Jakšić, Đura - PROZA
Ćutao sam. To je bilo sve što sam mogao činiti... Kad je bilo na Ivanj-dan, dignem se i ja u Sv. Petku, ali rano, pre svanuća, kako me niko ne bi stigao ili sukobio...
O tome drekavcu ljudi su svakojako govorili; ali uopšte svi su krivili Nikolu što je svoga Zola tako rano oženio... A o Stojni su iznosili što već nije ni moguće! Kao da je u drekavca i zaljubljena!...
Obradović, Dositej - BASNE
Dok se dete utiši, prestane plakati i zapita babu hoće li ga dati kurjaku? „Ne boj se ti, rano moja, odovori baba — ako kurjak dođe, mi ćemo ga nabosti na oni gvozdeni ražanj što stoji za vrati”.
— viče Teognid: Bedno siromaštvo, koje mnogim zlom učiš, lažama, prevarama i pogibelnim kavgama!” Rano valja raniti i kasno legati ko želi da mu siromaštvo u kuću ne dođe.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— To je, deco, večna promenljivost sudbine koju sam rano poznao i na koju se nigda tužio nisam; iz te promenljivosti naučite: da se ne treba u sreći gorditi, ni u nesreći
tako mislio sam: ,Moj gospodin Mijuško, naopako ti bilo, ti si međer nas prevario te smo kao tići bez perja vrlo rano izletili iz gnjizda na lapavicu.’ I ja se tek sada uverim o onome, o čem sam često sumnjao, tj.
Hazur Hadži-Mustafa-paša, hazur! hazur!” Sutra rano stari vezir izađe iz grada, a novi Hadži-Mustafa-paša, bivši bina-emin, sedne u saraje, a tugovi mu posle od cara dođu.
Kad sutra rano kavaz ode, pita me moj otac: „Znaš li što onaj kavaz dolazi?” Kažem ja da ne znam. „Poslao ga”, veli, „Hadži-Musta-paša,
vreme dvorili, rekne im Aganlija: „E hajdete sada na konake svoje, pak sabaile ujutru vi Turci azur konje; a ti Aleksa rano svakom Srbinu podaj po oku rakije, pak ćemo na gaz preko Drine”.
— Moj se otac vrlo tome obraduje, i ujutru rano pokupi sve stare belobrade Turke, odu Aganliji i počnu moliti, a on se ražljuti i počne i̓ odbijati, a on i sva ulema
sednem ja u jedan čun sa Eladijom iz Zabrežja uveče, i niza Savu pored Beograda, te noću dođem u Zemun u parlatoriju. Rano sutradan (18. februara 1804.
Ja odma pošljem za svakoga po jednoga momka, a oni rano dođu, i novi knez Peja. Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu!
sastavim vojnike i reknem onima koji su iz obližnji̓ sela: „Večeras su, braćo, poklade: idite kućama te pokladujte, pa rano ujutru dođite”.
iziđe i da ide sa svojima u Beograd, a mi sa Šapčanima u miru kao pre da budemo; i tako potpišemo da prekosutra rano iziđu.
Taki naredimo trostruke straže oko Šapca, da ne bi Mus-aga doznao da je naša vojska razbijena na Lešnici. Sutra rano odemo na Klenak, i Mus-aga pređe iz grada, sa svoji̓ blizu 300 momaka, te ga graničari otpratiše niza Savu do Zemuna,
” pak okrete se Turcima i reče: „Čujte, i dahijski i carski Turci, idite i kažite kurvi Kučuk-Aliji: ujutru rano neka izađe na Dedino Brdo ili u Vračar, gde on voli, pa hat mu, hat mi; kubura mu, kubura mi; gardija mu (koplje,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« — »Dođi sutra!« oseče se kapetan na nj. Iziđe siromah, žali mi se, ja sležem ramenima. Eto ti ga sutradan rano — moli opet. Opet kapetan odlaže: »Sutra!...« Ele tako ga odbija nekoliko puta. Čoveku pritužila nužda.
Tiosavu bi po volji plan i pristade. — Ali sutra rano, znaš — reče Vitomir kad hoćahu već da se rastanu — ti kaži kurjaci, a ja 'ajduci. Valja ga najpre zaplašiti...
— E dobro, brate, dobro! — A pare, ćir-Trpko? — Dođite ujutru, rano, popićemo po jednu i daću vam — odgovori ćir Trpko i povuče da zatvori prozor.
Kad dođe sutra rano, ali u gvožđima — srna. Priđe on bliže — devojka! Odmakne se — srna! Tako jednom-dva. Najposle, veli, zažmuri pa, šta
— A zar je dolazio? — upita Strahinja brzo i kao trže se malo. — Ko? — Pa čiča Sredoje. — Rano jutros; tajka se tek umio, a on dođe. — Pa? — Pa ne znam šta su razgovarali... Tek tajka beše nešto razvikao.
Kmet uđe u kuću da se umije, jer sav beše izgreban po licu. Tako se svrši taj sastanak zaroški. Rano na Petrovdan, još pre sunca, seo je Strahinja kod Zmajevca, najhladnijeg izvora u svoj Ovčini, što je baš pored puta
pošu Maru i kuću pod samim Osojem — punu svačega, pa pred kućom veliku lisnatu lipu, pod kojom se beše jedno jutro, rano, namestio njegov sinovac Vujo s nekakvom debelom iglom i koncem u ruci da prišije, Dok se pop ne probudi, još jednu
Za njim ode polako i Vuja. Domaćica ih doprati s lučem do čardaka, pa se vrati. — Je li ustao pop? — upita Boško rano sutradan. — I otišao — odgovori domaćica. — Odista? — Bogami jest! Ja sam još pre sunca poranila.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Op je išao tromo i leno... I stiže kući. Radeni ljudi pano večeraju, rano ležu, da bi ranije sutra na posao ustali. Otac njegov, koji ništa ne znađaše o događaju, dočeka ga s prekorom: — Tako
Je li, babo, da je lud?... — Ha-ha-ha-ha! — smejala se majka. — Pa mlad je, stidi se!... Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!... Ne bi ti on sad okusio pa da su carske đakonije!... Ha-ha-ha-ha! — smejao se starac.
Pa se onda s teškim uzdahom vrati natrag i pođe u vajatić. Majka joj stojaše na pragu kućnjem. — Jelo, rano, hajde večeraj! — Ne mogu, nano, glava me boli... 11. DEVA Ne beše lako Stanku rastati se od Jelice.
Ali je srce majčino meko. I kad kara, ono blagosilja. Priđe krevetu i uhvati Jelicu za ruku: — Ustani, rano! — reče.
Ona zajeca... dođe joj da iz glasa zapeva... I da bi to ugušila, onda stade sve dublje roniti glavom u jastuke. — Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti?
Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!... Rano!... I stade se starica previjati nad njom. Jelica i da je htela nije mogla ništa reći od silnog jecanja.
Ona bi otklanjala. Kazala bi: nije spremna... Baš da joj kažem!...” I zausti da kaže, pa se opet uzdrža. — Rano moja, šta ćeš! Takva ti je valjda sudbina! — reče Krunija posle podužeg ćutanja. — Kakva, majko?
— Jelo! — viknu ona. — Čujem, nano. — Dela, odnesi ta drva, pa dođi u vajat, rano. — Eto me, nano, eto. Krunija uđe u vajat i stade se osvrtati. Zamalo dođe i Jelica.
— Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je? Kruniji beše teško da joj kaže. — Kazuj, majko! Kazuj, ne muči me!... I ona sklopi ruke.
Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu... Ali je sledi pogled Jeličin. Ona zaćuta. Najedared je obuze ljutina.
Nego, dede, zdravi! I pruži mu čuturu. Stanko se prekrsti, nazdravi i napi se, pa pruži čuturu dalje. — Je li rano otišao onaj pas? — upita Stanko. — Deva reče oko ponoći. — A onaj matori?... — Tamo je, u kući...
Za trenutak iščileše gadne i stvori se lepa, domaća slika... — Stanko, rano moja!... Stanko oči moje!... — zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga... I ljubiše se i grliše se...
Dučić, Jovan - PESME
PESMA Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim. Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I zapregnuta kola već ih ne znam gde čekaju, i ne znam gde će još večeras na konak, pa će sutra rano da grabe dalje da ne znam gde opet padnu na noćište. Razgovarali su.
Čim sam popio kafu, odmah iziđem. — Zbogom! — Zbogom! Nije me pitala ni kuda ću tako rano, kao inače. došao sam u dva na ručak. Ona je se bila otkravila. Izgledala mi je neobično slatka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»’Ajde, veli, da malo posedimo; rano je još za leganje!« — O, o, o! — začu se iz pop-Ćirine kuće, kad stupiše u sobu. — Kakva sreća, kakva sreća!
? Ko te ne poznaje, mislio bi samo da je sve to istina! — veli gđa Sida. — E, nije nego nije! Pa kad grunemo: »Ujutru rano čim zora zaplavi, Vožd Novak tajno...« — No, vrlo lepo! Valjda ćeš sad još pripovedati tvoje »štiklove«...
? — Ju, gospodine, ta to bi još vrlo rano bilo! — veli Melanija. — E, dabome, to je uvek delo jednoga momenta. — Nisam znala, verujte, da su karlovački
« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano? Ti si opet nazebla«, a ona opet u snu govori: »Mene je nemilosrdna sudba, kaže, drugom opredjelila!
a sutra dolazi, rano. — »Fala bogu kad je samo zbog toga!« — reče Jula u sebi, a posle dodade glasno: — Pa pozdrav’te ga, slatka
« — reče Jula u sebi, a posle dodade glasno: — Pa pozdrav’te ga, slatka tetka-Makro, pozdrav’te. — E, ozdraviću ja, ’rano, kad me pronesu velikim sokakom, — veli tetka-Makra odlazeći. — Kad me zakopadu...
« — »Laku noć!« viču s jedne strane. »Laku i blagu!« odgovaraju s druge. — »Zar tako rano? A šteta ovako fajn noć!« — »Ta bilo je razgovora, pa isuviše.
»Juh, kaže, da nije samo popi unangenem štogođ pasiralo.« A ja kažem: Nije, nije, ’rano, dobar je bog!« — Nije, fala bogu... Meni nije, a valjda ni vama nije. — The... kako se uzme... Zdravi smo...
— jer najverodostojniji izvor za taj događaj, to jest Arkadija crkvenjak, taj izvor vrlo je štur, i izdao je pisca vrlo rano. On (tj.
Nije táta tvoj bezdušan k’o taj gospodar Jova. — Mamo, slatka mamo, meni je zdravo teško! — A zar je meni lako, ’rano moja... Al’ gledaću što god mogu; moraće popustiti, nije on, rano, tako jogunast!
— A zar je meni lako, ’rano moja... Al’ gledaću što god mogu; moraće popustiti, nije on, rano, tako jogunast! — teši je gđa Sida, a posle nastavlja mirnijim glasom: — A, kažeš,... on je bogate familije...
Ako dođe Lorenc Čifutin, kaži mu da ću u subotu ovde biti, pa nek me pričeka dotle. A vi zatvarajte rano kapiju, i odma’ puštajte Trezora s lanca, pa pazite da se kakvi vandrokaši ne ušunjaju u kuću. — Teraj već jedared!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
joj, kao što u ona vremena dolikovaše jedincima i naslednicima bogatih očeva, tako i njen muž, sevdišući i pijući umro rano te ona usred cele, velike, čuvene kuće ostala sama sa dvoje dece.
— Stići ćeš, stići... Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Neka bude. — A venčanje? — Ja mislim, može biti do četiri nedelje, — reče čika-Gavra. — Ja držim da je to vrlo rano, jer premda naša Marta ima već dosta spremljeno, al’ sam rada da još pripravimo. Zato neka bude šeste nedelje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Ja ili ona, pa koju više voli. Obadve ne možemo, a nije ona nego sam ja vid'la muku oko njega od ovo licno. Rano, gospođo, ostao bez oca, sami vidite: kako današnja deca to ne priznaju, a ona guja ume fino da se vije oko njega.
Afrika
Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa. Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!
Njegovo društvo, očito, bilo mi je neprijatno. Tako sam ja primio da sutra, u rano jutro, pođem s njim u pravcu Ferkasandugua i Đavale.
Tek pred podne prestajem biti grozničav, gorak i neraspoložen. Tada nastaje drugo mučenje: žeđ. Rano ujutru u Đavali probudilo me je udaljeno udaranje u tam–tam koji je dolazio kampmanu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Utvrđenja, koja su opasivala varoš, u obliku zvezda, bila su, ujutru, u varoši, mračna, ali je Sunce vrlo rano osvetlilo tornjeve crkava.
