Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Povičemo na vozare da brže voze da izmaknemo. Tako niz Dunav putujemo do Rama. Sad ne znam ili onaj prvi ili drugi dan vozili smo se u zahoždeniju sunca blizu kraja, dok eto iz kuće čovek siđe
Matavulj, Simo - USKOK
Kako se braća mogu bratimiti?“ Stane imađaše još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz Janka i koji prvi u brastvu vidješe šta je u onoj zlatnoj kutiji, što
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Krátkaя Sérblïi, Rássïi, Bósnы, i Rámы králevstvъ istórïя (Geѕchіchte der Könіgreіche Servіen, Raѕzіen, Boѕnіen und Rama, 1781),2Z koja je na današnji srpski izdana u Beogradu 1847. godine.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sam da život mora da se osladi ili će svi otići u isposnike savećasmo na promaji provevši sate kraj srebrnog rama repovi u priprati se mrznu tamo se puši kosovska rana i tu smo začeli novo pleme koje reče onome odozgo dosta tih
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ama jeste Mlečići, božija vi vjera! I domišljati ste kao oni!“ odvrati mu s mjesta đakon. Lazarević Rama, Zagarčanina, propušti bez ijedne, jer Ramo bijaše suviše ozbiljan.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Motre me i dve ptice što se zbile. I lelujava suva vlat, poneka. Motri me zimsko nebo uvrh rama. Motri me ruka moja, pesma sama.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Izvadivši polovinu rama ,pogleda napolje i sva mu se krv sledi, okameni se... Dve čelične cevi stoje naperene na njega i dve glave, neobične i
Šantić, Aleksa - PESME
Evo mi sobe! O duvaru jošte Ikona visi, prašljiva i sama, I u me gleda i šapće iz rama o do6u sreće, djetinjstva, milošte.
1910. POZNI ČASOVI Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Prvom su se čašom obredili, al’ eto ti od pećine St’jene, al’ eto ti Kovačević-Rama, s njim poredo od St’jene dizdara, svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje
Malo Todor kroz otoku ide, nađe Todor na drumu široku, nađe Todor Kovačević-Rama, s njim poredo od St’jene dizdara: drže duge preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest
Petra Mrkonjića a sa svoja do četiri brata, do četiri brata Mrkonjića, i s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama svezanijeh ruku naopako, dadoše ga Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
Prvu Turčin knjigu nakitio, te je šalje u Kovače ravne, na Turčina Kovačinu Rama: „O daidža, Kovačina Ramo, pokupi mi po ravnu Kovaču pet stotina silnih Kovačana, hajde s njima ka kršnoj Kladuši, a pod
baci, ponosito na biljegu dođe, ode čekat od Kotara Janka; s desne njemu strane do ramena, do ramena Kovačina Ramo i do Rama Budalina Tale, a s lijeve strane do ramena stoji Ture Nakić Ibrahime i do njega Tanković Osmane, a za njima Mujo
dok se odsluži služba. Kol’ko Marko težio na pravdu, tj. koliko je hteo da postupi po pravdi. Ne bila ti moja rama kleta, tj. ne bilo ti kleto mleko kojim sam te dojila. Đetetu je od koljena carstvo, tj.