Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Grčevito se držeći za trbuh, klatio se podignut, kao u nesvesti. Kad sluge raskriliše vrata trpezarije i pokazaše sedišta za bogatim stolom, Isakovič se trže i nekom medveđom snagom ustade na noge.
Kada se posle raskriliše vrata i kad ugledaše veče u vrtu, što je prilazilo stepenicama terase, svojim dugim senkama, ošišanim drvoredima,