Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nedoba: da se može jošte na kraće načiniti, i što više na rosijske reči preokrenuti, jerbo će car slađe čitati i pročaja. Savetuje g.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
– odgovarao je da se tako ne upravlja ljudima i da će te drakonske mere oterati te verne vojnike ćesara, u carstvo rosijske imperatorke.
obično, te oficire – ako su bili zadržani, ili arestovani – nije tražio kao austrijske oficire, nego, tobože, kao već rosijske oficire. Tu praksu je nastavio, neko vreme, i grof Kajzerling.
igri su se dobijale zemlje, a gubilo stotine hiljada krvavih vojnika, pretvorenih u lešine, na poljima zavejanim snegom. Rosijske ranjenike, da bi ih, idući put, u bici, bilo manje, sahranjivali su, žive.
Još je gore bilo to, da su vlasti uhvatile neke rosijske špijune, koji su dolazili da mame na selidbu. Obično se ispostavilo, posle, da su to bivši, austrijski, oficiri, Srbi,
se datum dolaska Pavlovog, u Tokaj, gde je, već godinama, prebivala jedna rosijska misija, koja je nabavljala vino, za rosijske vojene bolnice, i Dvor.
Da se pojave imenom svojim i sabljom svojom, u rosijskoj armiji, kad rosijske armije u rat krenu. Žele da život završe, a ne žele da ga ponova otpočinju. To svojoj deci i svom nacionu ostavljaju.
Na još veću muku špijuna opštine, u Tokaju, koji su te rosijske oficire pratili, i, sa obale, gledali kako se Isakovič praćaka.
Oni su se vratili u Mohol, veseli, cvrcnuti, puni srebra, a pričali su, smejući se, da su videli rosijsku caricu i sve rosijske svece na nebu. Ostaju, kažu, da žive u Moholu. Nigde nije tako lepo.
Kad su, međutim – posle sto godina, godine 1849, rosijske trupe ulazile u Mađarsku, da uguše mađarsku revoluciju, ulazile su, preko Karpata i silazile do Arada, tačno po
U kolima, Pavle je tako vukao za sobom čitavo blago: nove, husarske, rosijske popone, kurtke, čakšire, čizme, mamuze, kakve je samo Višnjevski imao.
Pa da je zamoli da se rosijske trupe pojave u njihovoj Crnoj Bari, ili bar na putu u Serviju. Audijencija, kod imperatrice, bila se raščula, kod onih
koji je u Rosiji počeo da svom imenu dodaje „Zeremski“, pokuša da, upozori familiju, kako počinju da u govor mešaju i rosijske reči. Perčatka, kaže – koju Ana pomenu – znači rukavicu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zato, gdi bi god mogao naći graždanske rosijske istoričeske knjige, uzimao bi i[h] meni na pročitanije. Na ovi način počne se vozbuđavati u meni želja i drugojačiji[h]