Serdce me boli videti te takvoga! Uh! Boli li te, rano? Boli li te?“ Žena Petrova, međutim, stajala je pred čovekom koga privedoše, širom otvorenih očiju, bleda, a videlo se
Život mu je bio postao mrzak. Eto tu se ova priča nastavlja. Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu plakala.
Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu. A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno drugome, žalosno. Posle bi, u noći, katkad, dolazilo i do plača dečijeg, gorkog.
Videla se nadaleko, među lipama, koje su te godine bile rano procvale. Bila je okrečena žuto, i virila je iz bašta, iznad predgrađa, koje su šizmatici, u Budimu, nazvali „Taban“.
“ Ona je još jednom, poslednjeg dana, pred polazak Pavlov iz Budima, rano, ujutru, prošla, u košulji, kroz njegovu sobu, ali, izgleda, da Isakovič ni to nije razumeo.
Najzad je i dan polaska osvanuo. Dan vedar, topao, u suncu. Isakovič se, tog jutra, bio probudio, rano, bolje reći, te noći, uoči polaska, jedva je i oka sklopio, pa je razmišljao, šta će i kako će.
Na prednjem levaku jahao je konjušar. Čovek je glasno vikao. Konji su se bili poplašili da ih, tako rano, teraju, uzbrdo.
sa tamnim očima, koje su gledale Isakoviča, uplašeno, kao što gledaju košute, kad istrče, iznenada, na ivicu šuma, u rano jutro. Božič je Isakoviču ponavljao da se neobično raduje, što će imati tako prijatnog saputnika na putu.
Nametao mu je, i svoju ženu i ćerku, a ta žena je bila vrlo lepa, a ta ćerka je bila uzrela rano. Ded joj je – vikao je Božič – bogati voskar Despot, Despotovič, član tanača, u Budimu, pa će dati miraz, kakav naše
Pošto su putnici bili, to jutro, rano probuđeni, počeo je da ih hvata neki prijatni dremež, i, kroz taj dremež, putovali su, dugo.
Vide da pred njim stoji devojčura, koja je rano sazrela, i bulazni. A ona nije ni sanjala da, u tom oficiru, budi prezir i mržnju, koju su, svi ti oficiri, u poslednje
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Arbanasi i Turci su od sporednijeg značaja. Stanovništvo Dragora i Šemnice življe je i preduzimljivije od Poljana. Rano su se odali pečalbi i u velikom broju idu u druge zemlje, gde se bave probitačnijim poslovima nego Poljani.
Sve moraju do jeseni nabaviti i složiti u svoje kuće, jer zima rano nastupa i onda snegovi zaveju sve puteve. U selu nema ni hana ni pekarnice.
Nema velikih prirodnih pogodaba za život. Stanovništvo je zbog toga vrlo rano upućeno na zaradu izvan svoje oblasti: ovo je jedan od krajeva iz koga se najpre počelo ići u pečalbu, i idu svi i iz
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I AGENT: Dozvolite, ko je prvi opazio? PAVLE: Ja se najranije budim u kući, posao mi je takav, izlazim rano na građevinu – dakle, prošao sam ovuda i slučajno mi je palo u oči.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Stanika je govorila da je Vesnino seljačko rano ustajanje vezano za kupljenje eritrocita na svežem vazduhu, ali to je laž.
Morao je biti jedini u Karanovu koji to nije znao. Rekoh mu da je za prognoze još rano: ocene ćemo primiti tek u nedelju na svečanoj predaji svedočanstava.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
A da, došao sam zato tako rano, da vidim je li uranila, je li obučena, da li se ne češlja u deset sati, kao neke frajle.
Donekle se tako razgovaraju, pa onda legnu. Sutra treba rano poći, kočijašima je već zakazano. Ujutru isplate birtaša i otputuju. H Putuju dok ne dođu u varoš N...
Nastupi rano proleće, pa proklija, i mora ga na đubre baciti. A kad se eve žice pokidaju, u velikoj nuždi, vreba kad otac nije kod
Svećenik dever, sve je već u redu. Sutradan, u pet sati ujutru; Šamika doći će pa će je odvesti. Juca je rano legla i rano je ustala. Već u tri sata ujutru probudila se i počne se oblačiti.
Svećenik dever, sve je već u redu. Sutradan, u pet sati ujutru; Šamika doći će pa će je odvesti. Juca je rano legla i rano je ustala. Već u tri sata ujutru probudila se i počne se oblačiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je miran. Pošao je bio rano i nadao se da će pre mraka stići do Varadina, gde su imali da mu se priključe ostali delovi puka.
Kad se u gradu doznalo kako je puk kažnjen, obuze sve živo neka luda strepnja. Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače. Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha.
Uveče je ču, kroz zid, kako govori i tepa mužu, odvlači ga rano u postelju. Prekodan je vide, neprekidno, u suzama i ciktanju, u zagrljajima i oblačenju, o vratu muževljevom.
I brat ga dočeka nevoljno – ostareo, izmenjen. No kada snahu ugleda, stade kao gromom poražen. To nije bila ona rano udata, visoka devojka, ni ona divna mlada sa glavom svoje ćerčice na dojci, ni ona puna, grudata žena, koju je čuo
Odjurivši sa slugama daleko ispred puka, on zaljulja sav most skokom svoga konja, tako da je morao da zastane. Bilo je rano još.
ručku, u svečanoj dvorani komande, među kirasirima, prilično se podnapio, a pred veče, u privatnom salonu đeneralovom, rano je zaspao.
što mu ležahu čelo glave, da ne bi gledao za njom, onako čvrstom, Isakovič je u sebi zbunjen ponavljao da sutradan valja rano ustati, ići patrijarhu, doznati novosti, spremiti se za Beč, spasavati vojnike od nove seobe i oduzimanja oružja,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i strah da će „prestariti“ i ostati neudate, kod devojaka se, pod pritiskom patrijarhalne zajednice, javljaju veoma rano, već u pubertetu.
²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje. U Homolju se nerotkinjama savetuje: „Neka rano ujutru zaite vode s bare ili reke, gde se napio žuti bik, metnu u nju kopitnjak, po tri zrna od gloga i od šipka, pa je
Ritualno kupanje vrši se pod potpornjem (gde se plot podupire), rano izjutra (pre sunca).¹³¹ Neke biljke, osim u obrednom kupanju, koriste se i nezavisno — u svrhu terapije.
Ova demonska bića koja napadaju dete i porodilju nastala su od duša rano umrle, nekrštene dece, koja su osuđena da večito lutaju.
Ako detetu zubi rano izniknu, ono će brzo progovoriti, a ako mu kasno izniknu, ono će kad odraste biti tvrdoglavo.⁶² STRIŽBA Strižba je
⁵ U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete)“.
„Kad dete omudra, neće se dugo nakaniti da prohoda“, kaže narod. A ukoliko „rano progovori, veruje se da će zakasniti sa hodanjem“.
Na praznik Cveti postoji običaj da decu rano izjutra „iz šale“ šibaju vrbovim grančicama i govore: „Da rasteš kao vrbica, a da se gojiš kao Gice“, beleži Vuk.
U istočnoj Srbiji u proleće, na početku solarne godine (na Mladence, Blagovesti ili uoči Cveti), devojke i mladići rano izjutra idu na ranilo, kada igraju i pevaju uz zapaljenu vatru.
(Vuk, br. 1754) — Što pre zrelo, pre i trulo. (LMS, 1859, knj. 99, br. 423) — Rano voće brzo trune. (LMS, 1859, knj. 100, br. 320) Uzrast i promene — Pobijelio, a još pameti nije stekao. (K-Lj, NB, br.
O sudbonosnom uticaju koji ima rano detinjstvo na čitav kasniji razvoj govori veoma mnogo izuzetno lepo oblikovanih poslovica („Mlado se drvo savija“; „Iz
O tome koliko su važna prva iskustva i rano učenje govore i poslovice koje ističu čovekovu nesposobnost za krupnije promene kada on već zađe u godine, odnosno kada
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za sebarske žene rano udate, iz materinskog krila prenesene pod kamene usove strasti; za drevne u njima prošlosti ostatke, za uročice pod
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
njegov ludački san), i šapata je bilo i svih ostalih ritmova što izluđuju jednog petnaestogodišnjaka kome je život tako rano dodelio ulogu statiste.
U rano jutro u kome se kupao šljunak, u izmaglici punoj sivila kakvo sam docnije nalazio na platnima Marksa, njena porculanska f
Matavulj, Simo - USKOK
— Daj bože! — reče pop i krenuše se svi. III Bilo je još dosta rano, te iako dolje po dubodolinama bješe već mrak, gore na njeguškom polju, pod širokim zrenikom, prema odsjevu snijegom
Onaj mali Šuto Mirkov, što je okretao pecivo u kneza, bješe mu sinovac, siroče ostalo rano bez roditelja. Mirko Jokašev, udovac, najličniji od sviju brastvenika, najzadružniji, imađaše sedam sinova,
Sjutradan rano glavari se ponovo skupiše u manastiru. Toga jutra potvrdiše zakonik od godine 1803, u kome se ponajviše potvrđuju
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Isuviše je knjiga koje treba pročitati, pa nikad nije rano početi. Ono što me je prilično začudilo i oneraspoložilo pri pregledu tih radova — ono zbog čega vam se u stvari i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
4) ŠTAMPARIJE I LISTOVI Štamparska veština došla je Srbima vrlo rano, još krajem hu veka, i to iz Italije, iz Mletaka.
34 Dositej Obradović je imao čitalaca ne samo kod Srba no i kod Hrvata, Bugara i Rumuna, i bio je još rano prevođen i na bugarski i rumunski.
PESNIČKI RAD. — Milutinović je počeo pisati vrlo rano, još oko 1810, ako ne i ranije.57 Ali glavni njegov pesnički rad pada u doba od 1826. do 1844.
Umro je u Beogradu 23. novembra 1853. godine. Stejićev obilan književni rad počinje vrlo rano, od 1824. Još kao đak dao je nekoliko knjiga. U Beču, 1826, izišao je njegov dopunjen prevod dela nemačkog pisca H. V.
JOVAN HADžIĆ Rodio se u Somboru, u Bačkoj, 8. septembra 1799. godine. Kako je ostao rano bez roditelja, uzeo ga je pod svoje ujak, bački vladika Gedeon Petrović, i brižljivo ga školovao.
70 Umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 1. marta 1903. Ban je počeo pisati rano, još oko 1834, i na srpskom i na talijanskom. Od četrdesetih godina nastaje njegov vrlo živ i plodan književan rad.
U tom sve većem interesovanju za književni egzotizam i folklorizam još dosta rano obraćena je pažnja i na originalnu i svežu srpsku poeziju. Još 1768.
Kako narod izgubi te tri svetine, on izgubi i svoje ime.« Shvatajući tako narodne običaje, on ih je još vrlo rano počeo prikupljati, i to opet po savetu Jerneja Kopitara.
— Kada je već izišao na glas, Karadžić je tvrdio da se vrlo rano, još dok je sa službom bio u Srbiji, za vreme ustanka, počeo baviti narodnim jezikom.
On je, u bukvalnom smislu reči, učio Karadžićeve spise i sa razlogom se nazivao njegovim đakom. On je rano ušao u romantičku književnu doktrinu i svoj život udesio prema svom romantičnom idealu.
uman čovek koji je jasno uviđao da od mlađih naraštaja zavisi sva budućnost naroda, i kao nesrećan otac čija su deca rano poumirala i koji je svoju veliku roditeljsku ljubav preneo na svu srpsku decu.
To su najneposredniji, najiskreniji i najuzbudljiviji stihovi u srpskoj lirici. SATIRIČAR. — Duhovit čovek, Zmaj se rano javio na polju satire i na tom mestu bio dugo među prvima, ako ne i prvi.
Milićević, Vuk - Bespuće
očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage bore, zaboravljajući i na kasnu jesen i na rano proljeće kad se, kao nesita i bestidna bludnica, drsko i bijesno širi, rastući i potapajući, dok se u nju slijevaju
Sremac, Stevan - PROZA
Red je, dakle, došao na Beograd da ga podvrgne analizi i anatomskom nožu svom. Još je rano. Deca se po školskom dvorištu jure.
Maksim je imao vrlo lep običaj. Rano je ranio, držeći se propisa jedne higijene koju je kao blagodejanac dobio. Ustao bi rano, pa bi se prošetao po okolini.
Rano je ranio, držeći se propisa jedne higijene koju je kao blagodejanac dobio. Ustao bi rano, pa bi se prošetao po okolini. To mu je prijalo.
Radičević, Branko - PESME
Ta lepša si nego vila, Lepša nego sunce isto; Bi li, rano, moja bila?“ „Oj srećice iznenada! U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.
Jutros rano pre rumene zore Gojko bele ostavio dvore. Do oruža i srdašca svoga On ne krenu druga nijednoga. Da lov lovi, u
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — VI Kad se probudi, još je bilo rano, U istoku se zora već razvila, Iz njenoga rumenoga krila, Još beli danak ne beše ogranô.
