Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sava i Nikola uzeše svoje zavežljaje pa odoše naviše u selo. Simica ispreže mrkova, turi mu jednu rukovet sena, pa uđe u mehanu da popije ona dva groša što su mu učitelj i pisar na rakiju dali; a već — ako zatreba, moći će se
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja jer mogu, učas, šume da oneme, da bude zbrisan jezik čavke, kreje, da
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sunce je zalazilo i kroz šumska stabla proturilo rukovet kosih zraka u kom je, kao u kakvom vijoru, opijen sjajem zahodnoga sunca, igrao roj mušica.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— uzviknu čiča Pera i trže srpom prvu rukovet. U tom krcnuše vrljike odmah iza njega. On se sledi i povi oči u stranu, pa videći nejasno nekakvu dugačku i belu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Studen, ciča, pometoh se, te ja svrni u vas. Kad tamo, šćućurili se vas desetina oko plamička. Viđu nema do rukovet vrežine na ognjištu. Ta naložite! rekoh ja. — Kako! šta! povikaste vi, ta ovolikog ognja nijesmo nikad do sad naložili!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ovom prilikom, razume se, ne mogu nabrajati ko je, kada i kako beležio, ali dužan sam napomenuti da izdvojena mala rukovet pesama – što je možda slučajno, možda i ne – sva potiče iz zapisa koje je Ivan Jastrebov, taj veliki prijatelj našega
na kojoj ćemo se zadržati, „Anđa kapidžija“, postala je poznatija tek kad ju je Vasko Popa uvrstio u svoju probranu „rukovet narodnih umotvorina“, koju je 1958.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Elіade, Traіté d̓hіѕtoіre deѕ relіgіonѕ, § 128), naročito je zanimljivo ovo: poslednje stabljike (trideset ili za jednu rukovet), dok u krugu oko njih sede žeteoci (ili su srpovi tako poređani), vezuje crvenim vunenim koncem, kiti cvećem, i onda
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oganj dogaraše; sestra pokojnikova baci na nj rukovet suvari i modrušast plamen veselo liznu... Uto u kuću uniđe najbliži im susjed Lovre.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Malo; rukovet, i to nezrelo, ka zeleno isto za ogled kidano, nepune šake! što prohodci ne čestitaju, nego mašući glavom kude.