Ćosić, Dobrica - KORENI
Suvo i zvonko sudaraju se volovski rogovi, dugi, vitki i u luk savijeni, nabadaju gust suton i čereče nisko nebo. Rasporeno, ono sipi snegom. — Sin... Biće ti žensko! — preglasno reče Đorđe. — Kladim se u po deset nadnica. Pristaješ?
“ Sedeo je pored prozora sav stegnut zavišću prema svima, a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajalo da stovaruje na zemlju i krovove svoj beli jed. ... .
Kuda će sada? U njegovoj sobi je kao da su danas mrtvaca izneli. Do pred zoru kole nesanica. Kad ustane, sve je rasporeno u jutru, bari opasanoj žabokrečinom. I odžaci što se dime suve su svinjske glave, i čavke u jasenovima — samo su kuknjava.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— (Šulović, Mićić i Vuksan.) A otkud i dokle ćete vi? MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru! ŠULOVIĆ: Rasporeno ti srce donosim, Zaustavi mu krv...