A di tužna, onde suze lijem; A kad dođem čateći na tvoje, Kišom grune bratsko oko moje, Zaš ti zađe danak tako rano, Ta teke je, velim, bio svanô!
Oh oči, usta, grudi bele, Što ću bez vas jadan? Još ne idi, još je rano, Još zorica spava, Jošte sunce ogrejano Kraj zorice čmava, Jošte rosa, još ne pada, Ao moji jada!
(UKOR) De si, dušo, de si, rano, De si danče mio, De si, sunce ogrejano, De si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada!
No makar kako, đavolska je šala, I tajna njina rano se saznala, I koje, da je, nikud iz te kože, I oni ginu radi pravde bože, Oni se biju kano i risovi, Ma mloge jedu
89. Lepo veče, krasno veče, On po svoju ode momu, Al' mu onde baka reče, Da ne ima nje na domu, Da jutroske rano ode Bonoj strini u poode. 90. „Kad će doći?“ junak pita. „Za pet dana“, reče stara.
63. OD sinoć ga ne videla, A on danas rano ustô, Pređe danka očô bela, Osta njojzi jutro pusto. Već izbija deset sata, A još nazad nema zlata. 64.
Već dan i dva njega nema, Sluge s' bune, rano rane, Sva se kuća za njim sprema, Traže sluge na sve strane, Sunce s' rađa, sunce krije, Sve uzalud — njega nije.
Oprostim se, pomolim se Bogu, Dojam konja, pa nogu pred nogu, Jer zbog rane mora polagano, Pa sutradan stignem doma rano. Sve ja nađem kô što knjiga piše. Al' je moglo jada biti više.
Seče Raman i pogubi Raška I kraj njega ubavoga Draška, Dva blizanca rumena i bela, — Rano l' i je majka poželela; Jesenas se teli da ožene, Osta jadna majka bez odmene: Jednom paša rasekao čelo, Drugom
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I brat Sava skrušeno zaćuta, kao što i priliči jednom skromnom i čestitom lopovu koji ima srca i duše. MARIJANA U rano proljeće, kad opori žilavi grab zasvjetluca prvim ozelenjelim pupovima, evo je — odnekle se zvonko javi kukavica:
i zaštitnik sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti se, vala, taj zimski svetac prikazati ljudima ovako rano u jesen, pa makar se pila i bolja rakija nego što je ova, birtaška, triput krštena.
Njegov je sin u Prvoj krajiškoj, u Trećem bataljonu. — Tamo je i moj Miloš, rano moja grdna — uzdiše đedo. — A, onda se nadaj glasu hrabri ga Dušan, pa i sam živahne.
— Da se varakamo i danas, a? Kao Mate s gromom. — Šta ćeš kad se mora ... Sljedećeg dana, u rano jutro, Miloš se uputi uzanom stazom, kroz šikaru, prema ivici brdskog hrbata.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla na rad. To pade u oči komšijama, i već počeše iznositi kojekakve stvari, a naravno da ste vi u tome najgore
Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o? Valjda imaš sada malo da učiš. Svršavaš već. Pogledah je začuđeno.
Oproba da li zavežljaj na glavi i motika na ramenu dobro stoje i ode prošaptavši kao za sebe: — Ne znam. Sad nešto rano dođe.
Posle večere skupi oko sebe devojke, pa dođu i mlade žene. Otac, kao uvek, povuče se u sobu da rano spava. Samo majka s njima ostane, a one, pošto dobro pritvore kapiju, zapuše rupe na njoj, počnu da igraju i pevaju.
A ono mu je domaćica — i pokazuje na nju, pa se opet okreće detetu: — Milane, sinko, dođi sutra, ali rano, sabajle, te čiča malo mesca da ti dâ, da odneseš doma, a sad ’ajd idi — otpušta ga gledajući u nju kako ona stoji i
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
oblake i nadleti se nad onaj grad i sve vidi kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im reče da im se valja sutra rano krenuti, kako će moći do podne prispeti u grad.
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja, i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga. Sjutradan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva.
Sjutradan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva. Udri jednom, a zaleće joj se sjekira, pa sva upade u bilju; okreni, obrni, ne
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet radbotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod.
Sjutra rano ustane otac pa počne buditi Miloša: — Ustaj, Milošu, da idemo klati Divonju. Miloš odmah ustane, uzme štranjgu, sveže
Kad bude četvrti dan, anđeo se načini kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im reče: — Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu.
Lisica zapomaže: — Pusti, jazo, što učini? Jazavac veli: — Zajedno ćemo ovđe čekati lovca, lijo! Ujutru rano dođe lovac i vidi gđe drži jazavac lisicu pa poviče: — Drži, jazo, sokole! Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PIJADA: Nemoj, Ljubo, blagodarim. LjUBA: Zašto? PIJADA: Ne Mogu bogami, ocu da idem. LjUBA: Ta jošt je rano. PIJADA: Cekaće me tetka. VUČKO: Pa? da donesm, da ne donesm? PIJADA: Nemoj, Vucko, nemoj.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN: Vi ćete se sami uveriti. TRIFIĆ (Persidi): Je li obućena? STEVAN: O, i izvezla se već. TRIFIĆ: Tako rano? PERSIDA: Gledajte, milostivi gospodine, sama se obukla. TRIFIĆ: A gdi si ti bila?
Lalić, Ivan V. - PISMO
(3. VI 1989) OKTAVE O LETU Kad već početkom leta senka čvrsne i protka juni kao žila mramor, Tad znaš da leto rano će da prsne Iznutra, i da predvoji se samo O Ilindanu; snage istovrsne Napete nekad tvoje konce drže; Sad puštaju ih
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Da mi je samo znati kuda li je naumila? Gde li će i s kim li će? Ima li koga? Ima da ti ne kažem šta... Još je rano! A, tebi u njenim godinama nije bilo rano, a? Ode! Zamače iza ćoška... Trebalo je da ponese džemper!
Gde li će i s kim li će? Ima li koga? Ima da ti ne kažem šta... Još je rano! A, tebi u njenim godinama nije bilo rano, a? Ode! Zamače iza ćoška... Trebalo je da ponese džemper! Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo!
matori se još uvek zeza, juri levo-desno, švercuje bugarske cigarete „Arda“, dok mojoj maman pune glavu time da je još rano da odseče kike. Za to vreme starci dele svet. Nešto mazne jedan, nešto drugi, a nešto ostane fifti-fifti.
Kada smo još zajednički odlazili na letovanje, ma kako to rano izjutra bilo, on bi dopola izvirio ispod obešenih novina i dobacio mi unapred pripremljen paket stripova i krimića,
— reče odvodeći me u kupatilo. — Nisam još udata za vas: rano je za bračne scene… Tada on dršćućim glasom, onako maskiran i nikakav, ispriča da je preko neke veze upao u ovo
) — A ti, mali, briši napolje i tapkaj karte za bioskop da bar neko od tebe vidi neku Vajdu! Rano si mi nešto, my son, počeo s konferencijama! (Pauza — Kokan napušta razred, a gosn Sule ponovo zaključava za njim vrata.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Graške znoja cvjetaju. Protočila odjeća: lažigaće, košulje. Pili bismo sirćeta, pili toplu jomužu, kad se rano s proleća pjeni preko vedrice.
(Bosiljkovi cvàtići potrusili šafolj su.) - Brže, brže, sokoli požuruje otac nas - služba rano počinje! Moramo se prokrasti: da ne čuju ỳ školi da ste bili ỳ crkvi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu zlatan Mjesec postelju vije, diže se Sunce u jutro rano, u noći Bauk u bubanj bije, šapuće lišće ko začarano. Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva,
Gdje ti je kupus, o, hoja-ho?! Jutros ga rano pojeo vo.“ Kad stigli kući, panika prava, u sobi divna curica spava, a kuća mala, sređena, čista, sija ko rosa s
Pijukom htjedoh, al nisam glup, mnogo je tup.“ „I ja sam lani ustao rano da kuću čistim, pa prst uganȏ!“ prekide Lovac nastali muk i skide luk.
U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano. — Kad ove staze ostavim — kaže — sećaj se mene, vrano. Kraj reke lunja i gunđa tužno ko kasni pijan gost: — Još
Ribe su jutros, dao bih glavu, izišle rano da pasu travu.“ Delija mačak na noge skoči, zavrti repom, zaigra brkom, na vrata đipi, a za njim Žuća iz petnih
Tvrd san lupi i mene i druga, svakom osta na glavi čvoruga. Rano jutro lutalo po mraku i razbilo fenjer u budžaku. Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila.
(1954) PASTIR I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada prošla, bako, tri vojnika!“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Nikoga ne poznajem. Mislim da prenoćim u gostionici, ako je ima, i da potražim nekoga ko bi me prevezao ujutru rano u Eskalonu. — Ja počinjem rad u sedam.
Hoćete li da vidite zamak? — Ne verujem. Nisam poneo nikakvo pismo sa sobom, a sutra rano odlazim. — Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima. Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje.
Biće vam vrlo teško voditi taj rat. — Ni najmanje. Jednoga praznika mi ćemo se iskrasti rano ujutru u ribarske barke i otići na Malo Ostrvo. Tamo ćemo ih čekati da dođu.
— Dobru noć, prijatelju. — O, dobru noć! Ostajete li duže kod nas, gospodine? — Odlazim rano ujutru. — Prijatan put onda, gospodine. — Hvala, stari prijatelju. I uputih se lagano niz obalu.
Idem da legnem: sutra treba rano ustati. Imam ipak nekoliko sati za spavanje. Pokatkad se, i samo za jedan sat, čovek odmori kao za celu noć.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U rano proleće tako surovi gorštak se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkin
(Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) — Zima je velika bila. Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa pola je i gore krio.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Kuda sad, pitaju me sa krivim mačem u grlu, kuda? Uzvodno, kažem kao da smo prave ribe, rano je još za odmor u moru, idemo bistrom kamenu pod okrilje duge, ramenima da podupremo tužne nam bregove.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nego, ostavi ti ta njena pričanja i njene drugarice, već se spremaj. Sutra ti valja rano ustati. Upakovao sam što mi je najpotrebnije i legao. Majka je ostala da mi u toku noći spremi za jelo.
Piskala je truba, uporno, tvrdoglavo, kao da nekom tera inat. Umoran od puta, a nenaviknut na ovako rano ustajanje, teško sam se budio. Trailo se već obukao i drmao me.
— iz daleka — velim joj ja i prilazim sve bliže. — A, ovaj... je l ti se sviđamo, onako na oko? — „Jašta, rano, ne fali vi ništa“ — kaže ona i namignu. Gle... pomislih, čekaj da „profitiram“ nešto, dok nije naišao komandant.
Ali ipak uveče na odmoru, izvrdavao sam između konja i topova da se ne sretnem sa komandantom. Sutradan rano, zorom, nastavljen je marš... Posle podne stigosmo u Mladenovac.
A naše patrole krenule su jutros rano. Silazili smo kroz šumu, gde se osećao miris već svenulog lišća i vlažne mahovine.
Već je dan na zahodu... Prenoćismo nasred druma, pripravni svakoga momenta za dejstvo. Sutradan polazimo rano. Već oko podne sustigosmo ih. Borba je bila očajna. Oko jednoga ćuvika tuklo se na život i smrt.
I tako na domaku bajoneta, uz prasak bombi, ginući na obema stranama, provedoše dugu noć... Rano zorom naši kidisaše na bajonet i ovladaše.
„Stigao glas“ — govorilo se. Presamićene i podbrađene zastajale bi kad vide vojnika i kukale naglas: „Sine... Rano majčina... Ko mi te uze!
Ali treba nanovo braniti zemlju i oni polaze u susret smrti promišljeno. Bez pesme i ratnih pokliča. Rano izjutra izjahali su komandanti i komandiri baterija.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica pođe za njim. — Hoćete li da idemo posle podne u Brezovac? Da pustimo dedu rano, pa da idemo. Gojko se iznenadi ; ovakav predlog nije očekivao, a bi mu po volji.
Naprotiv! to ti je dužnost. Bilo je već dockan kad se Gojko diže i uputi k svome selu. Sutradan Ljubica dođe rano u školu; i deca se brzo okupiše.
Napolju se smračilo, i ako je još dosta rano. Navukla se po okolini gusta magla, pa rosi po mokroj, raskaljanoj zemlji, po drveću i zgradama, cedi se sa lišća i
Starala se da više ne misli, dok je ne prevari san... Izjutra ustaše obe rano. Ona predade majci sav novac, što ga uze od pisara, pa je isprati daleko iza sela, ižljubiše se, isplakaše se opet, pa
Srećom, danas se ništa ne dogodi. Uveče se dogovori sa Stojanom da sutra rano pozovu Velju. Izređaše se toliki događaji a njega još nema. A Ljubica leži, ili sedi po ceo dan.
— cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na ručak Ljubičinu ocu, a pred veče se svi vratiše, da bi se sutra rano mogao nastaviti redovan posao...
Velja je to već sve znao, pa stade misliti o lekaru, da li će doći sutra rano, kao što je obećao. Posle stade misliti o Gojkovoj bolesti...
A ovo se dosad lutalo nekud po mraku... Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!... Ustala je rano posle svadbene noći, opremila se lepo, čisto; spremila sve što treba da je gotovo, kad joj novi gospodar ustane, pa
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ SPASOVSKE PESME 32. Rano rani đevojčica Na veseli Spasov danak; Nešto pred njom rosu trese, Boga moli đevojčica: “Daj, mi, Bože, da ja vidim
“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju rusu kosu.“ 83.
Kad sam mlada u mom rodu rasla, Svako mi je u rod dobro bilo, u večer sam rano lijegala, A u jutru dockan ustajala; Ja sam lice đulsom umivala, Otirala lijerom cvijećem.
122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati. Ako b’ te majci trgala, U mene majke ne ima.
129. Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara. Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi. Otići ću u đul baštu, Otčenuću struk bosiljka,
163. Rano rani Jagoda na vodu, Za Jagodom Radonja na konju, Za Rodonjom Jagodina majka. I govori Jagodina majka: “Lakše hajde,
“ 173. Ja urani jutros rano, rano pred zoru, Susreo sam devojčicu, bregom šetaše, Ja joj reko: “Dobro jutro, dobra devojko!
“ 173. Ja urani jutros rano, rano pred zoru, Susreo sam devojčicu, bregom šetaše, Ja joj reko: “Dobro jutro, dobra devojko!
192. Dostano, Dostano, ćeri majkina, Lele, majkina: “Čija je ono devojka, Što rano rani na voda, I nosi voda stuena?“ “Ono je Stojna popova, Što nosi pero na ero, Što nosi dukat na čelo!“ 193.
“ ŠALjIVE PESME 247. Rano pođoh na pazar, Kupih pile za dinar; Oj ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih koku za dinar; Oj ti koke,
“ ŠALjIVE PESME 247. Rano pođoh na pazar, Kupih pile za dinar; Oj ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih koku za dinar; Oj ti koke, kokorajko! A ti pile piteto!
Rano pođoh na pazar, Kupih koku za dinar; Oj ti koke, kokorajko! A ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih p’jetla za dinar; Oj ti p’jetle, rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj, A ti koke kokorajko, A
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Na praznoj sceni, sasvim levo, vidi se putokaz: KOSJERIĆ 22 km. POŽEGA 21 km. VALjEVO 69 km. Rano pre podne. Glumci su zastali da se odmore. Imaju veliki prtljag: sanduke, kartonske, platnene i pletene kofere.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da nije najlepše ljubav, već za grumen Sunca ubijati i rano umirati. SRP NA NEBU Ti nezaboravljena moja na rodnom polju iznenada ženka, ostaj mi senka, senka.
Njegov srednji sin, Laza, učio je škole katoličkih fratara u Mađarskoj, a bio je lep, čuven govornik, i umro je rano. U detinjstvu imao sam nekoliko njegovih rukopisa. To me je podsticalo da i ja pišem.
Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere kamenite stepenice,
Rijeci, čitao, uglavnom, samo talijanske knjige, čitao sam, sa uživanjem, i jednog našeg prozaistu, Lastavicu, koji je rano umro.
Da se sve tako dobro svršilo. Modernista sam postao vrlo rano. Međutim, kad je došlo do upisivanja na Eksportnu akademiju, prema želji mog ujaka, ja sam se još jednom pobunio.
Sad bi trebalo da se upustim u metričke diskusije. Međutim, za to je, prvo, još rano, a, drugo, ja nisam nikad bio toliko savestan kao neki Malerbov đak.
Ne, nemojte misliti da se šalim. Otišao sam i u drugu operu. Tamo je bila proslava Betovena. Bilo je dupke puno. Rano posle podne stajale su pred pozorištem čičice i devojke sa naočarima, čekajući i hraneći vrapce.
Put me je umorio, i ova jela, iz kojih curi ulje. A ova zvona, koja zazvone čim padne veče, lupaju me u grudi. I tako rano, tako brzo, ovde, pada mrak. Visoka kola, na dva točka, došla su po mene. Pošao sam u St. Paul de Leon da vidim crkve.
Nikad veselijeg, luđeg, snažnijeg kola nije bilo. Da bi čovek bio sretan u životu, treba umreti rano. Međutim, bilo je nešto što je mene, iz Beograda, u Pariz, i oteralo.
Veli, dobro je bilo. Dobro sam otvorio vatru, rano sam neprijatelja javio, a nacrtao sam vrlo dobru skicu. Pred veče, bataljon silazi u Mostar, kroz glavnu ulicu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela
Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Neobično sam se iznenadio kad sam prvi put video poslanike kako uče svoje uloge. Ustao sam bio rano izjutra i odem u gradski park da prošetam. Tamo puno đaka, dece iz nižih škola i mladića iz viših.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ne udri se, đavo te odn'o, vrisnu Milenija. — Deco, niste još ni četvrti tal sredili, a već ste počeli... rano je još. Dok ne sredimo polovinu, 'oću da je svako kako treba, viče domaćin. Otpoče bardak da putuje unaokolo.
Zaustavi ga: — Jesi li ti, Golanfere? — Ja, gospodine. — Kud ćeš tako rano? — U Mojkoviće. — Divan put, gospodine! Ako hoćete da se nauživate — izvol'te.
Potera je svršena; ljudi se razilaze... PROPAST Danas je Pera ustao veoma rano. Nekakva neodređena zebnja beše ga obuzela još juče u podne, kad je opazio da su mu najglavnije partije iz srednjeg veka
Tako se u velikom uzbuđenju raziđosmo kućama, a sutra-dan, rano iz jutra, besmo svi pred kafanom, te videsmo kad prođoše poštanska dvokolica i odnesoše predmet naše žudnje i očekivanja.
Šta je gore, nego kad ti svetac molitvu ne prima! Da bi bar izbacio iz glave misli o kući i selu, čiča Pera se rano krenu iz manastira, te da bar kod kuće može koji časak posvetiti usamljenom razmišljanju o ovome slučaju.
UOČI NOVE GODINE Legoh rano, i, čini mi se, brzo zaspah. Najedared mi jaka svetlost prodre do očiju, otvorih oči i zanemih od čuda.
već dvaput dosad bila u č’a Glišinoj kući i iskala Kaju za dobre prilike, no snaša Jula obično je govorila da je još rano za to, da joj je dete još mlado a nije ni spremno, a što se tiče momka nema mu mane, i tako je ona dvaput baba Soku
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Da se ispeče, jest', al' dela ga umesi ako si majstor. A znaš li ti: kako se mesi javno mnenje? Još ujutru rano, čim se probudim, pa dok se opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Odmah potom, klicanje radosno čuo je. A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je! GDE JE CICA Jutros rano kad je topli dan osvanô I sunce leno pošlo prema krovu neba, Rekla mama Cici: „Idi polagano Kod Mite pekara, kupi
Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda. Smederevsko grožđe Tamno kao gvožđe Dunjo moja, rano moja, Jesen dođe.
A šta nas to prelepo u prirodi čeka? Magla, i kiša, i, iznad svega, blato! Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja.
lenijom, igrali se i dosađivali, krali voće i povrće po baštama duž puta, da se, opet iz dosade, često i potučemo. Rano sam počeo misliti na bekstvo od kuće, utoliko pre što sam se za vreme onog prvog boravka, godine 1950, u Beogradu,
Pesme i prozne sastave počeo sam pisati vrlo rano, ali tome nisam pridavao veći značaj. Nadahnut mazohističkom skromnošću, pomišljao sam da postanem novinar.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Išli smo pravo na Sargasko More, u blizinu koga smo stigli petoga dana, dosta rano izjutra. Vredno je pomenuti da smo se, na putu između Azorskih ostrva i toga mora susreli sa »plovnom meterološkom
Rakić, Milan - PESME
I tako redom, tako svakog časa, Mi mladi starci najnovijeg doba, Padamo, rano iznurena rasa I umrećemo sasvim, joše pre groba...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SESTRA BATRIĆEVA Kuda si mi uletio, moj sokole, od divnoga jata tvoga, brate rano? Da l' nevjerne ne zna Turke, Bog ih kleo! e će tebe prevariti? divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate!
e će tebe prevariti? divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Koje doba beše jutros kada on dođe? A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno. — Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava. On već ne bi mogao da izdrži.
Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ručka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i
joj šta je bilo tamo, na groblju: koja je kakvu pitu umesila, i šta donela za razdavanje; kad je došla, dockan ili rano; kako žalila i naricala; koga najviše od pokojnih spominjala: da li muža, oca, da li sina, svoje dete jedinče, i
On je bio i pismen. Otac ga kao oženjenog (a oženio ga, po običaju, rano, dečkom) dao u manastir da uči. Ali ga dugo nije zadržao: bojao se da mnogo ne „preuči“, razneži se i ode u varoš.
Pa i to bi morao odmah sutra rano da se vraća. Koliko puta, kada joj ga po toliko meseci on nikako ne pošlje niti joj ko drugi — a to je najviše plašilo
biti dosadno, jednako zahtevali od Cigana da im sviraju i pevaju jednu istu njihovu pesmu: — Slavuj pile more, ne poj rano, Ne budi mi, more, gospodara! — Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više.
— Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više. Ali zato je onda to bilo tako silno; tako jako pištala, sekla zurla, bio bubanj, da su se
Tako bi bilo ceo dan, a u veče legalo se rano. I onda je čovek mogao, onako sam, u dugoj | noći, rahat da se nauzdiše, naodmara, pošto se znalo da će i sutra biti
Pandurović, Sima - PESME
I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano. I neki težak miris, teška boja Spomena živih i tužnih što pune Zamrljan vidik, osećanja moja, Mladosti ponos što u
Sve je još mirno, tiho i svečàno. Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o.
Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi il’ času samoće; Ali uvek hladno, neumitno, jasno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Onoliko čovjek valja koliko i kako uradi. — Ništa se ne može od vredna čoveka oteti. — Rano ranilac i kasko legalac kuću steče. — Ko rano rani, dve sreće grabi. — Lenost je najveće breme.
— Ništa se ne može od vredna čoveka oteti. — Rano ranilac i kasko legalac kuću steče. — Ko rano rani, dve sreće grabi. — Lenost je najveće breme. — Lenost je svakog zla početak. — Besposlica, vražija uzglavica.
— Ogladni ovako kao ja, pa ćeš i ti za me dva. 11 — Ma ko ono jutros sabajile (rano) kuka i leleče? — Ne znam počisto ko je, ali će biti naš, jer vaš onako ne umije.
S GRABOM I PROSOM (U Boki se sastanu po tri djevojke koje su već za udaju, pa na Đurđev dan rano otidu na vodu, noseći jedna u ruci prosa, a druga u njedrima grabovu grančicu pa jedna od one dvije zapita onu treću):
8. Kupovanje od najmanjega do najvećega Rano pođoh na pazar, Kupih pile za dinar; Oj ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih koku za dinar; Oj ti koke,
8. Kupovanje od najmanjega do najvećega Rano pođoh na pazar, Kupih pile za dinar; Oj ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih koku za dinar; Oj ti koke, kokorajko! A ti pile piteto!
Rano pođoh na pazar, Kupih koku za dinar; Oj ti koke, kokorajko! A ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih p’jetla za dinar; Oj ti p’jetle rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko, A
A ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih p’jetla za dinar; Oj ti p’jetle rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko, A ti pile piteto!
Kupih p’jetla za dinar; Oj ti p’jetle rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko, A ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih patku za dinar: Oj ti patko, šigo-migo!
Rano pođoh na pazar, Kupih patku za dinar: Oj ti patko, šigo-migo! A ti p’jetle, rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko! A ti pile piteto!
A ti p’jetle, rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko! A ti pile piteto! Rano pođoh na pazar, Kupih gusku za dinar: Oj ti gusko ševeljajko! A ti patko šigo-migo!
Rano pođoh na pazar, Kupih gusku za dinar: Oj ti gusko ševeljajko! A ti patko šigo-migo! A ti p’jetle rano dođi, Ter mi hoj, ter mi poj; A ti koke kokorajko! A ti pile piteto!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Kad bude četvrti dan, anđeo se načini kaluđer, pa dođe rano ujutru i zateče ih svu trojicu kod kuće, pa im reče: „Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu.” Oni pođu za njim bez reči.
” Kad se ujutro carev sin probudi, obraduje se i kako mu je rekla ona žena tako i učini. Podrani rano te sa slugama u lov krene.
