Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takovi ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći oće li se time svojoj opštini,
ŠERBULIĆ: Evo i gospoja Nančika ima zelenu. ZELENIĆKA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da će je odma pocepati. NANČIKA: Meni ova lepo stoji.
NANČIKA: Meni ova lepo stoji. ZELENIĆKA: Najlepše nam, slatka moja, sada stoji rodoljubija; zato je pocepajte uprkos svima neprijateljima. NANČIKA: Kako bi ja najlepšu moju pljunu pocepale?
NANČIKA: Mi se ne možemo tući. ZELENIĆKA: Tući? To niko od nas ne zahteva; premda žar rodoljubija može potpaliti i nježne persi krasnoga pola. Primjera ima dosta u istoriji.
ŠERBULIĆ: Pravo kažete da su kukavice. Ali tako je, kad nema pravog rodoljubija. GAVRILOVIĆ: A šta bi vi radili? LEPRŠIĆ: Postavili bi madžarone za činovnike. SMRDIĆ: To može jošt i biti.
Kažite mi, koji je najveći znak rodoljubija? SMRDIĆ: Sve je to vaše maslo, no razgovaraćemo se dok se vratimo kući. GAVRILOVIĆ: Kad nema odbora.
NANČIKA: Mađaron jedan! ZELENIĆKA: Razvratan Srbin! LEPRŠIĆ: Koji nema jedne iskre rodoljubija u sebi. GAVRILOVIĆ: O rodoljupci, rodoljupci, idem pripovediti svetu šta ste radili, da vidim oće li se naći koji, koji