanjima i sanjarijama, i »na gorama oduševljenja« buktali od »božanstvene strasti«.
On ima racionalno shvatanje poezije, sadržinu ističe nad formom, razum nad maštom i osećanjem, i zato je najradije pevao patriotske ode, prigodne pesme, političke basne.
više ludi ljudi negoli pametni, ali u napredak, od dana do dana, sve društvo pametni raste, a ludije se umaljuje, i tako razum i istina s vremenom nadvlađuju.
U svakom slučaju kod njega je bila velika duhovna energija, jaka pamet, oštar kritički duh, prirodan zdrav razum i Mušicki ga je sa razlogom nazivao bodrim i krilatim Vukom.
Za njega, kao za Žan-Žaka Rusoa, »duhovitost je posoljeni razum«, i on se daje na prigodnu političku i socijalnu satiru, služi se njome kao oruđem u borbi za narodni napredak.
poeziji, »bogodani«, »ženijalni« pesnik, kako se tada govorilo, treba da bude što razuzdaniji, da baci pod noge zdrav razum i logiku običnih, smrtnih ljudi, da objavi rat sintaksi i rečniku, da sebi prisvoji pravo da kao bog stvara što mu ćud
On je verovao u razum i držao da revolucija u duhovima treba da prethodi revolucijama političkim i socijalnim. I zato je toliko mnogo pažnje
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sve mi je konopce s ruku odrešio mrak! Nema ljudi, samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da sam s mesečinom u
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Vrlo malo! A opšti prosti dijalekt svi znadu i na njemu svi, koji samo znadu čitati, mogu razum svoj prosvetiti, srce poboljšati i narave ukrasiti. Jezik ima svoju cenu, od polze koju uzrokuje.
Zašto je drugo Bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju, nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
samo čerez razumnu dušu, no kao što tjelo ranu potrebuje, da svoje tjelesne sile i moć pita, srjeti i razvija, tako i razum potrebuje potkrepljivanje. — Najveća pak važnost umne i duševne rane u tom se sastoji, što je (rana) u neiz.
— Najveća pak važnost umne i duševne rane u tom se sastoji, što je (rana) u neiz.merime dubine kraj svoj spustila — Razum čovečeski boreći se s velikim tegobama u pribavljanju umne i duševne rane tražio je sebi pomoć, i iznašavši najpre
ja vidim da si ti dobro upamtio ono moje izrečenije: „Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu“ i zato treba da se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane, i to samo pri prvom početku, a pri drugom i trećem početku biće mu mnogo lakše.
Ono što obično jedemo, ne pušta tako jako koren. DOKTOR: Kao što tjelo svoje tjelesne sile i moć hrjepi, tako se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane. MANOJLO: Ali kakva je ta duševna rana; je li obična: pasulj, kupus, meso, lebac?
MANOJLO: I to znam, samo ne znam zašto se tako krije. DOKTOR: Jerbo se razum bori u pribavljanju duševne rane. MANOJLO: To je junak neki. Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije?
MANOJLO: To je junak neki. Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija?
Zasad je dosta. (ISAJLU) Moj će razum i danas ostati kod kuće sedeći. Zato uzmite na um. ISAJLO: Nemajte brige, g. doktor, kao da ga sami čuvate.
MANOJLO: Da ne znam da je doktor, reko bi smeten je. No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum. MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi?
No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum. MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi? ISAJLO: On mi uvek govori, kad polazi kud, da njegov razum ostavlja kod kuće da sedi. A zašto, bog bi ga znao.
MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi? ISAJLO: On mi uvek govori, kad polazi kud, da njegov razum ostavlja kod kuće da sedi. A zašto, bog bi ga znao. MANOJLO: Pa jesi li ga koji put vidio? ISAJLO: Bogami, ja nisam.
MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum. Ajde da vidimo! ISAJLO: Mani se toga. Može biti da mu je što poremećeno, pa će kazati, mi
MANOJLO: Ja bi baš želio viditi kako izgleda razum, a osobito doktorov razum. Ajde da vidimo! ISAJLO: Mani se toga. Može biti da mu je što poremećeno, pa će kazati, mi smo mu pokvarili.