Sjutra dan opet dođe carev sin da svoju zaručnicu nađe, ali mu svasti odgovore da je sama jutros rano nekud pobjegla i da ništa ne znadu kuda se strvila, i počnu kao plakati i žaliti je pred njim.
u ta čas napiše knjigu poslanicu te je pošlje za njim po jednoj najvjernijoj sluzi, u kojoj mu piše da sjutra u ju | tro rano kradom do nje dođe, i da inako ne učini ako želi da nju uzme za ženu.
Deca to čuju opet, pa kad ujutru rano ustanu, ne našavši pepela nakupe mekinja u džepove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati
„Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko! već miriše kao smilj.” Sutradan rano polazeći ala devojci zapovedi da nahrani njenu živinu i da skuva večeru. Devojka stane mamiti živinu, kad al Bože!
ako si rada znati, porani pobolje pa ćeš videti.“ Drugo jutro careva kći urani vrlo rano, i stane da gleda u bašču nejavljajući ni ocu ni materi, kad ali Ćeli došao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i
Dijete samo a zar i gladno, stane plakati, a bilo rano, te se niko onuda ne namjeri, dok u onoj rijeci začuje nekakva velika riba, te ona na suvo, i po glasu nabrblje ono
i nadleti se nad onaj grad i sve vidi, kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im reče, | da im se valja sutra rano krenuti, kako će moći do podne prispeti u grad.
39. KAKO SE MEDVJED PREVARIO. Izišavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame ugleda drijen đe je ucvatio, a ostala drveta još i | ne misle da cvate, pa pomisli da će
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
SKITNICA: Išo sam lane, ali se niko ne seća. IKONIJA: Lane? Baš ste se rano setili! I sad na osnovu čega da je nađete? Posle toliko godina, ej! SKITNICA: Šta ću, putujem, raspitujem se.
Stanković, Borisav - JOVČA
MAGDA Ako, ako. Zato onaj moj, sin, sigurno čuo u čaršiji, pa sinoć eto ga kući i jutros rano i pravo u dućan. A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe...
Čuje se lavež pasa kao na tuđince, ali se brzo utiša. STOJNA (oslušne): Rano je za njega. I ne bi psi. Biće ko zalutao i prošao. Čuje se tiha lupa ozdo.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
neki Karlovčanin, vraćajući se s prazni[h] kočija doma, doveze nas za nekoliko grošića u Karlovce, gdi prenoćimo i rano ujutru počnemo putovati po poželjenoj Fruškoj Gori.
Ja bi[h] ga pitao kako on to zna. A on bi mi odgovorio: „Prvo, što si odveć rano počeo, pak črez dugo vreme će ti se omraziti, a drugo, iz tvoga sklonjenija k čitanju.
Dam mu nešto novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu plavetnu i čakšire i crvene [h]ajdučke opanke, pak sutradan rano, nimalo ne oklevajući, ’ajde s njim zajedno preko rakovačke planine.
Deveti dan dođemo u pristanište grada Patrasa u Moreji. Nedelja i rano. Pođem s neki korabljenici na službu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanago.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jetrva pljunu za njom tri puta, gazeći pljuvačku i mrmoljeći nješto, pa nastade oko djeteta. Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena jaja i popi čašicu vina.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Levo! Levo! Zapamtiće ovo Badnje veče i ovaj Božić, poslednji u Prerovu, sutra će se vratiti, rano, večeras se mora sve svršiti. Glavu još dublje uvlači u astraganski okovratnik. Gleda u kočijaševa leđa.
Nisu one ni zdrave. I srce i pamet se pokvare u njima“, rekao je otad ubeđeno i preteći. A ujutru, rano, iz mehane ga najpre poveo u magazu žitarskog trgovca Vasića.
Može se i na đubrištu videti. Ujutru, rano ujutru, uzeće vile i nabacati đubre. Seo je na jasle i razmišljao kako da ubije strinu a da se nikad ne sazna da je on
Uvek je kasno legao, a rano ustajao. „Čovek je stvoren da najmanje spava“, To je mogla da smisli samo učiteljska pamet.
Samo je kuče Lisko lipsalo.“ — Idi spavaj, treba rano da ustaneš — strogo reče Đorđe. — Čekaj, pa danas ti se rodio naslednik. Može i Mijat da ne spava.
— Čekaj, pa danas ti se rodio naslednik. Može i Mijat da ne spava. I onda si me terao da spavam. Kažeš: „Sutra rano na oranje.“ Aja bih se smejao, ali opet ti lepo kažem: „Da si ti živ, odavno smo mi poorali.“ — Ostavi me! Idi!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stan
»Sigurno me je prevario, pa još i tanjir uzeo!« pomisli dečak i u istom času začu patuljkov glas: — Rano si posumnjao, dečko, ali svejedno!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Poučen iskustvom sopstvene smrti, kije siguran da li je uistinu drukčiji ili samo tako izgleda. Rano je, jutro dolazi od Skadarlije i, još dalje od nedoglednog Dunava, sa svih strana mali park u obliku trougla opkoljavaju
Kad je prvi put susreo ovo iskušavanje, gotovo čikanje, opet je, u rano jutro i u ranu jesen, bio u Beogradu, i opet na dunavskom pristaništu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
(sad ne znam kojega leta, Al' Bunaparta je onda na Rusa pošao bio) Zima je velika bila. Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tema za razgovor beše u izobilju. Oni se pri kraju tog razgovora sporazumeše da se trube papirosa pošlju sutra rano u stan Arhimedov.
OTO GERIKE To beše rano izjutra, 20 maja 1631. Mladi većnik varoši Magdeburga, Oto plemeniti Gerike, probuđen iz sna, jurio je trčećim
Što sam naumio, to sam učinio. Trećeg maja, lepog proletnjeg dana godine 1789. rano ujutro, pojavih se u Parizu, savremeno odeven, u crnom odelu, sa kratkim čakširama, visokim čarapama, plitkim
„8 maja, rano izjutra, odvedeni su optuženi u jednu prostoriju koja se nalazila pored glavne sudnice Revolucionarnog tribunala.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Otac ništa nije primetio, rano je legao, majka i ostali ispratili su je na stanicu, stigla je u poslednjem momentu, putovala bez neprijatnosti.
Kako ja to nikad nisam bio, rado sačekah kraj ovog koncerta u Dobrim zaklonima rezerve, a sutra rano, pre svanuća, pošto teren beše otkriven i neprijatelj blizu, uputih se Nikoli.
i kao zbunjen i mučen snom koji nije upamtio on se izbuljeno zagleda u zid pa ponova spusti glavu. Još je bilo vrlo rano i svetlost je kroz sasvim mali i četvrtast prozor, koji je ličio na apsanski, ulazila bojažljivo u zemunicu, kao da
Nećemo ga tamo naći. — Kako? zašto? — Ne ide on tako rano kući, gospodine. Njegova kuća je „Laf“. — Šta kažeš? — Mnogo se propio — odgovori nosač — mno-go.
Ni pomisliti nisam smeo da izađem za seljankom. I tako prođe noć u najvećim mukama. A sutradan, rano, pozva me komandant: — Narednik Stevane! — Izvol’te, gospodine pukovniče. — Marš u drugu bateriju.
Voleo sam da poranim, rano da izađem izvan varoši, gledam u plave daljine, gazim po rosi, slušam trubne zvuke i sretam čete što idu na vežbanje; a
Deca i stari uživali su što je tu, pred njihovim očima, novo zamenilo staro. Rano prolećnjega jutra, kad je sunce bljesnulo u prozore i zatreperilo po krovovima kuća, na novoj građevini začula se pesma.
molim te, tih tvojih manevri, znam ja njih dobro; nego pusti me da se k'o poslovan čovek odmorim i izduvam, pa da sutra rano zaogrnem rukave i zaradicu svoju, od koje živimo i životarimo, odradim.
Bio sam i suviše nervozan i drhtao sam kad ugledah svoga klijenta, koji je i sam bio došao vrlo rano i koji me već po stoti put opomenu: da na zakletvu nikako ne pristanem.
Vrlo čudan čovek! U Kuršumliji sam se rastao s mojim saputnikom i sutradan rano pošao uz Kočaničku reku, na Merdare. Tamo se već tri dana biju.
Pa posle, kad završim, ćaskaćemo koliko ti drago o tome: je li bolje ovako ili onako, umreti rano ili živeti dugo. Ne mogu da kažem: ranjava me ova uspomena, teško mi je da je obnavljam, jer ne volim mnogo da se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
oštricu iz njenog pretvorno bezazlenog trskovog skrovišta, nego je podigao trskovaču uvis i navukao bolje zavjesu, da me rano sunce ne probudi.
Samo sam se smiješio, s onim blaženim umorom koji nastupa poslije nagle prepasti. Izgubio sam je vrlo rano, na samom prelazu iz djetinjstva u dječaštvo.
X Slutnja me nije prevarila: osvanuo je vedar dan. Jutros je rano upao k meni u sobu mladi doktor, svježa, nasmijana lica. Za njim, u otvoru vrata, dva bolničara u bijelim kapama.
Divan materijal za čitav niz lenbahovskih portreta! Ali ja kao da sam dosta rano naslutio jednu rezonantnu prazninu iza tih karakternih čela.
naočari, u onom staračkom mrmoljenju, u onim samotničkim solilokvijima (koji su uzgred rečeno kod mene počeli dosta rano, još prije pedesete), iznenadi me moj vlastiti glas, koji je odjednom izgovorio: Concert champêtre, ili: „Zašto je
Vratili smo se rano poslije podne, još za visoka sunca, zaprašene obuće i s čičcima na nogavicama, malko preplanuli u licu, s umorom u
Oduvijek si imao tu koketeriju naivnosti! Rastali smo se pred ulazom u svratište. Morao je da ustane rano, radi cijepljenja, a u podne je putovao dalje. Sutradan me upitao Ivan: — Kud ste otišli sinoć kad ste ustali od nas?
Ispratile su je i žene iz mjesta. Pokopali smo je u rano popodne. Kad je posljednja lopata zemlje stavljena na humak, okrenuo sam se i otišao.
Nego: ono me obasjava radošću. Onako kao što rano sunce osijava hladni kamen toplinom. Ispitujem ga s nevjericom. Jer se čisto pobojavam da se to ne promijeni,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin. Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole?
— Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća! Otkud tako rano? — Hoću u čaršiju. Obosih, a i soli mi nestade, pa da potražim od Marinka na veresiju.
III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru, dojaha pred Đuričinu kućicu sreski pisar sa pandurima, kmetom, birovom i dva odbornika.
— Mora da su crvljive ove karamanke; vi’š kako rano opadaju. — Bato veli da ih je plamenjača opekla, pa se suše. — Hm... neće biti — odgovori Đorđe, pa ode te umi ruke.
« Tako mu prolažahu dani, dugi, dosadni, teški... Jedared ga, preko običaja, poseti Tima, rano u zoru. Behu prošli božićni praznici.
Što ti je živ čovek!... Dan streljanja dosad su krili od njega... Jutros rano izvedoše ga na gornji sprat i uvedoše u čistu, svetlu sobu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu. Oreže i okopa vinograd, pa ga opet rabotaše kao i pre. Vinograd ponese divan rod.
no reče: — 3apovijedam da skupite veliku vojsku, kakvu ova zemlja nije još nikad upamtila ni vidjela, i da bude sjutra rano na brdu više Stambola. Arapi se poklone i reknu: — Biće sve u redu, — i nestane ih.
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga. Sjutridan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva.
Sjutridan kraljica rano ustala, jamila sjekiru pa cijepa drva. Udri jednom, a zaleće joj se sjekira pa sva upade u bilju: okreni, obrni, ne
A moj ti jarac bježi! KAKO SE MEDVJED PREVARIO Izišavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame, ugleda drijen đe je ucvatio, a ostala drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen
Lisica zapomaže: — Pusti, jazo, što učini? Jazavac veli: — Zajedno ćemo ovđe čekati lovca, lijo! Ujutru rano dođe lovac, i vidi đe drži jazavac lisicu, pa poviče: — Drži, jazo sokole! Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi!
Kad bude džigerica, biće i jagnje. ČIPČIJA I AGINSKI KONj Nekakav aga šiljao svoga čipčiju u jutro rano u drva sa svojom sejsanom, pa pri kretanju upita čipčija agu: — Kaži mi, moj zlatni aga, bih li smio uzjahat malo na
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi.
Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Shodno tome dogovorena je poseta ovoga uglednog čoveka. Počeli smo da čistimo i poliramo rano ujutru. Svi smo se uredili, ja sam navukao rukavice i kada je Funke došao sa svojom pratnjom, bio je ceremonijalno
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sudbina mi je, međutim, odredila drugi tok. Istorija Banata zabeležila je jedan veliki događaj u rano proleće 1872.
