Obradović, Dositej - BASNE
Ako li nam se pak što protivno sluči, niko pametan neće nam se rugati. Predostrožnost i razum neka svačim upravljaju. Ti učini sve što nadleži, pak se uzdaj.
gotov, učini što mu se reče: onda lisica, popevši mu se na leđa i rogove, iskoči napolje, i skačući oko bunara počne se rugati jarcu.
Uzdisaše i mučaše se da se izvuče. Onda žabe počnu mu se rugati, govoreći: „Vidiš da si rđa! A da stojiš ovde vsegda kao mi, što bi onda činio?” „Mučite budale“, — odgovori magarac.
“ Naravoučenije Koja polza onima kazivati naše neščastije koji će nam se rugati i smejati? A drugo, ne idimo gdi nismo zvati, zašto: nezvanu gostu mesto za vrati.
Črez ovo tri stvari lepe dobivamo: jedno, što nam se neće niko rugati, videći da i mi sami naše nedostatke poznajemo i smejemo im se; drugo, bivamo drugima prijatni i ljubve dostojni kad se
se usudi utrkivati s dobrim konjem, a kad ospane daleko strag i počne mu se sva prisustvujuća živošinja smejati i rugati, onda on, s svojom magarećom pameću i bezobrazijem, odgovori: „E, da se ja nisam onomadne ubo, i da me noga ne boli,
Mi smo plakali kad smo promolili glavu na ovi svet, al onda barem ništa | nismo znali, niko nam se neće za to rugati. Ali da plačemo i kad pođemo odavde, kad smo, hvala bogu, pametni i znamo što nam nadleži raditi?
Matavulj, Simo - USKOK
Građani, veseli što pretrpješe samo strah, idući kućama, počeše se šaliti i jedan drugom rugati, tvrdeći svaki za sebe da se nije ni najmanje prepao, da je znao e je njeka glupost tudeška, onoga goropadnog, nemilog,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Hoće da kaže, čizme od svinjske kože! BLAGOJE: Da se oprase? SIMKA: Nemoj se meni rugati, sasvim sam smetena! Neka vam objasne glumci, ja ne umem! BLAGOJE: Šta da objasne?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Došavši doma pokaže ženi onu dlaku i pripovjedi sve šta mu se prikojasilo, a ona mu se počne rugati i smijati, ali on nju ne slušajući pođe u nekakav grad da proda onu dlaku.
Onda se | počne divljanu rugati i smijati ćerajući pred sobom stoku. Divljan onako slijep pristane za njim, te tako dođu do jedne velike vode i đak vidi
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Kad ja to čujem, oda[h]nem malo, odgovorim mu: „Nemojte vi mene terati, ja se vami neću rugati.” Onda on iziđe pred ćeliju, pak gdi god koga upazi, zove, viče i kazuje kako ja čitam, sve kao voda.
ništa manje mene počnu svi jedinoglasno pohvaljivati, govoreći da što god ja besedim, to razumedu; a svome se đaku začnu rugati, koji zove u pomoć nekakve majore i minore, a tu reč nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu
Petnaesti dan dođemo doma i nađem mojega druga vesela, zdrava i rumena. No on se meni počne rugati da sam od sunca pocrnio. „Neka sam“, rečem mu ja, „kad sam vidio što u mom životu nisam mislio viditi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Došavši doma, pokaže ženi onu dlaku i pripovjedi sve šta mu se prikojasilo, a ona mu se počne rugati i smijati, ali on nju ne slušajući pođe u nekakav grad da proda onu dlaku.
Žena ne može da spava, a čovjek starac odmah zaspi, a ona mu se počne rugati. Siromašak iziđe u kuću, kad u kući stoje dva čovjeka, pa se vrati u sobu i kaza ženi: — Evo u kući dva čovjeka gdje
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Drugi to opaziše, pa se počeše rugati, vičući na vas glas: „Antica je našla muža!” Ona ih začuđeno pogleda i pođe u kuću.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Tome nemačkom uticaju međutim znamo da se još i Zmaj morao rugati i suzbijati ga; jasno je da su nacionalističke i slavenofilske ideje omladinskog pokreta šesetih godina delimično
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bačke i manje Banata), naročito grupisani pored dunava (sremski i slavonski katolici) špag — džep špotovati se — rugati se štiti (štijem) — čitati štogodi — štogod (štogodi je zbog stiha) štono — što šćera — kći šćerati — stjerati,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Jest, pa mi se onda svi smiju. — Hajde, bojs (momče) silazi odozgo, nećemo se više rugati — zovnu Nik Ćulibrk. Lunju nekako vratiše natrag.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati vama ovde ovo mesto vaše, čatući vam i pojući, svaki dan
U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od pogleda se čuva do ono dobi dok se s mužem sastane i venča se.