Lalić, Ivan V. - PISMO
dajem ti blesak Mog postojanja po kazni Il milosti, i sipki pesak Klepsidre što mi se prazni; Glose o tebi se glože, Razum je razjeo čula, Mi smo tumači rasula: Jesi li bolestan, Bože? (8.
sluša — Ali van reči nema iskupljenja, Pa zato zborim; preobilje tvari Čini da trulež biva zalog zrenja u vidljivom, gde razum gospodari — Pa će i svetlost da razjede leto Na naše oči, dok tromo ga zari U avgustu, iznutra, nepokretom; A
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U toploj vlazi čednog prapočetka žubori Drvo, Tvoriteljsko drvce, što grana razum i veseli srce. (O kakvoj zlobi nigde ni pomenka.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Dakle, vi i spisatelja sporazumjenije imate? To je zaista mnogo od jedne gospodične; to pokazuje razum i divnoje vospitanije.
Ja ću starcu toliko lagati, dokle najposle ne izgubi razum. MITA: A devojka?... ALEKSA: Ona ga nije ni imala. MITA: Ja najvolim kratak račun.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!
Ah, kakva sreća! Rad i trud, Što duh i razum krepe, Bogatom rukom šalju svud Nagrade svoje lepe. I novo leto, novi god, Sa tron a rujnih ruža, Ljubeći mirni ljudski
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Puške zamukoše pred užasnim i veličanstvenim prizorom. I pred navalom čelika kao da se ugasi razum i savest ljudska, grudi su se širile od nekog zadovoljstva... sa ushićenjem posmatrali smo smrtnu agoniju neprijatelja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
LETO U DUBROVNIKU GODINE 1927. Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezda ovog leta.
Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezda ovog leta.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ona leže u postelju i bolova osam nedelja, no opet je Bog ne zaboravi, jer joj posle pokloni zdravlje i zdrav razum. Čim se je predigla, prvo što joj je bilo, rekla je majci da je trpljenju njenom već kraj; više joj neće sedeti pa da bi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vepar sme pogrešiti — Bog nije dao razum svinjama... A Todor se često pita da l ga je dao i nama... Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara.
Pandurović, Sima - PESME
BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Da bog da! 9 Evo naše šeste i, bogme, česte. Bog je stvorio nebo i zemlju a nami dao u glavu pamet i razum. Pa 'ajde, braćo!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Blažen je čovek koji pronađe premudrost i smrtnik koji vide razum. Jer bolje je nju kupovati, nego zlata i srebra riznice; a skuplja je od dragocenog kamenja; ne protivi joj se ništa
Ne mešaj se sa bezumnima. Zaišti premudrosti, da poživiš. Ispravi svedočanstva u razum. Jer onaj koji kori zle, primiće sebi dosadu, a onaj koji kori nečastivog, poreći će sebe.
Početak premudrosti je strah Gospodnji i savet svetih je razum, a razumeti zakon misao je dobra. Jer ovim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života'“.
O, kako da uspojem tvoje življenje, oče, ili kako da ti uzmognem reč prineti? No ti mi podaj krepost i znanje, reč i razum da ti od tvoga tvoje prinesem, od bogatstva dobra dobrotu tvoju, jer sve to nađe i venčav prečasnu glavu svoju dobi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Njihovo mlado srce k človeko|ljubiju i k dobrim naravom malo-pomalo da okreću; nji[h]ov um i razum, kako počnu misliti i rasuždavati, da prosveštavaju, od sujeverija i kojekakvi [h] ludi [h] plašenja čuvajući i[h].
Čudnovito zaktevanje! Bog mi je dao oči telesne da s njima gledam i vidim, i duševne, razum, da. s njim sudim i rasuždavam.
Bog pravedni i milostivi sozdao je človeka svobodna; dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosveštavaju. Stari su mislili za sebe, a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja
Ep[iskop]: „Vidiš li, arhimandrite, kako pravo sudiš kad [h]oćeš; i tako svak čovek, imajući zdrav razum, ako hoće, može pravo suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i rasuždenija, kojega mu je bog dao,
Pod seniju krila njegovi[h] cveta učenije, pravda i opšta ljubov triumfira i pobednuju pesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju. Niko se sad ne boji da će mu ko u zakon dirati.
Zašto smo drugo primili od boga razum i slovesnost razve da se š njima služimo, vsegda misleći i rasuždavajući? Što ja mogu misliti od jed|nog čoveka koji mi
episkopa, oni od mirski[h] sveštenika koji su poznati za svoje česno vladanje, za dobrodetelj i za prirodni zdravi razum, tu su ne samo u svojim parohijam, no i u celoj provinciji kako god patrijarsi i episkopi.
A ovo je prekrasna mudrost! Prirodni razum s čistom ljuboviju k pravdi i k česnosti sojedinjen! Oni su mene nazivali svojim mladim učiteljem zato što sam ja
Kako bi, dakle, bilo tu živiti da su naravi oni[h] ljudi pitome i da među njima zakoni, pravda i prosvešten razum carstvuju i njima upravljaju!