Četrnaestog dana, rano izjutra, ukazala se niska obala Long Ajlenda. U šarenoj gomili uzbuđenih iseljenika verovatno nije bilo srećnijeg
tlu, duboko je prodrlo u moju svest i zaspao sam dubokim snom zdrave mladosti, premda mi je krevet bio goli pod. Rano ujutru bio sam na doručku i uživao u ogromnoj šolji bele kafe i komadu hleba sa malo putera.
u prostorijuje ušao jedan od radnika, Švajcarac, da bi mi rekao da je vreme spavanju i da me obavesti da će me rano izjutra probuditi i i odvesti u konjušnicu gde sam raspoređen na posao. Tako je i bilo.
Brod iz Časanika doveo me je do Baltimora u rano jutro jedne nedelje, a dočekali su me skladni zvuci crkvenih zvona. Rekli su mi da je Baltimor katolički grad i da
Za svaki konkurs koji se pojavljivao u novinama, prijavljivalo se na stotine kandidata i, bez obzira koliko rano bi se pojavio na određenom mestu, uvek sam zaticao masu sveta.
Idućeg dana, u vedrom raspoloženju, krenuli smo rano njegovoj kući. Kristijan mi je tada predložio da obojimo i obložimo tapetama nekoliko soba.
Radost života osećao sam danju na poljima punim svežine u rano proleće, ali uveče sve je bilo pokvareno verskim propovedima g.
Meni se činilo da su ga Džimovi nazori isto toliko zanimali koliko i rad u ložionici. Jednog jutra, vrlo rano, pre nego se fabrička sirena oglasila i mašina počela svoj svakidašnji rad, upade on u radionicu i tu zateče mene
O tome govori i ovo iskustvo koje ću sada izneti. Voz London-Lucern prešao je francusko-švajcarsku granicu rano ujutru u blizini Nojšatela.
Sledećeg dana ustao sam vrlo rano. Osećao sam se kao ”čovek pun snage i oran za trku”, slično onom osećanju koje sam doživeo prvog dana u Kasl Gardenu,
oran za trku”, slično onom osećanju koje sam doživeo prvog dana u Kasl Gardenu, pre devet godina, kada sam se probudio rano ujutro i žurio da bacim prvi pogled na veliku američku metropolu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
„Studeno je”, reče tresući se. Ali on, zatvorivši vrata, požuri mimo nju da čim prvo na parobrod stigne što je rano dolazio, u strahu da ga drugi nosač ne pretekne.
Prvo što zapazi sunce je, što neprimjetljivo, postupice osvaja komad po komad goleti zapadne strane. Ono se rano rodilo tamo otkuda je ona došla, na visima Crne Gore, ali do dolje još nije doprlo, iako je već ručano doba; priječe mu
Ona uvidje da treba nešto da reče: —Brzo će zima, rano su počeli studeni vjetrojavi se najposlije, ne gledajući u nj. —Zima će, da! — jedva dočeka Marko.
Običavaše još ostrag nekoliko godina, sa malim svakoga dana k njoj poći. Ustao bi rano, cik u zoru. Ponio bi u džepovima šećera i kave, a uz post i potopljeni bakalarić.
Pa još je i rano: tek se čvrci bude, i dubrava još vinom ne miriše. Dolazi i župnik, težak, zadihao se, tare znoj sa čela i unilazi
Samo Majka božija sačuvala ga je i dala mu ustrpljenje da je preturi. Ove, što je rano dolazila, silno se plašio. Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu.
Tako u teškoj radnji sačekaše slavu postavljanja temeljnoga kamena. U nedelju rano obišla je glazba glavne gradske ulice, a ogradu okitiše svakovrsnim zastavama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zanimljivo je, pre svega, to što se Matić, koji je rano odbacio tradicionalan, tj. metričkoritmički u sebi zatvoren stih, nikada više njemu nije vratio, ali je zato
Jurij Tinjanov je zaista bio blistav teorijski um. Bolest ga je, međutim, rano omela da produži teorijski rad. Njegovo, određenje teksta kao veličine koja se u svom razvoju od početka prema kraju
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A već idući pasus donosi temporalni zaokret, vraća na vremenski početak pripovedanja, na junakovo rano detinjstvo: „Još dok je bio mali, tek pošao u školu, znao je da, kao što dolikuje sinu i prvencu njihove kuće, treba da
Kao i Markovo obrnuto gledanje, Sofkina je slika nastala u ukrštaju dva plana. Rano, dečje strahovanje njeno od gubitka kuće Stanković je, videli smo, upotrebio za lažnu motivaciju, koju je dosledno
A ona nam, opet, daju obaveštenja o vrlo sitnim promenama u okolini kroz koju se lik kreće. U kritici je rano, već kod prvih pripovedaka, zapaženo da se telesnim pokretima - gestu i mimici - daje mnogo mesta i značaja.
Zato ona, na primer, u VII glavi rano ujutru tobož poslom odlazi majci u sobu, da po njenome izgledu dokuči nešto od onoga što je otac noću kazao.
On na istovetan način motiviše svoje rano (još u dečjem uzrastu) suzbijanje erotskih osećanja, postepeno odustajanje od njih.
175 Majkom on naziva babu, pošto je tačno kao i pisac rano izgubio roditelje, ali zato pisac nije bio ni tako znatnoga, ni tako bogatog roda.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tada središte za Staru Srbiju beše Priština s mitropolijom n konsulatom. Mi smo naročito rano dolazili u mitropoliju, da bismo mogli posvršavati na miru kancelarijske poslove, kako bi nam preteklo više vremena za
Došao mu je rano u pohode k iznenadio ga kao da je, čudom, izbio sa onoga sveta. Njihova dva sela razdvaja samo nevelika Jagnjenička
Ali čudan je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti vodicu. I malo-malo pa šapnu: „Ovaj Arnaud ima dve žene!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
II Gledajući kako zvezde Sjaju sa visine, Vidim naše češke mome, Čujem pesme njine. Naše mome rano rane, Za pevanja tica; Na potoku, prije zore Umivaju lica, Prije zore, dok je potok Pun zvezdanih zraka: Ne
TIHE SUZE (Just Kerner) Tek što je danak svanô, Probudio te maj, Ti vidiš jutrom rano Vedroga neba sjaj. A dok si ti prospavô, Kupeći novu moć, — To nebo, sada plavo, Daždilo j’ celu noć.
Miljković, Branko - PESME
ispunjena peskom i svi su ćutali zbogom grade gde se prekida moje sećanje zdravo čudna reko spasa VI Zvezdo crvena rano oblaka maramico krvi u noći zaključanoj crnim ključevima gde su mrtvaci sahranjeni jedni drugima pod čelom smrti
Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A kad zid lobanja sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno Kuva odbeglu gorčinu u visini.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa. Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!
Njegovo društvo, očito, bilo mi je neprijatno. Tako sam ja primio da sutra, u rano jutro, pođem s njim u pravcu Ferkasandugua i Đavale.
Tek pred podne prestajem biti grozničav, gorak i neraspoložen. Tada nastaje drugo mučenje: žeđ. Rano ujutru u Đavali probudilo me je udaljeno udaranje u tam–tam koji je dolazio kampmanu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
spominjem stoga, što se ovaj događaj, kao što ćemo malo čas videti, svršio katastrofom i smrću majora Velimirovića. Rano ujutru 12 avgusta dovedu vojnici u štab nekoliko zarobljenih Turaka.
A međutim Turci su sigurno mislili; »Da vi imate snage i pameti, vi bi nas, ako ne sinoć, a ono rano jutros pognali onako iznurene i desetkovane, i ne bi nam se dali osvrnuti do granice«...
Jutros rano krenusmo se sa đeneralom Komarovom iz šumatovačkoga šanca Prugovcu. Put nas je vodio preko jednoga dela onomadašnjega
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ustani, rano, Ljubice moja, Da vidiš divot, Da vidiš raj, Skrštenih ruku Da čuješ miran Božiji sveti Uzdisaj. Zora je osmej
Tražim lica svoje dece, Što su rano u grob pala, — Spojila se, —- a kroza njih Smeši s’ sestra moja mala. Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo
Noć je bila. Zorom rano Zraci sunca zasinuše; Žarko sjaju i pevaju: „Ovako se suze suše!“ Druge noći: opet suze Na ostatku mrtve ruže;
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
To je izvesno. Ustajao je vrlo rano, da ga aeroplani ne bi zatekli u krevetu. Kažu, u borbi bio je vrlo hrabar i priseban.
Sad ili nikad! Uveče su svi došli na vreme, čak i kapetan „Fikus“. Kaže, morao je doći tako rano da bi pukovnicima predao dužnost. Pukovnici strogi, ozbiljni, zauzeli već krevete u uglovima.
Toma je zvonio. Naskoro se pojavi jedna čupava dremljiva glava. Toma predade oba pisma i zamoli čuvara kuće da ih rano izjutra preda gospođicama. Razume se, dao je dobru napojnicu. Pri povratku Toma mi reče da će spavati kod mene u sobi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O Zlatoje proleće! Jutrom rano vozduh krasni, noseći se istiha, prohlaždava sav svjet jasni preradosno izliha. Životnaja v njem igrajut, tim veselost
I kos divnoj ran' zljetujet, glasno v ljesah pozviždujet: O zlatoje proleće! Patka rano pa pa kvikčet i pačiće pogleda, kukuk tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda.
Rajnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
Nek' nauči dobro što je indžinirstvo, Pak nek kupi sebi rano oficirstvo. Ako je siromah i nema novaca, Ima u narodu bogatih otaca; Jer ko je rad svoje kćeri razudati, Kauciju
Ja ujutru zjelo rano, provozgljanuv okom, Skoči noga za nogoju iz postelji skokom, Kogda snježne ja uvidjeh previsoke džame, Silna burja duše,
Probuđen rano, srećni Dositeje, I nas i tebe ljubećim Genijem, Ti vide, mir, i kupi mudrost Nemcev, Francuzov, Englezov, Grekov, Za
Brige neknjižne otvergni crne Koje nam vlase rano posrebriše I laka krila svezaše mislima, Pod kojim' serpski lavr nam vene.
Vodi v soglasje um i serce. Darove muza prisvoji Rodu. Svak sebi metu silama svojima Izberi shodnu rano, i šestvuj k njoj Skor. Štedi za nju sile tela: Vzajmnom pomoć’ju um i telo Svagda su venac slave dobijali.
Pamti! Nauči s’ rano dužnosti zvanija Pretpočitovat sklonostma milima! Nauči s’ snosit sudbu: svega Lišiti s’ kad dobrodetelj ište!
Bilo kasno, bilo rano, Gorko, slatko ili slano, Crno, plavo ili belo, Okrpano ili celo, Mnogo, više ili manje, Sve da kurjak tera janje
Zašto da navek ona duša kuka Koja propade ni dužna ni kriva. Nit’ može svetlog ugledati danka Jer joj s njom rano mila umre majka! Zasluga deli po pravdi nagradu: Čim’ onaj starac dobi dane svoje?
daljnog zvona Nepostojan glas je bake, Jeca ona, zbori ona Starim glasom reči ’vake: „Moj porode, sav moj rode, Rano slatka, gorka muko, Nezgodo i desna ruko, Moji boli, moj meleme, Vi premili sinci moji!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Svanulo već! — protegnu se Lujo, protra oči i pogleda oko sebe. — Jabo, bate, što me nijesi probudio? Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao. Drago bijaše Luji kad vidje kako su u Jablana trbusi zabrekli.
— protegnu se Lujo, protra oči i pogleda oko sebe. — Jabo, bate, što me nijesi probudio? Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao. Drago bijaše Luji kad vidje kako su u Jablana trbusi zabrekli.
Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!... Stole moj, moja slatka dušo! Stole moj, grdna rano moja!... Ja velim: pošljednji put. Nije pošljednji, nije! Stole moj, krvi moja, tražićemo mi svoju prâvu. Ić'emo mi u Beč.
A kako se ne bi' i bojô kad 'vamo znam kakvi su Majdanci... Šjutradan ustado' rano. Istom zora počela bijeljeti. Pomoli' se Bogu, pa se onda obuko'.
Parteniji se nešto ražali. Ide, a suze mu vrcaju, krupne kô lješnici: — E, moj Simeune, moja grdna rano! Proklete te tvoje ćudi! Ne prođoše ni dvije neđelje, eto ti Simeuna đe ide: — Nema, veli, složna i jedina društva.
) O, zar ćorava* naša Zemljana Vlada, gôd joj njezin! (pade sa stolice). Zato nami, grdna rano, sve ćoravo i ide u ovoj zemlji! Sudac (ulazi s doktorom): Šta je to?! David (diže se): Ništa, glavati gospodine!...
