Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
1894, 371, Bosna; Karadžić, 3, 1901, 64, Resava; SEZ, 14, 89; 17 534), o Mladencima (SEZ, 16, 131), o Uskrsu (SEZ, 14, 50; TRĐ, KNR, 53) O Mladencima je »idenje u
Kad podsire mleko, busen vrate na isto mesto odakle je iščupan« (GEM, 25, 197 id, Gornja Resava). U Negotinskoj krajini »početkom ovog veka bio je običaj da na Uskrs rano ujutru donesu naforu iz crkve i da se svi
kakvo rodno drvo (osobito trešnju), jer ća se drvo osušiti još istog leta« (GEM, 20, 1957, 176, Levač, Temnić, Belica i Resava). Na vezu g.
predskazuje suze (SEZ, 61, 1949, 190, Visočka nahija) i siromaštvo (GEM, 20, 1957, 184, Levač, Temnić, Belica i Resava). »Lješnjaci urodiše, bit će duga zima« — po bilogorskoj poslovici (ZNŽOJS, 45, 1971, 498, Bjelovar).
O. se sadi na groblju (GEM, 25, 1962, 184, Gornja Resava), i u groblju u Blaznavi, koje je veoma staro, »ima ostataka od vrlo davnašnjih oraha« (SEZ, 64, 1951, 145, Šumadija),
Varvaru polaženika daruju orasima — »da bi kokoške nosile jaja« (GEM, 28—39, 1965—1966, 193, Resava); u božićnu pečenicu »momci i devojke stavljaju i oraha da se okreću oko ražnja kako bi se devojke odnosno momci na isti
Paprika. U snu jesti p. znači: »ljutina, sekiracija« (GEM, 20, 1957, 184, Levač, Temnić, Belica i Resava). Trudna žena ne sme da jede p., »jer bi i dete bilo ljute naravi« (GEM, 27, 1964, 296, Jadar).
Njime je i pokojnik, ako mu je stavljen u nos, zaštićen od vampirenja (GEM, 25, 1962, 176, Gornja Resava). Tis. T. drvo »ne sme se goreti, a ko to učini, veruju da mora umreti iste godine« (GEI, 9—10, 115, Sretečka župa).
Trudna žena nosi je za pojasom do porođaja — da je zaštiti od babica (GEM, 28—29, 1965—1966, 181, Resava). Bilo ili šuškavac (alectorolophuѕ mіnor = rhіnantuѕ). Vuk (Rječn., ѕ. v.
se da će ga povratiti ako pije izvorsku vodu u koju su stavljeni navala, mlečac i zdravac (GEM, 28—29, 1965—1966, 181, Resava). — V. dole ѕ. v. paprat. Netek ili nedirak (іmpatіenѕ nolі tangere) — v. Dodatak, III, čl. Tabuirane biljke.
pasulja sa ove večere (i beli luk) »ostavljaju do Krstovdana, kad svi ukućani okuse pomalo« (GEM, 28—29, 1965—1966, 204, Resava).
npr. SEZ, 32, 1925 224, boljevački srez, gde belo zrno označava ovce, a crno koze; GEM, 27, 416; 28—29, 197, Resava, gde p. označava svinje, ovce, kokoške i guske).