Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ha, ha! — obrnu se mladić, smijući se k Ivi. — Znate, gospodaru, njega zovu Rogo! —Muč', grdobo! —A brat mu, Krnje, lugar je! — nastavi Cirilo. —Pas, gospodaru, kao i on; vele ti je zla učinio.
Eto, od svanuća, pa do mraka ... Dug dan, brate!... da se bar po podne zakunja. — Ča ti govoriš, Rogo? — upita ga posprdno. — Biž'te, gospodaru, isprskaće vas!... Vidite da bali i odbaliva...
Vidite da bali i odbaliva... To je smutnja u selu, nabaci se ujedljivo Niko. — 'Ajmo! — diže se Cirilo. — Goniću te, Rogo, do boga! —Muč', šugava kozo! — srdito odvrati on. A djevojke se potsmjevahu.
— Dajte i meni malo muke! — javi se stari Ante i približi se. — Ne dajte ništa! — viknu iza njega Rogo i nasmija se, kao da govori u šali, pa, ozbiljno zastrignuvši po ljudima jasnim živim zjenicama, nadoda: — Zar njima ko
Ma, ča se je dalo — dalo, jur ni druge! Bez pinez ne dam ni svome ocu... — Jemate pravicu! — Pretrgnu ga Rogo. — Zač ti petljaš, kad nisu tvoji posli? — okrene se k njemu stari Ante.
— Ne gledaj druge; obazri se na oca ča ti prosi ... — Bolje da on prosi nego ja! — mirno odgovori Rogo. — Biše radit'... — I čagod drugo, — javi se neko od ljudi.
— reče stari Ante i prvi iziđe... Za njim iziđoše sve jedan po jedan. — Neka gredu! — reče Rogo. — Ča ćete vi za njih poć' u prosjake? — Dosta su mi izili, — zabrinu se Ivin otac.
— Obidovat' je od veće! — Ča je to? Ako će ko dat pinez, neka se vota! — javi se iza sna pospani vijećnik Rogo, jedini težački pretstavnik. — Reci ocu da ne govori ludosti!
Isto tako nekima je i Rogo pozajmio. Tako je mnogo ljudi odahnulo zasve da su znali da je obična cijena buhaču šesnaest do dvadeset novčića.
On ih sve poznaje, i žao mu je što ne vidi mojih vrsnika, koji su u svijet pošli. Rogo, brat lugarev, pjeva na vas glas; do njega je stari Ante Rajić, a iza baldahina jedva sena štapu vuče otac mu.