Bojić, Milutin - PESME
Ponavljamo skalu što poznasmo rano, Skalom sudbe, kojom drugi jedva mili; Zato nama danas ništa nije strano, Čini nam se, svuda već smo jednom bili.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ja ne znam i šta ste ga okupili sa tim pitanjima pa samo zbunjujete čoveka. ALEKSA: Probudim se ja jutros rano. Pokvaren mi sat, pa ne znam koliko je bilo, al' biće da je bilo pet, pola šest.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Branko je ostao usamljena pojava u svom vremenu. On je umro isuviše rano da bi dočekao pobedu svog pravca. Ali 50-ih godina javlja se nov naraštaj pesnika, koji dovodi do kraja njegovu pesničku
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Da kao pre, u isto vreme, rano se otvara. Da čim se iz njihove ulice izađe, naniže, posle nekoliko dućana, odmah se njihov raspoznaje.
Čim bi se čulo kako se on diže, oblači, odmah bi ulazila mati sa svećom i, kao tobož da do njega stoji da li će se tako rano dići i ići u dućan, brižno bi ga pitala: — Hoćeš da ideš? — Idem! — odgovarao bi kratko.
Celog dana ga je bilo u dućanu. Rano, pre svih, njihov dućan bio otvoren, spremljen. Svaku sitnicu, veresiju, tačno, pažljivo je zapisivao, uvek dnevni pazar
— Dobro jutro, Mladene! Dobro jutro, sinko — radosno, videći ga tako vrednog, rano ustalog, vele mu oni. Mladen, smerno ali zadovoljno, svakom odgovara i povlači se u dućan. U dućanu toplo.
Mladen pošav iz kuće u čaršiju, stane i sam kod njih na kapiji. Obično bi bilo da je još rano za čaršiju, da još sunce nije toliko palo, te da je pred dućanima nastalo hladovine, već Mladen, kao čekajući da sunce
— Kako: od pameti? — Od velike pameti. — Pa zar samo ludi su zdravi? — Ne znam. Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada. — Eh — i dalje uporno, ljutito, nastavlja — pa ja, što ovoliko živim, sigurno luda, pusta sam bila?!
— Od velike pameti. — Pa zar samo ludi su zdravi? — Ne znam. Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada. — Eh — i dalje uporno, ljutito, nastavlja — pa ja, što ovoliko živim, sigurno luda, pusta sam bila?!
— Nego... Istina je. Rano je. — I kao ne mogući da izdrži, poče čisto kao sama sebi da se tuži: — Istina je. Zar mi je znao za detinjstvo,
Obično posle večere, pozno u noć, u jesensku noć kad ostane sam u sobi, u postelji ležeći. Leže rano, samo da bi što pre oslobodio ukućane. Dok on još nije legao, svukao se, zna se da mora sve kao što je.
I, da bi oni bili što pre slobodni, uvek je i preko volje rano legao, gasio sveću, činio se da spava, da bi mogli onda mati mu, brat, snaha da odu u novu kuću i tamo, oslobođeni,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Bolesnik od groznice ispeče glavicu bela luka, i rano ujutru ode kakvoj v., zatrese je i kaže tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«.
Uoči Ivanjdana, ili na sam Ivanjdan (24. juna po st.), rano ujutru devojke i žene beru i. c., pletu od njega vence, i meću ih na kuće, na zgrade, u njive, u lukove, na torove, itd.
koja se meće u usta božićnoj pečenici (svuda! upor. npr. ŽSS, 161) ili se na Božić rano ujutru baca u bunar (»Hladna vodo, ja tebi dajem dar, a ti meni sreću i zdravlje«, Schneeweіѕ, 74; v.
K. upotrebljuju i nerotkinje u vračanjima za decu. Takve žene rano ujutru zaite vode s bare ili reke gde se napio žut bik, metnu u nju k.
se sadi i pa Veliki petak, posle mise: ako se sa mise rano vrate, biće suv, inače biće voden (іbіdem). Prema jednom narodnom receptu, k.
Inače njegova snaga može biti i kobna, i zato ga narod ne voli. Ako se k. rano s proleća unese u kuću, kokoške neće nositi celog leta (Karadžić, 3, 43); njega uopšte ne valja uzimati u ruke pre
veruju da vile postaju iz mrazovca; zato momci nikada neće ovu biljku da zgaze, dok naprotiv babe to čine krišom, rano u zoru (Sofrić, 165). Uoči Cveti ide se »u brnduše«: ko se ujutru na Cveti u njemu ‹tj.
Sofrić, 168 id. Bere se uoči Đurđevdana i zajedno sa uskršnjim jajetom meće u nenačetu vodu, kojom će se rano na Đurđevdan umivati (SEZ, 17, 177). N. je vrlo popularan u [etimološkoj] ljubavnoj magiji.
Od protisli se takođe privija r. list, pokošen na Svetog Iliju rano ujutro i premazan medom (SEZ, 17, 133). Čini sastavni deo leka od tripera (SEZ, 14, 236), i za konje od gonturaća
zajedno sa drugim lekovitim travama, i meće u nenačetu vodu, zajedno sa uskršnjim jajetom, i tom vodom na Đurđevdan rano umivaju se a jaje zakopava pod r. (SEZ, 17, 177, pirotsko; 185, Banat).
, 160). Onoga jutra kad počinje setva treba da domaćica rano počisti kuću i đubre izbaci napolje (SEZ, 14, 262). Pred setvu potrebna je molitva.
U Negotinskoj krajini »početkom ovog veka bio je običaj da na Uskrs rano ujutru donesu naforu iz crkve i da se svi pričeste. Pre toga stave busen trave pred vrata.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali da je na moju, vjera ti i bog, ne bi ti ovako jašio na nama! Jutrom rano Rade se oprema u grad; majka mu stavlja u torbu pšeničnu pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
vreme, gledao u glinenu činiju iz koje nije hteo ni da okusi čorbu koju sam mu doneo i onda je rekao kako će sutra rano otići na Kulu. Rekao sam mu da bude oprezan sa Laušem.
Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan. Samo se oštri hrbat brega s Kulom uzdiže iznad gustih sivih povesama magle
Kirča Rat? Počeo je rat. Jedan smeteni kraljev glasnik dopao je jutros rano na Kulu. Bio je premoren. Očigledno je jahao bez prestanka ceo dan i celu noć.
Artemije Iguman Makarije se oporavio. Videli smo ga jutros rano kako oslonjen na štap geljuca po manastirskom dvorištu, doduše klimavo i nesigurno, no ipak geljuca.
Dimitrije Toga dana nisam išao na Moravu. Na Saborištu je, inače, sve teklo kao i obično. Bolesnici su se rano ujutru okupili oko naših vrata i strpljivo čekali da Dorotej ustane, umije se i doručkuje da bi ga saletali sa svojim
Ilić, Vojislav J. - PESME
U rano proleće tamo surovi gorštak se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu
(Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) Zimo je velika bila. Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio.
3. Izmučen ljubavnom sumnjom i kmet se, najposle, diže, Obiđe sudnicu svoju i rano u krčmu stiže, Preko svog običaja. Krčmar se začudi jako Što dogna brižnoga kmeta da dođe sabajle tako.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni su veoma rano opazili da, sem onih zvezda koje su oni grupisali u jata, ima i takvih koje se ne dadu uvrstiti ni u koje jato, jer se
Sa najlepšom lađom klasičnog doba starog veka, mi ćemo na put. Bilo je to, ako se ne varam, u rano proleće 219 godine pre Hrista.
U toj se ulici nalazi i cilj našega putovanja, slavni aleksandriski Muzeum. No, još je rano da pođemo onamo. Prošlu, vedru noć upotrebio je Eratosten, bez sumnje, za posmatranje neba, pa se sigurno još odmara.
Zato joj se muškarci nisu mogli da odupru, a to je ona tačno znala i rano isprobala. Njen prvi, istorijski zabeleženi ljubavnik bio je Gnejus Pompej, sin Pompeja Velikog, prijatelja oca
Bio je baš prvi juni, divan, sunčan i svež dan. Mi smo rano stigli u Fanar, i ja sam u sobi glavnog sekretara Svetoga Sinoda, gde smo se obično sastajali pri crnoj kavi pre
To je bio strašan dan. Već rano izjutra čusmo da se po Aleksandriji kupe rulje da razore i unište sve tragove jelinske kulture.
Najstariji sin Todorov Uroš, rođen 1800, umro 1849, svršio je prava, a zatim postao vojnosudski auditor. Otišao je rano u penziju i živeo do svoje smrti u Beču gde je napisao i publikovao više dela, među, njima svoj Weltorganіѕmuѕ od
sa jednim svojim kolegom iz inženjerske prakse i pođoh sa njime u mehanu da se pivom ohladim od pretrpelih emocija. Rano izjutra otputovao sam za Salcburg.
Naši automobili natovareni su sa svime što gladnom i žednom treba, i rano izjutra pođosmo iz Kavadara ovamo. Bili smo već stigli na označeno mesto, a od Stobija ni traga.
Zato se neću ni upuštati u te njihove ginekološke hipoteze. Sigurno je samo to da je, u rano doba svoga detinjstva, Mesec trčao oko svoje majke kao užareno nebesko telo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
VOLIM 46 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MRAV 47 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE
sfere (zvezde, floralni svet, faunu i ljude) kako se bude i raduju proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće pogleda/kukut tako ku ku vičet/svima radost bez sljeda/… guska gačet, guščad vodit/ gusak
) čine sastavni deo poezije za decu predzmajevskog perioda. I rano preminuli „fruškogorski slavuj“, pesnik Jovan Grčić Milenko (1846–1875), u svojim pesmama je obrađivao motive po
O zlatoje proleće! Jutrom rano vozduh krasni, noseći se istiha, prehlaždava sav svjet jasni preradosno izliha. Životnaja v njem igrajut, tim veselost
Kanar ptica razvijajet, s čislom vsjeh ptic vospjevajet: O zlatoje proleće! Patka rano pa pa kvičet i pačiće pogleda, kukut tako ku ku vičet: svima radost bez sljeda.
Rejnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo! A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo! RANO RANI STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Probudi se utri oči Iz postelje meke skoči, lastavice mile tice Već cvrkuću letimice.
Većem puca bič kravara A duduče rog svinjara. Haj, urani, pa ustani, Sve već čeka – na tebeka. Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom valja Dobar gazda da upravlja.
– Ko urani ugrabiće Svakim danom po dve sreće, Jednu sreću zdravlja radi Drugu sreću posla radi. Zato rani zorom rano Dok još nije danak svan'o! KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama. Kao svaka, veoma rano udata, a jednako negovana, tek sada, posle muževljeve smrti, puna sazrele lepote.
Zar sam ja htela da tako bude, da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se zaviješ, da tolike godine iz kuće ne izlaziš, da svet ne gledaš, da tužiš i
Jer duša, koja rano propati, rano sve sazna, rano se zasiti svačeg — a najgore je kad se zasiti još i znanjem i to tobož najvećim, i onda
Jer duša, koja rano propati, rano sve sazna, rano se zasiti svačeg — a najgore je kad se zasiti još i znanjem i to tobož najvećim, i onda postane dovoljna
Jer duša, koja rano propati, rano sve sazna, rano se zasiti svačeg — a najgore je kad se zasiti još i znanjem i to tobož najvećim, i onda postane dovoljna sama sebi —
svačeg — a najgore je kad se zasiti još i znanjem i to tobož najvećim, i onda postane dovoljna sama sebi — isto tako rano ostane i usamljena, stara. (Hoće da prekine): Ali, šta ja to tebi govorim? TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi! Govori!
Dakle, kada poče zora, kao što znaš, ja se izgubih. Odoh pravo tamo. Kod Stane. Znam da rano ustaje. SAROŠ Kod nje. Sad i ona zna. Sad me sasvim... NAZA (užurbano): Stana za mene glavu daje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Počeo je mirise biljaka da prima kao neki govor. Kad momak rano izjutra seče i vadi povrće za pijacu, starac uzima snopiće, čisti ih od zemlje, miriše ih duboko.
Prozreo je i svoju kćer, kad je poodrasla, lepo učila, rano istakla osobit karakter i volju, zavoleo ju je i kao dete i kao druga, poštovao u njoj ono — što je tvoje, Milice, i
Tako je presekla muža svoga kada se, po dobroti, po dokolici, a i po gordosti, počeo malo rano zanositi planovima o mirazu Juličinom, o udadbi i spremi njenoj koja će biti nešto što retko biva.
Vanredne oči, ne samo vatrene, nego formalno od vatre, nisu bile lepe lepotom očiju njegove matere. Na žalost, rano se pokazala jaka kratkovidost, i naočari na detetu još su dodale neprijatnosti lika.
Sneg, niti se čuje niti se vidi, jer je gospa Nola šalone na svojoj sobi rano zatvorila. Vatra u peći je živa, crveni se i skače, i tačno odaje kako vetar zamahuje i goni.
