Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ovdje se večeras pominju sve same „nebesije“ — sveci, usopši rabi božji — a onda, u takvoj prilici, nije daleko ni onaj repati reponja, ime mu se ne pomenulo! Deder da mi malo pobolje oslušnemo šta ovaj tu bobonji kao baba iz kace.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga! Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!
Čitavo društvo na rad se baci, repati, kusi, rogati đaci, s opisom teškim igraju žmurke, volovi, konji, svinje i ćurke.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od umerenosti on ne pati: Ušat je ko zec ili magare, A repat ko što su lisci svi repati. Njegove ogromne školjke ušne Hvataju svaki šum koji šušne Između Tibestija, Aira i Kaira!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Što je trebalo da mi grane, pocrnelo! Neki repati vetar ujaho u mene ko s lučem u slamu! Za mnom pustoš, preda mnom pustinja! Što mi je bilo nada, sad mi je čemer!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bacao je Đavolak čičak, bacao, a ljudi su jedni druge već otvoreno pod čičak gurali, kikotali se. Gle, kako je Repati Rogatoga zajahao! Drži mu se za rogove i viče: — Ti ćeš se meni smejati? Ti!
Gle, kako je Repati Rogatoga zajahao! Drži mu se za rogove i viče: — Ti ćeš se meni smejati? Ti! — udara Repati Rogatoga, ali ni ovaj ne ostaje dužan: — Dobro je Poglavica rekao: svakom je svoja koža najbliža! — nasmeja se Đavolak.
Ko je mislio na sutra? Đubre je već do kolena dopiralo, a niko ni prstom nije micao da ga ukloni. — Repati i rogati? Svašta! — smejali su se putnici iz daleka.
Čitave su ulice izumirale. Jedino je mržnja bila živa. Rogati i repati mrzeli su jedni druge, a. još više one bez rogova i repova.
Priča o čarobnoj ruži brzinom vetra obigra grad. Jedan za drugim, u nisku, trošnu kuću ulazili su repati i rogati, a izlazili odande bez repova i rogova.
U suton je još samo jedan repati rogonja stajao nasred trga, a onda i njega nestade, ali nestade i ruže. Jedino se još u kosi devojčice osećao njen miris,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
paklenim; Sunca poleću, zvezde preziru Opredeljenja svoga putove I po beskrajnoj pusti lutajuć, S buntovnici se biju repati, Dok kao ona sitna đinđuvčad U bezgraničnom prsnu prostoru... Silan je on, silan, milostiv!