Ovim prirodnim; i kratkim putem dolazili su ljudi k idolosluženiju i k svim sujeverijam kad god prosvešten razum s njima nije upravljao. Zato tolika starost i vika za groblje i grobnice.
stoleću odvojila od pravoslavne crkve raspoložiti — razdeliti rastiti se — ploditi se rasuždenije — rasuđivanje, razum račitelnica — izbiračica račiti — imati prohteve reverencija — učtiv naklon, poklon revnitelj — marljiv čovek koji
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to? Tavnim se večnost zaogrće plaštom, Al' slab je razum da ga digne s nje; Pogledaj napred - ne vidi se ništa, Pogledaj natrag - ništavo je sve...
K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa... nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali se njegov bistri razum vrati na vreme na pravi put, i on dovrši prekinutu rečenicu rečima: „...kada sam na obali mora prinašao Posejdonu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da iznesu ceo naš muzej pred nas, mi se ne bismo zaplakali. Jer kod nas je razum. Jer mi razmišljamo o toj otadžbini, razgledamo je sa svih strana; pretresamo i njene pogreške prema nama, kritikujemo i
Jest. Drugo je Milosav, a drugo sam ja: on je instinkt, ja sam razum. Ja hoću da objasnim i da ispitam onaj predački ostatak, ono osećanje što sam nasledio, ono mistično što u meni večno
Otkud samo istrajnost one nade? Otkud ona vera da će sve ono proći i da će nastati lepši dani? Šta je održalo njen razum?
Te noći ja sam toliko podjednako voleo sve tri žene, toliko podjednako da moj razum... al kakav razum, on je mene sasvim bio napustio.
Te noći ja sam toliko podjednako voleo sve tri žene, toliko podjednako da moj razum... al kakav razum, on je mene sasvim bio napustio.
I tako, umesto da stvar odlučno izvedu do kraja, kao što zdravi razum i naređuje, oni se obično zaustavljaju na polovini puta, ili samo započinju i sve se uvek nešto zanose i stvari
Petković, Vladislav Dis - PESME
HIMNA Odmani rukom i zagazi baru Što mili, teče, kao život meka, Sarani razum, i udiši paru S podneblja gliba što te svuda čeka.
Nekad, dok mladost, prolazna i bludna, Vođena strašću koja razum pleni, Gotovo uvek i za porok budna — Nekad, dok mladost življaše u meni, Smejah se često, podrugljivo vazda, Prirodi,
I tada kao sa vulkana lava, Sipaću misli što naš razum prže — Trešće se večnost i pučina plava, I svi atomi koji svetlost drže.
prolaznost trajnu, U večitost tajnu Atavizmom nekim 3a starim dalekim — Duh čovečji bega I na prostor staje, Razum ne zna gde je, Oko njega šta je.
tajnu Atavizmom nekim 3a starim dalekim — Duh čovečji bega I na prostor staje, Razum ne zna gde je, Oko njega šta je. Razum ne zna gde je, a duh tako hodi, Posećuje vreme i predele trajne, Kolevku postanja koja sve nas rodi, Smrt, svetlost i
Il' osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda poraz sviju snova? Il' to užas priča, razum da se mrači, Da ja stupam sada u svet bez bolova?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je bio velika duhovna pozadina, a dela proroka i svetaca bila su, prema njenoj veri, jedini izvori preko kojih ljudski razum prima svetlost koja osvetljava ovu veliku duhovnu pozadinu.
u nauci, njihovi životi i njihovi metodi istraživanja fizičkih fenomena, bili su jedini izvori iz kojih ljudski razum može primiti svetlost koja će osvetliti svetu pozadinu.
” Očigledno su se majčin razum i srce nadmetali da opravdaju moj dolazak kući ovog leta. Majčino pismo pobudilo je u meni osećanje krivice i ponovo
u nauci, njihovi životi, i njihovi metodi istraživanja fizičkih fenomena bili su jedini izvori iz kojih ljudski razum može primiti svetlost koja će osvetliti svetu pozadinu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tamo se u starinskoj crkvici pomolila Bogu i svecima i za njega i za svoj razum: ispod sudbine nema se kud — bilo bi grđe da uzme goru...