Manj da je i ona krenula sa salaša. Ovde sve dolazi sa salaševa. Sutradan, rano izjutra, došao je gost. Gospa Nola je bila radosno uzbuđena. Čovek. Nije videla svoga pitomca više od dve godine dana.
U tom mladiću je moralo biti podosta onoga za što čovek nije lično odgovoran. Vrlo je rano prestao Pavle da se dobro razvija telesno. Izrastao dosta uvis, na oca, ali u mršavosti prevazišao i frau Rozu.
Znao je Branko nemački, uostalom kao sav svet tih krajeva, i to je mladićima žednim znanja rano otvaralo vrata svetskom štivu.
Platon priredi, makar samo u mislima, ručak, pozove goste, i tek onda počne filosofirati. Dok je Branko rano i odmah jasno isterao na put poziva, Pavle se lomio kroz krize. Nije čudo.
Ne piće, nego živčani poremećaj. Suviše rano; moramo ga čuvati. Inače, znaš, mogao bi da se ponovi onaj počešći slučaj u lekarskoj praksi, da otac umre u crkvi, a
držati prema ništacima koji poručuju poruke, a ne smeju da ih potpišu; niti da saslušaju, niti da „prime” odgovor. Rano počinje i ta gadost u čoveku.
Vrlo rano ujutro, kad je Kašikara još spavala, stigli su lepog septembarskog dana u šumicu pred zgradama sirotišta. Seli su na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Možete misliti kako smo se svi u kući iznenadili kad smo sutradan, još rano izjutra, saznali da sam muško. Babica se za svoju pogrešku izvinjavala slabim osvetljenjem koje je prošle noći bilo u
Prvu sam pesmu napisao još vrlo rano, još kad sam ponavljao prvi razred gimnazije. Ja ne znam kako se kod mene javio taj nagon da pišem pesme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A sada smo, u punoj zbili, mi južna vojska, koja brani baš bagrdanske položaje. Sledećeg dana rano izjutra komandant je dobio izveštaj da će oko devet časova doći Kralj, da obiđe položaje.
Komordžija zamače u mrak. Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija. - Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim...
KOD GRANIČNOG KAMENA Bio sam određen za konačara. Krenuo sam rano, dok još komora nije zakrčila put. Prevario sam se. Komordžije su već odmicale.
Život u bivaku nije se obavljao po onim mirnodopskim pravilima, već više po navici i potrebi. Vojnici su ustajali rano, jer su na to navikli. Senjali su i čuvali konje, jer su te životinje i njima bile potrebne.
USOPŠI, RAB BOŽJI... Rekoše nam da ćemo maršovati do Drača samo, pa ćemo se tu ukrcati. Bili smo spremni rano izjutra, ali smo krenuli tek nekako oko podne. Pred nama je neka velika smetnja, oko koje se oni napred zadržavaju.
Pridošli su nam novi oficiri i vojnici. Uspostavljeno je novo formacijsko stanje. Sasvim iznenada, jednog jutra, rano, odazvani su komandanti u štab divizije. Vidimo, pristižu i komandanti iz pešadijskih pukova.
— I ja sam se čudio. Ali pitao sam dole u puku, i oni mi rekoše da će sutra doći jedna francuska poljska baterija. Rano izjutra u naš bivak uđe ta baterija. Koni snažni, veliki. Topovi novi, sjajni. Vojnici se okupili i posmatraju.
Komandiri izdvajaju vozare koji zatežu debeo konopac — „poljsku konjušnicu“, gde će privezati konje. Rano izjutra kretosmo.
Vaskrsla armija pridolazi. Bože, ako te ima! 4. avgust Neprijatelj je osetio naše prisustvo. Rano zorom zapraštale su puške i Bugari, uz uzvike: ure! ure! — naleteli su na naše predstražarske linije.
Interesovalo me je samo ono što se odnosi na naš divizion. U naređenju je pisalo da rano izjutra otpočne artiljerijska priprema.
Posle ponoći sam prilegao, upravo prislonio se na izbačenu zemlju naše osmatračnice i zaspao. Bili smo rano na nogama. Još od same zore počeli su da gruvaju topovi.
Po povratku sručio sam se na slamu i zaspao. Rano izjutra budi me poručnik Đaja, i kaže: Bogati, Dragoslave, spavaš kao top.
Petrović, Rastko - PESME
pritiska na rđave karte gde je slikano cveće, poljubiću je tako često na prsi, jer se sanja o devojkama koje zadrhću rano, i kojima je uz oči zelene dano da im noć odnosi glas kao šešire, kao pad teške hladne vode.
ili u želji da zadovoljiš svoju strast za pevanjem. Ako si rođen suviše rano ili ako odviše rano počneš da trošiš na neophodna i neizlečiva zadovoljavanja bogatstvo, koje međuvremeno stičeš, ali ne
ili u želji da zadovoljiš svoju strast za pevanjem. Ako si rođen suviše rano ili ako odviše rano počneš da trošiš na neophodna i neizlečiva zadovoljavanja bogatstvo, koje međuvremeno stičeš, ali ne u dovoljnom tempu,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada. Čuje se pesma: Slavuj-pile, ne poj rano, Ne budi mi gospodara; Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula,
MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku, nabijajući fes na oči): Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza.
Šantić, Aleksa - PESME
Mi mu ruku celuj, a on, kao jela Visok, izgrli nas, pa konjica bela Zakroči. I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih
1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...
'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete! Kada ćeš iz te postelje olovne Ustati, sine?
I dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.
Ovdje mi je kao da sam gdje u strani Visoko, pod svodom duga uzdrhtani' U kojima rano proljeće se kupa... Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti, poje, I sjaj zlatni pije iz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Između prve i druge etape — smatra se — nije veliki vremenski razmak, jer se vrlo rano javlja potreba da se pesmom sačuva uspomena na podvige heroja; zato se iz slobodne improvizacije izdvajaju pojedine
Na to je on odgovorio da su prošli juče rano, i primetio da ona jaše konja i drži sablju ne kao junak nego kao žena, i — dabome — ponudio se da pokaže kako to treba
za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza.
U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera.
Prođe petak i prođe subota; rano dođe svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe devet Jugovića, otidoše u
“ Al' besedi Kosovka devojka: „Zdravo da si, kneževa vojvodo! Nisam nigdi na ograšju bila; rano me je probudila majka, — mi ranimo te vodu grabimo: kad ja dođo na vodu Sitnicu, al' Sitnica mutna i povodna, nosi,
23 KOSOVKA DEVOJKA Uranila Kosovka devojka, uranila rano u nedelu, u nedelju prije jarka sunca; zasukala bijele rukave, zasukala do beli lakata, na plećima nosi leba bela, u
“ Spominje se Kraljeviću Marko kao dobar danak u godini. 26 MARKO KRALjEVIĆ POZNAJE OČINU SABLjU Rano rani Turkinja đevojka, prije zore i bijela dala, na Maricu bijeliti platno.
piti rujno vino, a Stambol se stade zatvorati; dođ' handžija da zatvori vrata, pita njega Kraljeviću Marko: „Što se tako rano zatvorate?
je šćerecu isprosio na sramotu u cara našega, večeras će doći po đevojku; od njegova straha velikoga mi se tako rano zatvoramo“. Ne da Marko zatvoriti vrata, već on stade da vidi Arapa i njegove kićene svatove.
Ne nosi mi krilo pozlaćeno, a tako te ne odbjeglo društvo jutros rano u polju Kosovu!“ Ja ne čujem, niti hajem za njga, već ja nosim krilo pozlaćeno.
ne zabijelila, ni danica lica pomolila, a od dana ni pomena nema, pošetala Margita đevojka u Srijemu po Slanom Kamenu; rano šeta bosa po kamenu, rano šeta, tanko popijeva, a u pjesmi kunijaše Rajka: „Bog t’ ubio, Rajko vojevoda!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sa lepim ćudima Lete vazdušnim prugama Sa nekim lakim tugama U svojim sitnim grudima U ZASEDI IZA PETNAESTE Nije rano da saznamo sami Šta je ono lepo što nas mami Što nas tajno čeka pored ceste U zasedi iza petnaeste Kad osetiš da
se oči nađu na mukama Zaboraviš kuda sa rukama Nigde mira da se noge smeste U zasedi iza petnaeste Nikad nije rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka požurite gde ste U zasedi iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE Sadržaj PRVI
RANO LETE PRVI DIO I Iz gusta ljeskara na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: — Ku-ku! Ku-ku!
VI Rano jutarnje sunce tek što je počelo ovdje-ondje da se probija kroz guste bukove krošnje i da pali po šumi vesela okca, kad
— Evo, Žuja, večeraj, pa na spavanje. Eto mene sutra rano. Pazi, dobro čuvaj logor! Iako je iz „razgovora“sa svojim Nikolicom shvatila da joj valja ostati u logoru, Žuja ipak
— Da to nijesi bio ti kao i prošli put? Možda si jutros bio pospan kad si tako rano stigao, pa nabasao na jamu? — Ne, ne, evo pitaj kuju. Sad se i Jovanče uozbilji.
— Šta je, kud se vi to skitate tako rano? — dočeka ih on baš nimalo ljubazno. Dječaci se u prvi mah zbuniše i zastadoše, a onda Jovanče lukavo zaškilji i
— Hajdemo. Produžiše kroz šumu. Jovanče je u sebi šaputao: — Sigurno je dolazio tako rano da sakrije pušku. Našao je neku šuplju bukvu, rupu pod kamenjem ili... Dječak odjednom protrnu.
Po čitavu noć čulo se iz kolibe njegovo glasno hrkanje kao da diše kakav stari zmaj. Rano ujutru dizao se i kroz šumski sumrak tapao prema izlasku iz Gaja. — Idem napolje da vidim je li svanulo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
388 KOLO SREĆE 389 KNEZ OBLASTI NOĆNE 390 KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... 391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI CRNO
Ako bih i kano ptica s krilma rano odletio čak za more, u koje tamo pustoline skriti se, al' i onde će me doseći tvoja ruka i naći me, i tvoja će me
ode u planine, te do zore bi dojurio pred carogradsku kapiju svakojaku razliku zverad, te bi onde čuvao dokle rano otvore gradsku kapiju. Onda bi ih sterao u carev dvor.
Same duševne i pobožne da ste, i žensku mladež tome učite i na dobro ih nastaljajte. Nudite i budite rano ustajati te se Bogu moliti i u crkvu nedeljom, svetcem hoditi, svi jednako svakoga se greha pazite.
Svud on prolazi i kroz oštru sablju. I jači bi mu zalogaj od njega. Preobukoste se u vučje dlake i srdca. Ko rano na svoj posao rani, Suza od gladi ne roni Nego i drugim svoga komada odlomi i nakrmi.
KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili u jutru zorom!
A zorom rano, to je detinji život. STRAŠNI KRČMAR Sami vidimo da svakom ovo vreme skoro prohodi i tako to brzo proleće i prha kano
Ako mi se što nahodi mana i od koga se poriče jer svakim vremenom, rano, pozno li, nisam udilj na crkovnoj službi ili se kad što o čemu zabavim i zadocnim se, o tome uzrok ima štarad se to
I okišiće se vam vreme rano i pozno, kakono je i od prvašnjih godina bivalo, te će se vam napuniti vaša gumna pšenice i prelivati vam se badnjice s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
odmori i pridrema malo, voleo je da čuje tihu pesmu, i one su to znale i tiho bi tada zapevale: Slavej-pile, ne poj rano, ne budi mi gospodara, sama ću ga probuditi!... A kad bi ustao, potrčale bi odmah na doksat da ga posluže.
jer i isti taj Manasija bio je krasan mladić. Bilo mu je tako dvadeset dve ili tri godine. Vrlo je rano otpočeo radnju na svoju ruku. Otvorio je dućan pre nekoliko godina, ali ga je zatvorio, jer je morao u vojsku.
— Jevda, majka Manina, bila je još lepa i držeća žena, još ispod četrdeset godina. Ostala je rano udovica. Imala je muža kojega je volela i obožavala jer je i telom i dušom bio lepota od čoveka.
Iako su malo gramzivi za parama, ali oni vole i rahatluk, i vreme im nije novac; zato rano zatvaraju dućane i majstori i trgovci i grabe kućama.
A drugi, koji takođe rano zatvaraju dućan, ali koji ne nose uveče pazar kući, ne idu pravo kući, nego svraćaju obično u kafanice.
I uspeo je čorbadži-Zamfir kod čorbadži-Petrakija! Jer nije prošlo mnogo, a trećega dana od izmirenja rano ujutru čitaše iznenađene čaršilije novu firmu nad vratima Petrakijeva dućana, koja je glasila: „Trgovina Petrakija N*