Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nijedan oblačak ne sakri sjajnog sunašca. Svetlo, veliko, pusti ono svoje sjajne zrake, te obasja poljanu rosom orošenu... — Čupiću! — reče Stanko. — Ti si naš vojvoda. I ja, kao tvoj mlađi, molim te: pusti me do kuće!...
Spusti se noć... Na nebu nijednog oblačka, a plavetnilo nebesno osuto zvezdama, kao zelena trava rosom u proleće. Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu. Prezao je na svaki šušanj i izgledao...
Teodosije - ŽITIJA
tvoga Duha i obnovi kosti što radi tebe, koji si nas radi stranstvovao s nebesa na zemlji, u tuđini leže, i napoj ih rosom blagodati tvoje, da se napoje od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će umastiti duše i lica
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pred nogama mu cveće cvalo, gleda u njega, moli, da ga uzabere, a on — ne zna da cveće za rosom čezne, ne uzabra ga, no okrenu se i ode. Cveće je posle uvelo. Šamika svrši prava i dođe kući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poprskana, kao jutarnjom rosom, hladnim znojem što joj se beše slio na očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila,
Radičević, Branko - PESME
Na ovi je kamen se vrletan Odonuda dovukao sjetan, Pa je ovde krila obadvoja Blizu neba izlečio svoja, Sa neba i rosom zalivao, Munjom vitom krila zavijao, Povratio zdravlje i veselje, Pa udrio u bojeve velje, — Oh bojeva donde neviđeni!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Osvitalo je neko goropadno i ljuto jutro s teškom rosom, pa starac krenu bos da ne bi raskvasio opanke oputnjaše. Pretražio je tako sve zavučene okuke, tukove i gušćake oko
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime. Pa tako zakićena, urešena i umivena jutarnjom rosom, padni na moje krilo, da te nijam i ljuljkam... da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje...
Kostić, Laza - PESME
Priklonila je glavu i klekla nad grobom, orosila je travu i cveće pod sobom. Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi?
Priklonila je glavu i klekla nad grobom, orosila je travu i cveće pod sobom. Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Neka slava prati zastavu našu! Platiće ribe jutrošnju pašu!“ Široko polje rosom se kupa, biserje trepti, sunčana kiša. Ratnički poklič vojvode mačka uplaši samo jednoga miša.
“ Okreneš se, dok suze uminu, stariji se činiš za godinu. A sa kim se pozdraviti neću? Zašto mi se oči rosom pune. Osta Zora, moja ljubav tajna, u kućici, s druge strane Une.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena — A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vreme turske vladavine uvozio sa istoka roza - ružičast rozi - rogovi rositi - činiti da se što orosi, prekrivati rosom; daždeti, kišiti, padati u sitnim kapljicama, sipiti rujno vino - crno (crveno) vino rusica - deminutiv od rusa,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih otirala svojom kosom Krv... Najzad joj stražar priđe bliže... Opomene je da se diže I otera je suznu, bledu...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce višnje, posuto rosom, košnicu meda, žutog ko jantar, sa saćem — i sve to stavlja na kantar.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pogledi ostalih vladarki sa zavišću su se zaustavljali na njenim haljinama, na kojima je zlatnom rosom posuto blistalo cveće čudesnih boja i iskrili se jutarnji rani oblaci.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
pitatelnica mi, okićena cvijetnim vremenom, okrunjena sunčanim zrakama, ali vlase cvijetne pletući, bisernom ih rosom nasipljući pri igranju svjetlokosih zv'jezdah, - da dičnija na jutro izide pred očima svoga vladaoca - na sva moja
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se, čudesno izabranim pojedinostima, prikazuje kako se čula gase, postaju neosetljiva: „Poprskana, kao jutarnjom rosom, hladnim znojem što joj se beše slio na očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila,
Miljković, Branko - PESME
O reči koje rečeno potkupi! Zvezdo, moj pakao i moje srce primi Ugašenom rukom što beskraj iscrpi. Oslepljenom rosom u nadanje i veče Vara me azur poklonom tebi sličnim I strah stvarniji od onih što kleče U strahu od promena pred zlom
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom okiva Zlato njenih njiva. A mene, ah, molim, Zato što te volim, Ti po lasti glaskaj I dušu mi laskaj: Da je sve na
Nebesna luča nek’ ti čiste boje razgara, Nek ti rajskom rosom sokovi buje bistri; Anđeo ljubovi nek’ raspiri t’ oganj života, A zemaljska tebe ruka se kosnut ne sme.
Goru usne nabrekle, i čisto dahću za ust’ma, K’o usijana zemlja štono za rosom puca... To ti je zaricanje donelo; sebi zahval’ se Što i sebe i to slatko devojče mučiš.
Čista ljubav nek’ te snaži I sunašca zrak, Zora nek’ te rosom poji, Noćce krepi mrak. Ti si zalog od ljubavi, Moje drage dar, Ah, u tebi tužan gledim Njenog lika čar.
Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog. Moja nega nek te snaži I sunašca topli zrak, Zora nek te rosom poji, Noćce krepi tihi mrak.
Nastasijević, Momčilo - PESME
U tihu sobicu moju đurđevak unese neko. JUTRO 1 Ljubicu, smerni cvet, pokropi rosom zora. A neljubljenoj san darova plav. 2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko?
Ilić, Vojislav J. - PESME
kad zasija, Zazeleni tavna gora, Kad s pučine sinjeg mora Blagi vetrić zaćarlija: U te dane moja duša, Kao rosom umivena, Spokojnije pesme sluša Bolno slatkih uspomena A u susret zore rane Kliče pesmu novih želja, I tom pesmom
U večnome hodu šar ognjenog sunca Nežno vas oblači u purpurnu rizu; Il' pojili rosom visove Livanske, Il' šumno padali u Kedronsku nizu Vama je svejedno.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
voleli kupus, i čim kažu: bašta, zagrcnu se od smeja, što oboje odmah vide čitavo polje jedrih, plavo-zelenih, uvek kao rosom umivenih kupusnih listova, koje čovek i presne da jede. Prođoše dve godine, komšiluka nema.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
beloga grada Dočekuješ izvore vidovnjake Suncomolje slepice reke narikače I planine udovice Hraniš ih sa dlana Rosom skupljanom svakog jutra Sa svojih stihova Spajaš preživele slogove Ruda bilja i zverinja U prvo slovo ljubavi I
Šantić, Aleksa - PESME
Tu, gdje ona sanja, Potoci šume u dubokoj sjenci I slavuj pjeva pod svodom od granja. Nju plava jutra umivaju rosom, A vjetar trepti i lako mirisnim Češlja je krilom, i svilenom kosom Vihori dugo pod brezama lisnim.
Ja sam gledô: tiho, kô san jedan plavi, Nasmijana, topla, i kô ljiljan mio, Okupana rosom, ona mi se javi, I stupi mi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
kojino su neizglađeno udubljeno pisati s gvozdenim kalemom na mramoru kamenu: ne nakisna nikad zemlja s blagom, sviše rosom, učitelji neučeni svakad se učeći a nikad ne boljem ne prosveštujući se, bližnji Hristovi rabi a slepi s dvojim očima,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
na suhom granju pekao, naslušao bi se pesme ptičica i nadisao svežeg i mirisavog jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se odatle, okrepljen i veseo, vraćao i otvarao dućan, i bio vrlo razgovoran i predusretljiv s mušterijama, koje