Miljković, Branko - PESME
dan svoje nužnosti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Savetuje plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce Koje se javlja na najrazličitije načine u plodu i kamenu podjednako Prvi put slatko
uspomena na njihov raspored Ima svoju budućnost i njenu prošlost Ima svoj put i njegovu istinu Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje Oivičena beskrajem Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala Tuđe
nesvesnoga Tražite, nađite, pretražite sva blaga, Sve mogućnosti i sva imena svom Jugu Koji savetuje plodovima ljubav n razum VATRA I NIŠTA PEPEO NIJE NASTAO IZ VATRE VEĆ IZ NAŠEG DODIRA SA NjOM I DELI NAŠU PRIRODU.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ blagosiljat ako uzmogne Sve što me jošte čini čovekom: Mišice snaga, razum, i duša, I srca moga pošten umišljaj, Sve nek’ je s tobom... I bog sa sinom Kog sam za život sramno prodao!
čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili u bolji il’ trzavici Uguše život zaljubljenima! Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dosta je bilo. Izmislili su ljudi neka pravila kojima nasilno zaglušuju svoj razum i mehanizuju svoju savest. Pitam se sada, zašto se taj seljački narod kolje, evo već četvrta godina?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kamo nam razum? Kada se varati dajemo jednom neiskusnom dečku, Kome u žilama krv vri, duša s’ u plamenu vije, Te mu je tesna
O, svete reči, kad vas razum vlada I stroga pravda kad vam skipter nosi, Kad pošten čovek nevino ne strada Nit’ paklena mu zavist vrednost kosi,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Oh, ako snevam, de, probudi me! Zvizni, o Đurđe!... Potresi mozak Zviždanja svoga piskom nesnosnom, Pa ako i tad razum sanjivi Ne htedne javu priznat miliju: Ti žara kakvog vrelom iskricom Po nagoj koži nežnog ramena Potraži mesta
Bojić, Milutin - PESME
U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?
Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i kose I da usade u zenice tvoje Mirise, zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik što
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš mu se prepustio, podgrevajući ohlađenu nadu, kojoj se okrenuo kad je video da mu razum ne nudi ništa. Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini?
otkuda je došao taj silni potres i kako je bilo moguće da jedan tako staložen i razložan čovek do te mere izgubi razum zbog jedne ženske. Verujem da mu je Janja bila prva žena, ali zar je to, zaboga, razlog?
Jer, tamo, ne vidim ništa dobro. Preostaje mi da se uzdam u Dorotejev razum. Jedino će ga njegova trezvenost (ukoliko je još ima, a valjda je ima) sprečiti da se ne uvali u kakvu nesreću.
U Jelenu se ne uzdam. Ona je žena. A u žene je, zna se, razum sličan mutnom potočiću, dno mu se ne vidi iako je plitko, šta nosi u svom vrtložnom klokotu ne zna se, na prvi pogled
Njega nije vodio zdrav razum nego mržnja. Njegov cilj je bio razaranje i samo razaranje, pa je to raškim kraljevima olakšavalo rat sa njim.
Kad počne buka, razum se povlači. Artemije Brzan je napao u toku noći južni bedem. Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila
Trud ti je bio uzaludan, stari moj hromi viteže. Pipac Razum je ipak prevladao. U cik zore suđenje je bilo završeno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to? Tavnim se večnost zaogrće plaštom, Al' slab je razum da ga digne s nje: Pogledaj napred - ne vidi se ništa, Pogledaj natrag - ništavo je sve...
Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!
Vek za tavnim vekom u večnost će saći, A razum će ljudski po mraku da luta; Odgovora neće na pitanje naći Ni Istini celoj prolaza i puta. I slutiće večno.
Kakva strašna misô: sve što vidim, čujem, Smatrati za simbol, koji drugo znači: Nagoniti razum da večno tumači, Te da kratki život zagonetkom trujem.
zapad priprema orkan i plamen, I tavni oblaci bacaju strašnu sen Svečani, mrtvi mir prekida potmuo tutanj, S kog ljudski razum postaje srca plen. I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No dobra priroda pobrinula se za svoje stvorove. Kada nas razum izneveri, onda stupa u akciju životinjski instinkt. To je bilo i sa mnom.
Tumačenje zvezda teška je umetnost, a čovečji razum je ograničen. Ako se pretskazivanja ne ispune, to pada na teret naše nemoćnosti, a ne na teret neba.
