Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
nije mogao služiti prostim, još nerazvijenim narodnim govorom srpskim, i otuda kod njega veliki broj nenarodnih reči i rečeničnih obrta, i to naročito iz ruskoslovenskog i slovenskog jezika, upravo iz ruskog jezika XVIII veka, u koji je, posle
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
doslovnog značenja, b) kao poređenja i v) kao govorne izraze prenesenog značenja; ali osim njih postoje i druge vrste rečeničnih obrta, parazitnih fraza i frazeološke građe bespojmovne i pojmovne, onomatopejske i imitativne, tonske i stilske
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se utiru putevi ka otkrivanju primamljivog izomorfizma među tipom narativnog (tekstovnog) sklopa i tipom upotrebljenih rečeničnih sklopova.
Da bi se nagovestilo kakvu veliku, možda i neočekivanu književnu vrednost može imati unutarnji razmeštaj rečeničnih delova, poslužićemo se jednim malim opitom.
To se moglo zaključiti već iz pokušaja na početku ovog poglavlja da se normalizuje razmeštaj rečeničnih delova. Tada smo bili primorani da determinative prebacujemo napred, prema početku rečenice (tačka računanja je prirok
Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao.“ 321 Gotovo izjedno smenjivanje rečeničnih intonacija koje su, manje ili više, ritmičkim raščlanjavanjem zatalasane tekstu daje osobitu kakvoću.