Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vrazi moji prokleti mene prevariše, radost moju posljednju navjek zatočiše. Svi veće vrazi moji rukami pljeskajut, hulno zvižde na mene, a zlobno glas dajut: „To li ona preslavna Serbija u svjetu?
v Vengerskoj ina, Njest uže otrada, V žalost bih jedina: Po slavje tolikoj, Hrabrosti velikoj Stah eja porugana. Rukami v’ spleskaša Vrazi moji sušče, Hulio pozvizdaše V zlobje vopijušče: To li ona slavna Serbije prehvalna, Rabotnica naša!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Koja li nadgrobna pojanja, tebi, besmrtnomu da bih odpojao? A da s kojim li rukami prikosnu se netlenomu ti telu? S kojima ustnama da celuju tvoje noge, od kojih no tutnjenje, glas, preplaši prvo u raju
BOGORODICI KRASNIH OČIJU Bogorodica loza izdaje svoje dve sise kano dva grozda... S obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči krasne svoje imaš, pogledaj odzgor na nas, hude sluge tvoje!
Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade gledeći što čini more, busajući se s rukami u prsi i po glavi mu od teške nevolje.
je) Mladina i vrlo hitlena, skoro je spoticna, jer pod noge nezgledna; lepše je sa štapkom podpirati se, negoli s rukami razmahivati, polako šetanje svrh trčanja zadušna, liše uz vetar (a nikad na našoj kapi bez njega nije s mnogih strana).