„Jedan razum više kategorije - tako je zamišljao Laplas - koji bi u jednom određenom momentu poznavao sve sile koje dejstvuju u
određenom momentu poznavao sve sile koje dejstvuju u prirodi, i međusobni položaj svih delića koji je sačinjavaju, razum koji bi bio toliko silan da sve te podatke uhvati u matematske obrasce, obuhvatio bi time i kretanja najvećih tela
Za takav razum ne bi bilo ništa neizvesno, budućnost i prošlost otvorile bi se pred njegovim očima.“ Laplas je cenio veoma svoju
Stanković, Borisav - TAŠANA
I to toliko da bi sa mene sve pokidale, sve na meni uništile: i razum, i ime, i dostojanstvo moje, te bi možda učinio kakvu ludost, zbog koje celog života ne bih mogao da se nakajem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zbog oca, ona se mnogo savlađivala u ponašanju i reči. Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras.
Znaš šta mi je jutros kazao povodom drame Ribarićeve? Veli: Ribarićev razum je dobar, ali je šteta što je tehnika toga razuma samo tehnika razuma, a ne tehnika inteligencije...
da otera svoga junaka u vrstu askeze, on je smatrao neophodnim da mu u dušu metne neku mistiku. Ne! Razum vodi i u aksezu!
Ne! Razum vodi i u aksezu! Razum koji se služi tehnikom inteligencije, i uviđa sve svoje granice, taj razum vodi u rezginacije, a rezignacije u askezu.
Ne! Razum vodi i u aksezu! Razum koji se služi tehnikom inteligencije, i uviđa sve svoje granice, taj razum vodi u rezginacije, a rezignacije u askezu. — Eto ti, Pavle, parče usmene kritike iz ovog našeg sitnog gradića! ...
Kao što se malenoj lađici u burnim valovima samo jarbol pomalo pokazuje, tako je u Josifu ponekad stari razum svetlucao. Ne bi čovek tada rekao da je onako strašno i dokraja propao.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ja poznajem vaše ostroumije; od onog dana kako ste se dosetljivo kod vašeg gospodara supruga izgovorili, ja sila na vaš razum zidam. Niste jošt? Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah!
kanda kod ljudi nema takovi ušiju, nosova i drugi telesni častica kojim bi se i mi magarci smejati mogli, i kao da se razum i pamet po količini ušiju meri!
ostavite se kinjenja i pregovaranja, budite istiniti muževi i naučite se jedanput da je pravi čuvar žene nevinost njena i razum, bez koji vaše podozrevanje i čangrizanje ništa ne pomaže. »G.
Šantić, Aleksa - PESME
doba, Epoho mrla i rugobe trajne U dubokijem tamnicama groba, Gdje leže sunca i istine sjajne, U tvome moru blata razum grca, I nigdje kopna ni obala tvrdi'! Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
tvojim znamenjem svirepo i ričuće ukroćuje se more. Raduj se, krste, krmilara hitrosti! jer oni koji tobom razum primaju, upravljeni bivaju s malim drvetom i tamonosne korablje ispravljaju i u tesna ušća i pristaništa uvode i
ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s anđelske brzine... Kad umre, u to mu se telo opet i raziđe.
Pak ko tome za proviđenje i upravu sa zemljom i s ljudma jošte veštinu, višu svest, mudrost i razum priknadi im za progled i rasuđivanje o svemu!
način kakav je i nauči se od njih apostolskom učenju, spažanju očima, jeziku zdržanje; telo prevoli na metanisanje, čist razum, pamet sklonitu; žensko pipoljenje stresi sa sebe; garez, srđenje za leđa baci, zlo zaboravi, obeđen ne tuži, u
Blago neznano u zemlji i mudrost zamukla u glavi, te koja je hvajda od obadvoga? U radenju je svakom dobro poznan razum. Blago s rukom na jave brojeno vernije je nego na snu lopatom zlato zgrtano. 1743.
Zaludni im biše svi poslovi. Teško se smetoše i pobuncaše kano pijani u blatu. Sav im se razum prosu i rasu se niušto štono za to apostol piše: Ta gde je mudrica sad i lužnica? Gde li je književnik i rabadžija?
I ne samo krilatu što ju je učinio, ama i okatu, da može vrlo nadaleko videti. Njene su oči naš razum. Ove nam što su od vode telesne oči ne daleko motre.
Na gornjemu nam nebu stoji svet, pamet i razum neviđeno. Kako no i nebesni umni angeli što na gornjem nebu borave. Eto, na tu celu svetsku priliku čovek je satvoren
je bolje i više znanje to svetsko, crkovno li; ili: daleko je od te lakrdije mudrost, niti to pristaje kome za pošten razum.
Negoli mnogo i mnogo prevazišlo je krasotom i lepotom od svega zemljanoga cveća i krasote, kade ima čovek u sebi dobar razum duhovni i vrlu pamet, i drži se granastoga slatka knjižnoga učenja, kojeno ne vene ni trune, nego sve se poviše u glavi